Seminarski Rad

Predmet: Osnovi Elektrotehnike

Tema: Transformatori

Www.Maturski.Org

Transformatori

Sadrzaj:
1. Uvod........................................................................................................................................3
2. Osnovni Principi......................................................................................................................4
2.1 Sprega Preko Medjusobne Indukcije................................................................................4
2.2 Univerzalna Jednaina Ems..............................................................................................5
2.3 Struja Magneenja I Fluks.................................................................................................6
3. Praktina Razmatranja............................................................................................................6
3.1 Klasifikacije........................................................................................................................6
3.2 Gubici................................................................................................................................7
4. Rad Na Visokim Uestanostima.............................................................................................8
5. Konstrukcija.............................................................................................................................8
5.1 Jezgro................................................................................................................................8
5.1.1 elino Jezgro............................................................................................................8
5.1.2 Masivno Jezgro...........................................................................................................9
5.1.3 Vazduna Jezgra........................................................................................................9
5.1.4 Torusna Jezgra...........................................................................................................9
5.2 Namotaji..........................................................................................................................10
6. Dizajni Transformatora..........................................................................................................10
6.1 Autotransformatori...........................................................................................................10
6.2 Viefazni Transformatori..................................................................................................11
6.3 Rezonantni Transformatori..............................................................................................11
6.4 Transformatori Za Merenja..............................................................................................11
6.4.1 Strujni Merni Transformator......................................................................................11
6.4.2 Naponski Transformatori..........................................................................................12
6.5 Impulsni Transformatori...................................................................................................12
6.6 Rf Transformatori.............................................................................................................13
7. Audio Transformatori.............................................................................................................13
8. Upotreba Transformatora......................................................................................................14
9. Literatura...............................................................................................................................15

Transformatori

1. Uvod
Transformator Je Elektrini Ureaj Koji Transformie Energiju Iz Jednog Kola U Drugo
Posredstvom Magnetne Sprege, Bez Ikakvih Pokretnih Delova. Transformator Se Sastoji Od
Dva (Ili Vie) Spregnuta Namotaja Ili Jednog Namotaja Sa Vie Izvoda I, U Veini Sluajeva,
Magnetnog Jezgra Koje Koncentrie Magnetni Fluks. Naizmenina Struja U Jednom
Namotaju Indukuje Struju U Drugim Namotajima.
Transformatori Se Koriste Da Sputaju Ili Diu Napon, Da Menjaju Impedansu I Da
Obezbede Elektrinu Izolaciju Izmeu Kola.
Transformator Je Jedan Od Najprostijih Elektrinih Ureaja. Njegov Osnovni Dizajn,
Materijali I Principi Su Se Malo Promenili U Poslednjih Sto Godina, Ali Opet, Dizajn
Transformatora I Materijali Nastavljaju Da Se Unapreuju. Transformatori Su Od Vitalnog
Znaaja Za Prenos Energije Visokim Naponom Koji Obezbeuje Utedu Tokom Prenosa
Energije Na Velike Daljine. Jednostavnost I Pouzdanost Transformatora I Ekonominost
Transformacije Napona U Njemu Su Osnovni inioci U Izboru Prenosa Naizmeninom
Strujom U Ratu Struja Kasnih Osamdesetih Godina 19. Veka.
U Najranijim Eksperimentima U Razvoju Telefona Korieni Su Transformatori AudioUestanosti. Dok Su Neke Rane Elektronske Primene Transformatora Zamenjene
Alternativnim Tehnikama. Transformatori Se Jo Uvek Nalaze U Mnogim Elektronskim
Ureajima.
Transformatori Dolaze U Rasponu Od Malih Transformatora Sakrivenih U Mikrofonima
Do Dinovskih Transformatora Snage Gigavata Koji Se Koriste Da Poveu Velike Delove
Nacionalnih Mrea, Ali Svi Rade Na Istim Osnovnim Principima I Sa Velikim Slinostima U
Delovima.

Transformatori

2. Osnovni Principi
2.1 Sprega Preko Medjusobne Indukcije
Najprostiji Transformator Se Sastoji Iz Dva Namotaja - Primara I Sekundara. Ako Se
Vremenski Promenljiv Napon Up Prikljui Na Primar Od Np Navojaka,Struja Koja Tada Tee
Kroz

Transformatori
njega Indukuje Magnetomotornu Silu (Mms). Kao to Elektromotorna Sila (Ems) Tera Struju
Kroz Elektrino Kolo, Tako I Mms Tera Magnetni Fluks Oko Magnetnog Kola. Mms Na
Primaru Izaziva Promenljiv Magnetni Fluks p U Jezgru (Siva Boja) I Indukuje Ems Koja Je
Suprotnog Smera U Odnosu Na Up. Prema Faradejevom Zakonu Elektromagnetne Indukcije,
Indukovan Napon Kroz Primar Je Direktno Proporcionalan Brzini Promene Fluksa:

Transformatori

Transformatori
napon Koji Je Indukovao Meusobni Fluks Kroz Sekundar Je:

U Idealnom Sluaju, Fluks Na Sekundaru Je Jednak Onome U Primaru I Zato Se

Mogu Izjednaiti p I s. Iz Ovog Sledi:

Dakle, U Idealnom Transformatoru, Odnos Primarnog I Sekundarnog Napona Je

Jednak Odnosu Broja Navojaka U Namotajima, Tj. Napon Po Jednom Navojku Je Isti U Oba
Namotaja. Odnos Struja U Primaru I Sekundaru Je Obrnuto Proporcionalan Odnosu Broja
Navojaka. Ovo Vodi Najeoj Upotrebi Transformatora: Preobraavanju Elektrine Energije
Jednog Napona U Elektrinu Energiju Drugog Napona Upotrebom Namotaja Sa Razliitim
Brojem Navojaka.
Ems U Sekundaru, U Sluaju Da Je Prikljuen Na Neko Elektrino Kolo, Izaziva Tok
Struje U Njemu. Mms Koju Proizvodi Struja U Sekundaru Je U Opoziciji Mms Primara I Tei
Da Poniti Fluks U Jezgru. Poto Smanjeni Fluks Smanjuje Ems Indukovanu U Primaru, U
Njemu Tee Poveana Struja. Rezultat Poveanja Mms Zbog Struje U Primaru e Izjednaiti
Efekat Suprotne Sekundarne Mms. Na Ovaj Nain, Elektrina Energija Dovedena Na Primar
Prenosi Energiju Na Sekundar.
Na Primer, Ako Je Snaga Od 50 Vata Dovedena Na Transformator iji Je Odnos Broja
Navojaka 25:2.

P = Ei (Snaga = Ems Jaina Struje)

50 W = 2 V 25 A U Primaru

Kada Transformator Promeni:

50 W = 25 V 2 A U Sekundaru
U Praksi, Visokonaponski Namotaj Ima Vie Navojaka Tanke ice, A Niskonaponski
Malo Navojaka Debele ice. Poto Jednosmerni Napon Nee Dati Promenljivi Fluks U
Jezgru, Ni Ems Nee Biti Stvorena I Struja Koja Tee Kroz Transformator e Biti Beskonano
Velika. U Praksi, Redna Veza Otpornosti Navojaka e Ograniiti Jainu Struje Koja Moe
Tei, Sve Dok Transformator Ne Dostigne Termalnu Ravnoteu Ili Bude Uniten.

2.2 Univerzalna Jednaina Ems

Ako Je Fluks U Jezgru Sinusoidalan, Odnos Broja Navojaka, Napona, Magnetne
Idnukcije I Povrine Poprenog Preseka Provodnika Je Dat Univerzalnom Jednainom Ems:
7

Transformatori

Gde Je:

E Kvadratni Koren Srednje Vrednosti Kvadrata Napona U Namotajima,

F Je Uestanost U Hercima (2f Je Ugaona Uestanost U Radijanima U
Sekundi),
N Je Broj Navojaka,
A Je Povrina Poprenog Preseka Jezgra, A
B Je Maksimalna Vrednost Magnetne Indukcije U Teslama.
Vrednost 4,44 Je Izraunata I Sadri U Sebi Vrednosti Nekoliko Konstanti.

2.3 Struja Magneenja I Fluks

U Realnim Transformatorima, Deo Primarne Struje Se Koristi Da Stvara Fluks
Magneenja Da Bi Namagnetisala Jezgro. Zapravo, Ovaj Je Samo Rezultujui Fluks U
Jezgru Realnih Transformatora Jer Se Primarni I Sekundarni Fluksevi Ponitavaju Zbog
Struje Optereenja.

3. Praktina Razmatranja
3.1 Klasifikacije
Transformatori Su Prilagoeni Brojnim Primenama I Mogu Se Podeliti Na Mnogo
Naina:

Po Snazi (Od Delova Vata Do Mnogo Megavata)

Po Nameni (Energetski, Za Izjednaavanje Impedanse, Izolaciju Kola)

Po Uestanosti (Energetski, Audio, Rf)

Po Naponu (Od Nekoliko Volti Do 1000 Kilovolti)

8

Transformatori

Po Nainu Hlaenja (Vazduno, Uljem, Vodom)

Po Ulozi (Usmeraki, Za Elektrine Pei, Za Varenje, U Izlaznim Pojaavaima)

Po Odnosu Transformacije:

Diui Sekundar Ima Vie Navojaka Od Primara

Sputajui Sekundar Ima Manje Navojaka Od Primara

Izolacioni Namenjeni Transformaciji U Isti Napon. Dva Namotaja Imaju Priblino

Isti Broj Navojaka, Iako Su este Male Razlike U Broju Navojaka Da Bi Se
Kompenzovali Gubici (U Suprotnom Bi Izlazni Napon Bio Malo Manji Od Ulaznog
Napona).

Promenljivi Primar I Sekundar Imaju Promenljiv Broj Navojaka Koji Moe Biti
Podeen Bez Zamene Transformatora.

3.2 Gubici
Idealni Transformator Nema Gubitaka I Zato Je Stepen Iskorienja 100%. U Praksi Se
Energija Rasipa Zbog Otpornosti Namotaja (Poznato Kao Gubici U Bakru) I Magnetnih
Efekata Koji Se Prvenstveno Deavaju U Jezgru (Poznato Kao Gubici U Gvou).
Transformatori Obino Imaju Vrlo Visok Stepen Iskorienja I Vei Transfomatori (Od 50 Mva I
Vie) Imaju Stepen Iskorienja Od 99,75%. Mali Transformatori Koji Se Koriste U Ureajima
Potroake Elektronike Imaju Manje Od 85% Efikasnosti.
Gubici Dolaze Od:

Otpornosti Namotaja Struja Koja Tee Kroz Namotaje Izaziva Zagrevanje Provodnika Po
Dulovom Zakonu,

Vrtlonih Struja Indukovana Struja Tee Kroz Jezgro I Izaziva Njegovo Zagrevanje,

Rasipanja Nisu Sva Magnetna Polja Koja Stvara Primar Uhvaena Od Strane
Sekundara. Deo Rasutog Fluksa Moe Indukovati Vrtlone Struje U Oblinjim Provodnim
Objektima Kao to Je Kuite Transformatora I Biva Pretvoren U Toplotu. Zujanje Koje Se
uje U Blizini Transformatora Je Rezultat Rasutih Linija Polja Koje Izazivaju Da Kuite
Vibrira I Takoe Je Od Vibracija Magnetorestrikcije U Jezgru,

Histerezisa Svaki Put Kada Magnetsko Polje Promeni Smer, Mala Koliina Energije Je
Izgubljena Zbog Histerezisa U Magnetnom Jezgru. Nivo Histerezisa Zavisi Od Materijala
Jezgra,

Mehanikih Gubitaka Naizmenino Magnetsko Polje Izaziva Kolebanje Elektromagnetne

Sile Izmeu Navojaka, Jezgra I Oblinjih Metalnih Delova, Izazivajui Vibracije I Buku Koje
Troe Snagu,

Transformatori

Magnetorestrikcije Fluks U Jezgru Izaziva Fiziko irenje I Skupljanje Neznatno Od

Promenljivog Magnetnog Polja, Efekat Poznat Pod Imenom Magnetorestrikcija. Ovo Se
Pretvara U Gubitke Zbog Zagrevanja U Osetljivim Feromagnetnim Jezgrima,

Sistema Za Hlaenje Veliki Energetski Transformatori Mogu Biti Opremljenim

Ventilatorima, Pumpama Za Ulje Ili Vodenim Izmenjivaima Toplote Dizajniranim Da
Odstrane Toplotu Izazvanu Gubicima U Bakru I Gvou. Energija Potrebna Za Rad
Sistema Za Hlaenje Se Obino Smatra Kao Deo Gubitaka Transformatora.

4. Rad Na Visokim Uestanostima

Univerzalna Jednaina Ems Pokazuje Da e Na Viim Uestanostima Magnetna
Indukcija Biti Manja Za Isti Dati Napon. To Nagovetava Da Jezgro Moe Imati Manji Popreni
Presek I Da Zato Moe Biti Fiziki Kompaktnije, A Da Ne Dostigne Zasienje. Iz Ovog
Razloga Proizvoai Aviona I Vojska Koriste Izvore Od 400 Herca. Oni Su Manje Zabrinuti
Zbog Efikasnosti, Koja Je Manja Na Viim Uestanostima (Najvie Zbog Poveanih Gubitaka
Usled Histerezisa), Ali Su Vie Zainteresovani Da Utede Na Teini (Gvozdenog Jezgra).

5. Konstrukcija
5.1 Jezgro
5.1.1 elino Jezgro
Transformatori Koji Se Koriste Na Industrijskim I Audio Uestanostima Imaju Jezgro
Nainjeno Od Mnogo Tankih Slojeva Dinamo Limova. Zbog Koncentrisanja Fluksa, Ti Slojevi
Su Obmotani Primarom I Sekundarom. Poto Je elino Jezgro Provodno, Ono Takoe Ima
Struje Indukovane Zbog Promenljivog Magnetnog Fluksa. Svaki Sloj Je Izolovan Od Oblinjeg
Sloja Da Bi Se Smanjili Gubici Zbog Vrtlonih Struja Koje Zagrevaju Jezgro. Uobiajeno
Slojevito Jezgro Je Napravljeno Od Limova U Obliku Latininih Slova e I i, to I'm Je Dalo
Ime ei Transformatori.
Izvesni Tipovi Transformtora Mogu Imati Zazore Napravljene U Magnetnim Putanjama
Da Spree Zasienje. Ovi Zazori Mogu Biti Korieni Da Ogranie Struju U Kratkom Spoju,
Kao to Je Sluaj U Transformatorima Za Neonske Svetiljke.
10

Transformatori
Magnetni Histerezis elinog Jezgra Znai Da Ono Zadrava Statiko Magnetsko
Polje Kada Se Ukloni Napajanje. Kada Se Napajanje Ponovo Prikljui, Zaostalo Polje e
Izazvati Veliku Struju Sve Dok Se Efekat Zaostalog Polja Ne Smanji, Obino Nakon Nekoliko
Ciklusa Prikljuene Naizmenine Struje. Zatite Od Pregorevanja Ureaja Kao to Su
Osigurai Moraju Biti Odabrani Da Dozvole Ovoj Bezopasnoj Navali Da Proe. Na
Transformatorima Prikljuenim Na Duge Nadzemne Vodove, Indukovana Struja Zbog
Geomagnetnih Poremeaja Tokom Solarnih Oluja Moe Izazvati Zasienje Jezgra I
Nepravilno Dejstvo Zatitnih Ureaja Transformatora.

5.1.2 Masivno Jezgro

Jezgra Od Gvozdenog Praha Se Koriste U Kolima Koje Rade Iznad Glavnih
Uestanosti Do Nekoliko Desetina Kiloherca. Ovi Materijali Kombinuju Visoku Magnetnu
Permeabilnost Sa Visokom Elektrinom Otpornou.
Na Jo Veim Radio-Uestanostima (Rf), Drugi Tipovi Jezgra Su Napravljeni Od
Neprovodnih Magnetnih Keramikih Materijala Zvanih Feriti. Neki Rf Transformatori Imaju
Pokretljiva Jezgra Koji Doputaju Nametanje Koeficijenta Sprege (I irinu Opsega) Kola.

5.1.3 Vazduna Jezgra

Transformatori Na Visokim Uestanostima Mogu Takoe Imati I Vazduna Jezgra. Ovo
Eliminie Gubitke Usled Histerezisa. Takvi Transformatori Zadravaju Visoku Efikasnost
Sprege (Mali Gubici Rasipanja) Preklapanjem Primara I Sekundara.

5.1.4 Torusna Jezgra

Torusni Transformatori Su Napravljeni Oko Jezgra U Obliku Prstena, Koje Je
Napravljeno Od Dugih Traka Od Silicijumskog elika Ili Permaloja Obavijenih U Namotaj, Od
Gvoa U Prahu Ili Ferita, Zavisno Od Radne Uestanosti. Konstrukcija U Obliku Traka
Obezbeuje Da Su Granice Traka Optimalno Poravnate, Poveavajui Efikasnost
Transformatora Smanjivanjem Opiranja Jezgra. Oblik Zatvorenog Prstena Eliminie Vazdune
Zazore Ubaene U Konstrukciju Ei Jezgara. Popreni Presek Prstena Je Obino Kvadratnog
Ili Pravougaonog Oblika, Ali Su Skuplja Jezgra Krunog Preseka Takoe Prisutna. Primar I
Sekundar Su esto Namotani Koncentrino Da Prekriju Celu Povrinu Jezgra. Ovo Smanjuje
Duinu Potrebne ice I Takoe Obezbeuje Zaklon Da Smanji Magnetsko Polje Jezgra Od
Stvaranja Elektromagnetnih Interferencija.
Torusna Jezgra Su Efikasnija Od Jeftinijih Slojevitih Ei Jezgara. Druge Prednosti U
Odnosu Na Ei Su Manja Veliina (Za Oko Polovinu), Manju Teinu (Za Oko Polovinu), Manje
Mehaniko Zujanje (inei Ih Superiornim U Audio Pojaavaima), Manjim Spoljanjim
Magnetskim Poljem (Oko Jedne Desetine), Postavljanje Na Jedan Stub I Vie Izbora Oblika.
Glavna Mana Je Vea Cena. Nedostatak Konstrukcije Torusnih Transformatora Je Via Cena
Po Namotaju. To Za Posledicu Ima Da Se Torusni Transformatori Retko Sreu Iznad Nekoliko
11

Transformatori
Kilovoltampera. Mali Distribucioni Transformatori Mogu Da Iskoriste Neke Prednosti Torusnog
Jezgra Delei Ga I Otvarajui Ga, A Zatim Ubacujui Klupko Koje Sadri Namotaje.
Kada Se Nameta Torusni Transformator, Vano Je Izbei Sluajno Kratko Spajanje
Kroz Jezgro. Ovo Se Moe Desiti Ako Je elinom Stubu Jezgra Dozvoljeno Da Dodirne
Metalne Delove Sa Oba Kraja, to Moe Izazvati Da Opasno Velika Struja Tee Kroz Stub.

5.2 Namotaji
U Veini Realnih Transformatora, Primar I Sekundar Su Kalemi Sa Vie Navojaka
Provodne ice Jer Svaki Navojak Doprinosi Magnetskom Polju, Stvarajui Veu Magnetnu
Indukciju Nego to Bi Samo Jedan Navojak Uradio. ice Susednih Navojaka I Raliitih
Namotaja Moraju Biti Izolovane Jedne Od Drugih.
Provodni Materijal Korien Za Namotaje Zavisi Od Namene. Transformatori Malih
Snaga I Signalni Transformatori Su Namotani Od ice Punog Preseka, Izolovanim Emajlom Ili
Ponekad Dodatnom Izolacijom. Veliki Energetski Transformatori Mogu Imati Namotaje Od
Bakra Ili Aluminijuma Pravougaonog Preseka Ili Uastog Preseka Za Vrlo Velike Struje.
Transformatori Na Visokim Uestanostima Koji Rade Na Uestanostima Od Stotina Kiloherca
Imaju Namotaje Od Licnovane ice, Da Smanje Gubitke U Provodniku Zbog Skin
(Povrinskog) Efekta. Veliki Energetski Transformatori Takoe Koriste Pouene Provodnike,
Poto ak I Na Malim Uestanostima Nejednaka Raspodela Struje e Postojati U
Niskonaponskom Namotaju (Velika Struja). Svako Ue Je Izolovano Od Ostalih, A Uad Su
Tako Postavljena Da Na Izvesnim Takama U Namotaju Ili Kroz Namotaj, Svaki Deo Ima
Drugaiji Relativni Poloaj U Celom Provodniku. Ovo Premetanje Izjednaava Struju Koja
Tee U Svakom Uetu Provodnika I Smanjuje Gubitke Usled Vrtlonih Struja U Samom
Namotaju. Poueni Provodnik Je Takoe Vie Savitljiv Od vrstog Provodnika Sline Veliine.
Za Signalne Transformatore, Namotaji Mogu Biti Napravljeni Tako Da Minimizuju
Isputenu Induktivnost I Zalutalu Kapacitivnost ime Se Popravlja Odziv Na Visokim
Uestanostima.
Namotaji Primara I Sekundara Energetskih Transformatora Mogu Imati Spoljanje
Prikljuke Koji Omoguavaju Podeavanje Odnosa Napona.

6. Dizajni Transformatora
6.1 Autotransformatori
Autotransformator Ima Samo Jedan Namotaj, Koji Ima Izveden Kontakt. Naizmenini Ili
Pulsirajui Napon Se Dovodi Kroz Deo Namotaja, A Vii (Ili Nii) Napon Se Stvara Na
Drugom Delu Istog Namotaja. Dok U Teoriji Razdvojeni Delovi Namotaja Mogu Biti Koriteni I
Za Ulaz I Izlaz, U Praksi Se Vii Napon Dovodi Na Krajeve Namotaja, Dok Se Nii Dovodi Na
Jedan Kraj I Izvedeni Kontakt. Na Primer, Transformator Sa Izvodom Na Sredini Namotaja
Moe Da Koristi 230 Volti Preko Celog Namotaja, A Samo 115 Volti Od Izvoda Do Jednog
12

Transformatori
Kraja. Moe Se Prikljuiti Na Napon Od 230 Volti Da Napaja Opremu Koja Zahteva 115 Volti
Ili Obrnuto. Kako Je Isti Namotaj Koriten I Za Ulaz I Izlaz, Fluks U Jezgru Je Delimino
Poniten I Manje Jezgro Moe Biti Koriteno. Za Odnose Napona Koji Ne Prelaze 3:1,
Autotransformator Je Jevtiniji, Laki, Manji I Efikasniji Nego Pravi (Dvonamotajni)
Transformator Istih Karakteristika.
U Praksi, Gubici Transformatora Dovode Do Toga Da Autotransforamtor Nije Savreno
Reverzabilan; Onaj Koji Je Dizajniran Za Sputanje Napona e Dati Malo Manji Napon Nego
to Je Traeno Od Onog Koji Je Projektovan Za Dizanje. Razlika Je Dovoljno Mala Da
Dozvoli Reverzilnu Upotrebu Gde Taan Naponski Nivo Nije Kritian.

6.2 Viefazni Transformatori

Za Trofazne Sisteme, Mogu Se Koristiti Tri Jednofazna Transformatora Ili Sve Tri Faze
Mogu Biti Povezane U Jedan Trofazni Transformator. Tri Primarna Namotaja Su Povezana
Zajedno I Tri Sekundarna Namotaja Su Povezana U Jedno. Namotaji Mogu Biti Povezani U
Trougao, Zvezdu Ili Slomljenu Zvezdu.
Najee Veze Su Zvezda-Trougao, Trougao Zvezda, Trougao-Trougao I ZvezdaZvezda. Vektorska Grupa Pokazuje Raspored Namotaja, Satni Pomeraj Faznu Razliku Meu
Njima. Ako Je Namotaj Prikljuen Za Zemlju (Uzemljen), Taka Prikljuenja Je Obino U
Sreditu Sprege Zvezda Ili Slomljena Zvezda. Postoji Mnogo Konfiguracija Koje Ukljuuju
Vie Ili Manje Od est Namotaja.

6.3 Rezonantni Transformatori

Rezonantni Transformator Je Onaj Koji Radi Na Rezonantnoj Uestanosti Jednog Ili
Vie Svojih Namotaja. Rezonantni Namotaj, Obino Sekundar, Se Ponaa Kao Induktor I
Povezan Je Na Red Sa Kondenzatorom, Ako Se Primarni Namotaj Napaja Izvorom
Periodine Naizmenine Struje, Kao to Su Pravougaoni Ili Testerasti Talasi, Svaki Impuls
Struje Pomae U Stvaranju Oscilacije U Sekundarnom Namotaju. Zbog Rezonancije, Vrlo
Visoki Napon Se Moe Razviti Kroz Sekundar, Osim Ako Nije Ogranien Nekim Procesom
Kao to Je Elektrini Proboj. Zato Se Ovi Ureaji Koriste Da Stvaraju Visoke Naizmenine
Napone. Struja Dobijena Iz Ovih Tipova Namotaja Moe Biti Mnogo Vea Od Elektrostatikih
Maina Kao to Su Van De Grafov Generator I Vimshartova Maina. Oni Takoe Rade Na
Vioj Radnoj Temperaturi Nego Standardni Transformatori.
Transformator Za Regulaciju Napona Koristi Rezonantni Namotaj I Dozvoljava
Delovima Jezgra Da Uu U Zasienje U Svakom Ciklusu Naizmenine Struje. Ovaj Efekat
Stabilizuje Izlaz Regulacionog Transformatora, Koji Se Moe Koristiti Za Opremu Koja Je
Osetljiva Na Varijacije Priljuenog Napona. Zasieni Transfomatori Obezbeuju Prost Metod
Da Se Stabilizuje Izvor Napajanja. Ipak, Zbog Histerezisnih Gubitaka Koje Prate Ovakve
Operacije, Efikasnost Je Mala.

13

Transformatori

6.4 Transformatori Za Merenja

6.4.1 Strujni Merni Transformator
Strujni Transformator Je Tip Transformatora Koji Se Upotrebljava Za Merenje Struja
Velikih Vrednosti Koje Bi Inae Bilo Teko Meriti Nekom Direktnom Metodom. Odnos
Primarne I Sekundarne Struje Je Obrnuto Srazmeran Odnosu Broja Primarnih I Sekundarnih
Namotaja. Nominalna Vrednost Sekundarne Struje I Iznosi 5a Za Strujne Transformatore Za
Merenje I 1a Za Strujne Transformatore Za Relejnu Zatitu. Nominalna Vrednost Primarne
Struje Zavisi Od Mesta Primene Strujnog Transformatora I Moe Da Uzima Vrednost Od 10a
Do Par Hiljada Ampera. Razlikujemo Strujne Transformatore (St) Za Niski Napon I St Za Vie
Naponske Nivoe. St Za Niski Napon Su Najee Izvedeni Sa Izolacijom Od Epoksidne
Smole I to U Vidu Tzv. Obuhvatnog Transformatora.
Strujni Transformatori Su Obino Konstruisani Tako Da Obuhvate Jedan Primarni
Navojak (Izolovan Provodnik Ili Bakarnu inu) Kroz Dobro Izolovano Torusno Jezgro
Obmotano Sa Mnogo Navojaka ice. Strujni Transformatori Koji Se Koriste U Industriji Su
Projektovani Da Obezbede 5 Ampera Koji Su Na Ampermetrima Koji Su Propisno Badareni
Da Pokazuju Izmerenu Primarnu Struju. Ovi Transformatori Su Oznaeni Njihovim Odnosom
Ulaznih I Izlaznih Struja (400:5, 200:5).
Mora Se Obratiti Velika Panja Da Sekundar Strujnog Transformatora Nikad Ne Sme
Biti Otvoren Dok Tee Struja Kroz Primar, Jer Se U Tom Sluaju Na Krajevima Sekundara
Indukuje Napon Koji Je Opasan Po ivot.

6.4.2 Naponski Transformatori

Naponski Transformatori Su Drugi Tip Transformatora Za Merenje. Koriste Se Kada Je
Potrebno Izmeriti Visoke Napone Koje Bi Bilo Teko Izmeriti Direktno Metodom. Dizajnirani Su
Da Imaju Taan Prenosni Odnos Da Precizno Snize Napon Tako Da Se Moe Meriti Na
Bezbednom Naponu (Tipino 100 Volti). Dizajnirani Su Tako Da Predstavljaju Neznatno
Optereenje Naponu Koji Se Meri.

6.5 Impulsni Transformatori

Impulsni Transformatori Su Oni Transformatori Koji Su Prilagoeni Za Odavanje
Pravougaonih Elektrinih Impulsa (Tj, Pulseve Sa Kratkim Vremenima Rasta I Opadanja I Sa
Konstantnom Amplitudom). Male Verzije Zvani Signalni Tipovi I Koriste Se U Digitalnim
Kolima. Vrednosti Srednjih Snaga Sa Koriste U Kolima Za Upravljanje . Verzije Za Vee
Snage Se Koriste U Distribuciji Elektrine Energije Za Povezivanje Kola Sa Malim Naponima
Sa Visokonaponskim Ulazima Snanih Poluprovodnikih Ureaja Kao to Su Trijak, Igbt
Tranzistor, Tiristor Ili Mosfet. Specijalni Visokonaponski Pulsni Transformatori Se Takoe
14

Transformatori
Koriste Za Generisanje Impulsa Za Radare, Akceleratore estica Ili Druge Primene Gde Se
Koriste Impulsni Izvori.
Da Bi Se Smanjilo Izoblienje Oblika Impulsa, Pulsni Transformator Mora Da Ima Malu
Vrednost Propusne Induktanse I Deljene Kapacitivnosti I Velike Induktanse U Otvorenom
Kolu. U Snanim Pulsnim Transformatorima, Niska Kapacitivnost Sprega (Izmeu Primara I
Sekundara) Je Vana Da Bi Zatitilo Kolo Sa Primarne Strane Od Velikih Prelaznih Reima
Koje Stvori Napajanje. Zbog Istog Razloga, Potrebni Su Velika Otpornost Izolacije I Visok
Probojni Napon. Dobar Kratkotrajan Odziv Je Potreban Da Bi Se Odrao Pravougaoni Oblik
Signala Na Sekundaru, Jer e Impulsi Sa Sporijim Ivicama Izazivati Gubitke Prebacivanja U
Snanim Poluprovodnicima.
Proizvod Maksimuma Napona Impulsa I Trajanja Impulsa (Ili Preciznije Integral NaponVreme) Se esto Koristi Da Karakterie Pulsne Transformatore. Uopteno, to Je Vei Ovaj
Proizvod, Vei Je I Skuplji Transformator.

6.6 Rf Transformatori
Za Upotrebu Na Radio-Uestanostima, Transformatori Su Ponekad Napravljeni Od
Konfiguracija Provodnika, Ponekad Od Bifilarnih Ili Koaksijalnih Kablova, Namotanih Oko
Ferita Ili Drugih Tipova Jezgra. Ovaj Tip Transformatora Daje Izuzetno Veliku irinu Opsega,
Ali Je Ogranien Samo Brojnim Odnosom (Kao to Su 1:9, 1:4 Ili 1:2) Koji Se Mogu Postii
Ovom Tehnikom.
Materijal Jezgra Dramatino Poveava Induktivnost, Time Poveavajui Njegov Faktor
Kvaliteta. Jezgra Takvih Transformatora Pomau U Popravljanju Impedanse Sa 300 Oma Na
75 Oma U Fm Prijemnicima.
Stariji Tipovi Rf Transformatora Su Ponekad Koristili Trei Namotaj (Zvani Prekidaki
Namotaj) Da Ubaci Povratnu Spregu U Raniji (Detektorski) Stepen Starinskih Regenerativnih
Radio Prijemnika.

7. Audio Transformatori
Transformatori Se Ovde Koriste Za Izjednaavanje Impedanse. Ovo Je Potrebnije U
Ventilskim Nego U Kolima Izraenih Od vrstih Materijala, Poto vrste Komponente Se
Mogu Koristiti U Fleksibilnijim Kolima Koja Eliminiu Potrebu Za Transformatorom.
Audio-Transformatori Su Obino Faktor Koji Ograniavaju Kvalitet Zvuka; Elektronska
Kola Sa irokim Frekventnim Odzivom I Malom Izoblienjem Su Relativno Prosta Za
Projektovanje.
Posebno Kritian Deo Je Izlazni Transformator Audio Pojaavaa. Ventilska Kola Za
Kvalitetnu Produkciju Su Dugo Izraivana Bez (Meustepenog) Audio Transformatora, Ali
Izlazni Transformator Je Potreban Da Spregne Relativno Visoka Impedansa Izlaznog Ventila
Sa Niskom Impedansom Zvunika. (Ventil Moe Da Isporui Malu Struju Na Visokom
Naponu; Zvunici Zahtevaju Veliku Struju Na Niskom Naponu). Za Dobar Nisko-Frekventni
15

Transformatori
Odziv Je Potrebno Relativno Veliko Jezgro Od Gvoa; Snana Manipulisanja Poveavaju
Veliinu Potrebnog Jezgra. Mala Izoblienja Zahtevaju Gvoe Odreenih Osobina;
Specijalna Jezgra Sa Orijentisanim Magnetnim Domenima Se Koriste Za Najbolje Rezultate.
Dobar Visoko-Frekventni Odziv Zahteva Paljivo Projektovane I Izraene Namotaje Bez
Suvine Propusne Induktivnosti I Zalutale Kapacitivnosti. Sve Ovo Ga ini Skupom
Komponentom.
Ventilski Audio Pojaavai Bez Izlaznih Transformaotra Su Mogui, Ali Su Retko
Korieni Zbog Svojih Nedostataka.
Rani Tranzistorski Audio Pojaavai Su esto Imali Izlazne Transformatore, Ali Su Oni
Uklonjeni Poto Su Projektanti Doli U Posed Nove Tehnologije.

8. Upotreba Transformatora
Transformatori Se Upotrebljavaju Za:

Za Snabdevanje Energijom Iz Prenosne Mree Koja Koristi Naizmeninu Struju

Opreme Koja Koristi Drugi Napon. Moe Biti Praeno Ispravljakim Kolom Ako Je
Potrebna Jednosmerna Struja.

Prilagoavanje Elektrine Opreme Naponu Za Koji Nije Predviena. Na Primer,

Amerika Oprema Je Projektovana Za 117 Volti, A Oprema U Evropskim Zemljama Za
220-230 Volti.

Prenos Elektrine Energije Preko Velikih Razdaljina.

Za Visokonaponske Prenosne Sisteme Za Jednosmernu Struju.

Veliki, Specijalno Konstruisani Transformatori Se Koriste U Elektrinim Peima Tokom

Proizvodnje elika.

Rotirajui Transformatori Su Dizajnirani Tako Da Dok Se Jedan Namotaj Okree, Drugi

Miruje. esta Upotreba Ovoga Je Bila U Glavama Video Sistema Koji Se Korieni U
Vhs I Beta Video Plejerima. Oni Mogu Da Prenesu Energiju Ili Signale Od Mirujueg
Do Rotirajueg Mehanizma.

16

Transformatori

9. Literatura

Www.Wikipedia.Com

Www.Maturski.Org

17

Transformatori

18