S A D R A J:

UVOD.........................................................................................................
3
1. DEFINICIJA SOFTVERA .................................................................... 4
2. POJAM SOFTVERA ............................................................................ 5
3. OPERATIVNI SISTEMI ....................................................................... 6
3.1 OPERATIVNI SISTEM DEFINICIJA I FUNKCIJE ... 6
3.2. VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA . 8
KLASIFIKACIJA PREMA BROJU KORISNIKA I PROCESA .. 8
4. PROGRAMSKI JEZICI ................... .................................................... 9
5. INFORMACIONI PODSISTEMI .... 13
5.1. INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA .. 13
5.2. INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE 14
5.3
INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I
RAUNOVODSTVA .... 14
5.4
INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA
KADROVIMA .. 15
6. STANDARDI SOFTVERSKOG ININJERINGA . 15
6.1
KARAKTERISTIKE DOBROG STANDARDA . 16
ZAKLJUAK 17
LITERATURA 18

seminarski rad softverski ininjering

Razlika izmenu samog programiranja i

softverskog inenjerstva slina je razlici
izmeu betoniranja dvorita i izgradnje
mosta.
Eric Braude
UVOD
Proteklo je vie od pet decenija razvoja raunarskih sistema. Tokom prve tri
decenije, primarno je razvijan hardver sa ciljem da se snize trokovi obrade i
uvanja podataka. Osamdesetih godina i dalje se najvie panje poklanjalo
razvoju
hardvera i poveanju njegove brzine i moi. Tek u poslednjoj deceniji razvoja,
izazov su postali vii kvalitet i nii trokovi softvera.
Danas softver predstavlja klju uspeha veine raunarskih sistema i ujedno
faktor
diferencijacije organizacija koje ga poseduju. Softver je postao bitna komponenta
u
poslovnom odluivanju i osnova u naunim istraivanjima i inenjerskom
reavanju problema. On takone predstavlja znaajnu komponentu u
industrijskim,
transportnim, medicinskim, telekomunikacionim, vojnim i brojnim drugim vrstama
sistema. U savremenom svetu softver je praktino neizbean i svuda prisutan.
Na
poetku 21. veka izmenjeno je poimanje softvera i isti javnost prihvata kao
tehnoloku stvarnost u buduem razvoju.
Drutvo informatiara Nemake sprovelo je pre nekoliko godina, menu mlanim
eksperima u informatici, istraivanje u kojem su oni navodili koje discipline sa
studija (koje su imali ili bi trebalo da su imali) smatraju najvanijim za svoj struni
rad. Dobijeni su sledei rezultati, dati u obliku rang-liste, pri emu vii rang
oznaava i veu znaajnost:
1. timski rad,

seminarski rad softverski ininjering

2. upravljanje projektima,
3. softverski inenjering,
4. vonenje tima,
5. baze podataka,
6. retorika,
7. komunikacioni sistemi i mree,
8. sistem kvaliteta,
9. strukture podataka i algoritmi
Na ovoj listi se softverski inenjering nalazi veoma visoko, na 3. mestu. Ako
pogledamo njegov iri kontekst, moemo primetiti da od prvih 8 disciplina, ak 5
spadaju u discipline softverskog inenjerstva, retorika je disciplina iji se
segmenti
takone vrlo esto prezentiraju u okviru seminara iz softverskog inenjerstva, baze
podataka se vrlo snano proimaju sa njim, dok komunikacioni sistemi i mree
predstavljaju neophodnu sistemsku osnovu za softverske inenjere.

1. DEFINICIJA SOFTVERA

Softver su programi (naredbe, instrukcije) koji 'govore' raunaru kako treba da

izvrava odreene zadatke. Softver je nain zapisa algoritama u obliku koji je
razumljiv raunaru.
Pojam softver je prvi put iskoristio John W. Tukey, inenjer informatike, 1957.
godine. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. Naime, na engleskom re
hardver znaci tvrdotvorina, odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). Nasuprot tome
re soft znaci meko.
Verovatno najbolja definicija za pojam softver potice od Instituta inenjera
Elektrotehnike i Elektronike (The Institute of Electrical and Electronics Engineers
- IEEE), koja glasi:
Sveobuhvatni zbir informatickih programa, procesa, pravila; dokumentacije i
datoteka u vezi, koji cine deo operacija jednog informatickog sistema.
Pre trideset godina, manje od 1% javnosti je bilo u mogunosti da inteligentno
objasni znaenje pojma "softver". Menutim, sada sve vei deo te javnosti smatra
da
i razume ta je to softver i kako se on razvija. Da li je to stvarno tako?
Softverski proizvod (engleski: consumer software package) predstavlja
softversku
podrku raunarskim sistemima, a ine ga skup raunarskih programa, datoteke i
odgovarajua dokumentacija, namenjeni realizaciji odrenenih zadataka (definicija
preuzeta iz standarda JUS ISO 9127/94). Za razliku od softverskog proizvoda,
softver se sastoji iz skupa raunarskih programa i datoteka sa istom namenom
koju

seminarski rad softverski ininjering

ima softverski proizvod. Kako su prema usvojenim standardima softver i
odgovarajua pratea dokumentacija nerazdvojivi, upakovani za prodaju kao
jedinstvena celina i prodaju se zajedno, u nastavku se ova dva pojma
poistoveuju.
Iz izloenog se vidi da softverski proizvod predstavlja jedinstvo raunarskih
programa, struktura podataka sadranih u datotekama, i dokumentacije koja
opisuje nain funkcionisanja i upotrebe programa. Pri tome, posebno se istie
znaaj dokumentacije, koju projektanti i programeri esto zanemaruju, ali bez
koje se softver ne moe smatrati kompletnim. Informacije sadrane u prateoj
dokumentaciji su esto jedino sredstvo putem koga proizvoa softvera i/ili
distributer mogu komunicirati sa kupcem ili korisnikom. Samo ukoliko
dokumentacija sadri dovoljno informacija, korisniku se omoguuje uspeno
korienje softvera.

2. POJAM SOFTVERA

Za pojam softvera vezan je i pojam softverska podrka. Ona predstavlja rad na

odravanju softvera i pratee dokumentacije u funkcionalnom stanju. Mogu je
pruati proizvoa (organizacija koja je razvila softver), predstavnik (organizacija
koja plasira softver na tritu), distributer (organizacija koja neposredno prodaje
softver korisniku) ili neka druga organizacija.
Dva osnovna tipa softvera su:
Sistemski softver - programi koji se koriste za direktno upravljanje fizickim
delom racunara, odnosno hardverom. Ovaj softver omogucava interakciju
korisnickog softvera sa hardverom. Moderni naziv za sistemski softver je
operativni sistem. Neki teoreticari informatike smatraju kompajler i ostale alatke
za razvoj softvera delom sistemskog softvera.
Korisnicki softver - programi namenjeni krajnjim korisnicima racunarskog
sistema. To su dakle programi sa kojima korisnici sistema obraduju podatke.
Izvravanje softvera ili programa od strane korisnika racunarskog sistema danas
obicno ukljucuje ucitavanje korisnickog softvera i podataka sa hard diska,
interaktivnu obradu podataka i pohranjivanje podataka na hard disk. U prolosti
su se umesto hard diska koristile magnetne trake ili neki drugi tip trajne
memorije.
Racunar u toku izvravanja softvera prati unapred utvrden niz naredbi da bi
omogucio korisniku da podatke obradi na odgovarajuci nacin.

seminarski rad softverski ininjering

Paradigme arhitekture softvera
Primena raunara u nauno-istraivakom radu prouzrokovala je ovladavanje
sloenim tehnolokim procesima i novim proizvodima, meu kojima se nalaze i
kvalitetniji raunari. Ova povratna sprega dovela je do eksplozije znanja kojom su
nastale hardverske arhitekture izuzetno visokog kvaliteta. Razvoj softvera,
meutim, nije pratila opisana dinamika, jer se on mogao meriti porastom od
svega nekoliko procenata godinje. Poboljanje performansi u razvoju i
korienju informacionih sistema javljalo se skokovito, sa pojavom novih
paradigm arhitekture softvera.
U poetnom periodu primene raunara, od 1948. do 1965. godine, hardver je bio
izuzetno skup i ljudski rad potreban za razvoj softvera je bio zanemarljivo mali u
odnosu na hardver, pa je softver bio u potpunosti prilagoen hardveru. Ovaj
period nazivamo faza monolitne programske podrke i u njoj su programi
proistekli iz opisa postupaka bili vrsto vezani za ulazno-izlazne ureaje
raunara i njegov monitorski program. Programi su pisani u mainskom jeziku ili
asembleru i to tako da njihovo vreme rada bude to krae. Korisniki interfejs je
bio vezivan za odreeni hardver i sadrao je male mogunosti, a njegovo
korienje je bilo krajnje nekomforno i svodilo se na elektrinu pisau mainu u
funkciji konzole.
Povratna sprega nastala razvojem softvera uticala je na znaajno snienje cena
hardvera, poboljanje njegovih performansi i pojavu niza gotovih programskih
proizvoda koje su, zajedno sa hardverom, nudili njegovi proizvoai. Ovako
formirani interfejs poznat je pod nazivom sistemski softver i predstavlja prvi korak
u razvoju korisnikih interfejsa. Tako je nastala faza poznata pod nazivom
dihotomija aplikacija - sistemski softver i karakteristina je za period od 1965. do
1985. godine. Deo sistemskog softvera blii hardveru naziva se operativni
sistem, a deo blii aplikacijama - pomoni programi. U ovoj fazi pojavljuje se
multiprogramski rad. Ova promena paradigme podigla je produktivnost
programera i smanjila trokove za njihovu obuku, koji u ovoj fazi koriste vie
programske jezike i biblioteke napisanih delova programa. Najvanija
karakteristika ove faze je mogunost prenosa napisanih aplikacija sa jednog
raunara na drugi i to istog ili razliitih proizvoaa. Korisnici poinju da se dele
na profesionalce za razvoj programa - programere i na krajnje korisnike, koji u
ovoj fazi postaju aktivni, ali ne i dominantni. Korienje vizuelnog alfanumerikog
komuniciranja pomou terminala u interaktivnom reimu i razmena podataka
pomou tele-komunikacija sa udaljenim raunarima postaju standardi obrade
podataka u ovoj fazi.

3. OPERATIVNI SISTEM DEFINICIJA I FUNKCIJE

seminarski rad softverski ininjering

Operativni sistem (u daljem tekstu OS) objedinjuje raznorodne delove raunara u

skladnu celinu I sakriva od korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu
bitni za korienje raunara.
OS radi sledee:
1. Upravlja programima, podacima i delovima od kojih se raunar sastoji
(procesor, kontroleri, radna memorija), s ciljem da oni budu to
celishodnije upotrebljeni
2. Obezbeuje pristupano radno okruenje za krajnjeg korisnika raunara

U optem smislu, operativni sistem se moe definisati kao skup programa koji
upravljaju resursima raunarskog sistema i obezbeuje interfejs ka korisniku.
Prva funkcija OS je upravljanje resursima raunara (resource management). Pod
pojmom resurs podrazumevamo sve to je programu potrebno za rad. Resursi
mogu biti hardverski (procesor, memorija, I/O ureaji) i softverski (programi,
podaci datoteke). Zadatak OS je da vodi rauna o resursima raunara
tj. da zadovolji potrebe programa, da prati koji program koristi koje resurse itd.
Ukratko reeno, OS je skup sistemskih programa koji posreduju izmeu korisnika
raunara iraunarskog hardvera a cilj je da:
1. Izvrava korisnike programe i olakava reavanje korisnikih problema
2. Korienje raunarskog sistema uini podesnijim za korisnika
3. Omogui to efikasnije iskorienje raunarskog hardvera
OS se sastoji od vie relativno nezavisnih celina. Svaki proizvoa raunara ima
svoje operativne sisteme, pa je teko da ti optu strukturu OS. Hijerarhijski model
OS je sastavljen od nivoa.
Hijerarhijski model ima sledei smisao:
na posmatranom nivou OS-a mogu se zahtevati usluge samo od njegovih niih
nivoa, a nikako od viih. Najnii sloj je poznat kao jezgro OS-a (kernel).
Zbog odnosa veliine OS-a i radne memorije, veina OS-a ne moe da stane u
radnu memoriju. Zato se u memoriji uvek nalaze samo najvaniji delovi OS-a,
takozvani rezidentni delovi, koji aktiviraju I izvravaju korinike programe,
dodeljuju memoriju i datoteke i obavljaju I/O operacije.
Rezidentni deo OS-a mora da podrava mehanizam prekida, jer je on osnova
vieprogramskog rada. Deo OS-a koji uvek mora da se nalazi u memoriji obino
se naziva jezgro ili kernel. Funkcije koje koriste svi nivoi moraju se smestiti u

seminarski rad softverski ininjering

jezgro OS-a. Ostali delovi se ubacuju u memoriju kada su potrebni i izbacuju
kada vie nisu potrebni.

Slika 1. Hijerarhijski model OS-a

3.1 VRSTE OPERATIVNIH SISTEMA

Postoje brojne podele OS-a na osnovu razliitih kriterijuma: prema broju
korisnika i/ili procesa, prema nainu obrade poslova, prema distribuciji
procesorske snage i ostalih resursa, prema nameni I funkcionalnim osobinama.

KLASIFIKACIJA PREMA BROJU KORISNIKA I PROCESA

Prema broju korisnika, OS se dele na:

1. jednokorisnike (singleuser)
2. viekorisnike (multiuser)
7

seminarski rad softverski ininjering

Jednokorisniki sistemi obezbeuju virtuelnu mainu za samo jednog korisnika.

To su rauinarski sistemi prilagoeni za jednu funkciju ili je re o slabijim i jeftinim
konfiguracijama tipa mikroraunara.Uglavnom ih karakterie jeftin hardver,
solidna pratea programska podrka, jednostavan sistem datoteka, jednostavan
U/I sistem.
Viekorisniki sistemi su kvalitetni OS koji zahtevaju jae hardverske
konfiguracije.
Tipian viekorisniki OS je UNIX, koji obezbeuje simultani pristup za vie
korisnika istovremeno, pri emu korisnici pristupaju sistemu preko posebnih
terminala.
Prema broju simultanih aktivnosti tj. prema broju procesa koji se mogu izvravati
paralelno ili kvaziparalelno, operativni sistemi se mogu podeliti na:
1. jednoprocesne (singletasking, singleprocess)
2. vieprocesne (multitasking, multiprocess)
Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri vrste operativnih
sistema:
1. jednokorisniki jednoprocesni (single-user, singletasking) kao to je MSDOS
2. jednokorisniki vieprocesni (single-user, multitasking) kao to su OS/2 i
MS Windows 3.1/9x/Me
3. viekorisniki vieprocesni (multiuser, multitasking) kao to je UNIX, ali
uslovno se mogu prihvatiti i MS Windows 2000/XP/2003 ukoliko
obezbeuju terminalske usluge

4. PROGRAMSKI JEZICI
Programski jezik je vetacki jezik koji se moe koristiti za kontrolu ponaanja
maine, narocito racunara.
Programski jezici su definisani preko sintaksnih i semantickih pravila koja
respektivno opisuju njihovu strukturu i znacenje. Mnogi programski jezici imaju
neku formu pisanih specifikacija njihove sintakse i semantike, a neki su definisani
jedino preko zvanicne implementacije.
Programski jezici se koriste da olakaju komunikaciju sa racunarom prilikom
organizovanja i manipulacije informacija, ali i da precizno izraze algoritme. Neki
autori ograniavaju izraz programski jezik samo na jezike kojima se mogu
izraziti svi moguci algoritmi, a ponekad se koristi izraz raunarski jezik, koji se
odnosi na vie ogranicene vjetacke jezike.
8

seminarski rad softverski ininjering

U meduvremenu je stvoreno vie hiljada programskih jezika, i novi se stvaraju
svake godine.
Programski jezik je bilo koji od vetackih jezika kojim je moguce dati detaljne
instrukcije raunaru. Te instrukcije se mogu izvravati direktno kada su ugraene
u raunaru posebnom obliku koji je odredio proizvodac, tzv. mainski jezik, posle
jednostavnog procesa zamjene izraene u odgovarajucem asemblerskom jeziku,
ili pose prevodenja iz nekog jezika vieg nivoa.
Mainski i asemblerski jezici su jezici niskog nivoa, koji zahtjevaju od programera
da se posveti upravljanju svim stvarima vezanim za cuvanje podataka i operacije
nad njima. Na drugom kraju nalaze se jezici visokog nivoa, koji su blii prirodnom
jeziku i oslobadaju programera brige o tim stvarima, takode itljiviji i daleko laki
za pisanje programa.
Programski jezici se, prema nacinu opisivanja rada programa, dele na funkcijske
(Lisp, Skim), proceduralne (C, Paskal, Bejzik), sekvencijalne i objektnoorijentisane (Java, Ada), strukturalne (SQL) i mnoge druge. Programski jezici po
ovoj podeli mogu biti i meoviti, tj. da dozvoljavaju razliite paradigme u okviru
istog programa, te npr. C++ dozvoljava i objektno-orijentisani i proceduralni
pristup, tavie proceduralni pristup je neophodan pri definiciji poetne take
programa u funkciji main.
Mainski i asemblerski jezici:
Mainski jezik se sastoji od numerikog koda za operacije koji odreeni raunar
moe direktno izvriti. Taj kod je alfanumericka serija 0 i 1, ili binarni kod (bajt),
koji se esto pretvara u heksadecimalni kod (na bazi broja 16), radi lake
itljivosti i modifikacije. Instrukcije mainskih jezika obicno koriste jedan broj
bajtova za predstavljanje operacija, sabiranje na primer, a drugi za predstavljanje
operanda (brojeva sa kojima se vri operacija) i/ili lokacije za sledeu instrukciju.
Mainski jezik je teak za citanje i pisanje, poto ne lici na konvencionalno
matematicko predstavljanje niti na prirodni jezik, a njegov kod varira od raunara
do raunara.
Asemblerski jezik je jedan nivo iznad mainskog jezika. Koristi kratki mnemoniki
kod za instrukcije i omoguava programeru da unosi imena za blokove memorije
koja sadri podatke. Dizajniran je da omoguci lako prevoenje u mainski jezik.
Iako se blokovi podataka u asemblerskom jeziku pozivaju preko imena, a ne
preko adrese u memoriji, ipak ne postoji mogucnost sofistikovanog organizovanja
sloenih informacija. Kao i mainski jezik, asemblerski jezik zahteva od
programera detaljno poznavanje racunarske arhitekture. Koristan je kada su ti
detalji vani, odnosno prilikom programiranja racunara za interakciju sa ulaznim i
izlaznim ureajima, kao to su tampai, skeneri, ureaji za uvanje podataka i
informacija (optiki i vrsti diskovi), itd.
Algoritamski jezici:

seminarski rad softverski ininjering

Algoritamski jezici su dizajnirani da izraze matematika i simbolika

izraunavanja. Njima se mogu izraziti algebarske operacije na slian nacin kao u
matematici i omogucavaju koricenje potprograma u kojima se pakuju najee
koriene operacije, koje je mogue ponovo iskoristiti.
Fortran
Prvi vaniji algoritamski jezik u istoriji programiranja je Fortran (skraenica od
engleskog formula translation). Dizajnirao ga je tim programera americke
kompanije IBM, 1957. godine, na ijem je elu bio Don Bekus. Dizajniran je sa
idejom da slui potrebama naunika i naunih izraunavanja sa realnim
brojevima (brojevima sa pokretnim zarezom) kao i skupovima realnih brojeva
organizovanih u jedan ili vie nizova.
Algol
Algol (skracenica od engleskog izraza algorithmic language - algoritamski jezik)
je dizajnirao komitet americkih i evropskih naucnika racunarstva za svrhu
objavljivanje algoritama, ali i za racunarska izracunavanja, izmedu 1958 i 1960.
godine. Algol posjeduje rekurzivne potprograme, odnosno procedure koje mogu
same sebe pozivati prilikom reavanja zadatog problema, redukujuci ga na manji
problem bilo koje vrste. Novost u Algolu je blokovna struktura, gdje je program
komponovan od blokova i moe da sadri i podatke i instrukcije koje imaju istu
strukturu kao i sam program. Blokovna struktura je vrlo brzo postala standard za
konstruisanje masivnih programa od malih komponenti.
Lisp
Lisp (skraenica od engleskog list processing) je razvio i implementirao Don
Makarti oko 1960. godine, bazirajui ga na matematikoj teoriji rekurzivnih
funkcija. Program razvijen u Lispu je funkcija primjenjena na podatke, a ne
sekvenca proceduralnih koraka, kao to je slucaj u Fortranu i Algolu.
C
Programski jezik C su razvili Denis Rici i Brajan Kemigan 1972. godine, u AT&T
korporaciji za programiranje operativnih sistema.

10

seminarski rad softverski ininjering

Sl. 2. Razvoj programskog jezika

11

seminarski rad softverski ininjering

5. INFORMACIONI PODSISTEMI

Za efikasnije obavljanje poslova u poslovnom sistemu mogue je koristiti sledee

informacione podsisteme:
1.
2.
3.
4.

Marketinga
Proizvodnje
Finansija I raunovodstva
Upravljanje kadrovima

5.1 INFORMACIONI PODSISTEM MARKETINGA

Informacioni podsistem marketinga treba da podri procese analize I istraivanje

trita, sa ciljem da se obezbedi prikupljanje I obrada podataka u funkciji
definisanja strategije razvoja, organizovanijeg nastupa na tritu, boljeg
upoznavanjeg partnera I korigovanja proizvodnog programa prema njihovim
zahtevima.
Ovaj informacioni podsistem traba da omogui da se efikasnije obave mnoge
marketing funkcije: pravovremeno spoznavanje ponude, tranje I trendova na
tritu; predvidjanje; formulisanje ciljeva, politika, planova I programa; praenje
aktivnosti konkurenata; obraun poslovnih rezultata; formiranje optimalnog
asortimana proizvoda; diferenciranje proizvoda I trita; promociono delovanje;
izbor kanala distribucije I utvrdjivanje cena.
Aplikacije marketinga ine: sistem internih izvetaja, sistem marketing
obavetavanja, sistem marketing istraivanja I sistem analitikog marketinga.
Sistem internih izvetaja
Koristi unutranje podatke poslovnog sistema I uglavnom je povezan sa
raunovodstvenim bazama podataka.
Sistem marketing obavetavanja
Obezbedjuje eksterne podatke o promenama uslova u poslovnom I
makromarketinkom okruenju. Njegova glavna uloga sastoji se u skaniranju,
odnosno stalnom nadgledanju, praenju ili snimanju okruenja.

12

seminarski rad softverski ininjering

Sistem marketing istaivanja
Je stalan proces prikupljanja, obrade, uvanja I prezentacije informacija o
snagama I uslovima na tritu I trinom okruenju koji deluju na poslovanje
preduzea.
Sistem analitikog marketinga
Koji slui kao podrka za odluivanje u marketingu I sastoji se od: banke
podataka, banke metoda obrade podataka, banke modela I komunikacione veze.

5.2 . INFORMACIONI PODSISTEM PROIZVODNJE

Ovaj podsistem podrava procese upravljanja proizvodnjom u okviru kojih se

obavljaju poslovi planiranja potrebnih materijala I kapaciteta, izdavanja radnih
naloga I zahteva za nabavku, kao I upravljanja procesom proizvodnje.
Podsistem treba da se sastoji iz etri aplikacije:

Upravljanje unutranjom logistikom

Upravljanje materijalom
Planiranje proizvodnje I poslovnih operacija
Raunarski integrisana proizvodnja

5.3 . INFORMACIONI PODSISTEM FINANSIJA I RAUNOVODSTVA

Ovaj podsistem obuhvata procese voenja finansija I raunovodstva u okviru

kojih se obavljaju poslovi prikupljanja, kontrole I upravljanja svim novanim
tokovima u preduzeu, na osnovu poslovnih planova, planova prihoda I rashoda I
na osnovu obraunatih trokova poslovanja pojedinih poslovnica. Takoe, u
okviru ovog podsistema vri se evidentiranje finansijskih rezultata preduzea,
odnosno svih novanih transakcija I obraun zarada.
Aplikacije finansija I raunovodstva ine finansijsko planiranje I predvianje
budeta, upravljanje finansijskim transakcijama, upravljanje investicijama I
kontrola I revizija.

13

seminarski rad softverski ininjering

5.4.

INFORMACIONI PODSISTEM UPRAVLJANJA KADROVIMA

Informacioni podsitem upravljanja kadrovima podrava procese voenja

kadrovskih, pravnih I optih poslova u okviru kojih se obavljaju poslovi voenja
politike kadrova, pravni poslovi, poslovi arhive, obezbeenja imovine I lica,
socijalne zatite I standarda kao I kancelarisko poslovanje.
Aplikacija o kadrovskim resursima moe da obuhvati sledee informacije:

Opise poslova, obaveze, odgovornosti, zahteve, nivo obrazovanja,

potrebne sposobnosti
Prikaz zaposlenih
Raspored neradnih dana

Aplikacije upravljajna kadrovima su: zapoljavanje, praenje zaposlenih I

planiranje I upravljanje ljudskim resursima.
Primena informacionih tehnologija u procesu zapoljavanja radnika moe biti
veoma korisna, primeri za to su:

Korienje Weba za zapoljavanje

Spisak radnih mesta
Izbor slubenika

6. STANDARDI SOFTVERSKOG ININJERINGA

Da bi se oblast softverskog ininjeringa pokrila neophodnim standardima, uloen
je ogroman trud i rad na meunarodnom, regionalnom i nacionalnom nivou.
Proces donoenja i revizije ve donetih standarda je stalan i sve obuhvatniji. U
svetu softvera tako danas egzistira vi.e od 1000 standarda, a u svetu softverskog
inenjerstva ima ih v.e od 350 aktuelnih. Pod ovim se ne podrazumevaju tzv. de
facto standardi, kao to su, na primer, brojna reenja Microsofta, a kojih je
verovatno i vie od zvaninih standarda. Mnoge kompanije se oseaju izgubljeno
u ovoj pravoj "umi" standarda.
Ne treba oekivati da su svi meunarodni standardi savreno sistematizovani,
usklaeni po metodologiji i sadraju, ali su van svake sumnje snano sredstvo,
uz iju pomo se moe vriti unapreenje projektantskih metoda i obezbediti
kvalitet gotovih softverskih proizvoda.
Meunarodni standardi vezani za informacione tehnologije donose se u
zdruenom tehnikom komitetu (JTC) koji su formirali International Organization
for Standardization (ISO) i International Electrotehnical Committee (IEC).
14

seminarski rad softverski ininjering

Tehniki komitet je podeljen u 4 grupe u kojima rade 19 podkomiteta koji
pokrivaju pojedine oblasti informacione tehnologije. Tako je menu ISO
standardima njih 88 vezano na softver. Softverski ininjering je pod
podkomitetom SC7 koji se angauje na izradi uputstava za upravljanje i
standardizaciju metoda i alata za razvoj, odravanje i ocenu kvaliteta tokom
ivotnog ciklusa softvera. U okviru podkomiteta radi 9 radnih grupa.
Savezni zavod za standardizaciju je prihvatio preporuke menunarodnih i
evropskih komiteta za standardizaciju i za jugoslovenske standarde JUS
uglavnom preuzima standarde ISO/IEC pri tome dajui im nacionalni predgovor i
potrebna objanjenja. Naalost, proces standardizacije softvera u Srbiji je u
prilinom zaostatku za svetskom standardizacijom u ovoj oblasti.

6.1 KARAKTERISTIKE DOBROG STANDARDA

U razvoju softvera prema izloenom se moe izvesti konstatacija da postoji veliki
broj standarda. Pored navedenih organizacija i pojedine razvojne organizacije su
uspostavile svoje specifine standarde. Menutim, veina od njih je slabo
dokumentovana. Karakteristike dobrog standarda su pored ostalog da:
_ poseduje adekvatnu strukturu,
_ uspostavlja uniformnost,
_ odgovara disciplini softverskog ininjeringa,
_ rigorozan jer precizno prati procese, standarde i procedure,
_ kompatibilan i moe biti upotrebljen uz druge standarde,
_ obezbenuje kvalitetan proizvod,
_ ukljuuje kvantitativnu povratnu ocenu,
_ ukljuuje razumnu dokumentaciju,
_ obezbenuje kvalitetne aktivnosti i razvoj,
_ standardizuje proces razvoja softvera i upravljanje procesima i
_ obezbeuje sredstva za razvoj sistema koja su efikasna i efektivna.

15

seminarski rad softverski ininjering

ZAKLJUAK

Cilj svakog projekta razvoja softvera je da stvori softverski proizvod u kojem

projektanti stvaraju efektivni proizvod (4P pravilo).
Softverski Ininjering predstavlja strogo definisan pristup koji ine principi i ciljevi
koji se primenjuju u razliitim fazama razvoja softvera.
Pomenuli smo da je softverski ininjering jedan od najznaajnijih delova moderne
tehnologije bez koga je nemogue zamisliti ostale delove informatikog sistema.
Razvoj softverskog ininjeringa ide uporedo sa razvojem ostalih grana softverske
i hardverske tehnologije,tj. usko su povezani i nemogue je rei ta je vanije.
Spomenuemo samo jedan primer gde su nai programeri i softverski ininjeri
meu najboljim u okruenju.U Telekomu Srbija najznaajniji deo je Mobilna
telefonija, sa svim svojim delovima sistema.Najvie programa za mobilne
telefone upravo rade nai programeri, i to toliko dobro da ih i drugi koriste.
Osim programa,aplikacija,nai programeri se pravljenjem softvera i za druge
vrste moderne tehnologije.
Nemogue je zamisliti bilo koji digitalni aparat bez dobro uraenog softvera,bez
obzira da li je to program za ve-mainu ili za balistiki projektil .
Napredak tehnologije iziskuje i napredak programa koji e to sve da kontrolie i
upravlja,tako da i sam poziv softverskog ininjera tj. programera,dobija jedan vei
poloaj u drutvu, poloaj voe.

16

seminarski rad softverski ininjering

L I T E R A T U R A:

dr Jasmina Novakovi, dr. Dragan Milanovi, dr. Alepije Veljovi: Poslovna

Informatika

Zoran Lovrekovi: emu slui informatika,

Andrew S. Tanenbaum: Arhitektura i organizacija raunara

www.wikipedia.org

17