PRETRANSFUZIJSKA ISPITIVANJA

Literatura za reavanje testa

UDRUENJE ZDRAVSTVENIH RADNIKA NI

PRETRANSFUZIJSKA ISPITIVANJA
Literatura za reavanje testa
Re autora

Potovani polaznici testa,

Od nastanka oveanstva krv je misterija, predmet izuavanja i opsednutost naunika.
Poznavanjem ABO, Rh i drugih krvnogrupnih sistema osvetljeno je veliko podruje do tada
neizbenih i seroloki nejasnih komplikacija transfuzije krvi. Otvorena su vrata za razvoj i
prodor transfuziologije u sve grane klinike medicine, to je od kljunog znaaja za podizanje
kvaliteta leenja sa jedne, i intenzivno izuavanje eritrocitnih antigena i antitela sa druge strane.
Danas znamo mnogo o biohemijskim osobinama, nasleivanju i serolokim karakteristikama
antigena najznaajnijijh krvnogrupnih sistema, upoznati smo sa njihovim klinikim znaajem.
Radi poveanja bezbednosti primalaca krvi znaajno su unapreene imunohematoloke metode
i tehnike, pa se tako danas transfuzioloke analize rutinski izvode standardizovanim serolokim
metodama.

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Skromna elja autora ovog rada je da itaocima razliitih profila zdravstvene struke prui
savrema saznanja o krvnim grupama ABO i Rh sistema i osnovnim elementima pretransfuzijskih
ispitivanja, imajui u vidu njihov znaaj u klinikoj praksi. Poznavanje karakteristika eritrocitnih
antigena i antitela, izbor odgovarajue metodologije, pravilna primena izabranih laboratorijskih
postupaka, redovno izvoenje svih pretransfuzijskih ispitivanja svakako e doprineti da se
smanje greke u svakodnevnom radu na svim segmentima transfuziolokog lanca. Ukoliko se
itanjem ovog rada kod italake publike razvije ili jo bolje uvrsti interesovanje prema
transfuzijskim imunohematolokim ispitivanjima, cilj autora bie u potpunosti ispunjen.

ELIMO VAM PUNO USPEHA U REAVANJU TESTA

dr Zoran Stanojkovi

dr Ana Anti

lekar

lekar

Zavod za transfuziju krvi Ni

Medicinski fakultet Ni

Zavod za transfuziju krvi Ni

1. PRETRANSFUZIJSKA ISPITIVANJA
Pretransfuzijska ispitivanja predstavljaju odreena, jasno definisana i standardizovana
ispitivanja uzoraka krvi davaoca i primaoca, sa ciljem postizanja maksimalnog terapijskog
uinka transfuzije, uz oekivano preivljavanje elija u cirkulaciji.
Osnovni elementi pretransfuzijskih ispitivanja su:

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Potpuna i sigurna identifikacija pacijenta i uzorka krvi,

Odreivanje ili provera i potvrda krvnogrupne pripadnosti ABO Rh(D) pacijenta,
Ispitivanje kliniki znaajnih iregularnih eritrocitnih antitela u serumu pacijenta
(skrining antitela),
Elektronska ili manuelna provera rezultata krvne grupe i skrininga antitela pacijenta sa
prethodnim analizama, ukoliko ih pacijent poseduje,
Odabir odgovarajueg produkta u skladu sa ABO Rh(D) krvnom grupom pacijenta
(ukoliko postoje specifinosti u testiranju, odabir krvi se vri prema njima),
Provera i potvrda krvnogrupne pripadnosti ABO Rh(D) davaoca (jedinice krvi koja se
testira),
Utvrivanje kompatibilnosti sa primaocem, serolokim putem (izvoenje
imunoserolokog crossmath-a izmeu seruma pacijenta i eritrocita davaoca) ili
elektronskim putem,
Ispravno voenje medicinske dokumentacije o rezultatima testiranja u pisanom i
elektronskom obliku.

Pretransfuzijska ispitivanja su uvedena u transfuzijsku praksu dvadesetih godina prolog veka i

podrazumevala su odreivanje krvne grupe ABO davaoca i pacijenta, kao i inkubiranje seruma
pacijenta sa eritrocitima davaoca resuspendovanim u fiziolokom rastvoru na sobnoj
temperaturi. Sa otkriem Rh sistema uvedeno je i dodatno inkubiranje na 37C, zatim
antiglobulin test korienjem AHG reagensa, a kasnije su uvedeni rastvori niske jonske jaine
(LISS) koji su skratili vreme inkubacije od 30 60 minuta na 10 15 minuta. Sve primenjivane
metode ispitivanja naglaavale su otkrivanje svih moguih antitela u serumu, kako kliniki
znaajnih tako i kliniki beznaajnih prirodnih antitela. Savremene preporuke nalau
smanjenje obima testiranja uz poveanu bezbednost za pacijenta izvoenjem samo onih testova
koji imaju kliniki znaaj. Iz tog razloga danas se zbog brzine, senzitivnosti i specifinosti
skrining antieritrocitnih antitela izvodi samo metodom indirektnog antiglobulinskog testa uz
upotrebu test eritrocita u rastvoru niske jonske jaine. Skrining antitela metodom IAT-a je
senzitivniji za otkrivanje antieritrocitnih antitela od testa kompatibilnosti i zbog toga ini
obavezan deo pretransfuzijskih testiranja.
Kada se u toku pretransfuzijskih ispitivanja skriningom u serumu/plazmi pacijenta otkrije
antieritrocitno antitelo, mora mu se odrediti specifinost radi procene njegovog klinikog
znaaja. U identifikaciji antitela serum/plazma pacijenta se testira odgovarajuom tehnikom sa
test eritrocitima poznatog fenotipa iz panela, metodom kojom je antitelo otkriveno u skriningu.
Ukoliko se radi o kliniki znaajnom aloantitelu, pre svake naredne transfuzije trebalo bi ispitati
serum/plazmu radi iskljuenja prisustva novih, drugih aloantitela. Vano je naglasiti i da su
prilikom identifikacije antieritrocitnih antitela autokontrola i direktan antiglobulinski test

(DAT) obavezni deo testiranja. Pozitivan DAT ili autokontrola i pozitivna reakcija sa svim test
eritrocitima iz panela su inicijalni pokazatelji prisustva autoantitela.

2. PRIJEM UZORAKA KRVI

Uzorci krvi za pretransfuziona ispitivanja se uzimaju u epruvetama sa EDTA kao
antikoagulansom u koliini 5-10ml. Manja koliina krvi je dozvoljena samo kada se radi o
uzorcima novoroenadi. Prijem uzoraka za pretransfuziona ispitivanja vri se iskljuivo od
strane deurnog tehniara i to samo ako su doneti od strane medicinskog osoblja sa klinike.

Uzorci moraju biti jasno i itko obeleeni: prezime, ime oca i ime pacijenta, klinika, odeljenje,
datum uzimanja krvi. Podaci moraju biti istovetni sa podacima na trebovanju i uputu. U
protivnom, deurni tehniar ne sme da primi uzorke sa prateom dokumentacijom, niti da ih
pusti u rad. Ispravka i promena podataka na trebovanju ili epruvetama sa uzorkom krvi za
ispitivanje ne sme se vriti na licu mesta (neposredno pre prijema uzoraka i trebovanja).
Na uputu za trebovanje moraju biti popunjeni svi parametri: prezime i ime pacijenta, ime oca,
pun datum roenja, dijagnoza bolesti, laboratorijski parametri (broj eritrocita, koncentracija
hemoglobina, vrednost hematokrita, broj trombocita), ta se trai od komponenti krvi, koliina
(broj jedinica eritrocita, broj doza trombocita, ml zamrznute svee plazme, broj doza
krioprecipitata), cilj transfuzije (terapijske svrhe, operacija), hitnost trebovanja, prezime i ime
medicinskog radnika koji je uzeo uzorak krvi na klinici, datum, potpis i faksimil lekara i peat
ustanove. Potrebno je, takoe, da se donese i uredno popunjen uput (listice u tri primerka).
Ukoliko je pacijentu ranije odreena krvna grupa, potrebno je da medinski radnik donese
rezultat, a ako nije, potrebno je da uz trebovanje donese i uredno popunjen uput za krvnu
grupu.

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Potrebna su dva uzorka pacijenta, a samo u izuzetnim situacijama (prvi red hitnosti,
novoroenad) moe se primiti jedan uzorak. Ukoliko je trebovanje hitno potrebno je da na
njemu stoji oznaka HITNO sa potpisom i faksimilom lekara i peatom ustanove. U suprotnom se
nee reavati po prvom stepenu hitnosti. Hitna trebovanja bez prethodno odreene krvne grupe
se realizuju unutar 45 minuta (mogu da se izdaju samo eritrociti O Rh(D) negativne krvne
grupe).

Uzorak krvi za pretransfuziona ispitivanja ne sme biti stariji od 3 dana u odnosu na vreme
planirane transfuzije. Rezultati pretransfuzionog crossmatcha zastarevaju za 48h.
Uzorci krvi pacijenta mogu se uvati do 48h na sobnoj temperaturi, a obavezno je najmanje 7
dana od dana prijema uzorka na temperaturi +2-8C.

3. ODREIVANJE KRVNE GRUPE ABO RH (D)

DAVAOCU I PRIMAOCU KRVNIH KOMPONENTI
Krvne grupe su nasledne bioloke karakteristike koje se baziraju na prisustvu ili nedostatku
odreenog antigena na povrini eritrocita. Za otkrie ABO krvno grupnog sistema poetkom XX
veka Karl Landsteiner je dobio 1930. godine Nobelovu nagradu za medicinu. Danas je poznato
ukupno 302 eritrocitna krvno grupna antigena koje je ISBT udruenje (Komitet za terminologiju
antigena eritrocitne membrane podelio na 30 sistema (262 antigena), 6 kolekcija (12 antigena) i
2 serije male i velike uestalosti.

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Antigeni ABO se mogu kod ljudi sem na eritrocitima dokazati i na trombocitima i mnogim
cirkuliuim proteinima. Kao tkivni krvnogrupni antigeni, prisutni su i na elijama endotelijuma,
bubrega, srca, beike, pankreasa i plua. Ove grupnospcifine supstance mogu da budu i
prisutne u telesnim tenostima. Dokazane su u plazmi, pljuvaki, semenoj tenosti, mokrai,
suzama, znoju, eludanom i crevnim sokovima, tenostima hidrokele, ovarijumskih cista i
amnionske tenosti. Na eritrocitima mogu da se dokau ve od pete nedelje fetalnog ivota, ali u
poreenju sa odraslom osobom, dete na roenju ima manji broj antigena na eritrocitima iz
pupanika. Inae, fenotipovi A, B, O i AB imaju svoju distribuciju u veini populacija, ali se ona
razlikuje u odreenim delovima sveta.

Krvna grupa O ima uestalost veu od 60% kod domorodaca Amerike i kod dela stanovnita
Afrike i Australije. Uestalost krvne grupe A je od 40%-60% meu stanovnitvom Evrope,
naroito je velika u Skandinaviji i delovima centralne Evrope, kako i u Aboridina u Junoj
Australiji. Krvna grupa B ima veliku uestalost u Centralnoj Aziji (oko 40%), dok izmeu 8 i 12%
stanovnika Evrope ima ovu krvnu grupu. Distribucija krvnih grupa ABO sistema na naim
prostorima je: A 43 %, B 9%, O 44%, AB 4%.
Odreivanje ABO Rh(D) krvno grupne pripadnosti je najznaajniji pojedinani test u
imunohematolokim i pretransfuzijskim ispitivanjima. S obzirom da pogreno odreivanje
krvne grupe moe da ima negativne posledice na zdravlje primaoca, senzitivnost i bezbednost
metode koja se koristi za njeno odreivanje ne smeju nijednog trenutka da budu
kompromitovani. Testiranje se sastoji od ispitivanja eritrocita (odreivanje ABO antigena) i
ispitivanja seruma (odreivanje ABO antitela). Pri ispitivanju eritrocita, eritrociti pacijenta se
dovode u vezu sa monoklonskim ili poliklonskim anti-A, anti-B i anti-AB teat reagensima, a pri
ispitivanju seruma ispituje se serum bolesnika na prisustvo izohemoaglutinina anti-A i anti-B
pomou test eritrocita A1 i B (ne radi se kod novoroeneta)

Slika broj 1: Test serumi za odreivanje ABO antigena

Rezultati ispitivanja antigena i antitela ABO sistema moraju biti usaglaeni, a ako postoji bilo
kakva neusaglaenost rezultat krvne grupe se ne moe izdati.

Odreivanje Rh(D) antigena vri se dodavanjem monoklonskim anti-D reagenasa klase IgM. U
sluaju negativnog rezultata nije potrebno dalje raditi antiglobulinski test (to je procedura za
davaoce).
Odreivanje krvne grupe ABO Rh(D) moe da se vri metodom na ploici, u epruveti ili
mikroploama (MTP), a rezultat se tumai na osnovu prisustva ili odsustva aglutinacije:

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Slika broj 2: Odreivanje krvne grupe ABO Rh(D)

Aglutinacija ispitivanih eritrocita sa anti-D serumom tumai se kao prisustvo D antigena na

povrini eritrocita. Odsustvo aglutinacije tumai se kao odsustvo Rh (D) antigena na povrini
eritrocita ili prisustvo malog broja antigenih receptora, pa je reakcija Ag-At slaba i nevidljiva.

Slika broj 3: Odreivanje krvne grupe ABO metodom na ploici

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

4. SKRINING ANTIERITROCITNIH ANTITELA

Skrining antieritrocitnih antitela u pretransfuzijskim testiranjima obezbeuje klinikom lekaru

sigurnost za dobijanje kompatibilne krvi u sluaju prisustva aloantitela, a u slubi transfuzije da
na vreme uradi identifikaciju antitela i obezbedi odgovarajue jedinice krvi. To je metoda koja
slui za otkrivanje prisustva kliniki znaajnih antitela u serumu/plazmi pacijenta
(alo/autoantitela) koja uzrokuju imunu destrukciju eritrocita (extravaskularna - elijski
posredovana/intravaskularna-komplementom posredovana), ali i neotkrivanje kliniki
beznaajnih eritrocitnih antitela u serumu/plazmi pacijenta. Otkrivanje iregularnih
(neoekivanih) eritrocitnih antitela vri se u razliitim sredinama i na razliitim temperaturama
+4C, +22C (hladna eritrocitna antitela kliniki manje znaajna), +37C i AHG (topla eritrocitna
antitela i uvek kliniki znaajna). Najpogodnija metoda kojom vrimo dokazivanje prisustva
antitela u serumu ili plazmi pacijenata je INDIREKNI ANTIGLOBULINSKI TEST (IAT) uz
upotrebu test eritrocita resuspendovanih u rastvoru niske jonske jaine (LISS). Ova metoda je
jednostavna, brza i senzitivna, a moe da se izvodi u epruveti, na gelu ili mikroploama.
Test eritrociti za skrining antitela kod primalaca krvnih komponenti se ne puliraju i treba da
potiu od najmanje dva davaoca krvne grupe O. Na svojoj membrani minimalno treba da imaju
sledee antigene: C, c, D, E, e, K, k, Fya, Fyb, Jka, Jkb, S, s, M, N, P1, Lea, Leb. Vana je homozigotna
ekspresija antigena (zbog fenomena doze). Takoe, eritrociti za skrining antitela treba obavezno
da imaju CCDee i ccDEE Rh fenotipove, sa sledeim rasporedom antigena: Jk (a+b), Jk (a-b+),
S+s-, S-s+, Fy (a+b-), Fy (a-b+).

Slika broj 4: Komercijalni skrining eritrociti

Slika broj 5: Panel eritrociti za identifikaciju anitela

Temperatura na kojoj antitela aglutiniu eritrocite uluuje na njihovu klasu: IgM ili IgG. Antitela
klase IgM (anti-Lea, anti-Leb, anti-M, anti-N) imaju nizak temperaturni opseg (4-30C), pa u
testovima identifikacije ili unakrsnoj probi dobro reaguju na temperaturi ambijenta, ali nisu
aktivna na temperaturi tela te se smatraju kliniki manje vanim antitelima. Antitela klase IgG
veinom reaguju na 37C u IAT-u i smatraju se kliniki znaajnim antitelima (anti-ABO, anti-Rh,
anti-Kell, anti-Duffy, anti-Kidd). Kada se otkrije specifinost antieritrocitnog antitela neophodno
je da se utvrdi fenotip bolesnika na prisustvo antigena protiv koga je stvoreno antitelo na
eritrocitima bolesnika nije prisutan antigen protiv koga deluje antieritrocitno antitelo.

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Kada se je skrining antitela pozitivan tj. otkrije se antieritrocitno antitelo, mora mu se odrediti
specifinost radi procene njegovog klinikog znaaja. Ukoliko se radi o kliniki znaajnom
aloantitelu, pre svake naredne transfuzije trebalo bi ispitati serum pacijenta radi iskljuenja
prisustva novih, drugih aloantitela. U identifikaciji antitela serum bolesnika se testira
odgovarajuom tehnikom sa test eritrocitima poznatog fenotipa iz panela, istom onom metodom
kojom je otkriveno antitelo u skriningu (epruveta, gel). Uvek treba ukljuiti bolesnikove
eritrocite kao autokontrolu, jer ona moe pomoi u otkrivanju antitela za visokofrekventne
antigene i autoantitela. Specifinost antitela smatra se potvrdjenom kada POKAZUJE reakciju sa
najmanje 2 vrste test eritrocita koji nose odgovarajui antigen i NE POKAZUJE reakciju sa
najmanje 2 vrste eritrocita koji ne nose taj antigen. Kad god je mogue, anti-Jka, anti-Jkb, anti-S,
anti s, anti Fya i anti Fyb iskljuuju se test eritrocitima koji pokazuju homozigotnu ekspresiju
odgovarajueg antigena. Kada se utvrdi specifinost jednog antitela, veoma je vano da se ne
propusti otkrivanje drugih kliniki znaajnih antitela, to moe dalje da dovede do transfuzije
eritrocita sa inkompatibilnim antigenom i do hemolizne transfuzijske reakcije.

Slika broj 6: Temperatura i reaktivnost antitela u testu

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

To je procedura pomou koje se iskljuuje seroloka inkompatibilnost (nepodudarnost) izmeu

krvi davaoca i primaoca. Test intereakcije se sprovodi u cilju otkrivanja jedinica eritrocita koje
bi u krvotoku primaoca dovele do razaranja ili skraenja roka ivljenja bilo eritrocita pacijenta
bilo transfundovanih eritrocita. U sluaju inkompatibilne transfuzije izohemaglutinini anti-A,
anti-B dovode do intravaskularne hemolize sa potencijalno smrtnim ishodom za primaoca.
Izvodi se kao intereakcija major i intereakcija minor. U interreakciji major dovodi se u kontakt
serum pacijenta i eritrociti davaoca, a u intereakciji minor eritrociti pacijenta i serum davaoca.
Obzirom da se sve jedinice krvi testiraju na iregularna eritrocitna antitela u sklopu obaveznih
testiranja, te da se plazma sa prisutnim iregularnim antitelima (pozitivan skrining antitela
davaoca) izdvaja i ne koristi za transfuziju, izvoenje interakcije minor je izbaeno iz rutinske
prakse.

Negativna interreakcija (odsustvo aglutinacije) ne ukazuje na moguu reakciju izmeu antitela

pacijenta i antigena jedinice eritrocita koja se transfunduje. Krv se izdaje ukoliko je intereakcija
negativna (-). Krv se moe izdati i ukoliko je intereakcija pozitivna (++, +), ali su pozitivni i
skrining iregularnih eritrocitnih antitela pacijenta i autokontrola. U tom sluaju pretpostavlja se
da se radi o nespecifinoj reakciji, ili su prisutna autoantitela, ili je kombinacija alo i autoantitela
(skrining antitela je jae pozitivan od autokontrole te je potrebno uraditi eluciju antitela). Krv se
izdaje tako to se bira jedinica eritrocita koja daje pozitivnu reakciju u testi intereakcije jaine
manje u odnosu na jainu aglutinacije izmeu eritrocita i seruma bolesnika (autokontrola).
Imunoseroloka intereakcija izmeu eritrocita davaoca i seruma pacijenta koji ima negativnu
transfuzioloku anamnezu i kod koga nije utvreno prisustvo antieritrocitnih antitela, je
poetkom sedamdesetih godina prolog veka u pojedinim zemljama sveta (USA) zamenjena
skraenim testom intereakcije (direktna proba immediate spin). Ovom metodom moe se
otkriti samo ABO inkompatibilija, a njen glavni nedostatak je injenica da se moe prevideti
antitelo protiv antigena niske uestalosti, koje se otkriva IAT-om, ako taj antigen nije prisutan
na eritrocitima iz skrininga. Ako pacijent dobije antigen-pozitivnu krv moe da doe do
posttransfuzijske reakcije, te se izvoenje direktnog testa interreakcije preporuuje samo u
hitnim stanjima. Prema podacima istraivanja koje je sprovedeno u 20 bolnica u USA koje su
koristile metodu immediate spin, rizik pojave posttransfuzijske reakcije je bio 1/260.000

intereakcija (5 akutnih hemolitikih posttransfuzijskih reakcija na 1,3 miliona immediate spin

interakcija tj. negativnih skrininga antitela).
U novije vreme u nekim zemljama sveta savetuje se izvoenje kompjuterske unakrsne probe, tj.
donoenje odluke o izboru krvi za transfuziju samo na osnovu rezultata prethodnih
transfuzijskih ispitivanja pacijenta, koji su uneti u bazu podataka i baze podataka za skladitene
jedinice krvi (deo tzv. type and screen procedure). Vodi za implementaciju elektronskog
crossmatch-a Amerike Asocijacije Banaka krvi (AABB) iz 2003. godine odredio je sledee
smernice:

Slika broj 7: Primer elektronskog testa interreakcije

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Implementaciju informacionog sistema koji je FDA validiran,

Automatizovano odreivanje ABO Rh(D) krvne grupe i izvoenje skrininga antitela
ukljuujui pozitivnu identifikaciju uzorka i elektronski transfer podataka,
Odreivanje ABO Rh(D) krvne grupe u duplikatu,
Ranije negativan skrining antitela pacijenta i negativnu transfuzioloku anamnezu,
Bar-kodiranje jedinice eritrocita uz validirane podatke o davaocu: jedinstveni
identifikacioni broj, ABO Rh(D) krvna grupa, vrsta produkta krvi, koliina, datum
proizvodnje i datum unoenja podataka,
Nemogunost kompjuterskog izdavanja krvi ako je krvna grupa ABO Rh(D) odreena
samo jedanput ili ako se rezultat provere krvne grupe ABO Rh(D) ne poklapa sa ranijim
rezultatom,
Nemogunost rezervacije ili izdavanje jedinica eritrocita koje su ABO inkompatibilne sa
ABO krvnom grupom pacijenta.

5. IZBOR KRVI ZA TRANSFUZIJU

Za transfuziju se primenjuju ABO Rh(D) istogrupni eritrociti. Ako na zalihama nema eritrocita
iste krvne grupe, daju se kompatibilni ABO Rh(D) eritrociti:

Slika broj 8: Kompatibilni ABO Rh(D) eritrociti

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Na primer, pacijentima krvne grupe AB daju se eritrociti krvne grupe AB, a u njihovom
nedostatku eritrociti grupe B ili A, ili eventualno O. Kada je koliina Rh(D) negativne krvi
ograniena mogu se dati Rh(D) pozitivni eritrociti, ali samo kod osoba mukog pola i kod ena
koje su van generativnog perioda.

Slika broj 9: Zalihe eritrocita

Kod bolesnika koji imaju kliniki znaajna antieritrocitna antitela, primenjuje se natigennegativna krv za antitelo u serumu primaoca. Antigen-negativna krv se daje i kada je to kliniki

znaajno anitelo otkriveno prilikom ranijeg testiranja, a njegovo prisustvo se ne otkriva u

aktuelnom uzorku. Ovakav pristup se nikada ne sme zanemariti poto je poznato da
koncentracija antitela IgG klase opada vremenom i u jednom trenutku se ova antitela vie ne
mogu otkriti klasinim serolokim metodama. Meutim, zaostaju elije pamenja (B limfociti)
koje u sluaju ponovne primene antigena, veoma brzo, ve posle par dana poinju da stvaraju
antitela koja dovode do hemolize inkompatibilnih eritrocita. Pacijenti sa anti-D antitelom bi
trebalo da primaju krv sa fenotipom ccddee, jer je anti-C antitelo vrlo esto udrueno sa anti-D
antitelom.
U sluaju prisustva autoantitela izbor krvi za transfuziju zavisi od njegove specifinosti, mada se
ona retko moe ustanoviti. Veina autoantitela, na sreu, ne pravi klinike probleme i nije
kliniki znaajna. Kod ovih bolesnika za transfuziju se daju eritrociti sa pozitivnom
intererakcijom metodom IAT-a, jer je ona pozitivna sa svim uzorcima eritrocita davaoca.
Pozitivnost intereakcije treba da bude jednaka ili manja od pozitivnosti autokontrole u IAT-u.
Bitno je da autoantitelo moe da zamskira prisustvo aloantitela, to se najee javlja u
sluajevima kada je autokontrola slabije pozitivna od bilo kog pozitivnog nalaza sa eritrocitima
iz panela ili eritrocitima davaoca. Kod bolesnika kojima su potrebne redovne transfuzije
preporuuje se primena Rh i Kell fenotipiziranih ABO istogrupnih eritrocita.

Slika broj 10: ABO kompatibilne komponente krvi

6. SISTEM UPRAVLJANJA KVALITETOM U

PRETRANSFUZIJSKIM ISPITIVANJIMA
Savremena imunohematoloka praksa zasnovana je na preporukama Saveta Evrope o etikim,
drutvenim, naunim i obrazovnim pitanjima u oblasti transfuzije krvi. Jedna od glavnih
preporuka iz oblasti transfuzije krvi je preporuka Saveta Evrope broj R (95) 15, koja kao
dodatak sadri Vodi za pripremu, primenu i obezbeenje kvaliteta komponenata krvi.

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

Izbor plazmatskih komponenti (trombocita, plazme i krioprecipitata) za transfuziju

podrazumeva pravilo primene ABO istogrupne komponente. U sluajevima da na zalihama
nema takve, mogu se primeniti ABO kompatibilne komponente krvi:

10

Sistem upravljanja kvalitetom u pretransfuzijskim ispitivanjima podrazumeva:

uvoenje odgovarajuih dokumentovanih standarda,
potpunu dokumentaciju i kontrolu dokumentacije,
pisani trag o svim laboratorijskim procedurama, ukljuujui i rezultate kontrole
kvaliteta, brojeve serija i vrstu reagenasa, rok trajanja svih regenasa i identifikaciju
osoblja,
validiranu opremu i reagense,
dobru komunikaciju,
informacioni sistem i sistem za testiranje,
detaljan opis standardnih operativnih procedura (SOP) za sve analize,
unutranje i spoljanje provere,
prijavu greaka,
obuku kadra,
automatizovanu opremu.
Moderno doba podrazumeva uvoenje informacionog sistema u slubu transfuziju, u skladu sa
specifinim zahtevima transfuzijske medicine. To znai da se dokumentacija u slubi transfuziju
danas vodi u pisanom i elektronskom obliku. Informacioni sistem je povezan sa bankom
podataka o skladitenim krvnim komponentama, a takoe ima i pristup informacijama o
bolesnicima tj. primaocima transfuzije. Savremena tehnologija takoe podrazumeva i primenu
automatskih aparata koji imaju kljuno mesto u transfuziolokoj praksi dananjice. Primena
automata u pretransfuzijskim ispitivanjima znaajno utie na kvalitet i efikasnost u radu, sa
jedne strane, i organizaciju rada Odeljenja za pretransfuziona ispitivanja, s druge strane.
Sistem upravljanja kvalitetom kao znaajan segment svog rada ukljuuje i proveru reagenasa i
test opreme. Preporuena uestalost i specifinost kontrole reagenasa i materijala je:

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

a) za sve test procedure kontrole se postavljaju najmanje jednom dnevno i obavezno

kada se uzima nova serija test reagnasa,

11

b) ukoliko se ispituje samo jedan uzorak krvi, kontrole se postavljaju na isti nain kao i
kada se ispituje serija uzoraka,
c) pozitivna kontrola kod test eritrocita za skrining je serum sa poznatim antitelom u
niskoj koncentraciji, bez dodatka albumina,
d) kontrola ispitivanja eritrocitnih antigena (osim ABO i RhD) podrazumeva da
pozitivnu kontrolu predstavljaju eritrociti sa heterozigotnom ekspresijom antigena, a
negativnu eriotrociti koji nemaju odgovarajui antigen

Pored unutranje (interne) kontrole kvaliteta rada koja je obavezni deo svakodnevnih testova,
sprovode se i korisne su i spoljanje kontrole kvaliteta rada.

7. LITERATURA NEOPHODNA ZA PRIPREMU

KANDIDATA ZA REAVANJE TESTA
1. Council of Europe
Guide to the preparation, use and quality assurance of blood components
European Derectorate for the Quality of medicines,
Recommendations No. R(95)15. 16th edition, 2010.
2. Mollison PL, Klein HG.
Blood Transfusion in Clinical Medicine, 11th edition, 2008.
3. Guidelines for compatibility procedures in blood transfusion laboratories
Working Party of the British Comitee for Standards in Haematology Blood Transfusion Task
Force, Transmision Medicine 2004; 14:59-73.
4. Jovanovi Srzenti S, Veljkovi D.
Imunohematoloke metode i tehnike za skrining i identifikaciju antitela u
pretransfuzijskim testiranjima
Intra.Net communication Beograd

6. Anti A, Stanojkovi Z.
Automatizacija u pretransfuzijskim ispitivanjima
Bilt Transfuziol 2010; 56(1-2): 88-92.

Pretransfuzijska ispitivanja | Literatura za reavanje testa

5. Jovanovi Srzenti S, Veljkovi D.

Imunoloki i kliniki znaaj krvnih grupa
Intra.Net communication Beograd, 2009:269-284.

12