Sadraj

Uvod............................................................................................................................................2
1.

Pojam profesije....................................................................................................................3

2.

Drutveni znaaj profesije...................................................................................................4

Zakljuak.....................................................................................................................................5
Literatura.....................................................................................................................................6

Uvod
Profesije su parcijalne drutvene skupine koje se odnose na pojedine delatnosti, a ako
imaju odlike potpune profesije, poput klasinih ili tradicionalnih zanimanja lekara,
advokata i svetenika, onda pojam profesije obuhvata i njihove delove. Medicina, na primer,
predstavlja jednu veoma staru i razvijenu delatnost u kojoj postoji vie profesija: lekari raznih
profila, farmaceuti, stomatolozi, pomono medicinsko osoblje. Profesionalna diferencijacija
radnih aktivnosti zajedniki je imenitelj svih oblika drutvene podele rada, a pre svega u
tehnikim zanimanjima. Razvoj nauke i njena podela na prirodne, drutvene i duhovne nauke
takoe je dovela do formiranja velikog broja nastavnikih zanimanja. Razvoj tradicionalnih i
nastajanje novih delatnosti kao i prilagoavanje naunog znanja tehnici i tehnologiji dovodie
do nastanka sve veeg broja novih zanimanja i profesija. Nastajanje novih profesija dovodi do
irenja nastavnike profesije. U savremenom drutvu nastavniku profesiju, poput slinih
tradicionalnih zanimanja, karakterie diferencijacija i specijalizacija obrazovnih aktivnosti.
Vaspitai u predkolskom vaspitanju, uitelji i nastavnici u osnovnom obrazovanju,
profesori u srednjem obrazovanju, naunici u ulozi nastavnika u visokom obrazovanju najjednostavnije odslikavaju takvo stanje. Osim njih, obrazovanje u svim svojim sistemima
ima predstavnike skoro svih drugih profesija - psiholozi, pedagozi, pravnici, inenjeri,
svetenici, lekari, stomatolozi, ekonomisti. Iako je obrazovna delatnost veoma staro
zanimanje, iji kontinuitet postojanja moemo pratiti od antike Grke do danas, tek u
modernom drutvu, u kome je obrazovanje institucionalizovano i omasovljeno, dolazi do
konstituisanja nastavnike profesije.
U ovom radu pokuau da blie odredim sam pojam profesije ali i njen drutveni
znaaj koji poseduje.

1. Pojam profesije
Re profesija je latinskog porekla (lat. professio) i oznaava zanimanje, poziv,
delatnost u smislu karijere. ,,U sociolokom pogledu termin profesija ne oznaava ni
preduzetnike, ni radnike, ni dravne inovnike, a ni zemljoradnike, mada veina ljudi koji
obavljaju ova zanimanja svoj posao izvravaju profesionalno (dobro, znalaki, odnosno ono
im je stalno zanimanje i od njega ive oni i njihove porodice) 1. To znai da pojam profesije
sociolozi ne izjednaavaju sa zanimanjem, zvanjem (specijalizovano obrazovanje) ili
pozivom.
Re profesija je prvobitno, u starom Rimu, ukazivala na javno ili slubeno priznanje
koje dobija pojedinac, odnosno znaila je prijavu o imenu i imanju prilikom slubenih zahteva
i popisa. Ve iz takve upotrebe izraza profesija moe se videti da je re o dvostrukom odnosu:
pojedinca prema kolektivu i, obrnuto, skupine prema osobi. Naime, i u savremenom
profesionalnom sistemu, najznaajnijem procesu modernog drutva, prepliu se individualna i
kolektivna strana drutvenog ivota. Individualna se odnosi na razvoj, nezavisnost i
samostalnost linosti, a kolektivna na specifini tip strukturisanja modernog drutva.
Profesionalni tip strukturisanja modernog drutva T. Parsons naziva asocijativnim
tipom. Njega karakteriu egalitarnost, voluntarizam i procedura. Egalitarnost se prepoznaje u
jednakosti, demokratinosti i kolegijalnosti izmeu pripadnika iste profesionalne zajednice, a
u odnosu prema klijentu (aku, ueniku, studentu, postdiplomcu u obrazovanju) vlada
imperativ bezrezervnog ravnopravnog tretmana. Voluntarizam je prepoznatljiv u naelu
organizacije profesionalnih udruenja kao i u naelu svojevoljnog podvrgavanja uputstvima
profesionalaca od klijenata. Znaaj procedure u profesionalnom modelu izvire iz same
injenice da profesije primenjuju specifian korpus saznanja sledei precizne nauno
zasnovane metode, a to se formalno verifikuje diplomom.

1 porar, . (1990): Sociologija profesije, Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb. Str. 35.
3

2. Drutveni znaaj profesije

Institucionalizacija profesija, u najistijem obliku, odvija se na univerzitetima i u
istraivakim centrima (naunim institutima). Univerziteti i istraivake strukture su
najznaajniji lokus razvoja savremenog profesionalnog sistema. Odatle se proces
profesionalizacije dalje razvija kao savremen profesionalni sistem ije jezgro lei u
institucionalizaciji samih disciplina i njihovoj praktinoj primeni. Imajui ovo na umu
Parsons pretpostavlja da postoje dve primarne kategorije profesija: 1. profesija obrazovanja
ili nastavnici i 2. primenjena grana profesija, kao to su medicina, pravo, arhitektura i
druge. Prva kategorija daje prvenstvo kulturnim, a druga drutvnim interesima.
Osim to nastajanje savremenih profesija vezuje za razvoj intelektualnih disciplina, odnosno
univerziteta i naunih laboratorija, Parsons upuuje na znaaj sekularizacije intelektualnih
disciplina, tj. na razdvajanje naune intelektualne matrice od religiozne matrice. Pre ovog
razdvajanja crkva je polagala pravo na sva duhovna pitanja, ukljuujui i obrazovanje, a nije
priznavala svetovnu vlast nad kolama i nastavnicima. Uiteljsko zanimanje je praktino bilo
monopol svetenstva, koje je i na tome gradila svoj ugled i preko njega se ovenala
harizmatskom aurom.
Kljuni kriterij i osnovicu konstituisanja profesionalnog kompleksa Parsons
prepoznaje u domenu: 1. formalnog i specifinog obrazovanja; 2. razvoja praktinih vetina i
3. u upotrebi znanja i vetina u drutveno odgovorne svrhe, tj. u cilju interesa zajednice.
Meutim, treba naglasiti da svaki ovaj kriterij i osnovni element profesionalnog kompleksa koji variraju kod svih istraivaa profesije - postaje odluujui tek kada i sam bude podloan
procesu institucionalizacije. Da bi dobilo ulogu kljunog kriterija i predstavljalo osnovu
profesionalnog kompleksa - sem toga to treba biti formalizovano i institucionalizovano formalno i specifino obrazovanje mora da omogui ovladavanje celokupnom kulturnom
tradicijom.

Zakljuak
Profesija predstavlja drutvene grupe koje ine ljudi koji se bave istim zanimanjem. Pri izboru
profesije, obino se biraju oni poslovi koji su u skladu sa karakternim osobinama odreene
linosti. Izbor profesije se takoe vri i na osnovu predstave koju ljudi imaju o sebi, kao i
uskladu sa verovanjem da e odredjeno zanimanje biti popularno ili perspektivno u
budunosti. znaaj profesija i razvoj njihovog integriteta za drutvo je viestruk.
Profesije su vlasnici znaajnog, ako ne i najznaajnijeg resursa u savremenom drutvu (specifinih) znanja. znanje odavno nije samo nauna i enciklopedijska kategorija. naprotiv,
znanje je resurs koji ima svoje pojavne forme i implikacije na ekonomskom (kao roba),
komunikacijskom (kao informacija), drutvenom (kao faktor razvoja racionalnosti i podele
rada u drutvu) i politikom (kao izvor moi) nivou.

Literatura
1. porar, . (1990): Sociologija profesije, Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb. Str. 35.
2. Polovina Nada, Pavlovi Jelena: Teorija i praksa profesionalnog razvoja nastavnika,
Institut za pedagoka istraivanja, igoja tampa, 2010.