RANA DIJAGNOZA AUTIZMA

Prof. dr Nenad Glumbi

Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Beograd

Nekoliko empirijskih injenica

Prvi simptomi autizma nekada se javljaju u
osmom mesecu ivota
Roditelji se gotovo nikada ne obraaju za savet
pre 18. meseca ivota njihovog deteta
Definitivna dijagnoza autizma retko se
postavlja pre etvrte godine
Rana detekcija i rana intervencija pozitivno
utiu na ishod autistinog poremeaja

Da li dijagnoza moe da bude prerana?

Postoji strah od etiketiranja.
to je dijagnoza ranije postavljena mogunost
greke je vea, ali...

Istraivanja pokazuju da deca,

dijagnostikovana u drugoj godini
ivota, po pravilu zadravaju
dijagnozu autizma i kasnije.

Prednost rane dijagnostike

Uslov za ranu intervenciju i, samim tim, bolju
prognozu
Porodica bolje razume dete
Iekivanje dijagnoze poveava stres
Rana dijagnoza daje porodici priliku da se
bolje upozna sa prirodom poremeaja.

Tekoe u postavljanju rane dijagnoze

Dijagnostiki kriterijumi za autizam ICD-10 i
DSM-IV-TR retko se opaaju u prvoj godini
ivota
Varijabilnost simptoma
Nespremnost roditelja da se suoe sa problemom

Simptomi autizma u prvoj godini retrospektivna

studija (Ivona Milai, 2004/2005)
Poremeaj spavanja
Abnormalan kontakt oima
Poremeaj ishrane
Nezainteresovanost za igrake
Neobian stav tela
Ne odaziva se na ime
Averzija prema dodiru
Zainteresovanost za odreene senzacije

Simptomi autizma u drugoj godini

retrospektivna studija (Ivona Milai, 2004/2005)
Slab razvoj govora ili regresija govora
Loe socijalne interakcije
Pojava rutina i rituala
Tantrumi, plakanje
Agresivno ponaanje
Stereotipni pokreti i stereotipna interesovanja
Nedostatak imitacije
Hiperaktivnost
Nedostatak korienja gestova

Nedostatak retrospektivnih studija

Zavise od seanja, a
priseanje je pod
uticajem dogaaja
koji su usledili

Nedostatak prospektivnih studija

Potrebno je da inicijalni
uzorak bude izuzetno
veliki kako bi se
osigurala pojava
poremeaja niske
prevalencije u
inicijalnom uzorku

Prvi znaci autizma video snimci

Ne pokazuje objekte
Ne koristi kaiprst
Ne gleda u druge
Ne usmerava panju na zvuk svoga imena
Ekscesivno stavlja predmete u usta
Ispoljava averziju prema socijalnom dodiru
Igra je stereotipna
Neobian poloaj tela i delova tela
Fiksira pogledom pojedine predmete
Lice je hipomimino

Nedostaci analize video-snimaka

Neujednaen kvalitet
Deca nisu stalno
snimana, tako da
najvaniji oblici
ponaanja moda
nisu registrovani

Instrumenti za ranu detekciju autizma

CHAT
M-CHAT
CHAT-23

CHAT CHECKLIST FOR AUTISM

IN TODDLERS

ta je CHAT?
CHAT je skala za ranu detekciju
autizma. Deli se na odeljak A (pitanja
za roditelje) i odeljak B (pitanja koja
popunjava ispitiva). Autori su BaronCohen S., Allen J. i Gillberg C, 1992.

Pitanja za roditelje
Da li Vae dete voli da se ljulja ili da se dri na
kolenu? (igre bez pravila)
Da li Vae dete pokazuje interesovanje za drugu decu?
(socijalna interesovanja)
Da li Vae dete voli da se penje po stvarima, kao to su
stepenice? (motorni razvoj)
Da li Vae dete voli da se igra murke ili neke druge
igre skrivanja? (socijalna igra)
Da li se Vae dete ikada pretvara, npr. da kuva aj
koristei igraku ili se igra drugih kobajagi igara?
(simbolika igra)

Pitanja za roditelje
Da li Vae dete ikada koristi kaiprst da ukae ili da
zatrai neto? (protoimperativno pokazivanje)
Da li Vae dete ikada koristi kaiprst da pokae
interesovanje za neto? (protodeklarativno
pokazivanje)
Da li Vae dete moe na odgovarajui nain da se igra
malim igrakama, a ne samo da ih stavlja u usta ili da
ih baca? (funkcionalna igra)
Da li Vae dete ikada donosi igrake samo da bi Vam
ih pokazalo? (zajednika panja)

Pitanja za doktora
Da li tokom sastanka dete uspostavlja sa Vama
kontakt oima?
Pridobite detetovu panju. Zatim usmerite prst
ka nekoj igraki u drugom delu sobe i recite:
Vidi, tamo je... (navedite igraku).
Posmatrajte detetovo lice. Da li dete usmerava
pogled preko sobe da bi videlo ta pokazujete?

Pitanja za doktora
Privucite detetovu panju. Zatim mu dajte
igrake, kao to su oljica za aj i ajnik, a zatim
upitajte: Da li bi mogao da sipa aj? Da li se
dete pretvara da sipa aj, da ga pije i sl.?
Postavite detetu pitanje: Gde je svetlo? ili
Pokai mi svetlo. Da li dete pokazuje svojim
kaiprstom na svetlo?
Da li dete moe da pravi kulu od kockica? (Ako
je odgovor pozitivan, koliko kockica koristi?)

Epidemioloko ispitivanje
Primenom CHAT-a nedvosmisleno je
utvreno da neuspeh na tri kljuna ajtema
(protodeklarativno pokazivanje, simbolika
igra i upravljanje pogleda ka pokazanom
predmetu) predstavlja jasan indikator
mogue pojave autizma.

Baird et al., 2000

Praenjem 16 235 dece na uzrastu od 18.
meseci pokazano je da je specifinost
ovog testa izuzetna, ali da je senzitivnost
neprihvatljivo niska (20% do 38%).

M-CHAT (Robins et al., 2001)

23 ajtema koja popunjavaju roditelji odgovorom
sa da ili ne
namenjen skriningu na uzrastu od 16. do 30.
meseca
namenjen je i za identifikaciju PDD-NOS

Rezultati prvih evaluacija

Senzitivnost 0,87
Specifinost 0,99
Mo pozitivne predikcije 0,80
Mo negativne predikcije 0,99

Kritini ajtemi M-CHAT

Zainteresovanost za drugu decu

Protodeklarativno pokazivanje
Donoenje predmeta roditeljima u cilju
pokazivanja
Imitacija
Reagovanje na ime
Praenje tueg pokazivanja

CHAT-23 (Wong et al., 2004)

Prevod na kineski
Izmena sistema bodovanja
Dodatak 5 opservacionih ajtema
Dvostepena evaluacija

Zakljuna razmatranja
Potrebno je:

dalje ispitivanje psihometrijskih

karakteristika skrining instrumenata
procenjivanje mogunost upotrebe
navedenih skala u razliitim kulturama
definisanje preciznog sistema za ranu
detekciju poremeaja autistinog spektra