URADITI SEBI NASLOVNU STRANU PO ZELJI ....

SADRAJ

UVOD.........................................................................................................................................3
1. OPLEMENJIVANJE DOMAIH IVOTINJA................................................................4
1.1. Plejotropija........................................................................................................................6
1.2. Geni-modifikatori.............................................................................................................6
1.3. Penetrantnost gena............................................................................................................7
1.4. Ekspresivnost gena............................................................................................................7
2. FORMIRANJE POLNIH ELIJA.....................................................................................8
3. SAVREMENE METODE U BIOTEHNOLOGIJI KOD DOMAIH IVOTINJA....11
ZAKLJUAK.........................................................................................................................12
LITERATURA........................................................................................................................13

UVOD

Saznanja o formiranju polnih elija, oplodnje i bremenitosti su osnove za biotehniki uticaj na

reprodukciju. Stoga su u ovom radu prikazane osnove, uz nove podatke, reprodukcije
domacih zivotinja. Detaljno je opisana morfologija jajnika, sazrevanje jajnih celija i
spermatozoida,polni ciklus zenki, hormonski status koji se periodicno menja u polnom
ciklusu, i hormonski status bremenitih zenki.
Savremene metode biotehnologije kod domacih zivotinja zasnivaju se na saznanjima iz in
vivo i in vitro ispitivanja anatomije i fiziologije, kao i citologije i histologije polnih organa i
celija, koja su prikazana u ovom radu. U nasim uslovima metoda embriotransfera odnosno
vantelesne oplodnje je u povoju, a zasniva se na saznanjima o in vivo oplodnji.
Embriotransfer je metoda koja e verovatno imati veliku primenu, jer pored dobrih
performansi mukih grla, omoguava i oplemenjivanje genskim materijalom izabranih
enskih grla. Kao poetak rada u toj oblasti, osnova je dobro izuiti osobine jajnika u svim
fazama polnog ciklusa, i izolovati jajne elije koje bi sazrevale u in vitro uslovima, u
odgovarajuim medijima do in vitro oplodnje, i transfera u majke recipijente.

1. OPLEMENJIVANJE DOMAIH IVOTINJA

Postupci kojima se mijenjaju svojstva domaih ivotinja. S pomou njih su unutar pojedinih
vrsta stvorene mnogobrojne pasmine. Pasminama se nazivaju subpopulacije unutar vrste,
kojih se oplemenjivanje obavlja unutar jedne populacije. Hibridima se nazivaju populacije
nastale krianjem jedinki stvorenih selekcijom unutar vie razliitih populacija. Suvremeni se
hibridi proizvode sustavom krianja koji se naziva multipliciranje linija, i to najee kroz
etiri generacije. To su generacije pradjedova, zatim djedova, roditelja te njihovih potomaka.
Suvremeno oplemenjivanje ivotinja i bilja osnova je jeftine proizvodnje ljudske hrane.
Oplemenjivanjem se nastoje ostvariti promjene na ivotinjama koje e se ekonomski
konkurentno proizvoditi. Za uspjenu selekciju nuno je ispravno postaviti selekcijske ciljeve
promjene svojstava za buduih 15 do 20 godina. Zato su za uspjeno oplemenjivanje postale
nune specijalizirane oplemenjivake organizacije, pa je stoarstvo podijeljeno na proizvodno
i oplemenjivako. Selekcijsko-oplemenjivakim radom bave se danas multinac. kompanije,
kojih je zbog velike konkurencije sve manji broj, ali rasplodnim ivotinjama opskrbljuju sve
vea trita. Oplemenjivanje je zapoelo udomaivanjem (domestikacijom) ivotinja. Smatra
se da su se promjene na ivotinjama dogaale zato to je ovjek elio to due posjedovati
ivotinje koje su mu se vie sviale i od kojih je imao veu korist. Tako su se ivotinje
selektirale iako se nita nije znalo o genetici i metodama selekcije. Tijekom vie od 10 000
god. odabirane su ivotinje poeljnijih svojstava, pa su pod utjecajem ovjeka i ekolokih
uvjeta nastajale mnogobrojne pasmine. Arapski konj, nastao u VI. st., prva je visoko
selektirana pasmina.
Znanstv. pristup oplemenjivanju domaih ivotinja postavio je Robert Bekewell (172695).
Uz Gaussovu formulu normalne raspodjele i Mendelovo otkrie nasljednih imbenika, veliko
praktino znaenje imala je podjela ukupne varijabilnosti (V) na aditivnu (Va), dominantnu
(Vd) i varijancu interakcije (Vi) (V = Va + Vd + Vi), koju je uveo Jay L. Lush (18961982).
On je Bekewellovu postavku: Sve daje sebi slino, izrazio mat. raunom slinosti izmeu
roditelja i potomaka kroz postavku heritabilnosti ( HERITABILNOST). Heritabilnost (h)
je udio aditivne varijance (Va) u fenotipskoj varijanci (Vp). Aditivna varijanca mjera je
genskih efekata, a varijance dominacije i interakcije posljedica su meusobnog odnosa gena.
3

Veliina interakcija izraunava se kombinacijskom vrijednou. Ta su otkria omoguila

izraunavanje promjene izmeu populacija roditelja i potomaka po formuli: R = sd h, gdje je
R rezultat selekcije, sd selekcijski diferencijal, a h ostvarena heritabilnost. Oplemenjivanje po
tim naelima provodi se poglavito na govedima, konjima, ovcama i kunim ljubimcima.
Oplemenjivanje za proizvodnju hibrida organiziraju velike kompanije, koje na trite nude
rasplodne ivotinje. Od hibrida se proizvode jaja, meso kokoi, pura, kunia i svinja.
U hibridnim programima roditelji budue generacije ne biraju se radi ostvarenja selekcijskoga
diferencijala nego radi poeljnih potomaka krianaca.
Objavom cjelokupnoga ljudskog genoma (2001) dolo se do vanih spoznaja o selekciji i
oplemenjivanju, u prvome redu sisavaca, proireno je znanje o nastajanju varijabilnosti, te
zapoeo rad na deifriranju genoma ivotinja. Genom goveda najvie se istrauje jer
omoguuje potpunije razumijevanje ljudskoga genoma, ali i zbog vanosti za poveanje
proizvodnje mlijeka. Brz razvoj znanosti o razmnoavanju omoguuje ubrzanje selekcije.
Uvoenje umjetnog osjemenjivanja omoguilo je proizvodnju velikoga broja potomaka po
oevima. Razvijena je tehnika proizvodnje embrija (ispiranjem) ime se poveava broj
potomaka i po majkama. Prijenosom zametka u zamjensku majku (tzv. transferom embrija)
omogueno je da pasmine koje zahtijevaju skromnije uvjete uzgoja proizvode potomke
pasmina koje zahtijevaju skuplje uvjete uzgoja. Nova mogunost da ivotinja raa potomstvo
eljenoga spola oplemenjivanje ini jo efikasnijim. Financijski i tehn. uvjeti potrebni za
suvremeno oplemenjivanje uvjetovali su smjetanje oplemenjivanja u razvijene zemlje. Samo
zemlje u kojima se selekcijom uspjeno dolazi do ekonominijih ivotinja mogu postavljati
tehnologije za visoko proizvodne ivotinje. Primjena takvih tehnologija zahtijeva i nove
organizacijske oblike u proizvodnji mesa, jaja i mlijeka, pa manje razvijene zemlje nisu samo
uvoznici rasplodnih ivotinja nego sve vie i uvoznici hrane ivotinjskoga podrijetla.

1.1.

Plejotropija

Delovanje jednog gena i njegov istovremeni uticaj na dve ili vie osobina se naziva
plejotropija (pleistos viestruk, brojni). pri tome se izmeu osobina na koje deluje isti gen
esto ne primeuje nikakva vidljiva povezanost. Plejotropiji se, meutim, pripisuje da je
glavni uzrok postojanja stvarnih korelativnih veza izmeu osobina domaih ivotinja (Le
Roy, prema Wiesneru i Willeru, 1974.). Kao klasian primer plejotropnog delovanja se uzima
gen A(y) kod mieva. u heterozigotnom stanju (A(y) a) gen izaziva viestruka dejstva (boja,
razvoj skeleta, obojenost oiju, itd.), a u homozigotnom dominantnom genotipu

(A(y)

A(y)) izaziva smrt ivotinja. To znai da gen A(y) ima multipli ili viestruki efekat. Upravo,
uticaj velikog broja gena, ako ne i svih, na vie ili na mnoge osobine istovremeno otvara
pitanje tzv. polimernog ili poligenog delovanja i nasleivanja gena, o emu e u nastavku biti
neto vie rei. Bitno je da se dejstvo svakoga gena odvija po pravilima Mendela, pri emu
svaki gen ukljuuje svoj aditivni uticaj na ispoljavanje osobina.

1.2.

Geni-modifikatori

To su poligeni koji menjaju ispoljavanje neke osobine, najee uslovljenom dejstvom jednog
para gena. Ovi geni izazivaju odreene modifikacije u ekspresiji osobine, ali retko potpuno
eliminiu osnovni fenotip na koji utiu. Mogu pojaavati (geni-pojaivai), potiskivati (genisupresori), ograniavati (geni-ograniitelji), itd., dejstvo glavnog gena. Varijacije ara crnobelih goveda (od skoro crne do skoro bele), beli pojas svinja rase hempir, kovrdavost perja
ivine, itd., primeri su za sagledavanje dejstva gena modifikatora. Najee su u pitanju
homozigotni geni za boju ili kovrdavost perja, gde selekcija moe pojaati ili oslabiti njihov
uticaj. Posebno su karakteristini za tzv. kvantitativne osobine domaih ivotinja (koliina
mleka, nosivost jaja, itd.).

1.3.

Penetrantnost gena

Uestalost pojavljivanja neke osobine u populaciji stoke, odnosno pojava odstupanja u

manifestaciji neke osobine i naruavanja oekivanih fenotipskih odnosa, naziva se
penetrantnost osobine. To je u stvari svojstvo populacije , koja u pogledu homozigotnosti
odreenog gena ne mora biti obavezno homozigotna i po drugim genima. Najee se radi o
recesivnom karakteru osobine pri ukrtanju razliitih genotipova. Meri se procentom
pojavljivanja osobine u populaciji s razliitim klasama ispoljavanja, pa se i izraava po
formuli P = a + b/a + b + c (a = uestalost ili deo najjae ispoljenosti; b = uestalost slabe
ispoljenosti; c = odsustvo pojave ili standardni fenotip). Dakle, izraava se % udela grla u
populaciji kod kojih se fenotipski osobina pojaljuje. Primer pojave hipoplazije gonada goveda
(nedovoljan razvoj) u _vedskoj moe biti ilustrativan. Javlja se kod oba pola, a zahvata levu,
desnu ili obe gonade u odnosu 82:3:15%. Udeo homozigota sa anomalijom (penetrantnost
osobine) iznosi 43% kod bikova i 57% kod krava. Selekcijom se hipoplazija moe smanjiti. U
literaturi ima i drugih penetrantnosti. Sam termin je isto genetsko-statistiki pojam, koji
ukazuje da se odreeni gen u kombinaciji gena (homozigotnost), kao rezultat odstupanja u
okruujuoj sredini, moe pojaviti ili ne pojaviti u populaciji stoke.

1.4.

Ekspresivnost gena

To je udeo najjae ispoljenosti u odnosu na ukupana broj nosioca osobine, odnosno E = a/a +
b. Dakle, u pitanju je jaina pojave osobine, za razliku od penetrantnosti koja se odnosi na deo
populacije u kojoj se osobina pojavljuje. Primer jednoprstost (sindaktilije) goveda moe biti
ilustrativna: varira od pojave na sve etiri noge do ogranienosti na samo jednu od prednjih
nogu. Slino je sa polidaktilijom kod ivine (vei broj prstiju na jednoj ili obe noge) ili
razliitih gradacija pojave defekta koe kod goveda derzeja, holtajn-frizijske rase. U pitanju
je razliita ekspresivnost mane u tri rase goveda, to verovatno zavisi od jednog gena i
modifikujueg dejstva drugih gena karakteristinih za svaku od tri rase goveda.

2. FORMIRANJE POLNIH ELIJA

Mejotika deoba je nain formiranja haploidnih polnih elija (gameta). Mejoza se deava u
specijalnim organima, polnim lezdama (gonadama). Muka polna lezda je testis(semenik), a
enska ovarijum (jajnik). U tim organima vri se gametogeneza (nastanak polnih elija) od
diploidnih primarnih polnih elija (Primordial Germ Cells, PGCs). Od njih nastaju mitozom
spermatogonije, odnosno oogonije. Takoe od njih nastaju mitotikom deobom spermatocite,
odnosno oocite, koje mejotikom deobom daju kod mukog pola etiri spermatide a kod
enskog pola jajnu eliju (oocitu) i prvo i drugo polarno telo. Od spermatida sazrevanjem
nastaju spermatozoidi (spermiji). injenica da krava i ovca pri jednom teljenju, odnosno
jagnjenu, daju uglavnom jedno tele, odnosno jagnje, odgovara morfologiji jajnika krave i
ovce, kod kojih se uoava jedan zreo folikul. U nekim sluajevima prusutna su dva zrela
folikula, po jedan na svakom jajniku. Za razliku od ovih vrsta koje donose po jedan porod,
kod svinja se uoavaju jajnici sa po 12-15 zrelih folikula, to odgovara i broju opraene
prasadi.Jajne elije izolovane aspiracijom iz nezrelih jajnika razliitih vrsta su razliite
veliine, ali su u osnovi iste strukture: GV faza (diploten prve mejotike deobe, Zona
pellucida oko jajne elije, pa kumulus elije koje hrane jajnu celiju)(Mller,Hassel, 2003). Na
slikama uporedno dajemo izgled jajnika krave, svinje i ovce (slika 1), kao i slike nezrelih
jajnih elija (slike 2,3) krave i svinje, uporedno.
Spermatogeneza traje kod veine sisara 35-60 dana. Diferenciranje spermatida u zrele
spermatozoide deava se pri prolasku kroz tkivo testisa-lezdanog epitela. Spermatozoidi
naputaju lezdani epitel i ulaze u kanale testisa, a odatle u parasemenike, gde se odigrava
njihovo dalje sazrevanje. Takodje nakon naputanja epitela semenika odigravaju se promene u
citoplazmi repia spermatozoida. Iz oogonija se formiraju primarne jajne elije, ije
sazrevanje se zaustavlja u prvoj mejotikoj deobi u profazi (u fazi diplotena). Mejoza se dalje
odvija u polno sposobnom dobu, neposredno pred ovulaciju kada se stimulacijom pomou
polnih hormona nastavlja mejotika deoba, koja dovodi do nastanka sekundarnih oocita. U
citoplazmi jajnih elija nalaze se ribozomi, RNK, hranljivi sastojci, koji su neophodni za
razvoj u nastanku embriona.

Oocite su pomou jednoslojnog omotaa epitelijalnih elija (folikularnih elija, granuloza

elija, kumulus elija) sa bazalnom laminom zatiene i grade primarni folikul. Folikularne
elije, koje okruuju jajnu eliju imaju ulogu u njenoj ishrani i zatiti (Kauffold P., Thamm I.,
1985). U ovarijumu (jajniku) se hormonski aktivira mali broj primarnih folikula. U jednom
aktiviranom primarnom folikulu zaokruuju se folikularne elije, drugim reima postaju
izoprizmaticne, a oocita poinje da raste. Daljom deobom sloj epitelnih elija postaje
vieslojan i nastaje sekundarni folikul. Izmeu jajne elije i folikularnih elija stvara se
prostor ispunjen glikoproteinima, takozvana Zona pellucida. Ispunjavanjem tenou formira
se tercijerni folikul u kome je jajna elija privrena folikularnim elijama za zid folikula. Na
zidu folikula formira se breuljak, takozvani Cumulus oophorus, u kome je jajna elija
okruena granuloza elijama (kumulus elijama) i gradi kumulus-oocitni kompleks (COC).
On obezbeuje jajnoj eliji hormone i hranljive sastojke. Direktno na Zona pellucida oslanja
se sloj granuloza elija (Corona radiata) koje svojim kracima dodiruju plazma-membranu
jajne elije (Smiljakovi, 2006). Za vreme sazrevanja folikula, gubi se veza izmeu granuloza
elija i Zona Pellucida, nastaje perivitelinski prostor, koji se nalazi izmeu citoplazme i Zona
Pellucida. Ceo folikul raste do prenika 2-50 mm (kod make oko 2, svinje 10, krave 20 i
kobile 50 mm) a jajna elija dostie veliinu 130-150 m. Potpuno zreo tercijerni folikul
naziva se Grafov folikul. Konano, dolazi do ovulacije, prska tercijerni folikul i oslobaa
jajnu eliju.
Folikuli i jajne elije dakle, sazrevaju u jajnicima, ciklino promenljivim organima, u kojima
je veliki broj folikula. Kod sisara taj broj je od 200 000 do 400 000 primarnih folikula pri
roenju enske jedinke. Ali jajne elije u njima bez daljnjeg sazrevanja nisu sposobne za
ovulaciju i oploenje. U toku jednog ciklusa, sazreva mali broj folikula, a i od njih ne ovulira
svaki, ve se razgrauje (atrezija). Od potencijalno ovulirajuih folikula samo e jedan (krava,
konj), ili nekoliko (svinja, mi) dominantnih folikula ovulirati. Sazrevanje svakog folikula
zavisi i od spoljanjih uticaja. Regulacija broja i razvoja ovulirajuih jajnih elija je rezultat
kontrolnog sistema uz pomo hormonskih signala.

Prvo u toku jednog sazrevanja

(maturacije) prolaze jajne elije kroz sloeno zajedniko dejstvo razliitih elija folikula i
dostiu svoju sposobnost da budu oploene (postaju kompetentne za oploenje). Uz to,
sazrevanje jedra i dostizanje haploidnog broja hromozoma, zatim citoplazmatsko sazrevanje
jajne elije, omoguavaju monospermiju pri oploenju. Jajne elije postaju sposobne za
oploenje neposredno pred ovulaciju.

U polnim lezdama se pomou hormonske kontrole deavaju mejoze po ontogenetskim

periodima. Kod mukih individua formiranje gameta poinje sa polnom zrelou. S druge
strane, kod enki sisara mejoza poinje za vreme embrionalnog razvia jedinke a zavrava se
nakon oplodjenja (Mller W.A.,Hassel M., 2003).

3. SAVREMENE METODE U BIOTEHNOLOGIJI KOD DOMAIH

IVOTINJA

Vetako osemenjavanje podrazumeva uzimanje sperme, uvanje sperme, pravljenje porcija

kao i prenoenje sperme. Koristi od vetakog osemenjavanja su:

Smanjenje trokova. Pri takvom tipu uzgoja potrebno je manje zrelih mukih grla.
Smanjenje rizika. Smanjen je rizik prenoenja bolesti, jer se biraju samo zdrava

muka grla kao davaoci sperme.

Organizacija uzgoja. Na primer mogue je u isto vreme osemeniti vie enki.
Moe se zamrzavanjem sperme osemenjavanje vriti i nakon smrti mujaka davaoca
Transport olakan
Uspesi u selekciji
Smanjenje generacijskog intervala

Ali postoje i rizici:

Nagomilavanje istih gena u populaciji (pogotovo ako je neki gen neeljen)

Metoda je rasprostranjena u nasim uslovima, za razliku od embriotransfera, odnosno

vantelesne oplodnje koja je u povoju. Embriotransferom se za razliku od vestackog
osemenjavanja gde se favorizuju genotipovi i fenotipovi muskih grla, favorizuju kvalitetna
zenska grla, a koristi i rizici su isti kao i kod vestackog osemenjavanja. Jajne celije za ovu
metodu mogu se uzimati za zivota krave ili kobile pomocu ultrazvukom vodjene sonde
(Ovum pick-up), ili nakon zrtvovanja zivotinje. Nezrele jajne celije in vitro sazrevaju, in vitro
se vrsi oplodnja i kultivacija ranog embriona do stupnja blastocista (6-7 dan od oplodnje) i
implantira u matericu zenke koja je hormonski pripremljena da prihvati blastocist. Po
najnovijim saznanjima u FBN-Dummerstorf, Nemacka, je dobijeno zdrebe posle in vitro
oplodnje i embriotransfera iz zamrznute jajne celije. Vetako osemenjavanje podrazumeva
uzimanje sperme, uvanje sperme, pravljenje

ZAKLJUAK

10

Saznanja o formiranju polnih elija, oplodnje i bremenitosti su osnove za biotehniki uticaj na

reprodukciju. Uz vetako osemenjavanje koje je u redovnoj praksi u naim podnebljima,
embriotransfer je metoda koja e verovatno imati veliku primenu, jer pored dobrih
performansi mukih grla, omoguava i oplemenjivanje genskim materijalom izabranih
enskih grla. Metoda je narocito podesna u selekciji i oplemenjivanju goveda i konja, jer u
dosadasnjoj poljoprivrednoj praksi, broj potomaka jednog zenskog grla je bio relativno mali.
Kao poetak rada u toj oblasti, osnova je dobro izuiti osobine jajnika u svim fazama polnog
ciklusa, i izolovati jajne elije koje bi sazrevale u in vitro uslovima, u odgovarajuim
medijima do in vitro oplodnje, i transfera u majke recipijente.

LITERATURA

11

Dr. Milivoje Stankovi- Osnovi genetike i oplemenjivanje domacih ivotinja

Nauna knjiga Beograd

PETROVI, M. (2000): Genetika i oplemenjivanje (Monografija).

www.enciklopedija.hr

12