1.

Zahvaljujuci cemu se formira

veza izmedju deteta i
roditelja?

2.

Sta je prema Seferu

materinska osetljivost?

3.

Kako M.Einsfort objasnjava

pojavu materinske
osetljivosti?

4.

Kako M.E. pravi razliku

izmedju osetljivosti i
neosetljivosti?

5.

Kako M.E. pravi razliku

izmedju osetljivosti i
neosetljivosti?

6.

Kako M.E. pravi razliku

izmedju osetljivosti i neznosti?
Kakva su deca osetljivih
majki?

7.

8.

Kakva su deca neosetljivih

majki?

9.

Sta je prema M.E. izvor

majcine neosetljivosti?

10. Kako depresija moze da osteti

odnos roditelj-dete?

11. Kako anksiozna stanja mogu

da poremete odnos roditelj-

a)preedispozicijama roditelja da reaguju na

dete i detetove stimuluse b)specificnoj
prirodi detetovog izgleda i ponasanja koji
deluju kao snazan pokretac roditeljevih
akcija upucenih prema detetu.
to je pojacana svesnost o postojanju
deteta, spremnost da se odmah reaguje na
detetove signale i visoka prijemcivost za
signale koji dolaze od deteta.
ona smatra da u osnovi materinske
osetljivosti stoji sposobnost da se stvari
vide sa stanovista deteta za sta je
potrebna odredjena sposobnost za
empatiju i odsustvo egocentricnosti.
Osetljiva mati nikad nije mati koja odbacuje
dete ili ga zanemaruje,ona reaguje na
detetove signale i pravilno ih interpretira i
stvari vidi sa bebinog stanovista.
Neosetljiva mati skoro uvek sama zapocinje
interakciju sa detetom ilii intervenise
prema svojim zeljama i raspolozenjima ne
obaziruci se na detetovo trazenje.
Konstruisala je skalu materinske
osetljivosti-neosetljivosti
Ona su sigurnija i u stanju su da istrazuju
nepoznata mesta koristeci majku kao izvor
sigurnosti i bez vecih opiranja prihvataju
odvajanje majke,slobodnija su..
Ona su ili toliko nesigurna da nisu u stanju
da ni za trenutak ispuste majku iz vida ili
suprotno,nisu u stanju da koriste majku kao
izvor sigurnosti u eksplorativnim igrama
to mogu biti razni faktori kao sto su:umor
majke,njena depresivna raspolozenja ili
preterana zaokupljenost nekim drugim
delatnostima u kuci ili van nje kao i slabo
funkcionisanje majki.
Majka je nezainteresovana za dete, ne
raduje mu se,ne reaguje na njegove
signale,slabo ili nikako ne reaguje na
dete.Posebna kategorija depresivnih
roditelja su majke sa posleporodjajnim
psihoticnim reakcijama.
Roditelj je preokupiran svojim
problemima,opsednut strahovanjima za

dete?
12. Kako sredinski faktori mogu
da uticu negativno na
roditeljsko ponasanje?

13. Sta samim rodjenjem dete

mora da stekne da bi imalo
normalan rast i razvoj?
14. Na koji nacin dete utice na
roditelje?

15. Tumacenje odnosa unutar

dijade roditelj-dete

16. Studije Lusk i Luisa i Kornera17. Studija Mosa-

18. Kako dete doprinosi interakciji

sa roditeljem?

19. Cime su odredjene razlike u

ponasanju roditelja prema
deci suprotnog pola?
20. Istrazivanja Tomasa i Cesove
o temperamentu dece.
21. Tomas i Cesova-

stvari i situacije oko sebe.Dete nije centar

paznje niti dobija odgovarajucu negu.
siromastvo,losi stambeni uslovi
,nezaposlenost, neuhranjenost,lose
zdravstveno stanje povecavaju stres i
ansioznost i remete brigu i negu prema
detetu.
roditeljsku naklonost i ljubav

a)karakteristikama svog razvoja i

promenama koje vremenom nastupaju i
koje su zajednicke za svu decu i b) svako
dete dobija specifican ton interakciji sa
roditeljima svojim jedinstvenim sklopom
odlika koje su tipicne samo za to dete.
Shvatanje uloge deteta kao potpuno
pasivnog ucesnika u sopstvenom razvoju
sada je prevazidjeno.Roditelji imaju uticaja
na dete ali uticaji idu i u suprotnom
smeru,deca oblikuju karakteristike roditelja
a zatim sami odredjuju i kakav ce tretman
oni sami da dobiju.Tako su postupci oko
podizanja deteta od samog pocetka pd
uticajem deteta.
vrsta roditeljskih aktivnosti prema detetu
odredjena je najvise detetovim uzrastom.
On nalazi da su promene u materinskom
ponasanju u periodu od 3 nedelje do 3
meseca detetovog zivota najpre odgovor
na povecanu zrelost deteta iako je
povecano majcino sampouzdanje.
ono oblikuje roditeljeve postupke tako sto
informise roditelje o svojim mogucnostima,
zeljama i ogranicenjima koja su
karakteristicna za dati uzrast.
Odredjene su prvenstveno kulturnim
faktorima cak i u najranijem uzrastu
deteta.
Oni daju opis 3 tipa dece prema specificnoj
grupaciji osobina temperamenta i to su:
lako,tesko i zatvoreno dete.
Tvrde da se razlike u temperamentu
formiraju u uzrastu od 2-3 meseca i od

22. Na sta ukazuju nalazi Tomasa i

Cesove?

23. Nabroj 4 vrste odnosa u novoj

porodicnoj zajednici.
24. Semerof predlaze transakcioni
model razvoja.

25. Bell

26. Sta muskarac i zena unose

stupanjem u bracnu
zajednicu?
27. Od cega zavisi odnos u
slozenoj mrezi porodicnih
odnosa?
28. Kada zapocinje razvoj
identiteta roditelja i kad je

tada su za duze vreme stabilne.Licnost

deteta je dobrim delom odredjena stilom
ponasanja koji proizilazi od razlika u
interakciji sa detetovim
ponasanjem,njegovim sposobnostima i
sredinskim faktorima.
ukazuju da razlike u temperamentu mogu
da povecaju rizik od poremecaja
ponasnja.Mogucnosti utucaja na detetov
razvoj su mnogo manje nego sto to roditelji
misle.
odnos majka-otac (ovaj odnos prethodi i
odredjuje ostale),majka-dete,otac-dete,
majka-otac-dete.
Po njemu detetove ka-ke se ispreplicu sa
roditeljevim ka-ma i rezultat je
individualizovani minijaturni socijalni
sistem

On tvrdi da kod svakog roditelja postoje 2

skupa ponasanja:ponasnja u gornjoj i donjoj
granici kontrole. U slucaju gornje granice
ponasanje se aktivira kad decje ponasanje
prevrsi standard tog roditelja bilo u
intenzitetu,bilo u ucestalosti,kvalitetu i
takvo je da ili umanjuje ili umiruje
ponasanje u nekom dr. pravcu ili deluje
restriktivno.Ponasanje u donjoj granici
kontrole aktivira se kad se roditelju ucini da
dete dela ispod njegovih ocekivanja pa mu
je cilj da stimulise dete da bi dostiglo
standard tog roditelja.
svoju specificnu strukturu,nivo postignute
zrelosti,svoju proslost i idiosinkratsku
jedinstvenost.
Od nivoa postignute zrelosti licnosti,od
njene uravnotezenosti u trenutku kad
postaje roditeljem
Zapocinje mnogo pre nego sto to covek ili
zena postanu bioloski roditelji a

najintenzivniji?
29. Kopje promene nastaju posle
porodjaja a znacajne su za
dete?

30. Rosijeva-

31. Sta oznacava period

prihvatanja uloge roditelja i
uticaj ove uloge na promenu
statusa koji je prethodio
trudnoci?
32. Koja dva aspekta tj uloge
treba razlikovati kod roditelja?

33. Kako Brinova opisuje dobro

adaptirane majke?

34. Kako Brinova opisuje slabo

adaptirane majke?

35. Koja je sustinska

karakteristika roditelja?
36. Sta funkcija davaoca
pretpostavlja ?

37. Kakav je uticaj iskustava

proizaslih iz prihvatanja

najintenzivniji je za vreme trudnoce

a)najvaznije su promene u odnosima sa
bliskim osobama tj menja se odnos sa
majkom odnosno muzem b)prvom
trudnocom i porodjajem zena je u
potpunosti konacno suocena sa svojom
bioloskom zenstvenoscu koju treba da
prihvati c)rodjenjem prvog deteta zenin
drustveni status se znatno menja jer ona
treba da prihvati novu ulogu-roditelja
ona koristi termin za krizu-prelazak
tranzicija koji je relativno neutralan.Ona
uporedjuje prelazak u roditeljstvo sa dva
druga znacajna dogadjaja u zivotu svakog
mladog coveka-zaposlenje i ulazak u brak.
Oznacava period najvece sklonosti ka krizi
ali i period za najintenzivniji rast i razvoj
licnosti zene.

1)realni i neophodni zahtevi uloge koje

osoba mora da zadovolji da bi ispunjavala
tu ulogu i 2)subjektivni dozivljaj zahteva te
uloge a koji je razlicit od osobe do osobe.
one ne dozivljavaju konflikt sa okolinom,ne
pokusavaju da se uklope u tradicionalne
definicije uloge majke,maksimalno su
pozrtvovane,uvek prisutne,pune
odricanja.Bolje se osecaju sa sopstvenim
definicijama uloge,prilagodjenim svojim
mogucnostima i spremnoscu.
One imaju konflikt izmedju onoga kako vide
sebe i kako su zamislile ulogu majke.One
imaju vise stereotipna nerealna i
idealizovana vidjenja uloge majke
To je funkcija davanja,pruzanja zastite
Ona preptostavlja relativno dobro razvijenu
sposobnost percepcije potreba onog
drugog,empatiju,postojanje odgovarajuce
motivacije,odsustvo egocentricnonarcisoidnih potreba.
Ta iskustva olaksavaju dalji razvoj licnosti

roditeljskih uloga?
38. Koja vrsta nesigurnosti
otezava funkciju roditeljstva?
39. Sta omogucava roditelju da
bude uspesan educator?
40. U kom smislu roditeljstvo
postaje jedan od bitnijih
delova socijalizacije?

41. Koji je najvazniji faktor

odgovoran za ogroman
kulturni razvoj coveka?
42. Zasto je vazna vremenska
dimenzija procesa
roditeljstva?
43. Zasto se moze govoriti o
burnim i manje burnim
periodima u procesu
roditeljstva?

44. Roditeljstvo kao proces ima 3

faze45. Sta je potpuno roditeljstvo?

46. Sta je delimicno roditeljstvo?

47. Sta je roditeljstvo bez deteta?

48. Koji je osnovni problem u
periodu roditeljstva bez
deteta?

u pogledu toga koji su najbolji vaspitni

postupci i najprimerenije reakcije na
detetovo ponasanje.
Zdrav adaptibilni odgovor na negativisticko
ponasanje deteta ukoliko je roditelj
sposoban za to.
Roditelj svesno pomaze detetu da postigne
svoje razvojne ciljeve ali pri tom
istovremeno obradjuje i svoje nesvesne
konflikte i probleme i time postize visi nivo
zrelosti i inteligencije,raste i razvija se i
sam roditelj.
To je evolucija veoma sporog rasta i razvoja

zbog toga sto nosi sustinske promene a

promene zahtevaju adaptaciju.
Posto se znacajne emoc.transakcije
izmedju roditelja i deteta desavaju u
odredjenim uzrastima i u
psih.karakteristicnim zivotnim
situacijama,moze se govoriti o burnim i
manje burnim periodima.Razmatranja o
problemima roditeljstva se obicno i
zavrsavaju na tim burnim periodima jer bi
bio ogroman zadatak da se opise
roditeljstvo kao psih.proces kroz citav
zivotni ciklus.
ranu,srednju i poznu
period od rodjenja do polaska deteta u
skolu u kojem roditelji imaju decu za sebe i
uz sebe u potpunosti.
nastaje polaskom deteta u skolu.Dete se
postepeno oslobadja zavisnosti od
roditelja,siri krug
kretanja,kontakata,povecava uvid u okolinu
i socijalnu i fizicku.
zapocinje odlaskom deteta od kuce a broj
aktivnosti oko deteta se izrazito smanjuje.
To je obicno burna reakcija na
osamostaljivanje deteta odnosno odvajanje
od deteta.Ukoliko u porodici ima vise dece

49. Zasto je uloga oca sasvim

podredjena ulozi majke u
decjem razvoju?

50. Kakvo je shvatanje Boulbija o

ulozi oca u ranom razvoju
deteta?

51. Istrazivanja Sefera i

Emersonove52. Koji su odlucujuci faktori za
usmeravanje istrazivaca skoro
iskljucivo na majku?
53. Kako se definise kompetencija
roditelja?

54. Cemu najvise doprinosi

prisustvo oca?

55. Koje su psih.posledice

odsustva oca?
56. Koji su najcesci problemi koji
se odnose na odsustvo oca?
57. Koji je zajednicki zakljucak u
pogledu pola identiteta?

58. Studija Klark-Stjuartove-

mladja deca ublazavaju reakcije roditelja

izazvane odlaskom starijeg deteta.
Zato sto se roditeljstvo neopravdano
izjednacava sa materinstvom i zato sto ima
vise studija o majkama kao i zato sto su
ocevi dugo bili nekako zaboravljeni.
Otac nema neposrednog uticaja na rani
razvoj deteta osim u indirektno kao osoba
zaduzena za ekonomsko blagostanje
porodice i kao osoba koja pruza emotivnu
podrsku majci.
oni utvrdjuju da je najcesce figura sa kojom
dete uspostavlja afektivnu vezu posle
majke otac.
Preuvelicavanje vaznosti majke posebno u
ranijim uzrastima,postavka o navodnoj
bioloskoj predoredjenosti zene da se brine
za potomke
Kompetencija roditelja mogla bi se
definisati kao osetljivost roditelja da
interpretira detetove signale i reaguje na
detetove potrebe.
emocionalnom, intelektualnom i socijalnom
razvoju deteta.Otac detetu daje jedinstven
doprinos.Njegovo prisustvo pospesuje
detetovo mentalno zdravlje i intelektualno
napredovanje.
poremecaj emocionalne ravnoteze ili cak
ostecenje u razvoju licnosti.
problem u razvoju identiteta.
Decaci koji odrastaju bez oca obicno
naginju ili antisocijalnom ponasanju ili
preteranoj feminizaciji ponasanja i stavova
a kod devojcica se kasnije javljaju izrazite i
dugotrajne poteskoce u uspostavljanju
odgovarajucih kontakata i veza sa
muskarcima.
pokazuje da je odsustvo oca nepozeljno za
intelektualni razvoj decaka ali i devojcica u
kasnijem uzrastu.Ocevi devojcicama
pruzaju stimulaciju tipa razgovora,pohvale i
komplimenata. Otac pak decaka stimulise
vrstom igre i neobicnoscu novih aktivnosti

59. Koje efekte kontakt deteta sa

roditeljem ima na njegov
kognitivni razvoj?
60. Kelmer-Pringl-

61. Ste je prema Kelmer-Pringl

odgovorno roditeljstvo?

62. Kriticari Kelmer-Pringl-

63. Kako Kelmer-Pringl smatra

pripremu za roditeljstvo?

64. Sta odlikuje Americke kurseve

za obuku roditelja?

65. Sta podrazumevaju

zagovornici obavezne obuke
za roditelje?

66. Sta je bitno za roditeljstvo

osim intelektualizacije?

67. Koji je osnovni problem kad se

govori o edukaciji za roditelje?

u koje uvodi svog sina.

Majka pruza vise verbalne stimulacije a
ocev doprinos je u raznolikosti i neobicnosti
igre kojom angazuje i stimulise dete.
smatra da je obuka za roditelje neophodna
i da materinstvo treba priznati kao vazan i
visokostrucan posao sa mnogobrojnim i
raznolikim zahtevima i vrlo odgovoran
posao.
Po noj odg.rod. treba da podrazumeva
svesno opredeljenje da se postane roditelj
tek nakon uvida u zahteve koje roditeljstvo
postavlja.
jedna mlada osoba ne moze da ima pun
uvid u zahteve koje roditeljstvo postavlja
pre nego sto iskusi sva zadovoljstva i sve
problem koje roditeljstvo nosi sa sobom.

Po njoj bi priprema trebala da zapocne jos

u osnovnoj skoli i da se sastoji od vrlo
ambicioznog i detaljno zamisljenog plana
koji obuhvata citav spektar informacija i
saznanja iz zivota iz istih oblasti koje se
ticu i uticu na kvalitet roditeljstva a ne
samo uputstava o nezi novorodjenceta.
oni su se usredsredili na organizovanje
takve obuke za roditelje koja bi ih
osposobila za maksimalno uspesno
stimulisanje i upravljanje kognitivnim
razvojem svoga deteta.
Oni podrazumevaju da bi odredjena
kolicina informacija vec sama po sebi
poboljsala kvalitet roditeljstva.Cini se da je
ovakva pretpostavka pogresna jer
intelektualizovanje o ovim problemima
otezava situaciju jer ono sto je bitno u
roditeljstvu nije samo kolicina znanja.
Bitni su atmosfera u kojoj roditelj obavlja te
aktivnosti,nacin reagovanja,njegove zelje i
spremnost da bude dobar roditelj kao i
upesno razvijena emoc.veza sa detetom.
Osnovni problem lezi u tome kako da se
one informacije koje su neophodne dostave
roditeljima a da se citav postupak ne

68. Da li obuka za roditelje moze

da poveca kvalitet roditeljstva
i u kojim situacijama?

pretvori u prenosenje strogo odredjenih

drustvenih uputstava.
Da. Kod roditelja prvorodjene dece dajuci
im uputstva o osnovnoj nezi u prva dva tri
dana posle porodjaja dok se ne osamostale
u svojoj ulozi roditelja,kod roditelja iz
socijalno-kulturno uskracenih sredina a i u
nekim specificnim situacijama npr. kod
roditelja psihofizicki hendikepiranog deteta.