UNIVERZITET U BEOGRADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODELJENJE ZA SOCIOLOGIJU

SOCIOLOGIJA OBRAZOVANJA
Humboltovska nasuprot bolonjskoj paradigmi

Studentkinja: Milena Mari-Blagojevi SO 11/93

Mentorka: Prof. Dr Isidora Jari

" Nekada sam bio pesnik i filozof, a danas sam beelor"

parola sa studentskih protesta u Asutriji i Nemakoj 2009. (Pechar, 2012)

Reforma sistema visokog obrazovanja u veem delu Evrope izazvala je snanu akademsku
debatu (Ash, 2006; Bireev, 2006; Pechar, 2012) koja ne jenjava ve due od decenije. Promene
koje su nastupile u organizaciji obrazovnog sistema, akademskim zvanjima, studentskoj
mobilnosti i studijskim programima posledica su promena na irem, i globalnom, drutvenopolitikom planu.
U godinama nakon sloma socijalistikih reima u Evropi, ujedinjenja Nemake, i irenju i
transformaciji Evropske Unije, ali i stabilizaciji privrede drava kandidata, javila se potreba za
transformacijom sistema visokog kolstva.
Ovaj proces je inherentan samom sistemu obrazovanja koji je zateen u nacionalnim dravama
nakon tih promena. Kako primeuje Turajli:
"Nastajui u prvom talasu globalizacije u Evropi, koji je donelo hrianstvo, univerzitet je,
menjajui se od vere ka rasuivanju, a zatim od rasuivanju ka kritikom miljenju, pokazao da
je sposoban da prepozna neminovnost raskida sa tradicijom i redefinie svoju misiju" (Turajli,
2006:9).
Kada je na Samitu u Bolonji 1999. potpisana deklaracija o integraciji evropskog prostora visokog
obrazovanja (Bireev,2006) evropski univerzitet je zapravo nastavio svoju tradiciju
prilagoavanja novonastalim okolnostima, ovog puta novom tipu globalizacije, tehnolokim i
drutvenim promenama koje sa njom dolaze. Meu njima je deindustrijalizacija, razvijanje
tercijarnog sektora (usluga), irenje urbanih zona, bolja infrastrukturna povezanost i vea
mobilnost, a na politikom planu slabljenje nacionalnih drava, snanija meuzavisnost drava,
to dovodi do jae konkurencije i postavljanja viih kriterijuma selekcije u razliitim ivotnim
oblastima (obrazovanje, zaposlenje, stanovanje, itd). "Bolonja" je dakle tek jedan segment
institucionalizovane reforme obrazovnog sistema u kojoj se kree ka njegovoj
internacionalizaciji (Schriver, 2009.) a njen krajnji cilj je da se omogue bolje anse za
zaposlenje visoko obrazovanim mladim ljudima (Pechar, 2012).
Meutim, kritikom reforme i/ili njene implementacije u visokom obrazovanju (Bolonje) kreiran
je specifian narativ koji naruava upravo jedan od glavnih proklamovanih ciljeva te reforme
bolje anse za zaposlenje sa diplomom. Beelor diploma koja se stie danas nakon osnovih
studija neretko se tako predstavlja kao "srednja diploma" na putu za master (Pechar, 2012.) a sam

proces sticanja ovog sertifikata se kvalifikuje kao produeno srednjokolsko obrazovanje. 1 Takav
javni diskurs dovodi do dve logine posledice (Pechar, 2012):
1. mnogi poslodavci veruju da je diploma osnovnih studija manje vredna2
2. studenti reaguju tako to u veem broju upisuju master programe

Poslednji Humboltovi ratnici3

Problem u artikulisanoj odbrani Bolonje je u tome to: "ak i njeni zagovornici moraju da
priznaju da implementacija reformi sadri brojne greke i da postoji potreba za znatnim
poboljanjima. Bilo bi naivno verovati da su promene ove magnitude mogue bez poetnih
problema. Osim toga, mnogi akteri direktno odgovorni za implementaciju Bolonje imaju ili
indiferentan ili ak negativan stav prema promeni" (Pechar, 2012:615). Meutim, ni trapavi
poetni koraci Bolonje ne mogu da objasne snanu reakciju brojnih studenata i profesora.
Teoretiari globalizacije su, analizirajui taj proces i njegove posledice, doli do zakljuka o
slabljenu znaaja nacionalnih drava. Nepotrebno je na ovom mestu dalje elaborirati tu
konstataciju, ali je neophodno povezati je sa promenama koje su nastupile na univerzitetima.
Novi odnosi moi na umreenom univerzitetu u Evropi za loginu posledicu imaju naruavanje
prethodno utvrenih hijerarhija u okviru obrazovnih institucija u nacionalnim dravama. Stvara
se svojevrsni identitet otpora (Kastels, 2002) ija je funkcija odbrana ranije ustanovljenih
vrednosti i drutvenog statusa, koji je ugroen nastupajuim promenama.
Pojedini autori (Pechar navodi Shimanka u: Pechar, 2012.) ovaj otpor tumae kao konflikt
izmeu obrazovane elite koja pokuava da zadri svoje privilegije, sa jedne strane i pripadnika
nie srednje klase koji pokuavaju da visoko obrazovanje iskoriste kao kanal drutvene
pokretljivosti, s druge strane. Meutim, kako ni ove promene nisu istorijski novitet, tako nije ni
reakcija na njih:
"Kontroverze koje izaziva Bolonja nisu prvi "sunovrat vrednosti" ove vrste. Tokom due od
jednog veka uvari Humboltovske tradicije u zemljama nemakog govornog podruja bore se
protiv modernizacije njihovog obrazovnog sistema. Kampanja univerziteta i gimnazija protiv
1 "Takvo stanje se odraava i na sam nastavni proces koji polako poinje da lii na neki
hibridni oblik produetka srednjokolskog obrazovanja sa elementima visokokolske nastave
na zavrnim godinama studija" (Jari, 2009:143).

2 U Srbiji se, tako, u argonu aktuelne generacije studenata nazivaju "kursadijama".

3 naslov prema: Pechar, 2012.

tehnikih kola i vieg obrazovanja tokom druge polovine devetnaestog veka neodoljivo podsea
na sadanje stanje" (Pechar, 2012:616).
Ova tetna debata, utemeljena na utlitarizmu razliitih aktera visokog obrazovanja, sadri, kao i
uostalom drugi ideoloki obojeni stavovi, jednostavan mehanizam:
"Iznenaujue jasni stavovi su bazirani na strogo pojednostavljenoj karakterizaciji istorije
univerziteta. Tvrdnje su ponovljene toliko puta da su postale clich. Prihvaene su od veine
uesnika ove igre, ne samo od politiara ili rektorata i upravnika koji trae uobiajene retorike
formule kojima e zapoinjati govore na vanim jubilejima, ve i od mnogih istraivaa visokog
obrazovanja i u programima koji prouavaju visoko obrazovanje" (Ash, 2006: 245).
Kako dokazuje Ash pristupilo se svojevrsnom kreiranju mita i izmiljanju tradicije visokog
obrazovanja (Ash, 2006.) kako bi se omoguila odbrana postojeih identitetskih formi, a koje su
ugroene drutvenim promenama van univerziteta. Mit o klasinom visokom obrazovanju po
Humboltovim (prosvetiteljskim) principima, prema Ashu, tako najee sadri sledee etiri
kompomente:
1. sloboda izbora i ovo se odnosi i na predavae i na studente. Pod svetlom libertarijanskih
vrednosti slobode individue studenti imaju pravo da odaberu materiju koju e izuavati,
profesore od kojih e uiti, itd. Ovo implicira radikalni raskid sa svakim oblikom
diskriminacije.
2. jedinstvo profesora i studenata proces obrazovanja se bazira na saradnji, i prema ovom
principu studenti i profesori su na zajednikom zadatku sticanja znanja.
3. jedinstvo nauke i obrazovanja ne postoji razlika izmeu prirodnih i drutvenih nauka,
jer se koncept Wissenschaft primenjuje na sve.
4. prednost se daje naunom umesto zanatskom obrazovanju (profesionalizaciji) cilj
obrazovanja nije ista reprodukcija nauenog, ve sticanje posebnog stava, pogleda na
svet i razumevanja drutvene stvarnosti.

Meutim, ove prijemive komponente Humboltovskog mita su istorijski problematine. Pre prve
decenije XX veka Humboltovo ime se ak i ne pominje u smislu reformatora visokog
obrazovanja; Pojedine institucionalne lestvice visokog obrazovanja u Nemakoj se pojavljuju i
pre 1800. dok se druge pojavljuju kasnije; Primat "iste nauke" zapravo nikada nije zvanino
ustanovljen na univerzitetima nemakog govornog podruja; Arhivska istraivanja dokazuju da
su ponovo otkriveni Humboltovi spisi tokom XIX veka koincidirali sa krizom obrazovnog

sistema tog perioda; Tenzije izmeu Humboltovskih ideala i modernog obrazovanja ne poinju
60-ih, ve znatno ranije4

Zakljuak

Na kraju ovog kratkog eseja nepohodno je prvo napomenuti neke stvari. Forma rada uslovljava
njegovu nedoreenost u mnogim tvrdnjama, ali ujedno omoguava otvaranje vanih pitanja.
Stoga se ovde pribeglo tek skiciranju problema i nagovetajima daljih istraivanja.
Sadanjica nas stavlja pred krupne i sutinske izazove, ne samo u akademskom polju. Nekada
jasne i precizno definisane granice, sada su zamagljene i daleke. Tokom brojnih studentskih
protesta poslednje decenije u Srbiji, studenti su ponosno isticali transparent "Student, a ne
klijent" i "Znanje nije roba", ime su zapravo obznanili svoj stav prema promenama. Mogli
bismo da primetimo da on sadri snani antiprivatizacijski5 impuls.
Sa trendovima globalizacije, a uporedo sa slabljenjem nacionalnih drava, raste mo
transnacionalnih kompanija kao i njihov uticaj u svim segmentima drutva. Moda je
antiglobalizacijski trend (i kritika Bolonje koja iz njega izvire) na ispravnom putu. Nije
neopravdan strah i sumnja da e slabljenjem javnog finansiranja razliitih istraivakih instituta,
nivoa studija ili smanjenjem upisnih kvota o troku drave, doi do dominacije privatnog
kapitala u obrazovanom sistemu, pa samim tim i do njegovog preusmeravanja u profitabilnije
sektore dananjice6.
Humboltovski mit onda moemo da posmatramo kao nikada dosegnut ideal od kojeg bi bilo
opreznije ne odustati.

4 Detaljnija obrazloenja vidi u: Ash, 2006.

5 Ash govori o "antitrinom" karakteru otpora (Ash, 2006).
6 Vidi: Washburn, 2005. za istraivanje tokova finansija amerikih dravnih
univerziteta

Literatura:

Ash, Mitchell 2006. Bachelor of What, Master of Whom? The Humboldt Myth and Historical
Transformations of Higher Education in German-Speaking Europe and the US, European
Journal of Education, Vol. 41, No. 2
Bireev, Ana 2006. Bolonjski projekt transformacija akademskog polja, Filozofija i drutvo,
broj 3/2006, str. 99-114
Jari, Isidora i Vukasovi, Marina 2009. Faktori slabe efikasnosti studiranja u uslovima
bolonjske transformacije visokog kolstva u Srbiji, Filozofija i drutvo, broj 2/2009, str.119-151.
Kastels, Manual 2002. Mo identiteta, Golden marketing-tehnika knjiga, Zagreb.
Pechar, Hans 2012. The Decline of an Academic Oligarchy. The Bologna Process and
"Humboldt's Last Warriors" U: European Higher Education at the Crossroads, Ed. Curaj A. et
all., Springer
Schriver, Jurgen 2003. Globalisation in Education: process and discourse, Policy Futures in
Education, Vol. 1, No. 2
Turajli, Slobodanka 2006. Bolonjski proces i primena novog zakona, XII skup trendovi razvoja,
Kopaonik
Washburn, Jenifer 2005. University, Inc.: The Corporate Corruption of Higher Education, Basic
Books

European Journal o