PANEVROPSKI UNIVERZITET APEIRON

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

College of Modern Managament
Banjaluka
Smje r: JAVNA UPRAVA

JUGOISTONA EVROPA ZAPADNI

BALKAN BOSNA I HERCEGOVINA I
NJENI GRAANI U EVROPSKOJ
UNIJI

/Magistarski rad/

MENTOR:

KANDIDAT:

prof. dr Mile Dmii

Gordana Erak

Banjaluka, oktobar 2008. godine .

Cijenjenom vjeita zahvalnost

Voljenom u znak sjeanja
Nasljedniku put ka svjetlosti
Vaa GORDANA

METEDOLOKI PRISTUP KAO UVOD U ISTRAIVANJE

1.

UVOD U PROBLEMATIKU ISTRAIVANJA

Podruje istraivanja je veoma iroko i ono u najirem smislu obuhvata

drutvene i prirodne nauke. Da bismo pristupili istraivanju neophodno je da se

baziramo na naune oblasti, nakon toga na ue dijelove i pojedine segmente u okviru
drutvenih ili prirodnih nauka. Za ta emo se opredijeliti zavisi od sklonosti i interesa
istraivaa i od same drutvene potrebe za istraivanjem nekog od podruja.
Osnovna stvar na samom poetku je da istraiva odabere temu. Iako se u nekoj od
faza istraivanja, ili odbacivanja pojedinih dijelova, moe dogoditi da rad dobije
sasvim drugaiji oblik, smisao mora ostati isti.Takoe je mogue da se tokom izrade,
istraiva opredijeli i za proirenje teme, bilo u sadraju, bilo u naslovu. Naslov teme
je poetak istraivakog rada, koji zahtijeva i ostale elemente istraivanja.
Mnogi teoretiari, a posebno oni koji se bave metedologijom izrade naunog
rada utvrdili su, a nakon toga kroz praktiarn rad i dokazali, da je odabirom i
formulacijom teme ve naelno odreen predmet rada

i formulisan problem

istraivanja.
Takvim stavom rukovodili smo se i mi i utvrdili da je predmet ovog rada prikljuivanje
jugoistoka Evrope, zapadnog Balkana i BiH evropskim integracionim procesima.Ovo
je veoma vaan korak i izo lacija bi u ovom trenutku nanijela vie tete graanima,
nego koristi.Meutim, ne smije se zaboraviti da ideja o velikoj Evropi, koja veoma
podsjea na bivu Jugoslaviju, moe doivjeti svoj kraj i prije nego to se ostvari
krajnji cilj, to emo dokazati pojedinim poglavljima u ovom radu.
Izbor nae teme i formulisanje problema 1 istraivanja imao je identian
metedoloki put koji su pretpostavili i utvrdili mnogi poznati teoretiari. Izrada rada
trajala je dui period, jer je prola fazu inkubacije i fermentacije same ideje,
poevi od odabira naunog podruja pa do nauke, a poslije toga ue naune i
teorijske oblasti koja se bavi zaecima stvaranja Evropske unije i idejom o stavljanju
svih zemalja u Evropi pod jedan kiobran. U okviru tako odreene oblasti bilo je
neminovno utvrditi taan, logian i prihvatljiv naziv teme ovog naunoistraivakog
1

Dr Radomir Luki:Metodologija prava,Sabrana djela,Beograd,1977, dr Milorad Zaki:Metodologija nauno

istraivakog rada,Banjaluka,2000 godine,

rada. Pri odreivanju teme, to jest naslova, rukovodili smo se ve poznatim

metodolokim pravilima kako bi tema bila zaokruena u jednu cjelinu.
Tema ne smije biti beznaajna, neka besmislena triarija i mora se obratiti
panja podesnosti teme za naunu obradu. Potrebno je, s jedne strane, razmotriti da
li je tema u dovoljnoj mjeri istraivaka, to jest da li e se ona najveim dijelom
zasnivati na grai dobijenoj na osnovu linih istraivanja primarn ih izvora. 2 Treba
tome dodati da je korienje sekundarnih izvora neminovno, ali rad se ne smije
iskljuivo zasn ivati na tim izvorima. Nuno je voditi rauna o tome da tema ne bude
preuska ili preiroka, jer e se istraiva suoiti sa tekoama: nedostatkom ili
preobiljem grae. Ako treba birati izmeu ova dva, nazovimo, zla, onda je za obradu
bolje

uzeti ui,

nego

iri problem,

jer ue prouavanje daje

mogunosti

produbljavanja za temeljitiji i savjesniji rad o datoj temi. Istraiva u takvom sluaju

daje prioritet nekom detalju i rad dobija svoju vrijednost i znaaj. Tema koja
obuhvata iri problem i koja je posveena iroj i veoj cjelini, tea je za obradu, ne
samo zbog obimnosti grae, i zbog toga to zahtijeva vie vremena i materijalnih
sredstava, nego to od istraivaa zahtijeva posebne kvalitete i bogatije iskustvo u
obradi naunih problema.
Tema, najzad, treba da bude to savremenija, to jest da se odnosi na neki
problem od interesa i od koristi za savremenu teoriju i praksu, izvjesne naune
discipline, grane, oblasti. Ukratko, podesena tema je ona koja je nova, znaajna i
zanimljiva sama po sebi, a u ovom radu mi smo se trudili da upravo naa tema ima
ovakve kvalifikac ije.
Utvrena tema istraivanja je veoma zahtjevna i podrazumijeva cjelovitu
obradu, poevi od ideje o stvaranju Evropske ekonomske zajednice: Evropske
zajednice za ugalj i elik, Evropske zajednice i Evropske zajednice za atomsku
energiju, pa do premineovanja u Evropsku uniju, na osnovu Ugovora iz
Mastrihta(Holandija), koji je potpisan 7.februara, 1992.godine. Mastrihtski ugovor je
stupio na snagu 1.novembra, 1993.godine, i stvorio je novi politiki entitet - Evropsku
uniju. Nastao je raspadom Sovjetskog saveza(1991.godine), slomom sovjetskog
komunistikog sistema i ujedinjenjem zapadne i istone Njemake.

Dr Midhat ami, Kako nastaje nauno djelo,Sarajevo,1972.godine,

Mnogi aspekti Evropske unije su postojali i prije potpisivanja ovog Ugovora,

preko raznih organizacija oformljenih pedesetih godina dvadesetog vijeka,a koje su
gore ve navedene.
Evropska unija je opisana kao entitet sainjen od tri stuba:
Prvi stub ine tri postojee zajednice-Evropska zajednica za ugalj i elik, EZ i
Evropska zajednica za atomsku energiju;
Drugi stub ini sistem zajednike spoljne i bezbjednosne politike;
Trei stub obuhvata sferu koja se odnosi na pravosue i unutranju politiku.
Ovim Ugovorom naloeno je uspostavljanje monetarne unije, uvoenjem
jedinstvene valute najkasnije do 1.januara, 1999.godine. Ugovorom o Evropskoj uniji
ova je evropska integracija, iz preteno privredne, prerasla u politiku.
Drave lanice nekadanje Evropske ekonomske zajednice su njime uspostavile
Evropsku uniju i time oznaile novu etapu u integrisanju svojih drava u sve vru
uniju, u kojoj se odluke donose to je blie mogue graanima.
Predsjednici i premijeri evropskih drava donijeli su prvi Ustav Evropske unije
29.oktobra, 2004.godine, koji treba da ratifikuje pojedinano svaka zemlja potpisnica.
Evropska unija trenutno broji 27 zemalja lanica. Veliki broj zemalja zapadnog
Balkana potpisale su Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, to je preduslov za
daljnje korake, a to je kandidatura za ravnopravno lanstvo u Uniji. Bosna
i Hercegovina je u Luksemburgu, 16.juna 2008.godine, potpisala Sporazum o
stablizac iji i pridruivanju sa EU, a od 1.jula, 2008.godine, poinje da se primjenjuje
Privremeni sporazum o trgovini i trgovinskim pitanjima izmeu EU, s jedne, i BiH, sa
druge strane.
Postavlja se pitanje, u teoriji i praksi, kako i na koji nain e EU funkcionisati u
budunosti, s obzirom na to da u evropsku porodicu naroda ulaze zemlje razliitog
politikog ureenja, ekonomske razvijenosti, nacionalne i vjerske pripadnosti, kult ure
i mnogo drugih razli itosti. Evropa je zamislila jednu novu naciju, kao to je amerika
i u kojoj bi se svi osjeali evropski i komotno, to je iz sadanje perspektive teko
ostvarljivo, jer je stari kontinent kroz istorijske periode esto pokazao da to nije
mogue.

Ako se vratimo u devedesete godine i sjetimo kako se preko noi raspala

biva Jugoslavija, na koju EU sve vie podsjea, moemo se upitati da li je ujedinjena
Evropa ista utopija. Da li e ekonomija biti taj korektivni faktor koji e sve ostale
razli itosti kod evropskih naroda pomiriti ili ne, na neki nain je otvoreno pitanje, o
kojem e se naunici baviti u budunosti. Savremene promjene izazvane procesom
globalizacije stvaraju nove pravne poretke

i sisteme, demokratska ureenja u

svijetu, ali isto tako i nova krizna arita u svijetu, s ogromnim posljedicama za
ovjeanstvo.
Ovakvim razmiljanjem i metodom upravo smo doli do teme, koja je dobila
adekvatan naziv Jugoistona Evropa-zapadni Balkan-Bosna i Herecegovina i njeni
graani u Evropskoj uniji.
Ova tema i njen predmet istraivanja mogu da izazovu naunu radoznalost i
da ponukaju mnoge koji se bave istraivanjem da se opredijele za sline oblasti.
Jedan od osnovnih razloga je to to je tema aktuelna i to se jedna dosta stara ideja
o ujedinjenoj Evropi poela realizovati u praksi. Takoe, nauni doprinos o ovom
pitanju je dobro doao, jer nema dovoljno novih izvora, koji b i istraivaima bili od
koristi, a ako se i pronau, esto se ponavljaju i nemaju ba svoju svrhu.
To je

i bio jedan od

motiva istraivaa da ue u problematiku i sutinu ovog

problema, kako bi njegov skromni doprinos pomogao u otkrivanju novih dokaza iz

ove oblasti, ali i pomo novim generacijama, koje se opredijele za ista ili slina
istraivanja.

2.

CILJEVI ISTRAIVANJA
Ukoliko elimo postii odreen

rezult at u istraivanju nekog problema,

neophodno je da u istraivanje uemo s postavljenim ciljem, to jest ciljevima. Veoma

bi bilo neozbiljno da to ne uinimo, jer samo bismo uzaludno troili vrijeme, a do
rezultata ne bismo doli. Zato smo se potrudili da postavimo ciljeve naeg
istraivanja na ispravan nain.
Poznato je da je opti cilj svakog istraivanja saznanje o vrednovanju

nekog

problema, koji je formulisan predmetom istraivanja, a nakon toga i mogunost

pronalaenja rjeenja.
Cilj istraivan ja je da se neto postigne, pronae ili objasni i da se doe do
novog saznanja o pitanju koje je predmet odreenog istraivanja.To podrazumijeva
saznanje sutine problema i naina na koji se to istraivanje odrava u praktinom, a
ne samo u teoretskom smislu.
Tema naeg istraivanja je odabrana s razlogom i s puno panje i ve odreuje
ciljeve istraivanja kao sastavni dio naune zamisli kojom se odgovara zato i zbog
ega se neto ili neka pojava postavlja kao predmet istraivanja.
Do naunog istraivanja dolazi se korienjem logikog miljenja i davanjem
odgovora na pitanja: ta, kako i zato. Pitanja ta i kako u prvom redu karakteriu
rane faze razvoja nauke. Stoga je neophodno prikupiti dovoljan fond injenica i
utvrdit i zakone veze izmeu tih injenica. Odgovor na pitanje zato, ili objanjenje u
okviru naunog sistema pretpostavlja izvjesnu zrelost nauke.3
Obrada teme Jugoistona Evropa-zapadni Balkan-BiH i njeni graani u
Evropskoj uniji, ima zadatak da ostvari nauni ( opte teorijski) i praktini
(operacioni) cilj.
Ciljevi e se postii:
a) Izuavanjem, a nakon toga i analiziranjem razloga osnivanja Evropske
unije, njenom ulogom u globalistikom poretku i prema svjetskim silama, kao to su
Sjedinjene Amerike Drave, Ruska Federacija, Kina ili Indija. To iziskuje i daljnje
istraivanje uloge jugoistoka Evrope,i zapadnog Balkana u evropskim integracionim
3

Dr Milan Galogaa:Filozofija ivota,Novi Sad,2001.godine,

procesima. Posebno je vano mjesto BiH u ovim integracijama, to je i i najvaniji c ilj

naeg istraivanja. Neizbjeno je ui u analizu, kako bismo doli do efekata koji
ujedinjenu Evropu ine odrivom i otkrili koji su preduslovi za njen dugoroni
opstanak.
b) Sagledavanjem stanja u BiH, pronai mehanizme za stvaranje ambijenta,
koji je potreban za priljuenje zajednici evropskih naroda.
c) Utvrditi modele koji bi efikasno uticali na institucije u BiH i entitetima da
to bre i kvalitetnije sprovedu odreene aktivnosti u praksi i na terenu.
d)

Uporedit i koliko se evropski standardi podudaraju s domaim i izna i

rjeenja, koja bi doprinijela brem i efikasnijem usklaivanju.

Cilj naeg istraivanja je da doemo do saznanja koji su

efekti ulaska u

Evropsku uniju i na koji nain to postii. Drugi cilj naeg istraivanja je utvrditi u kojoj
mjeri je BiH osposobljena da pristupi ovom izazovu i ta bi se deslio ukoliko bi ostala
izolovana na prostoru Evrope. Takoe je bitno doi do saznanja kako e Evropska
unija postii ravnoteu, jer je injenica da se lanice i potencijalne lanice veoma
razlikuju u mnogo emu , to moe bit i prednost, ali i nedostatak u ovim procesima.
Znaajno je utvditi do kog nivoa saznanja e se stii istraivanjem i da li e se
istraivanje zavriti samo na naunom opisu (deskripciji) i klasifikaciji(tiplologiji), ili e
se dostii najvii nivo naunog saznanja-nauno objanjenje(uzronost i povezanost).
Za istraivanje ove teme postoji mnogo injenica koje upuuju da e nae
istraivanje dostii viu fazu saznan ja, koja se tretira kao druga faza u nauno
istraivakom radu.
Opti operaciono-nauni i praktini ciljevi ovog rada su saznan je o tome u
kojem se pravcu moraju da kreu institucije BiH i entiteta, kako bi to prije postigle
uslove za evropske integracione procese i koje su to prepreke koje bi trebalo to prije
prevazii. Bitno je i saznanje da, bez obzira na nedostatke procesa u Evropi, BiH ne
smije sebi dozvoliti da ostane u izolaciji, jer bi to u ovom momentu bilo veoma loe
kada znamo da sve zemlje Evrope imaju isti cilj, a to je stvaranje evropske zajednice.
Opti cilj svakog istraivanja je primjena rezultata tog istraivanja, i zbog toga e
rezultati naeg rada biti korisna preporuka predstavnicima institucija u BiH i
entitetima kako da to kvalitetnije ponu primjenjivati evropske standarde. Posebno

je vana oblast zakonodavstva, koja e kroz zakone i ostale akte trasirati put izvrn im
i ostalim nad lenim institucijama da ponu sa primjenom uslova, koje je zadala
Evropska unija.
3.

UTVRIVANJE HIPOTEZE
Nauna sredstva za nauno istraivaki rad koji ima ozbiljan pristup teoriji i

produktivnoj praksi obuhvata i utvrivanje hipoteze ili vie njih.

Logiki uzevi, hipoteze su pojmovi, sudovi ili stavovi i zakljuci. Hipoteze-pojmovi su
misaone pretpostavke o jo nepoznatim predmetima ili pojmovima ili njihovim
osobinama prema drugim pojavama.
Hipoteza-stav jeste misaona pretpostavka o nekom predmetnom odnosu.
Upotreba hipoteza je jedan od najvanijih metodolokih postupaka u cjelokupnom
naunom saznanju. Hipoteze, to jest pretpostavke o pojmovima ili o predmetima
koje se istrauju, imaju oblik stavova za koje se pretpostavlja da imaju odreenu
saznajnu vrijednost koju treba tek provjeriti.
Hipoteze se upotrebljavaju u interpretaciji injenica iskustva, u postavljanju
naunih teorija i naunih zakona, u naunim predvianjima i naunim otkriima i u
naunom objanjenju.
Hipoteze predstavljaju teorijske dopune izvjesnih praznina u poznavanju
odreene pojave ili itave oblasti pojava ije samo izvjesne dijelove ili momente
poznajemo.
Savremenu definiciju hipoteze dao je J.Galtung, koji polazi od sudova: Ova
rua e biti crvena, Sutra e padati kia. Analiza ovih sudova pokazuje da se ovdje
odreenim jedinicama predmeta pripisuju odreene osobine, odnosno odreene
vrijednosti. Najkrae reeno, Galtung kae: Hipoteza je sud o specifikaciji ili h ipoteza
se moe definisati kao meuodnos varijab li. J.Galtung navodi da je hipoteza stav
mogue vjerovatnoe ili istinitosti. Definiciju hipoteze dao je veliki broj i ostalih
teoretiara metodologije meu kojima su :K.Krefild, M.Koen , V.Mui. Oni istiu da
je hipoteza veoma vana u naunom radu i da poinje u mislima, a postepeno prelazi
u praktinu zamisao, koja ostvaruje utvreni problem istraivanja. Profesor Bogdan
ei je najpotpunije dao definiciju hipoteze, koja istraivau prua mogunost da

pronae model koji e mu pomoi u radu, bez obzira o kojoj temi je rije. On kae:
Hipoteze su, dakle, misaone pretpostavke u obliku pojmova i stavova o moguim
injenicama budueg saznanja o jo neotkrivenim svojstvima, to jest o njihovom
postojanju, odnosima, uslovima nastanka, promjene ili razvoja. 4
Veina istraivaa, posebno poetnika, esto se pita kakva je svrha hipoteze.
Razlog za dilemu je u tome, to je vrlo teko postaviti pravu hipotezu u radu i to su
mnogi u raskoraku da li se hipoteza dokazuje, potvruje, ili se odbacuje. Hipoteza ne
smije biti sama sebi svrha i ona mora imati svoju ulogu i funkciju u svakom
konkretnom sluaju tokom istraivanja. Blia istini

i vjerovatnija je ona hipoteza

koja bolje ispunjava bitne uslove osnovanosti i uslove vjerovatnoe..... Osnovana je

ona hipoteza koja se bar djelimino moe potvrdit i u praksi, ili je bar vjerovatno da
e se potvrditi.
Pokazalo se da je h ipoteza bolja, ukoliko istraiva vie zna o predmetu
istraivanja, to podrazumijeva da je znanje prioritetni faktor za odreivanje dobre
hipoteze.
Ako istraiva povrno pristupa problemu, da li zbog neznanja ili bujne mate,
to ga moe odvesti u pogrenom smjeru i udaljiti ga od teme, ali i od postavljenog
cilja u svom nauno istraivakom radu. Moe se desiti i to da je neki problem ve
ranije istraen i ukoliko se takav definie kao hipoteza, istraivau e umanjiti volju
za daljn jim istraivanjem.
Sagledavajui vanost hipoteze, njenu funkciju u istraivanju,te predmet i cilj
naeg istraivanja, doli smo do formulisanja slojevite hipoteze koja glasi: 1) Ideja o
ujedinjenoj Evropi, koja je zaeta jo davne 1923.godine , takozvanim Panevropskim
manifestom, obnovljena je nakon Drugog svjetskog rata u besjedama premijera
Velike Britanije,Vinstona erila. On je na Univerzitetu u Cirihu,19.septembra,
1946.godine, predloio stvaranje Sjedinjenih evropskih drava, naglaavajui da
prvi korak u obnavljanju evropske porodice mora biti partnerstvo izmeu Francuske i
Njemake, dok bi Velika Britanija i SAD-e bile prijatelji i kumovi nove Evrope.
Takoe je eril doprinjeo ujedinjavanju Evrope svojom aktivnom ulogom u
osnivanju Savjeta Evrope. On je i predsjedavao Evropskom kongresu u Hagu, u maju
1948. godine, kada je zvanino osnovan Savjet Evrope, prva evropska institucija. Na
4

Dr Mithat ami:Kako nastaje nauno djelo,Sarajevo,1972.godine,

istom Kongresu je osnovan i Evropski pokret, a Vinston eril je bio jedan od etiri
poasna predsjednika ovog pokreta.
Gore navedene injenice ukazuju da je proces evropeizacije veoma dugotrajan
i da je zamajac dobio tek devedesetih godina, a trenutno Evropska unija broji 27
zemalja-lan ica. Ujedinjenjem Njemake, raspadom bieg Sovjetskog Saveza i bive
Jugoslavije, Evropska unija je ubrzala proces integracije.
Evropi

preuzela vodeu ulogu,

Njemaka je ponovo u

koju nikada i nije izgubila, jer se takozvanim

Maralovim planom Njemaka veoma brzo ekonomski oporavila, iako je Hitler i

nacizam b io osuen od

velikih sila-saveznika. To pokazuje da je Evropska unija

formirana u korist razvijenih evropskih zemalja i kao partner SAD-a u politkoj borbi
prema Ruskoj Federaciji, Kini i Indiji, a ne da bi zatitila rasparane i siromane
zemlje jugoistoka Evrope i zapadnog Balkana. Bez obzira na podrku Evropskoj uniji,
SAD-e nikada nee podrati jaku evropsku zajednicu naroda i uvijek e traiti
izgovore da se to ne dogodi. Da je Amerika to eljela, sprijeila bi raspad bive
Jugosllavije, na koju lii sadanja Evropska unija.
Zemlje jugoistone Evrope veoma brzo su ule u Uniju, za razliku od zemalja
zapadnog Balkana, ali se veoma brzo pokazalo kakav im je status zbog prethodno
loe ekonomske situacije. Jedino su dobro doli u zemljama Zapada kao jeftina radna
snaga i kao mirotvorci na Bliskom istoku, u sastavu snaga NATO-a. Meutim,
trenutno drugo rjeenje ne postoji na evropskom kontinentu i jedino mogue je
ulazak u EU. Zapadni Balkan, kojem pripada i BiH mora b iti dio EU i NATO-a, jer
nema drugog rjeenja. Zbog toga to su i zemlje u okruenju takvog miljenja, ne
preostaje nam nita drugo. Mora se, ipak, uzeti u obzir da je BiH specifina zemlja,
koja nema jo svoj vlastiti Ustav, da je podijeljena na dva entit eta:Republiku Srpsku
i Federaciju BiH, i da e joj trebati mnogo vie vremena kako bi postala lanica
evroatlantskih integracija.
Bosna i Hercegovina moe opstati samo ukoliko se ispotuje Dejtonski mirovni
sporazum i shvati da je Republika Srpska neupit na, kao i Federacija BiH. U
suprotnom, nema anse da napreduje prema EU, jer bi suprotstavljeni stavovi u
zemlji usporili njen napredak. Zbog toga se ve sada mora ozbiljno pristupiti
ispunjavanju evropskih standarada u okviru postojeeg stanja u BiH, a ne
zamajavanjem o nekim novim podjelama u BiH. U okviru ispunjavanja Sporazuma o

10

stabilizaciji i pridruivanju, to jest Privremenog sporazuma, koji tee od 1.jula,

2008.godine, ne smije se zapostaviti uloga entit eta i BiH preko zajednikih institucija
na nivou drave.
Istraivanje i sveukupan rad e pokazati da li je hipoteza kvalitetno
postavljena i da li e biti prihvaena ili odbaena. Bie provjereno i to da li je
Evropska unija ve postavljena na dobrim temeljima i da li je sposobna da se suoi
sa novim izazovima koji su pred njom. Moe li viedecenijska ideja biti ostvarena u
cijelosti.
Ostvarivanje sna BiH da bude lanica EU mora da ima dobru politiku i svaku drugu
podlogu, pa smo hipotezu postavili kao sloenu relaciju, jer smo uoili da treba
istraivati sve elemente pojedinano, kako bismo razmotrili u logu svih institucija i
organizacija u entitetima i u BiH. Bez toga ne bi bilo svrhe uputati se u istraivanje.
Na kraju e se pokazati da li je potvrena slojevita hipoteza ili e se izd iferencirati
kao homogena pozitivno formulisana ili homogena, ali negativno formulisana.
Bilo ta da se izdiferencira, istraivanje e biti uspjeno5 jer e problem pribliiti istin i,
a time dati podsticaj svim faktorima vlasti u BiH ta bi trebalo da uine da bi uli
spremno i ravnopravno u evropsku porodicu naroda, bez politikih i drugih
netrpeljivosti, a sve u interesu drave, sva tri konstit utivna naroda i ostalih graana i
drutva u cjelini.
4.

METODE ISTRAIVANJA
Istraivaki teorijski i praktini rad bie uspjeno uraen, ako se sprovede

dobra organizacija i paljivo odaberu postupci i kvalitetno usklade misaone i

praktine radnje, odnosno primjene adekvatne metode.
Metoda predstavlja putokaz i na in rada i sastoji se od vie postupaka i radnji
kojima se dolazi do odreenog cilja ili rjeenja. U radu - saglasno karakteru problema
i istraivanja , kao i izvoru informacija, treba primijeniti najpodesniju. Zbog toga su
znaaj metode u nauci, to jest nauno istraivakom radu isticali mnogi naunici, to
datira jo iz antikog doba, kada su koriene brojne metode, od kojih se izdvajaju
dijalektika i metafizika. Savremeni naunici, teoretiari i ostali istraiva i naglaavali
5

Dr Bogdan ei: Opta metodologija,Nauna knjiga,Beograd,1974.godine.

11

su znaaj metode i njene primjene u radu. Svaki od njih je pokuao na najbolji nain
definisati metodu, to se pokazalo uspjeno ili manje uspjeno. I u ovom radu smo
odabrali, prema naem miljenju, najadekvatniju metodu koja glasi: Naunom
metodom se naziva skup radnji i postupaka pomou kojih se dolazi do naunih
saznanja i istine.
Teoretiari

obino

razlikuju

etiri osnovne,

standardne

nauno

istraivake

metode:dijalektiku, normativnu, eksperimentalnu i istorijsku. Vrijeme je pokazalo da

je takva tvrdnja zastarjela, te da se u dananje vrijeme u naunom istraivanju
koriste mnogobrojne metode.6
U naem istraivanju o ovoj temi doli smo do spoznaje da se kvalitetno
odabranim metodama i realno postavljenom hipotezom moe doi do objanjenja o
naunom problemu i u skladu s postavljenim ciljem.7
S obzirom na to da naa tema pripada drutvenim naukama koristili smo se
mnogobrojnim metodama, osim eksperimentalne, koja nije svojstvena ovoj vrsti
istraivanja i rijetko se primjenjuje u ovim oblastima, a najee nikako.
Iako je ideja o stvaranju ujedinjene Evrope prilino stara, Evropska unija je svoju
ekspanziju doivje la tek devedestih godina, tako smo se u odabiru opredijelili za
klasine metode, ali i savremenije.
Od metoda posebno je bit no istai sljedee: dijalektiku(generalnu), induktivnu,
deduktivnu, istorijsku, metodu analize i sinteze, statistiku, komparativnu i
normativnu.
Od ovih metoda koristlili smo se

svim onim to je moglo pomoi u obradi

teme i rjeavanju problema radi postizanja zadanog cilja:

Dijalektika metoda dijeli se na apstraktnu i stvarnu. Ona je generalna i
predstavlja osnovu za sve druge metode u nauno istraivakom radu. Dijalektika
metoda, osnova je za postavljanje teze, antiteze, sinteze i konanog rezultata i u
radu smo se i rukovodili time. Stvarna dijalektika metoda jeste materijalistika
metoda saznanja ili konkretna dijalektika metoda, za razliku od Hegelove idealistiko
apstraktne metode. Dakle, Hegel izriito tvrdi da je sudbina svega konanog da se
6

Jo su stari grki filozofi Herodot,Arhimed,Platon i aristotel ukazali na znaaj metoda, a posebno dijlaketike i
metafizike metode. Veina naunika smatralo je da se nita kvalitetno u nauci ne moe uraditi bez dobro
odabranih metoda.
7
Dr Midhat ami:Kako nastaje nauno djelo,Sarajevo,1972.godine,

12

prevazie i da stvari izlaze pred sud dijalektike; i mi, prema tome, vidimo u dijalektici
sveoptu nesavlad ivu silu, pred kojom se nita ne moe odrati makar ono smatralo
sebe osiguranim i trajnim.
1.) Induktivna metoda koristi se veoma esto u istraivanjima u oblasti
drutvenih nauka i u klasinoj logici indukcija je shvatana kao zakljuivanje
od posebnog ka optem. Indukcija je generalizacioni metodski postupak jer
se njom iz posebnih zasnanja stiu opta, to je u naem radu esto
primjenjivano.
2.) Deduktivna metoda ima suprotno znaenje od induktivne, jer je dedukcija
zakljuivanje od opteg ka posebnom i podrazumijeva specijalizacion i
metodski postupak , kojim se iz opteg zakonskog saznanja stiu posebna i
pojedinana.
3.) Istorijska metoda je u ovom radu koriena veoma iscrpno, kako bi se od
istorijskih, geostratekih, politikih i ekonomskih faktora u prolosti, moglo
utvrdit i ta je bila zamisao i ideja tvoraca ujedinjene Evrope. Takoe je bitno
dokazati i to ta je prethodilo dogaajima iz nedavne prolosti, koji su u
sprezi sa onima koji imaju istorijski karakter.
Izvjesno, ova metoda nije svojstvena samo politikoj istoriji i istorijskim
naukama uopte uzevi: sve, ukljuujui sve nauke i metode prouavanja,
ima svoje uzroke, porijeklo, istoriju, razvoj, kae tano Habel.8
4.) Metoda analize i sinteze je jedna od starijih metoda. Strukturalna analiza je
ona analiza koja se sastoji u otkriu strukture, to jest faktora i osnovnih veza
faktora ili d ijelova predmeta, pojava ili dogaaja koji se analizom
saznaju.Ukoliko je predmet istraivanja sloeniji, utoliko je analiza kao
metoda neophodnija. Ova

metoda zapravo predstavlja sreivanje velikog

broja podataka i naem radu je dala doprinos, jer je veoma bitno utvrditi
prednosti i mane koje donose integracioni procesi na tlu Evrope.
5.) Statistika metoda je koriena u onim dijelovima istraivanja, gdje je vreno
uporeivanje stepena razvijenosti pojednih zemalja razvijene Evrope,
jugostoka, zapadnog Balkana i BiH, te u pojednim istraivanjima i anketama,
gdje je bilo neophodno iskazivanje u brojevima ili procentima.
8

Dr Milorad Zaki:Metodologija prava i ekonomije,Banjaluka,1988.godine,

13

6.) Komparativna metoda je, takoe, znaajno bila zastupljena prilikom izrade
ovog rada. Iako je rije o starijoj metodi, ona je bila neophodna, kako bi se
moglo u istraivanju doi do odreenih saznanja: npr. uporeivanjem
Evropske unije s Evropskom zajednicom za ugalj i elik ili Evropskom
ekonomskom zajednicom; uporeivanjem zemalja bive Jugoslavije sa
zemljama razvijenog Zapada.
7.) Normativna metoda bila je veoma korisna u istraivanju, posebno kada je
rije o onim dijelovima rada, gdje je u pit anju zakonodavstvo Evropske unije i
njeni pravni akti, kao i zakonodavstvo zemalja pristupnica, koje moraju u ovoj
oblasti ispuniti veliki broj uslova. Ova metoda ima za cilj da nae ono to
predstavlja ne zakon, nego normu, standard, prosjek u svijetu i ivotu, koji
podlijeu neprestanim promjenama i esto ono to je u izvjesnoj oblasti i u
datom trenutku najbolje. Ovo znaajno moe uticati na BiH, koja je u
tranzicionom periodu i koja mora, kako bi ila ukorak s razvijenim svijetom,
da prilagodi svoje zakonodavsto i naui da ga u potpunosti primjenjuje, to u
proteklom periodu nije injeno.
Gore navedene metode su, neke vie, a neke manje, koriene uporedno.
Posebno su koriene:komparativna, istorijska, normativna, statistika i metoda
analize i sinteze, dok su ostale upotrebljavane u nekim dijelovima istraivanja. Iako
su razdvojene prema nekim prioritetima, nezahvalno je rei koliki je njihov
pojedinani udio, jer su znaajno uticale na uspjenost ovog istraivanja. 9
5.

IZVORI SAZNANJA
Od izbora teme, njene vanosti, kvaliteta i ostalih karakteristika, zavisi

neophodnost izvora znanja. Kako smo ve u prethodnim dijelovima iznijeli, prilikom

izbora teme treba paziti da ona ne bude preuska, a ni preiroka i da se u
istraivakom procesu moe nai dovoljno literature i ostalih izvora saznanja o
postavljenom problemu. Naravno, ti izvori ne smiju biti prioritet samog istraivaa,
koji prevashodno mora unijeti dio svog znanja u istraivanje.
9

Dr Radomir Luki:Metodologija prava,Beograd,1977.godine,

14

Naa tema, koja obrauje jednu veoma afirmativnu problematiku,znaajnu u novom

svjetskom poretku,ima veliki broj izvora, ali ti izvori imaju i svoj ogranien uticaj, jer
mnogi nisu mogli pretpostaviti ovu naglu ekspanziju u 21. vijeku. Procesi se tako
brzo odvijaju, da je teko procijeniti sve odjednom, zato je svako novo saznanje
dobro dolo za naredni period. Meutim, postojei izvori su sasvim dovoljni, da mogu
pomoi u istraivanju i obradi zadate teme.
Takoe, od velikog je znaaja da se u praksi odvijaju odreeni procesi u Evropi,
njenim uim dijelovima, pa i u samoj Bosni i Hercegovini.
Za nae istraivanje, kao i mnogi drugi koji se bave naukom, izvore smo svrstali u tri
grupe i to:
Prvu grupu ine, takozvani, primarni izvori saznanja, koji se najee mogu
nai u ahrivima meunarodnih i domaih institucija. Ova vrsta izvora moe se
pronai, (a i mi smo to uinili ) u bivem arhivu Jugoslavije, arhivima u BiH i RS,
Hrvatske, Srbije, ali i uz pomo naih i meunarodnih predstavnika u institucijama u
Brise lu, Luksemburgu i jo nekim sjeditima u Evropi. Vie pojedinanih dokumenata
koji su od posebne vanosti, nalaze se u direkcijama za evropske integracione
procese u Sarajevu-BiH, Beogradu -Srbiji i Zagrebu - Hrvatskoj.
Drugu grupu izvora, koja nam je pomogla u istraivan ju, sainjavaju brojna
nauna i struna literatura, asopisi, godinjaci i ostale vrste publikac ija. Ovi izvori se
mogu uglavnom nai u bibliotekama pojedinih nevladinih organizacija, koje se bave
ovom problematikom, ali i lino, preko lica, koja se bave ovim p itanjima i naravno
putem internet sranica, gdje su publikovani njihovi radovi.
U treu grupu izvora saznanja mogu se svrstati pojedini zvan ini akti, kao to
su Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju BiH i EU, Privremeni sporazum o trgovini i
trgovinskim p itanjima izmeu Evropske zajednice i BiH, Studija izvodljivosti, kao i
slini sporazumi koje su zakljuivale zemlje u okruenju. U okviru ove grupe su i
ostali akti Evropske unije, koji su polazna osnovica i iz kojih proizilaze akti zemalja,
koje su se prikljuile Uniji i potencijaln i su kandidati za pristupanje ovom procesu. Svi
akti veoma doprinose ostvarivanju i sprvoenju evropskih integracija u irem smislu.

15

6.

PODRUJE I OKVIR ISTRAIVANJA

Podruje istraivanja je jedna od vanih odrednica metodolokog karaktera u

sklopu kojeg e odvijati samo istraivanje. Podruje istraivanja se odvija u vie

pravaca i na razli ite naine.Prvo i osnovno, odreuje se sa stanovita ciljanog
naunog podruja. U konkretnom sluaju ono se kree u okviru

ideje osnivanja

evropskih integracionih procesa, nainu i uspostavljanju institucija, razlozima i

vanosti ovog procesa.10
Drugo, sa ueg strunog stanovita, istraivanje e obuhvatit i prednosti i nedostatke
Evropske unije, koji se direktno reflektuju na region, pojedine njegove dijelove, kao
to su jugoistok Evrope i zapadni Balkan.
Tree, u okviru zapadnog Balkana,obuhvatie mjesto i ulogu Bosne i Hercegovine,
kao specifinog podruja, na ijem primjeru, obradom i analizom zadate problematike
moemo doi do odreenih zakljuaka.
Prema tome, okvir i podruje istraivanju su uspostavljeni
naunom

odreenom

oblau (irom ili uom) i teritorijom i to je sasvim ispravno rad i

istraivaa, kako se ne bio upustio u beskonanosti bez odreenog cilja, koje bi ga

odvele od teme.
Bez obzira na to, treba istai da smo svjesni da nauni i teorijski dio n ije i ne smije
biti ogranien, jer na nivo znanja, kao i mnogih drugih u cijelom svijetu je na
dobrobit svih i treba da funkcionie i da se koristi bez bilo kakvih ogranienja.
I na rad ima takav smisao, ali okvir i granice istraivakog problema ne smiju se,
niti mogu, mijeati u nauku i naune injenice, koje nemaju granicu i univerzalne su
za sve nas.
Metodoloki i uvodni dio rada ve je uao u odreeno podruje istraivanja,
to na neki nain garantuje da emo doi do cilja i da emo ostvariti odreeni uspjeh
tokom procesa istraivanja.

10

Osnovni izvor za nau temu su univerzitetske i fakultetske biblioteke u Republici Srpskoj, Bosni i
Hercegovini,Srbiji i Hrvatskoj

16

II EVROPSKA UNIJA
Evropska unija je specifina organizacija evropskih drava, koja je do do
2004.godine brojala 15 zapadnoevropskih drava. inile su je:Austrija, Belgija,
Danska, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg, Njemaka,
Portugalija, panija, vedska i Velika Britanija. Ovoj zajednici petnaestorice, 2004.
godine pristuplio je jo deset zemalja:Maarska, Poljska, eka, Slovaka, Litvanija,
Letonija, Estonija, Slovenija, Kipar i Malta, a 2007. godine i Rumunija i Bugarska,
tako da ova evropska zajednica ima 27 zemalja- lanica.

Zajednica petnaestorice bila je povezana na troslojan nain:

-

kroz povezivanje i saradnju tri evropske zajednice:

a. Evropska zajednica za ugalj i elik (CECA), osnovana 18. aprila, 1951.
godine
b. Evropska ekonomska zajednica (EEZ)11, osnovana 25. marta, 1957.
godine i
c. Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM), osnovana 25.
marta, 1956. godine.

kroz saradnju i zajedniko voenje

spoljne

i bezbjednosne

politike

potvrivanjem svoga identiteta na meunarodnom planu, uspostavljanjem

ekonomske i monetarne unije, stvaranjem jedinstvenog ekonomskog prostora
bez unutranjih gran ica i jaanjem privredne i drutvene kohezije meu
dravama lanicama.
-

kroz saradnju u oblasti pravosua i unutranjih poslova zajednikim i

jedinstvenim ureivanjem pit anja iz tih oblasti, zakljuivanjem regionalnih
multilateralnih, umjesto bilateralnih, meunarodnih ugovora, jedinstvenim
rjeavanjem pitanja prelaska granica u Evropskoj uniji, viza, imigracije, azila,
formiranjem zajednice evropske policije (EUROPOL) radi suzbijanja nateih

11

Evrops ka ekonoms ka z ajednica (EEZ),osnovana 25. marta 1957. godine

17

oblika meunarodnog kriminala u vezi s ratnim zloinima, prometa oruja i

droge i finansijskih malverzac ija (pranje novca).

Evropska unija, za sada, nema svojstvo pravnog lica tako da su lanice

zadrale svoj meunarodnopravni subjektivitet. Od usvajanja Povelje na nivou EU,
Unija je do sada imala ugovor kojim drave lan ice reguliu meusobne odnose. I
Ustav je, naravno, oblik ugovora, samo mnogo vri i koji otvara put da EU postane
neka vrsta superdrave, to ona do sada nije bila. U meuvremenu, od Samita u
Nici, inicirala se ideja i u djelo sprovela 2004.godine, izradom nacrta Ustava Unije,
koji je do 1.novembra, 2006.godine, trebalo da se ratifikuje u svim tadanjim
lanicama-tada ih je bilo 25.12 Bilo je predvieno da se potvrivanje odvija putem
referenduma i u parlamentima, to se kasnije i dogaalo, s tim to neke zemlje nisu
to prihvatile. Dakle, Ustav13 je jo mrtvo slovo na papiru, jer je procedura njegovog
prihvatanja veoma komplikovana i daje vie mogunosti. Od toga da ga prihvati
veina zemalja, a odbije manji broj, to bi dalo mogunost da one koje prihvate
Ustav bre napreduju od onih koje ga odbiju. Ostaje otvoreno pit anje do kakvog e
se rijeenja doi i na koji nain to postii.
Jo dugo e ovo pitanje bit i predmet rasprave u parlamentima zemljamalanicama Evropske unije, jer mnoge od njih smatraju da Ustav Unije, kao najvii
pravni akt nije neophodan, te da ga mogu zamijeniti razli ite vrste sporazuma
izmeu lanica. Takvo razmiljanje podudara se i sa naim istraivanjem u ovom
radu, jer Evropska unija ne bi smjela biti rigorozna u nastojanju da stvori blok, koji
ne bi za izvjesno vrijeme imao svoju budunost.

12

Ustav i zakon usvojeni od ustanova Unije u obavljanju nadlenosti koje su prenijete na njih imae primat nad
zakonima drava-lanica,Nacrt ustav EU;
13
Neki autori smatraju da ni sada nije jasno da li je predloeni tekst ustav ili ugovor,Breyer 2004.godine.

18

EU
EKONOMSKA I
MONETARNA UNIJA
E
S
C
S

E
A
E
C

UNUTRANJE
TRITE
CARINSKA
UNIJA

C
F
S
P

J
H
A

ESCS Evropska zajednica za ugalja i elik

EAEC Evropska zajednica za atomsku energiju
CFSP Zajednika vanjska i sigurnosna politika
JHA Policijska i sudska saradnja u krivinim stvarima

1.

IDEJA O STVARANJU EVROPSKE UNIJE

Jezgro evropske unije zaeto je Rimskim ugovorima o osnivanju Evropske

ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju, 1957. godine, a

zatim je, preko Jedinstvenog evropskog akta, 1986. godine, politika integranicija
krunisana Mastrihtskim ugovorom, 7. februara 1992. godine, kada je stvorena
Evropska unija (Ugovor iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra, 1993. godine)14.
Ugovorom iz Amstredama od 17. juna, 1997. godine, (stupio na snagu 1.maja,
1999), izvrene su izvjesne reforme u Uniji radi jaanja saradnje i pojednostavljenja
sistema Evropske unije.15

14 Evropska unija - EU (Ugov or iz Mastrihta stupio je na snagu 1. novembra 1993. godine)

15

U ugovore spadaju i pet dosadanjih ugovora o proirenju EZ i EU, Pariski ugovor1951,Briselski ugovor
1965,Jedinstveni evropski akt iz 1986, itd.

19

Na zajednikom tritu Evropske unije uspostavljena je zajednika carinska

tarifa prema zemljama izvan Unije. Trinu funkcionalnost tog evropskog prostora
obezbjeuju vrsta i stroga pravila konkurencije, bez unutranjih ekonomskih ili
pravnih barijera i usklaena pravna regulativa drava lanica. Na tom tritu lanice
Unije proglasile su etiri velike slobode :
slobodu kretanja robe (usklaivanje, odnosno ukidanje carina, taksa,
kontingenata i drugih robnih ogranienja),
slobodu

pruanja

usluga

(slobodno

otvaranje

firmi,

sloboda

preduzetnitva),
slobodu cirkulacije kap itala (potpuna liberalizacija p lasiranja kapitala i
liberalizacija tekuih plaanja),
slobodu kretanja ljudi (slobodno zapoljavanje i vrenje sopstvene
djelatnosti).
Evropska unija ima etiri najznaajnije komponente i to slobodu kretanja
kapitala, ljudi, robe i usluga, kao i faktor bezbjednosti, to bi i trebalo da budu njeni
glavni nosioci postojanja i irenja. Ekonomski i bezbjednosni aspekti trebalo bi da
budu osnova EU, dok bi politiki faktor i nacionalni identit et drava-lanica trebalo da
bude sporedan faktor, jer bi tada Unija, na neki nain, imala dugoronu stabilnost i
opstanak.
Od 1. januara, 1999. godine, u Evropskoj uniji poela je trea etapa izgradnje
Evropske monetarne unije uvoenjem jedinstvene evropske valute-evra16. U
prelaznom periodu, od 1. januara 1999. do 31. decembra 2001. godine, plaati se
moglo i u nacionalnim valutama, a od 1. januara, 2002. godine, u lanicama
Evropske monetarne unije banknote i kovani novac denomirani su u evro - jedino
zakonsko sredstvo plaanja. U Evropskoj monetarnoj uniji sada je 12 drava lan ica:
Austrija, Belgija, Finska, Francuska, Grka, Holandija, Irska, Italija, Luksemburg,
Njemaka, Portugalija i panija. Danska i Velika Britanija nisu pristuplie iako
ispunjavaju uslove, ali su zadrale pravo da pristupe naknadno, dok je vedska izvan
ove monetarne unije zato to ne ispunjava uslove za prijem, s obzirom na to da nije
16

Evro - jedinstvena evropska valuta uvedena 1. januara 1999. godine.

20

prilagodila svoje propise. Inae, preduslov za uee u evropskoj monetarnoj uniji je

ispunjenje, prije pristupanja, takozvanog kriterijuma konvergencije, to znai da
svaka drava mora:
da dokae trajnu stabilnost cijena,
da ne zabiljei pretjerani budetski deficit,
da dvije godine nije prouzrokovala napetost deviznog kursa u
evropskom monetarnom sistemu,
da njena dugorona kamatna stopa bude najvie za 2 odsto via nego u
zemljama sa najstabilnijim c ijenama.

Pregled raspodjele raspoloivih sredstava iz strukturnih fondova meu

lanicama Unije u periodu od 1988 1999. godine
izraeno u procentima :
lanica

1988 1992

1993 1999

Austrija

1.04

Belgija

1.18

1.31

Danska

0.64

0.54

Finska

1.09

Francuska

9.38

9.65

Njemaka

9.56

14.12

Grka

11.96

10.12

Irska

7.08

4.07

Italija

17.02

14.29

Luksemburg

0.09

0.06

Holandija

1.15

1.59

Porugalija

13.42

10.12

panija

20.81

22.91

vedska

0.85

Velika Britanija

7.05

8.26

21

Evropska unija je, paralelno sa procesom tranzicije, poela proces finansijskotehnike pomoi zemljama Centralne i Istone Evrope.Tako je kroz Program pomoi
za restrukturiranje privrede u zemljama Istone Evrope PHARE17, poet 1989.
godine, za prvih deset godina iz budeta Unije angaovano oko 11 miljardi evra, dok
je do kraja 2006. godine iz bueta PHARE programa godinje rasporeeno oko 1,5
milijard i evra, kao i dodatnih 1,5 milijardi godinje za regionalni razvoj i
poljoprivredu.
Program PHARE je usmjeren i na jaanje kapaciteta i izgradnju institucija
pravosua i uprave u zemljama centralne i istone Evrope. Zajedno sa novim
instrumentima za prilagoavanje poljoprivrede (SAPARD) i jaanje regionalnog
razvoja(ISPA)18 angaovalo je do kraja 2006. godine ukupno 22 milijarde evra.
2.

KAKO SE IRILA EVROPSKA UNIJA

Kako smo ve istakli u prethodnom dijelu, Evropa petnaestorice poela je

pripreme za svoje proirenje poetkom 1990-tih godina prolog vijeka, kada su sa

nekim zainteresovanim dravama zakljueni sporazumi o pridruivanju kojim je
predvien prelazni rok od deset godina za transformaciju i prestrukturiranje privrede
i prilagoavanje drutveno-ekonomskog sistema potencijalnih drava lanica. Takvi
sporazumi su zakljueni 1992. godine sa Maarskom i Poljskom,1993. godine sa
ekom, Slovakom, Rumunijom i Bugarskom, sa Litvanijom, Letonijom i Estonijom
1995. a sa Slovenijom 1996. godine. U meuvremenu su ove drave podnijele
zahtjeve za lanstvo u Evropskoj uniji, a ranije su to uinile Turska, Malta i Kipar.
Evropski sporazumi o pridruivanju u cjelin i su proeti principima Ugovora iz
Mastrihta i postavljaju pred kandidate vie uslova o njihovom drutvenom i
ekonomskom ureenju: slobodno trite i reciproan tretman na tritu, slobodu
preduzetnitva

i djelatnosti kako proizvodnih tako i uslunih, nacionalni tretman

firmi, pravo sticanja svojine na nekretninama na teritoriji zemalja potpisnica i ostale

uslove. Evropskim sporazumom ne stvaraju se finansijske obaveze za Evropsku uniju,
ali predviaju odreeni vidovi industrijske saradnje kao to su: zajedniko
poslovanje, prenos savremenih tehnololokih znanja i tehnika pomo.
17
18

PHARE pomo za obnovu privrede Poljske i Maarske zapoet 1989. godine

ISPA Instrumenti strukturne politike, Evrposka unija , Gostimir T. Popovi, Beograd 2006. godina .

22

Raspodjela sredstava iz Strukturnih fondova za nove lanice od dana

pristupanja pa do 2007. godine
( u milionima evra po cijenama iz 1999. godine )
lanica

Angaovana sredstva

Regioni koji ostvaruju pravo na novana sredstva

eka Republika

12.864

Estonija

329

Kipar

Letonija

554

Litvanija

729

Maarska

1.765

Malta

56

Poljska

7.321

Slovenija

210

Slovaka

921

UKUPNO

13.234

Za prijem u punopravno lanstvo Evropske unije potrebno je da zemlja

kandidat sprovede opsene ekonomske, politike, pravne i administrativne reforme i
usklaivanje svoga sistema sa zahtjevom Unije, radi uspostavljanja kompatibilnog
drutveno-ekonomskog

sistema sa trinom privredom,

pravnom dravom i

demokratskim sistemom u kome su svi graani jednaki pred zakonom i dravn im

organima i u kome se ne samo de jure nego i de facto potuju ljudska prava i
slobode.
Evropska unija je, da bi dravama zainteresovanim za ulanjenje stavila do
znanja svoje zahtjeve, 1995. godine objavila kodeks ponaanja, Bijelu knjigu 19priprema pridruenih zemalja centralne i istone Evrope za integraciju u unutranje
trite Unije, u kojoj tretira 23 oblasti u kojima treba izvriti potrebna zakonska
usklaivanja sa pravnim sistemom Unije:

19

Bijela knjiga - priprema pridruenih zemalja Centralne i Istone Evrope za integraciju u unutranje trite Unije

23

slobodno kretanje kapitala,

konkurencija,
slobodan promet i bezbjednost industrijskih proizvoda,
socijalna politika i zatita,
poljoprivreda,
transport,
audiovizuelne usluge,
zatita ivotne sredine,
telekomunikacije,
direktno oporezivanje,
slobodan promet robe,
javna potronja
finansijske usluge,
zatita linih podataka,
zakon o kompanijama,
raunovodstvo,
graansko pravo,
priznavanje profesionalnih kvalifikacija,
oblast intelektualne svojine,
energija,
carinska unija,
indirektno oporezivanje,
zatita potroaa.
Prekretnicu u politici Evropske unije prema zemljama centralne i istone
Evrope predstavljao je skup efova drava i vlada u Kopenhagenu, juna 1993.godine,
kada je, po prvi put, jedna instit ucija Evropske unije dala zvaninu politiku podrku
za prijem u lanstvo Unije .
Na Samitu u Kopenhagenu je naglaeno da e, putem gore navedenih
kriterijuma, Evropska unija procjenjivati sposobnost novih zemalja kandidata za
potencijano lanstvo u Uniji.

24

Sporazumi sa kandidatima za ulazak u Uniju uspjeno su okonani do kraja

2003. godine.
U junu naredne godine, to jest 2004, prijemom

novih deset drava u

Evropsku uniju (eka, Poljska, Maarska, Slovaka, Slovenija, Letonija, Estonija,

Litvanija,

Kipar

i Malta),

a 2007.

godine

Bugarske

i Rumunije,

Evropa

petnaestorice20, kako je ve istaknuto, postaje Evropa dvadesetsedmorice ime

Unija znaajno proiruje svoje granice prema istoku i jugu Evrope.
Ove zemlje su se prikljuile Evropskoj uniji samo zato to je ruenjem
Berlinskog zida stvorena prilika da se to prije uniti sutinski komunistiki reim, koji
je do tada vladao. To je bila jedina motivacija zapadnih sila, a nikako ekonomska
situacija, jer veina ovih zemalja nije bila spremna da se suoi sa izazovima tranzicije
ni do dan danas. Postoji mogunost da Evropska unija zbog ovog balasta trpi
posljedice, to je ve uoljivo, tako da to potvruje raniju tezu da politiki faktor ne
smije biti ideja vodilja Unije i vodeih razvijenih zemalja evropskog kontinenta.
3.

INSTITUCIJE I ORGANI EVROPSKE UNIJE

EVROPSKA UNIJA je zajednica 27 drava Evrope koja poiva na zajednikim

interesima, institucijama i aktima drava lan ica (osnivaa): jedinstvena valuta,

zajednika odbrambena politika, saradnja u

svim oblastima ivota i rada,

obezbjeena Ugovorom o Evropskoj uniji i drugim propisima Unije.

EVROPSKI SAVJET je regularni skup efova drava ili vlada 27 drava
lanica Evropske unije koji planira politiku Unije.
EVROPSKI PARLAMENT je tijelo Evropske koje ukljuuje 732
lana /poslanika, izabrana u 27 drava lanica Evropske unije po optem pravu
glasa . Broj poslan ika je ogranien i nee prelaziti vie od 732 poslanika i u narednom
prikljuenju novih lanica EU.
EVROPSKA KOMISIJA je izvrn i organ Evropske unije, sa sjeditem u
Brise lu, koji prati sprovoenje i primjenu ugovora Unije i odluka koje donose
Institucije Evropske unije.

20

Euroatlantizam Lidija ehuli, Zagreb, 2003. godine

25

SUD PRAVDE EVROPSKIH ZAJEDNICA zasjeda u Luksemburgu sa

nadlenou da tumai i prati primjenu ugovora u Evropskoj uniji.
JEZICI EVROPSKE UNIJE: Sva legislativa EU se usvaja i objavljuje na svim
njenim slubenim jezicima. Slubeni jezici Unije su jezici drava-lanica. Tako se
cjelokupna legislativa EU usvaja i objavljuje na dvadeset slubenih jezika, a Osnivaki
ugovori objavljuju se na dvadesetjednom autentinom jeziku, imajui na umu
injenicu da se i irski jezik smatra slubenim kada je u pitanju primarno
zakonodavstvo. Ipak, Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i elik je autentian samo
na francuskom jeziku. S obzirom na potekoe prilikom prevoenja na toliki broj
jezika, vano je znati da isti tekst na vie razliitih jezika ima istu pravnu snagu. A
znaenje pojedinih odredaba, prema praksi Suda EZ, treba traiti komparativnom
analizom razli itih tekstova i u skladu s optim ili pojedinanim ciljevima osnivakih
ugovora ili pravnih akata. Upotreba jezika, takoe, nosi i kulturne aplikacije.

Evropsko vijee
(smjernice)

Evropska komisija
(prijedlog)

Ekonomski i socijalni
odbor

Odbor regija
(miljenja)

(miljenje)

Evropski parlament

Vijee min istara

(suodluiv anje)

(odluk e)

Evropska komisija
(odluiv anje o izvrenju)

Sud EZ

Revizorski sud

(sudsk a k ontrola)

(finansijsk a kontrola)

26

3.1. Pravna i unutranja politika Evropske unije

Pravna i unutranja politika su trei stub Evropske unije. Saradnja u oblastima

pravne i unutranje politike institucionalizovana je EU-ugovorom, kako bi se ostvarila
osnova principa slobodnog kretanja osoba.
Ona se odnosila na sljedee oblasti:
politika azila
propisi prelaska vanjskih granica drava lanica Unije
useljenika politika
borba protiv zavisnosti od droga
borba protiv krenja internacionalnih mjera
saradnja pravn ih slub i u graanskim i kaznenim parnicama
saradnja u oblasti carina
saradnja policija.
Za odreivanje pravaca u ovim oblastima stvoreni su instrumenti zajednikih
mjerila, zajednikih stanovita i ugovora. Iako su postignuti izuzetni napreci, kritike
saradnje u ovim oblastima bile su jasne. Ostvarena je neophodnost da se uvedu
djelotvorniji propisi, koji e biti pojaani strukturama saradnje i oblastima koje su
odluujue za kontrolu poslova (politika azila, useljenika politika i prelazak vanjske
granice Unije). Ove oblasti su se morale uvesti u oblast zajednike politike.
Amsterdamski ugovor je nanovo sortirao saradnju u oblasti pravne i
unutranje politike i dao je novi cilj, to jest stvaranje prostora slobode, sigurnosti i
prava. Odreene materije su pripadale zajednici, a otvorene su nove oblasti i novi
postupci. Osim toga, stvoren je i ENGENSKI PROSTOR21 izvan pravnog okvira
Evropske unije, od strane drava lan ica koje su eljele da to prije ostvare princip
slobodnog kretanja osoba.

21

engenski prostor - Lidija ehuli, Zagreb 2003. godine

27

3.2. Kooperacioni postupak

Ovaj postupak takoe predstavlja postupak saradnje i uveden je jedinstvenim

evropskim aktima. Parlament time dobija mogunost da u drugom it anju jae
prihvati ili odbije zakonske prijedloge Komisije, te mu je i samim time data prilika da
utie na zakonodavni proces. Ovo je, prije svega, nailo na primjenu kod zakljuaka u
vezi sa slobodnim tritem.
Od stupanja na snagu Ugovora o evropskoj uniji, ovaj postupak se posebno
upotrebljava za sljedee oblasti: saobraajnu politiku, zabranu diskriminac ije, kod
sprovoenja socijaln ih fondova (kredita Evropske banke i ostalih centralnih
banaka),za privrednu i socijalnu saradnju, istraivanje, politiku zatite okoline,za
razvoj saradnje, bezbjednost it d.
Amsterdamskim ugovorom upotreba postupka saradnje osjetno je ograniena
oblast u korist postupka suodluivanja, te se od tada ovaj postupak suodluivanja
koristio samo za odreena pit anja ekonomske i monetarne unije.
3.3. Kopenhaki kriterijum (za pristupanje Evropskoj uniji)

U junu, 1993. godine, na zasjedanju Evropskog vijea u Kopenhagenu,

dravama srednje i istone Evrope dato je pravo pristupanja Evropskoj uniji ukoliko
ispunjavaju sljedee kriterijume:
Politika: institucionalna stablinost kao garant demokratskog i pravnog
poretka, odranja ljudskih prava i zatita prava nacionalnih manjina.
Ekonomija: socijalno-trina privreda koja funkcionie.
Preuzimanje zajednikog stajalita: zemlje-kandidati moraju prezeti
ciljeve politike unije, ali i ciljeve privredne i monetarne unije.

3.4. Konferencija za b ezbjednost i saradnju u Evropi KSZE

Na inic ijativu Finske, u Helsinkiju se, 1972. godine, sastalo 55 evropskih
zemalja Sovjetski savez, SAD i Kanada. Cilj ovog i sljedeih sastanaka bio je

28

poboljanje veza izmeu Istoka i Zapada u Evropi. Glavni dogaaji Konferencije za

bezbjednost u Evropi bili su zakljuci iz He lsinkija, 1975. godine i Povelja 77. godine,
1977. KSZE22 je, 1995.godine, preimenovan u OEBS23 (Organizacija za bezbjednost i
saradnju u Evropi). OEBS

kao zajednika evropska organizacija ima veoma bitnu

ulogu za bezbjednost u Evropi, iako je ta uloga ponekad veoma potcijenjena.

3.5. Deficit legitimacije
O deficitu legitimacije u Evropskoj uniji rije je u Mastrihkom ugovoru.
Izuzetno proirenje kompetencija zajednica nakon donoenja jedinstvenih evropskih
akata, posebno unutar ekonomske i monetarne unije ponitilo je dosadanju difuznu
podrku integracionih procesa od strane graana.
Politiki sistem se legitimie uglavnom putem Inputa i Outputa legitimacije.
Input-legit macije EU-a, dakle legitimacja putem demokratskih postupaka
donoenja odluka, bila je od samog poetka slabo izraena (deficit demokratije).
Output-legit imacija, dakle zadovoljstvo politikih adresata sa rezultatima
politike, za zajednicu je bilo rjeavanje ekonomskih problema, ali i to je nedovoljno
za EU, koja je prisutna u gotovo svim oblastima politike.

3.6. Lome - ugovor

Ugovor iz Lomea je multilateralni trgovinski i razvojni ugovor izmeu Evropske
unije i (u meuvremenu) sedamdeset jedne razvojne zemlje iz afrike, karipske i
pacifike oblast (AKP-drave), koje se putem ovog ugovora asociraju, te im se prua
izuzetna finansijska pomo i prednosti pri izvozu robe na podruje EU. Lomeugovori24 su jezgro razvojne politike Evropske unije.

22
23
24

KSZE - Konferencija za bezbjednost u Evropi, Helsinkiji 1975. godi ne i Povelja 77 godine 1977.
OEBS - Oragniacija za bezbjednost i saranju u Evropi, KSZE je 1995. godine preimenova n u OEBS

Lome ugovori - jezgro razvojne politike Evropske unije.

29

3.7. Luksemburki kompromis

Luksemburki kompromis, 1966. godine, okonao je krizu nastalu tzv.
politikom prazne stolice, nakon to Francuska od jula, 1965. godine, nije vie
uestvovala na sjednicama Vijea zajednice. Francuska je bila protiv veine drava
lanica koje su htjele da u sluajevima kada su u igri vitaln i interesi neke od lanica
pri donoenju odluka, sve drave lanice daju sve od sebe kako bi dolo do rjeenja
koje se moe prihvatiti od strane svih drava.
Francuska je, suprotno tome, htjela da se pregovori nastavljaju sve do
momenta dok se ne postigne jednoglasna odluka svih lanica.
De

facto,

Francuska se protivila.

Ovim kompromisom propisano

je

jednoglasno donoenje odluke i sprijeeno je korienje mogunosti donoenja

veinske odluke koje je bilo propisano Ugovorom. Ovo je predstavljalo prvu cenzuru
u razvoju Zajednice. Sredinom 80-ih godina uspjelo se prei na sistem veinske
odluke.
3.8. Mastrihki ugovor

Nakon dvije konferencije Vlada koje su se paralelno deavale, Konferencije o

politikoj uniji i Konferencije o ekonomskoj i monetarnoj uniji, u Mastrihtu25, u
decembru 1991. godine, evropsko Vijee je donijelo odluku o prihvatanju Ugovora o
Evropskoj uniji. Ovaj Ugovor potpisan je u februaru, 1992. godine. Nakon djeliminih
problema pri ratifikovanju Ugovora od strane drava lanica, on je na snagu stupio u
novembru, 1993. godine.
Nakon jedinstvenih evropskih akata ovo je bila druga velika revizija Ugovora.
Ako znamo da je kod evropskih jedinstvenih akata slobodno trite umanjilo centralnu
ulogu, onda je to ovdje bila ekonomska i monetarna unija. Bazirajui se na
Delorsovom izvjetaju iz 1989. godine, zakljueno je da e ekonomska i monetarna
unija biti uvedena u tri stepena nepovratnog procesa. Nakon Vernerovog plana(1970)
i EWS-a (1979) ovdje se radilo o treem pokuaju uvoenja ovakve unije. Incijativa

25

Mastrihki ugovor u decembru 1991. godine evropsko Vijee je donijelo odluku o prihv atanju Ugovora o Evr opskoj uniji

30

se, uprkos protivljenju nekih drava lanica, pokazala kao veoma uspjena:
ekonomska i monetarna unija ustanovljena je 1.januara, 1999. godine.
Sa Mastrihkim ugovorom, Evropska unija je osnovana kao krov nad tri stuba:
supranacionalnim stubom evropske zajednice, stubovima zajednike vanjske i
unutranje politike, koji predstavljaju elemente meudravne saradnje unutar EU.
Uveden je postupak suodluivanja kao novi princip, a sa njim je ojaana uloga
evropskog Parlamenta. Osim daljnjih vanih promjena, uveden je i princip i pojam
graanina Unije. EU-ugovor je dalje predviao da je nakon pet godina neophodna
provjera odrednica Ugovora, te je zakazana sljedea Konferencija vlada, koja je
Amsterdamskim ugovorom, 1997/99. zavrila kao trea velika revizija Ugovora.

3.9. Maralov plan

Maralov plan26 bio je program obvnove privrede Evrope nakon Drugog
svjetskog rata. Objavljen je 1947. godine, od strane tadanjeg ministra spoljnih
poslova SAD-a, Dorda Marala. Do 1952. godine, 18 drava zapadne Evrope dobile
su 14 milijardi dolara kao kredite ili pomo. Maralov plan je imao velikog udjela u
obnovi evropske privrede, posebno zapadno-njemake. Politiki, ovaj plan je
dopunjavao ameriku politiku onemoguavanja komunistikog uticaja sa Istoka,
posebno tadanjeg Sovjetskog saveza.

3.10. Viestepeni sistem

Viestepeni sistem predstavlja politiki sistem kod kojeg pri formulisanju i
donoenju, te sprovoenju odluka, uestvuje vie nivoa. U Evropskoj uniji uestvuju
supranacionalni, nacionaln i, subnacionalni i, u nekim sluajevima, komunalni nivo.

26

Maralov plan - program obvnove privrede Evr ope nak on Dr ugog svjetskog rata, objavljen je 1947. godine od strane
tadanjeg ministra spoljnih poslova SAD-a , Dorda Marala.

31

3.11. Veinska odluka

Vijee Evropske unije, prije svega Vijee ministara, najprije je svoje odluke
donosilo jednoglasno. Ali, da ne bi dolazilo do blokiranja daljnjeg razvoja Unije kroz
interese jedne ili vie lanica, ve su Rimski ugovori predvidjeli principe donoenja
odluka veinom glasova, ili sa kvalifikovanom veinom. Istina, do stupanja na snagu
jedinstvenih evropskih akata veina zakljuaka je donesena jednoglasno. Za
zakljuke u vezi sa programom slobodnog trita, jedinstvenim evropskim aktima je
predvien iskljuivo princip kvalifikovane veine. Ugovorom predvieni prelazak na
donoenje odluka veinom propao je 60-tih godina zbog protivljenja Francuske, kada
je donesen Luksemburki kompromis.

3.12. Postupak suodluivanja

Odreene pravne akte po ovom postupku, to je regulisano Mastrihkim
ugovorom, donose Vijee i Parlament zajedno. S tim u vezi Evropski parlament u
sljedeim oblastima ima proirene kompetencije: sloboda radnika, pravo udruivanja,
sloboda usluga, zakonodavstvo slobodnog trita, obrazovna, zdravstvena i kulturna
politika, potroaka politika, transevropske mree, politika zatite okoline i
istraivaka politika (okvirn i program).
U izvjetaju od juna, 1996. godine, o primjenjivanju postupka suodluivanja,
Komisija je predloila proirenje ovog postupka na cjelokupnu oblast zakonodavstva
zajednice.

Amsterdamskim

ugovorom,

postupak

suodluivanja

postao

je

jednostavniji, a time i djelotvorniji, bri i transparentniji. Osim toga, proiren je i na

nove oblasti: pitanja socijaln ih razgran ienja, zdravstvo i borbu protiv izbjegavanja
finansijskih obaveza prema Evropskoj uniji.
4.

BUDUUNOST UNIJE
O budunosti Unije je teko razmiljati bez njene istrorije, jer su skoro sve

ustanove, bar djelimino, u vezi s prolou. ak i kada se mjenjaju,vano je kako

su izgledale ran ije.Posebno je bit no kako su donoene odluke u ranijem periodu i u
32

kojoj mjeri su potovane. Evropska unija je ivot poela na uskom domenu saradnje
meu zemljama slinih vrijednosti, da bi ojaala povjerenje, razmjenu i njihovu
odbrambenu mo prema Sovjetskom bloku. Nastala je kao tipina meuvladina,
birokratska tvorevina, koja se vremenom podvrgavala djeliminoj demokratskoj
verifikaciji. Proces nije ni do sada odmakao u toj mjeri da bi se prib liio standardima
demokratskog odluivanja u nacionalnim dravama,lanicama Unije. Od njenog
nastanka pratile su je razliite vizije u vezi sa mogunou i eljama pojedinih oblika
saradnje.Jedni su eljeli S jedinjene Evropske Drave, drugi su bili za zajedniko
trite, a protiv politike integracije, trei su govorili da EU treba da se bavi samo
globalnim interesima, kao to su borba protiv meunarodnog kriminala i terorizma,
zatita ivotne sredine i slinim pitanjima od meunarodne koristi.
U naim narednim poglavljima i istraivanjima moi e se uoiti koliko je ovo
tano i koliko e vremena bit i potrebno kako bi EU, eventualno, mogla biti jedan vrst
i jak politiki i ekonomski blok. Za sada je o tome teko govoriti, jer postoji mnogo
kontradiktornosti u vezi sa ovim komleksnim pitanjem, kako za samu nauku, tako i za
praksu.

33

III JUGOISTOK EVROPE

Drutveni, politiki i ekonomski razvoj jugoistoka Evrope imao je razliite
ideoloke, politike i ekonomske osnove. Odnose zemalja ovog podruja prema
evropskim i evroatlantskim integracijama uslovili su ideloko politiki pristupi,
karakteristini za pripadnost razliitim b lokovskim ili vanblokovskim povezivanjima. Ti
odnosi danas imaju sasvim nove dimenzije, jer su sve zemlje Balkana odluile da
sprovedu takvu drutvenu transformaciju koja e ih dovesti na nivo dostizanja
standarda za sticanje lanstva u spomenutim integracijama. Iako meu njima ima
onih drava u kojima znaajan d io javnog mnjenja i dio politikih predstavnika odbija
evroatlantske integracije kao cilj, njihova slubena politika ipak se opredijelila za
evroatlantske i evropske integracije kao strateke okvire svoje spoljne politike. Najiri
okvir kolektivne bezbjednosti uspostavlja se kao elementarni uslov dostizanja takvih
drutvenih standarda, neophodnih za stabilan razvoj, ovom veoma nebezbjednom,
nadasve turbulentnom regionu, optereenom ratovima i ostalim sukobima.
Ovo pokazuje da nije dobro to to slubena politika pojedinih zemalja nije u
skladu s raspoloenjem javnog mnjenja i jednog dijela politikog establimenta, jer to
moe imati dalekosene posljedice za politike prilike u pojedinim zemljama.
Smatram da je unutar zemlje neophodno komunicirati sa graanima i drutvenim
sektorima, prije konane odluke u vezi sa prikljuenjem u evropske integracione
procese.
Neke zemlje regiona ve su djelimino uspjele u svojim namjerama, neke su
mu blie ili dalje, ali su ostale da ekaju pred mukotrpnim procesom ispunjavanja
postavljenih uslova.Drave koje nisu ranije pripadale NATO-u i Evropskoj uniji, danas
su u tranziciji i u veoma razliitom stepenu odnosa i sa NATO-om i s Evropskom
unijom.Neke od njih su u dvostrukoj tranziciji-postsocijalistike promjene drutvenog
sistema i poslijeratnom uspostavljanju efikasn ih dravnih struktura nakon raspada
biveg Sovjetskog Saveza i bive SFRJ, odnosno u uvrivanju nezavisnosti i
tranziciji suverenosti.
Bugarska i Rumunija, nakon lanstva u Partnerstvu za mir, postale su, na
Samitu NATO-a u Pragu, 21.novembra 2002.godine, aktivne lanice NATO-a, u martu

34

2003.godine.lanice

Evropske

unije

ove

dvije

zemlje

postale

su

poetkom

2007.godine.
Slovenija je postala lanica NATO-a u martu, 2004. godine, a prvog maja,
2004.godine, i punopravna lanica Evropske unije, kao prva nezavisna drava nastala
od bivih Republika SFRJ.
Ostale Republike bive Jugoslavije imaju status kandidata u Partnerstvu za mir
i veoma izvjesan u lazak u NATO, ali to se tie kanidature za lanstvo u Evropsku
uniju, prednjai Hrvatska koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruivanuju i
nada se da e u Uniju biti primljena najkasnije do 2010.godine.
Iako se trudi da ispuni odgovarajue uslove, Albanija je u neizvjesnoj situaciji
za prijem u Uniju, a Srbija nakon proglaenja nezavisnosti Kosova, 17.marta ove
godine, nala se u veoma tekoj situaciji. Njen problem nije samo Kosmet, ve i
situacija u samoj dravi, posebno nakon vanrednih parlamentarnih izbora. S jedne
strane na politikoj sceni su takozvane proevropske snage, a na drugoj strani
konzervativne, koje negiraju ulazak u Evropsku uniju bez Kosova i Metohije, kao
sastavnog dijela cjelovite drave Srbije. Proevropske snage su potpisale Sporazum o
stabilizaciji i pridruivanju, koji jo nije ratifikovan u Skuptini Srbije, ali isto tako ni
kompletan, jer u njemu se trai potpuna saradnja sa Hakim sudom.
Makedonija je optereena unutranjim problemima, jer postoje brojni zahtjevi
Albanaca, koji imaju veoma vanu ulogu u politikom ivotu, a spor oko imena koji
ova biva jugoslovenska Republika vodi sa Grkom dodatno uslonjava njen prijem u
Evropsku uniju. Crna Gora, do nedavno u zajednici sa Srbijom, trai svoje mjesto u
evropskim integracijama.

35

1.

TRANZICIONI PROCESI NA JUGOISTOKU EVROPE I PROBLEMI

PRISTUPA EVROPSKIM I EVROATLANTSKIM INTEGRACIJAMA

1.1. Alb anija

Albanija

27

je u proces tranzicije ula kao najzaostalija zemlja Balkana u

ekonomskom i politikom pogledu.

Geopolitika pozicija u vrijeme hladnog rata omoguila je zemlji da ostane u
apsolutnoj izolaciji i komunikacionoj blokadi, ime joj nije bio onemoguen samo
privredni, ve i politiki i drutveni razvoj. Padom socijalistikih reima u Evropi,
nestale su i stege albanskog drutva, ime je poeo proces drutvene tranzicije.
Albanija se, kao i ostale zemlje socijalizma, opredijelila za evroatlantske i za evropske
integracije.Od 1994.godine postala je lanica Partnerstva za mir, a od 2000.godine
je u procesu pristupa Evropskoj uniji.
Privreda u ovoj zemlji je nerazvijena i jo nije u stanju da se razvija tempom
ostalih zemalja jugoistoka Evrope, pa i zapadnog Balkana.
Glavne

prepreke

Albaniji

su,

osim

ekonomske

nerazvijenosti,

nizak

nivo

demokratskog razvoja, nedovoljan nivo ljuudskih prava i graanskih sloboda, koji se

ogledaju kroz ogranienje prava manjinskih grupa, posebno ena, zatim nedovoljne
medijske slobode, kao i graansko organizovanje.
Najvei problem albanskog drutva, kao i kod veine zemalja jugoistoka
Evrope i zapadnog Balkana, jeste organizovani kriminal. Veliki dio kriminalnomafijakih kanala u Evropi i SAD-a potie iz albanske nacionalne zajednice, posebno
trgovina ljudima i narkoticima. Tvrdi se da ogromna koliina droge ide sa istoka na
zapad preko Albanije, uz pomo albanskih dravljana. Nedovoljne, politiki i
institucionalno veoma slabe, dravne strukutre, ne mogu da se odupru kriminaln im
grupama, a podlone su i mitu i korupciji, tako da ova pojava postaje dio sistema
organizovanog kriminala.

27

Drav no ureenje: republik a, politik i sistem:parlamentarna demok ratija, povrina: 28.748 k m2,

stanov nitvo: 3.581.655, drutv eni bruto-proizvod: 8,528 mld amerik ih dolara, dohodak po glav i
stanov nik a: ok o 4.900 amerik ih dolara, rast GDP-a: 5,5 %.

36

1.2. Bugarska
Bugarska

28

je prela komplikovan put od poetka tranzicije do lanstva u

NATO-u i Evropskoj uniji. Bugarsku tranzic iju karakterie brzo odbacivanje vodee
uloge Komunistike partije, uvoenje viestranakog pluarizma u politikom
odluivanju, odvajanje sindikata, politike organizacije omladine i otadbinskog fronta
od partija kao politikih organizacija, ukidanje tajne policije i dozirana privatizacija
malih i srednjih preduzea.
Uspjesi na politikom planu nisu bili u dovoljnoj mjeri praeni i uspjesima na
ekonomskom.

Ukidanje

subvencija

mnogih

drugih

socijaln ih

privelegija

stanovnicima, ukidanje subvencija neprofitabilnim preduzeima i prelazak na trino

poslovanje doveli su do zatvaranja preduzea i banaka. Sve je to izazvalo masovne
proteste u Bugarskoj, krajem 1996. i poetkom 1997.godine.
Pristup Evropskoj uniji sutinski je poeo ve 1998.godine, a to se posebno
ogledalo opredjeljenjem za ulazak u NATO. Politike poene Zapada, Bugarska je
dobila priznavan jem Republike Makedonije i makedonskog jezika, omoguavanje
preleta

avijacije

NATO-a

prilikom

bombardovanja

Srbije,

1999.godine,

nedozvoljavanje preleta ruskim snagama da snabdijevaju svoje trupe na Kosovu,

1999.godine i davanje prostora za amerike vojne baze, u vrijeme krize u vezi s
Irakom, 2003.godine.
Bugarska je, zahvaljujui velikoj brzini prilagoavanja zakonodavstva, stvorila
kvalitetan pravni okvir potivanja ljudskih prava i sloboda. Iako je bilo predvieno da
Bugarska ue u Evropsku uniju do 2010. godine, to se dogodilo ranije, ve poetkom
2007. kada je ova zemlja postala lanica porodice evropskih naroda.
1.3. Rumunija
Rumunija 29 je poela tranzicione promjene jo 90-tih godina kada se pokrenuo
proces pada komunizma u zemljama Varavskog pakta. Kada je rije o politikoj krizi,
ova zemlja je imala velike probleme tokom tranzicionog perioda. Osim politikih
28

Drav no ureenje: republik a, politik i sistem: parlamentarni, pov rina:110.998 k m2,

stanov nitvo:7.387.567, drutv eni bruto proizv od: 25,79 mld amerik ih dolara, rast GDP-a: 5,7%.
29

Dravno ureenje: republik a, politik i sistem: polupredsjednik i, pov rina: 237.500 k m2, broj
stanov nik a: 22.303.552, drutv eni bruto-proizvod: 72,09 mld amerik ih dolara, rast GDP-a: 4,5%.

37

tekoa zahvatili su je i ekonomski problemi. Ekonomske reforme, slino ostalim

zemljama Istone Evrope, izazvale su socijalne probleme. Otvorena nezadovoljstva,
nemiri, protesti, trajkovi i druge vrste sukoba bili su esti u procesu odricanja
socijalistike prolosti.
Spoljna politika Rumunije bila je karta na koju je igrala. U odnosima s
NATO-om Rumunija je ostvarila dobru poziciju iz nekoliko razloga:
unapreenje odnosa sa Maarima i pitanje nacionalnih manjina uopte;
postizanje sporazuma s Ukrajinom i rjeavan je pitanja granice;
uee rumunskih trupa kao ispomoi italijanskim prilikom smirivanja
nereda u Albaniji;
uee trupa u operacijama odravanja mira u BiH;
dozvoljavanje preleta avionima NATO-a tokom bombardovanja Srbije,
1999.godine;
uskraivanje istih takvih preleta Rusiji, kao pomo njenim jedinicama na
Kosmetu.
Ova zemlja ula je u Evropsku uniju poetkom 2007.godine, kada i Bugarska.
1.4 Makedonija
Makedonija30 je jedina od drava nastalih od bivih SFRJ koja je do
nezavisnosti dola bez oruanih sukoba, 1991.godine, iako je zbog svog politikog i
geostratekog poloaja mogla da bude uzrok velikog Balkanskog sukoba. Nakon
intervencije meunarodne zajednice, UN su poslale misiju od oko 700 vojnika u ovu
Republiku, a samo godinu dana nakon toga SAD su poslale dodatnih 300 marinaca.
Makedonija je, uz pomo meunarodne zajednice, sprijeila oruane sukobe i
predstavlja primjer mirnog razdruivanja i tranzic ije suverenit eta sa federalne na
nacionalne nezavisne drave.
Paralelno s tom tranzicijom, u Makedoniji tee i tranzicija sa socijalistikog na
neoliberalni sistem vrijednosti, odnosno izgradnja kapitalistikog drutva na
osnovama trine ekonomije i politikog pluralizma. Nezavisnost Makedonije poseban

30

Drav no ureenje: republik a, politik i sistem: parlamentarni, povrina: 25.333 k m2,

broj stanovnik a: 2.050.554, brutv eni bruto-proizvod: 5,225 mld amerik ih dolara, rast GDP-a: 3,7%.

38

je problem, jer je sa sva etiri susjeda imala sporove, posebno sa Grkom zbog
naziva.
Zahvaljujui saradnji s meunarodnom zajednicom, Republika Makedonija
uspjeno je sprovela proces priprema za EU kandidaturu, jer je, 2002.godine
potpisala Sporazum o stabilizac iji i pridruivanju, 2005. podnijela je i zvan inu
kandidaturu za poetak procesa prijema u stalno lanstvo EU. lanica je Partnerstva
za mir od osnivanja NATO-a i potpisnica Povelje o prijateljstvu s Albanijom,
Hrvatskom i USA.
1.5. Hrvatska
Proces tranzicije Hrvatska 31 je prola kroz oruane sukobe tokom odvajanja od
stare drave Jugoslavije. Taj proces moe se posmatrati u vie faza:
-

ograniena liberalizacija politikog ivota krajem 80-tih, dok je Hrvatska bila

jo dio jugoslovenskog prostora;

demokratizacija tokom procesa dravnog osamostaljenja i nakon njega.

U okviru politikih i ekonomskih reformi, Hrvatsku je posebno opteretila

saradnja s Hakim tribunalom, jer ulazak u evropske integracione procese32 nije

mogao bez ovog uslova meunarodne zajednice. Hrvatska je uspjela da ispuni ovaj
uslov, te da stvori uslove za potpisivanje Sporazuma za stabilizac iju i pridruivanje i
postane kandidat za lanstvo u Uniju, kao i u Partnerstvo za mir Zapadne vojne
alijan se.
1.6. Srb ija
Srbija 33 je poetkom 70-tih godina prolog vijeka, kao i Hrvatska, doivjela
talas liberalizac ije i do krize socijalizma bila je jedna od najkonzervativnijih sredina u
bivoj Jugoslaviji, odanih tvrdoj komunistikoj ideji. Osim politikih i ekonomskih
reformi, Srbiju posebno optereuje jednostano proglaena nezavisnost Kosmeta, 17.
31

Drav no ureenje: republik a, politik i sistem: polupredsjednik i, pov rina: 56.538 k m2, broj
stanov nik a:4.496.869, drutv eni bruto-proizv od: 34,94 mld amerik ih dolara, rast GDP-a: 4%.
32

Mirjana Kasapovi: Demokratska tranzi cija i politike stranke , Fakultet politikih znanosti, Zagreb, 1996.
godine
33
Drav no ureenje: republik a, politik i sistem: parlamentarni, povrina: 88.361 k m2.
broj stanovnik a: 10.205.805. (bez Kosmeta 8.116.552), drutv eni bruto-proizvod: 23,55 mld amerik ih
dolara, rast GDP-a: 5,5 %.

39

marta 2008.godine. S obzirom na dugogodinju vladavinu komunistike ideje u ovoj

zemlji, Srbija i dalje luta u ideolokom i politikom smislu, tako da trenutno vlada
podjela graana izmeu proevropskog i konzervativnog bloka. Proevropski blok tei
ka ulasku u Evropsku uniju, dok je drugi naklonjen proruskom sistemu vrijednosti.
Iako je jedan dio vlasti potpisao Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju koji nije
ratifikovan u Skuptini Srbije, jo je neizvjesno kakav je politiki put ove Republike.
Saradnja sa Hakim tribunalom je njena neminovnost, jer meunarodna
zajednica trai potpunu odanost u vezi sa ovim pitanjem. Bez obzira na sve, Srbija je
najvaniji politiki i geostrateki faktor Balkana.
1.7. Crna Gora
Pokret za nezavisnost Crne Gore34 doveo je do redefinicije zajednike drave
Srbije i Crne Gore i do njenog osamostaljenja. Ova mala Republika se, nakon toga
procesa, opredijelila za to bri put ka evropskim integracijama. Iako optereena
politikim i ekonomskim problemima, oslonila se na svoj meunarodni dignitet u
svijetu, tako da je njen put ka EU i NATO-u veoma blizu.
1.8. Grka
Brz ekonomski i demokratski razvoj, sutinski postignuto nacionalno jedinstvo,
uprkos nekim unutranjim raspravama i nerijeenim p itanjima u regionu, omoguili
su Grkoj35 stabilan politiko ekonomski razvoj. Najvei problemi bili su i dalje odnosi
sa Turskom, iako su obje zemlje decenijama lan ice NATO-a. Ovi problemi odnosili su
se najvie na razgranienje u Egejskom moru i rjeenje odnosa Grke i Turske
zajednice na Kipru.
Grka je lanica svih regionalnih inicijativa i dugogodinja lan ica NATO-a i
Evropske Unije.

34

Drav no ureenje: republik a,politik i sistem: parlamentarni, pov rina: 13.812 k m2, broj stanov nik a:
625,980, drutv eni bruto-proizvod: 2,113 mld amerik ih dolara.
35

Drav no ureenje: republik a,politik i sistem: parlamentarni, povrina: 131.944 k m2, broj
stanov nik a: 10.688.058, drutv eni bruto-proizvod: 209,7 mld amerik ih dolara
rast GDP-a: 3,7 %.

40

1.9. Turska
36

Turska

je malim geografskim dijelom Balkanska zemlja. Tradicionalno,

politiki i ekonomski, Turska je dio jugoistoka Evrope i nastoji da bude dio regiona,
izmeu ostalog i zbog opredjeljenja da postane punopravna lanica EU. Ona je
lanica NATO-a od 1951.godine, dok su odnosi Turske sa EU dugi i komplikovani.
Iako je postala pridrueni lan EEZ jo 1964.godine, ona nije postala punopravna
lanica. Od tada do danas, Turska je uinila mnogo strukturalnih prilagoavanja, ali
ju je EU tek 2005.godine prihvatila kao kandidata koji moe da pone pregovore.
Prednost Turskog lanstva u Uniji jesu njen geostrateki poloaj izmeu
Evrope i Azije, jer SAD na taj nain mogu da se priblie Rusiji, srednjoj i dalekoj Aziji,
Bliskom istoku, Crnom Moru i Medit eranu.
1.10. Slovenija
Slovenija37 geografski,a danas n i politiki, ne pripada jugoistoku Evrope. Zbog
svoje vezanosti tokom prolosti za ovaj prostor, zbog aktuelnih i sve vrih
ekonomskih i drugih veza, kao istureni predstavnik EU-a zanimljiva je za posmatranje
u cjelini procesa na jugoistoku Evrope.
Jedina drava nastala iz b ive SFR Jugoslavije postala je punopravna lanica
NATO-a, a zatim Evropske unije, 2004.godine. Od primljenih zemalja u EU ima
najvei drutveni proizvod po glavi stanovnika i najvii ivotni standard i moe se
porediti sa dugogodinjim lanicama Unije, posebno Grkom i Portugalijom.
1.11. Moldavija
Moldavija 38 se u nekim teorijama svrstava u region jugoistoka Evrope, a u
nekima to nije. Ona je, ipak, jedina zemlja-b iva republika Sovjetskog Saveza, kojoj
pozicija omoguava da dijeli sudbinu regiona. Procjenjuje se da je Moldavija zemlja
36

Drav no ureenje: republik a, politik i sistem: parlamentarni, parlament: jednodomni,

pov rina: 780.580 k m2, broj stanovnik a: 70.413.958, drutv eni bruto-proizv od: 332,5 mld amerik ih
dolara, rast GDP-a: 5,6 %.
37

Dravno ureenje: republik a, politik i sistem: parlamentarna demokratija, pov rina: 20.273 k m2,
broj stanovnik a: 2.010.347., drutv eni bruto-proizvod: 34,91 mld amerik ih dolara, rast GDP-a: 4 %.
38

Dravno ureenje: republik a, politik i sistem: parlamentarna demokratija, pov rina: 33.843 k m2,
broj stanovnik a: 4.466.706, drutv eni bruto-proizvod: 2,416 mld amerik ih dolara, rast GDP-a: 7,1 %.

41

sa najveim koeficijentom siromatva u Evropi, uprkos relativno visokom razvoju

posljednje decenije.
Njenu finansijsku situaciju posebno oteava strani dug. Iako je postala lan ica
Partnerstva za mir kada i ostale zemlje u tranziciji, njena bezbjednosna situacija je
krajnje kritina.
1.12. Kipar
Kipar 39 snano utie na dogaaje na jugoistoku Evrope. Zbog injenice da na
njemu ivi velika grka veina i brojna turska manjina, dogaaji u vezi s Kiprom
odraavaju se u politikama Grke i Turske i optereeni su otvorenim pitanjima. Iako
neujedinjen, Kipar je primljen u Evropsku Uniju 1. maja, 2004.godine.
lan ica Unije postali su, de facto, samo pripadnici grke zajednice, a iz turske
samo oni koji prihvate kiparski paso. Grki dio razvija se velikom brzinom, a turski,
sjeverni dio Kipra, izolovan od meunarodne zajednice i s mnogo unutranjih
problema, daleko je zaostao u razvoju i svojoj ekonomsko-politikoj poziciji u svijetu.

2.

POREENJA

Jugoistok Evrope doivio je proteklih decenija razliite metode tranzicije iz

autoritarnih u demokratske sisteme. Sredinom 70-tih godina, kada su se osjetile
naznake promjena u drutvu, sve balkanske zemlje su u velikoj mjeri zaostajale u
ekonomskom razvoju za zemljama razvijene demokratije (zapadna Evropa i SAD).
Ekonomska zaostalost bila je uzrok socijalnih nezadovoljstava, koja su se pretakala u
politiku nestabilnost.
Evropske i evroatlantske vrijednosti usmjerene su na standardizaciju u okviru
uspostavljenog sistema i odnose se na demokratiju u drutvu, ekonomske
mehanizme slobodne utakmice i vladavinu prava, to ukljuuje ljudska prava i
39

Drav no ureenje: republik a, politik i sistem: predsjednik i, parlament: jednodomni,

pov rina:-Juni Kipar: 5.895 k m2, - Sjev erni Kipar: 3.355 k m2, broj stanovnik a: 784.301, drutv eni
bruto-proizv od: 15,43 mld amerik ih dolara.

42

slobode. Dostizanjem zahtjevanog nivoa, zemlje koje se nalaze u vidokrugu Evrope i

NATO-a mogu da postanu njihovi lanovi. Koliko e taj proces trajati politika je
odluka i ne zavisi samo od interesa pojedinih zemalja, ve jo vie od volje i procjene
EU i zapadne vojne alijanse, a svakako i od neophodnih promjena, koje e pokazati
da je neko drutvo pripremljeno po standardima Zapada.
Ne bi bilo dobro unificirati Evropsku uniju po mjeri razvijenih zemalja. Proces
treba da ide postepeno i bez striktnog uslovljavanja, jer b i na takav nain mogli doi
u orskokak i postavlja se pitanje ko bi snosio posljedice za to. Evropi u ovom
trenutku ne treba haos, posebno politiki, koji b i mogao izazvati ak i sukobe.
Evropska unija mora biti ravnopravan partner kako SAD, tako i Rusiji, a ne treba se
zanemariti ni uticaj Kine koja je u ekspanziji.

Karta: zemlje jugoistone Evrope

43

IV ZAPADNI BALKAN
Postavlja se pitanje ta predstavlja pojam Zapadni Balkan 40?
Dok su se pomenute zemlje, putem saradnje, pridruivanja i pregovora o
priljuenju, pribliavale Evropskoj uniji, zemlje istone Evrope su, usljed graanskog
rata koji je bjesnio izmeu bivih jugoslovenskih Republika (ije se posljedice i danas
osjeaju) sa promjenljivim uspjehom pratile ovaj integracioni proces.

Balkanske zemlje su razli itim tempom ile ka Evropskoj uniji. Grka je postala
lanica EZ/EU jo 1981.godine. Slovenija, Bugarska i Rumunija su potpisnice
Evropskih sporazuma, s time to je Slovenija, u odnosu na ove dvije drave, mnogo
efikasnije i bre prola sve prepreke, ispunila neophodne uslove i samim tim postala
punopravna lanica Unije, 2004. godine, dok su Bugarska i Rumunija neto sporije i
Evropi se prikljuile tek 2007.godine.

Gdje su, u meuvremenu, bile ostale balkanske zemlje u ovom procesu?

U aprilu, 1997. godine, Opti savjet Evropske unije usvaja tzv. Politiku
regionalnog pristupa za zemlje Zapadnog Balkana (ovaj termin oznaava zemlje
bive SFRJ Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, bez
Slovenije, s Albanijom). Politika regionalnog pristupa je postavila politike i
ekonomske uslove za poetak bilateralne saradnje sa ovim dravama. Utemeljeni
pristup je dopunjen inicijativom koja je nastala tri godine kasnije (maj 1999.godine)
kada je Evropska unija izala sa projektom koji je dobio naziv Proces stabilizacije i
pridruivanja EU41.
Ovo je greka Evropske unije,jer je, na neki nain, pokazala gdje je mjesto
ovih zemalja, posebno u ekonomskom smislu. Manje vie, veina njih su prole kroz
ratna razaranja, a posljedice su jo izuzetno prisutne. Tranzicioni procesi e dugo
40
41

Zapadni Balkan republike bive Jugoslavije, bez Slovenije ( BiH, Srbija, Crna Gora , Makedonija , Hrvatska ) plus Albanija
Proces stabilizacije i pridruivanja EU PSP projekat EU donesen u maju 1999.godi ne

44

trajati, a politiki uslovi koje im je Evropa postavila nee biti dugo ispunjeni. Jedino
to im preostaje je to da nau zajednike regionalne interese povezivanje i po strani
ostave razlike koje ih dijele. Taj proces mora tei uz uvaavanje svih faktora, jer
drugog izlaza nema za oporavak zapadnog Balkana.

Drava

Broj stanovnika

BiH

Povrina u km2

4.498.976

51.129

10.205.805

88.361

625.980

13.812

Hrvatska

4.496.869

56.538

Makedonija

2.050.554

25.333

Albanija

3.681.655

28.748

25.559.839

263.921

Srbija
Crna Gora

Zapadni Balkan

BiH
Srbija
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Albanija

Graf ikon broja stanovnika zemalja Zapadnog Balkana

BiH
Srbija
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Albanija

Graf ikon povrine zemalja Zapadnog Balkana u km

45

Proces stabilizacije i pridruivanja po mnogo emu podsjea na Evropske

sporazume koji su predstavljali kljune faktore u prikljuenju zemalja centralne i
istone Evrope Uniji. PSP se, meutim, odlikuje i znaajn im razlikama u odnosu na
prava i obaveze drava potpisnica i same EU, proizale iz Evropskih sporazuma.
Drave zapadnog Balkana su preuzele na sebe obavezu da sarauju na
regionalnom osnovu, to treba da obezbijedi dugoronu stabilnost regiona (zemlja ne
moe da napreduje u integraciji sa EU bre nego u integraciji sa zemljama u
regionu), dok e Evropska unija otvoriti svoja trita i dati finansijsku pomo.
Formula je jasna: asocijacija da, ali istovremeno/obavezno praena
stabilizacijom regiona!
PSP ima znaajno

naglaenu uslovljavajuu prirodu. Osim ispunjavanja

kriterijuma iz Kopenhagena, od drava zapadnog Balkana se trai dosljedno

potivanje Dejtonskog sporazuma i medjunarodnih obaveza prema Meunarodnom
krivinom tribunalu u Hagu. Posmatrano s druge strane, pogodnosti ovog procesa
zemalja Zapadnog Balkana su mnogobrojne: perspektiva potencijalnog lanstva daje
veliki podstrek sprovoenju reformi. Naglasak na regionalnoj saradnji kao preduslovu
za budue lanstvo u Uniji e u mnogome doprinijeti stabilnosti regiona,a PSP prua
regionu i znaajne programe finansijske pomoi (npr.CARDS)42. Unija je, i pored
naglaenog regionalnog karaktera, Procesom stabilizacije i pridruivanja primijenila
jedan fleksibilan pristup prema svakoj od drava kada je u pitanju njihov uinak u
postignutim reformama, ispunjavan ju postavljenih uslova i, na kraju, prib liavanje
EU.
Ovakav

pristup imao je za posljedicu da neke drave napreduju bre od

ostalih (npr. Hrvatska je poela pregovore sa EU,kao i Crna Gora i Makedonija,a

Srbija je u najteem poloaju. S jedne strane Holandija se protivi potpisivanju
Sporazuma o stabilizac iji i pridruivanju zbog nesaradnje sa Tribunalom u Hagu u
punom kapacit etu, a s druge strane, jednostrano proglaenje Kosova dovodi je u jo
nezgodniju situaciju).
Smatra se da je Kosovo prva amerika kolonija na Balkanu, odakle Amerika
kree prema Istoku i stvara konflikte, koji nisu primjereni 21.vijeku.

42

CARDS pomo za obnovu, demokratizaciju i stabilizaciju

46

Evropski blok mora se

suprotstaviti ovakvoj namjeri SAD i pokazati da eli

samostalno odluivati o sebi, uz uvaavanje velikih svjetskih sila. U suprotnom,

Evropska unija nee moi da ostvari svoje ciljeve u pravom smislu.Ostae nedovren
projekat.
Samit u Solunu, 2003.godine, jo jednom je potvrdio uvjerenje i stav najviih
zvaninika Un ije da PSP vodi lanstvu u EU. Proces stabilizacije i pridruivanja je u
prvoj polovini dopunjen Evropskim partnerstvom. Bez obzira u kojoj fazi se
pojedinana zemlja nalazi u procesu PSP, ona e imati zakljuen ugovor o Evropskom
partnerstvu. Evropsko partnerstvo podrazumijeva konkretizaciju obaveza zemalja
zapadnog Balkana i Evropske unije. Za razliku od predhodne faze, kada se samo
navodilo koje su reforme potrebne da bi se regija pribliila Evropskoj uniji, sada se
navode kratkorone i srednjorone mjere koje bi trebalo sprovesti. Evropsko
partnerstvo, projektovano za svaku od zemalja zapadnog Balkana ponaosob, shodno
njihovim potrebama, treba da ubrza i pospjei izgradnju pravnih, institucionalnih
osnova i administrativnih kapaciteta za usvajanje evropskih standarda i pravila. EU,
takoe, uvodi nove instrumente kojima e potpomoi ovaj proces.
Ovo podrazumijeva njeno tehniko i finansijsko angaovanje radi podsticanja i
ubrzavanja integracionih procesa u ovom regionu. Oigledno je, meutim, da e se
ovaj proces u nekim svojim segmentima (uspostavljanje funkcionalne trine
ekonomije, na primjer) odvijati mnogo sporije nego u zemljama srednje i istone
Evrope.
Kakva je budunost procesa integracija zemalja Zapadnog Balkana u
Evropsku uniju ? Kada i kojim redom e zemlje ovog regiona postati dio evropske
porodice naroda, ujedinjenih pod zastavom EU?Ovo su pitanja na koja se odgovori
mogu samo nasluivati. Moemo rei da meu balkanskim zemljama postoji (barem)
jedna stvar o kojoj postoji opta saglasnost, a to je brza integracija u EU. Cijelom
regionu se, i pored ostvarenog napretka, upuuju ozbiljne primjedbe koje su u vezi
sa funkcionalnou demokratskih institucija i podjelom vlasti na svim nivoima, te
punim potivanjem ljudskih i materijalnih prava.

47

Tu su jo i problemi suzbijan ja organizovanog kriminala i korupcije kao i

razli ita tumaenja znaaja saradnje ovih zemalja sa Meunarodnim sudom za ratne
zloine u Hagu za dalje integracije u EU.
Osim ovih, nazovimo ih problemima pravno-politike/institucionalne prirode,
pred zapadnim Balkanom su i ekonomske prepreke. Trgovinske pogodnosti pruene
ovim procesom (prije svega otvaranje trita Unije ukidanjem carina) nisu iskoriene
na najbolji nain, budui da zemlje u regionu, usljed slabo razvijenih privrednih
sistema, nedovoljne konkurentnosti i neusaglaenosti sa standardima i kvalitetom
svoje robe i usluga sa onima u EU, nisu poveale izvoznu mo na tritu Unije.
Razloge za to treba traiti u skromnoj nacionalnoj proizvodnji, slaboj konkurentnosti i
izraeno nestabilnom trinom i poslovnom okruenju koje odbija strane investit ore.
1.

RAZVOJ I STABILIZACIJA ZAPADNOG BALKANA

Prostor zapadnog Balkana je jedan od regiona u Evropi, a i u svijetu u kome

su istorijske protivrijenosti i svi oblici konfliktnih situacija meu zemljama i narodima

jo prisutni i ispoljavaju se kroz sve oblike, ukljuujui i oruane sukobe. Kako je
razvoj savremene tehnologije omoguio da se sva deavanja, na bilo kojoj taki
planete, mogu pratiti sa bilo kojeg njenog dijela, tako se i uticaj svih zemalja i
meunarodnih organizacija ostvaruje u

zemljama pa i u regionu koji obuhvata

geografski prostor zapadnog Balkana.

Podruje jugoistone Evrope, a posebno Balkana, tokom posljednjih stotinu
godina bilo je poligon na kome su voeni ratovi, nestajale drave, stvarane nove,
eksperimentisano sa razn im oblic ima drutvenih ureenja. Posljedica je permanentno
nestabilan region koji ve dugo, sa pravom, nosi neslavn i naziv bure baruta.

43

njemu se sukobi ineresa po pravili pretvaraju u brutalne oruane sukobe u kojima

stotine hiljada ljudi gubi sve to je imalo od golog ivota, pa do

cjelokupne

imovine. Poslije ratova dolazila su primirja, pa neke vrste mirovnih perioda za koje je
karakteristino da su se narodi pripremali za sljedei rat, a ne za mir, to je najbolji
43

BiH bure baruta BiH od regionalnih integracija do Evropske uni je, Amer Kapetanovi, ore Latinovi, Sarajevo 2005.
godine

48

pokazatelj da ratovi nisu b ili efikasno sredstvo za trajno rjeavanje problema, ve su

samo privremeno pokazivali sirove snage u odreenom periodu.
Meutim, ovo je i pokazatelj Evropskoj uniji da se na ovim prostorima ne bi
trebalo da stvaraju vjetake tvorevine, koje e u nekom buduem periodu ponovo
ui u konflikte. Treba ostaviti svima na volju da uredi dravu kako eli veina i tada
e mogunost sukoba biti svedena na minimum. Naravno, uz to je potrebno potivati
standarde ureenih drava, to se na neki nain i podrazumijeva.
Kao posljedica ratova, i svih drugih oblika sukobljavanja na prostoru
jugoistone Evrope, smjenjivali su se integracioni i dezintegracioni procesi kojima su
stvarane drave,monarhije, federalne, konfederalne), ruene drave i koncipirane
nove, ali ostaje nesporna injenica da ni jedan od oblika drutvenog, dravnog ili bilo
koje druge vrste organizovanja, nije do sada obezbijedio ostvarenje interesa
drutvenih grupa koje ive na tom prostoru.
Evropska unija u svom osnovnom integracionom opredjeljenju odnos prema
jugoistoku Evrope kljuno stavlja u kontekst rjeavanja problema i p itanja zapadnog
Balkana i u tom cilju formiran je program CARDS koji nije samo program ve
stabilizacioni pristup regionu.
Sredstva namijenjena pojedinanim prioritetima prema viegodinjem indikativnom
programu
PRIORITETI

Miliona evra

Izgradnja instiucija

16 - 18

Pravosue i unutranji poslovi

56

Prekogranina saradnja

33 - 39

Razvoj privatnig sektora

2.5 - 3.5

Razvoj infrastrukture

21 - 26

Rezervna sredstva

0.7 - 0.9

UKUPNO

85

Program CARDS je program tehniko finansijske pomoi koji predstavlja novi

instrument pomoi Evropske unije za jugoistonu Evropu, a namijenjen je potrebama

49

procesa stabilizac ije i pridruivanja. Za koordinaciju ovog Programa, osim za njegove

finansijske aspekte, zadueno je Ministarstvo za evropske integracije.
Osnovni prioriteti ovog Programa odreeni su kroz:
obnovu, stabilizaciju demokratije, pomirenje i povratak izbjeglica,
stvaranje institucionalnog i zakonskog okvira koji e da podri
demokratiju, vladavinu prava i prava manjina, civilno drutvo,
nezavisnost sredstava javnog informisanja, jaanje zakonitosti i
mjera za borbu protiv organizovanog kriminala,
odrivi ekonomski i socijalni razvoj, te reforme u organizacionoj
strukturi,
drutveni razvoj, s posebnim naglaskom na smanjenje siromatva,
jednakost polova, obrazovanje, struno usavravanje, i zatitu
ivotne sredine,
razvijanje snan ijih veza izmeu zemalja korisnika, izmeu njih i EU,
te izmeu njih i kandidata za lanstvo u EU,
promociju regionalne, prekograniene i meuregionalne saradnje
meu korisnicima kao i izmeu njih i Evropske unije.
Program je sastavljen iz dvije komponente: nacionalne i regionalne.
Nacionalna komponenta Programa namijenjena je zemljama individualno. Korisnic i
regionalne komponente su sve zemlje iz programa, a priprema i sprovoenje su
centralizovani u glavnim tijelima Evropske komisije u Briselu.
Aktivnosti ove komponente zamiljene su kao komplementarne aktivnosti koje
su sprovede unutar nacionalnih programa, u podrujima u kojima zajedniko
djelovanje moe dovesti do boljih rezultata.
Pomo se sastoji u finansiranju programa izgradnje i jaanja institucija, te
investicionih programa, a sva uloena sredstva su bespovratna.
Karakteristino je da ovaj Program ne spada u grupu pretpristupnih fondova,
jer je namijenjen iskljuivo zapadnobalkanskim zemljama koje tek treba da dou do
stabilizacionih statusa u okviru integracionih procesa. Stabilizac ija se, prvenstveno,
oekuje na lokalnom nivou.

50

Zemlje zpadnog Balkana

mogu da oekuju kroz program pomoi Unije

viegodinju podrku koja treba da ima za rezultat sposobnost za proces stabilizacije

i pridruivanja. Sva programska pomo zasniva se na viegodinjim indikativn im
programima koje izrauje Komisija, u saradnji s organima zemalja korisn ica
programske podrke.
U periodu do 2000.godine programska podrka iznosila je vie od 5 milijard i
evra. Za period 2005.do 2007. godine sredstva su bila usmjerena prema BiH, Albaniji,
Makedoniji, Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je jedan od najteih i najkomlikovanijih
regionalnih projekata i vjerovatno predstavlja kljuni test uspjenosti regionalne
politike Evropske unije.
Snano prepoznavajui izuzetan znaaj regionalne saradnje i stabilnosti
zemalja zapadnog Balkana da meusobno sarauju po principu saradnje u okviru
Unije, program CARDS upravo predstavlja kljuni momenat na tom putu,
obezbjeujui razvoj itavog sistema regionalnih projekata.
Polazei od principa subsidijarnosti kao jednog od osnovnih principa Evropske
unije, Programom se stimuliu rjeavanja odreenih, bitnih, pitanja na regionalnom
nivou i tako se sistemom korak po korak44 dolazi do opteprihvatljivih rjeenja, ali i
do eliminsanja pojedinanih uzroka konflikata i sukoba.
Ovako definisan i operacinalizovan program je za period 2005. do 2007.
godine izdvojio izuzetnu sumu od 85 miliona evra, to jasno i nedvosmisleno govori
o ozbiljnosti Unije da u ovom regionu stvori uslove za razvoj koji treba da budu
kompatibilni s ostalim lanicama.
Polazei od veoma velikih rezultata u vie od pedeset godina razvoja evropske
politike i regionalne saradnje, Evropska unija izu zetno aktivno pristupa pitanjima
integracije zapadnog Balkana. Poseban pravac i znaaj daje se razvoju i jaanju
demokratije,i uspostavljanju to blie meusobne saradnje, pri emu se uz politiku
stabilnost premanentno promovie i ekonomski rast i prosperitet u regionu.

44

BiH - korak po korak do EU,Amer Kapetanovi, ore Latinovi, Sarajevo 2005. godi ne

51

Proces pribliavnja standardima Unije paralelan je sa procesima regionalne

saradnje. Ovo se zasniva na premisi da je to dublja regionalna saradnja put do
stabilnosti i napretka za sve subjekte u regionu, a u zajednikom interesu svih.
Osnovni elementi blie regionalne saradnje izkazuje se kroz:
stvaranje mree bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini meu
zemljama regiona
reintegracija

regiona

sistem infrastrukturnih

mrea

svih

oblika

saobraaja, transporta i komunikacija,

podsticanje

svih

nivoa

kooperativnost, kako

nosilaca

politikih

bi se uklopili u

izvrn ih

funkcija

sistem integralne

na

evropske

bezbjednosti.
Osnovna zamisao i cilj integracionih procesa u regionu zapadnog Balkana je da
se lanicama stave na raspolaganje sredstva koja e im omoguiti da krenu putem
stabilizacije demokratskih institucija. Izmeu svake zemlje u regionu i Evropske unije
stvaraju se vrste veze putem tri osnovna mehanizma: trgovine, finansijske pomoi i
ugovornih obaveza. Blia saradnja meu regionalnim subjektima podstie se kroz
procese ukidanja svih vrsta barijera, od politikih preko socijaln ih do kult urnih.
2.

PROCESI NA ZAPADNOM BALKANU

Zapadni Balkan, kako je ve navedeno, obuhvata pet drava:BiH, Srb iju, Crnu

Goru, Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju. U zemljama zapadnog Balkana ima oko 25

miliona stanovnika koji ive na prostoru od nekoliko stotina hiljada kvadratnih
kilometara. To je bogata mjeavina civilzac ija i etnikih grupa koje pripadaju
pravoslavlju, katolianstvu i islamu, a razvijala se pod uticajem razli itih kultura, od
otomanske i austrougarske do grke i italijanske. Do prije nekoliko godina, Srbija i
Crna Gora su bile dravna zajednica i imale sloenu unutranju dravnu strukturu.
Razdruivanjem nakon referenduma one su postale dvije odvojene Republike, s tim
to je Srbija, u meuvremenu, jednostranim proglaenjem Kosova ula u politiku

52

borbu za povrat svoje teritorije i procjenjuje se da bi ovaj proces mogao trajati

nekoliko decenija. Takoe, i BiH je sloenog karaktera jer je sastavljena od dva
entiteta - Replublike Srpske i Federacije BiH, te Distrikta Brko. BiH je, takoe, pod
patronatom, jer je Visoki predstavnik iznad predstavnika vlasti BiH. Obim ekonomije
regiona ili bruto domai proizvod (GDP)45 iznosi oko 50 milijardi evra. Prosjean
prihod po glavi stanovnika u regionu iznosi oko 2 hiljade evra.
Ukupna strana ulaganja u 2002. godini iznosila su 2,2 milijarde evra.

Od

1999. godine EU je osigurala vie od 7 milijard i evra kao pomo zemljama Zapadnog
Balkana.
Za period od 2000-2006. godine, posredstvom programa CARDS, izdvojena su
finansijska sredstva zemljama zapadnog Balkana, u iznosu od 4,65 milijardi evra za
ekonomski i socijaln i razvoj, i jaanje administrativnih kapaciteta, demokratsku
stabilnost itd.
Raspodjela pomoi posredstvom CARDS programa za period
2002-2004. godina ( u milionima evra )
2002.

2003.

2004.

UKUPNO

Albanija

44.9

46.5

58.5

149.9

BiH

71.9

63.0

65.0

199.9

Hrvatska

59.0

62.0

76.0

197.0

Makedonija

41.5

43.5

51.0

136.0

359.6

331.28

297.0

987.88

43.5

31.5

75.0

620.4

577.78

547.5

1745.68

SiCG
Regoinalno
UKUPNO

Kao posljedica politikih dogaaja dezintegracije ranije zajednike drave

SFRJ, prostor zapadnog Balkana pogodio je udar kidanja privrednih veza meu
zemljama tog regiona i brzopleto demontiranje privrednih sistema u procesu
privatizac ije koji su bili ekonomska kopa meu ovim zemljama - nasljednicama
bive zajednike drave. Zbog lokalnih ratova na ovom prostoru, u nedavnoj
45

GDP Bruto domai proizvod, Amer Kapetanovi, ore Latinovi, Sarajevo 2005. godi ne

53

prolosti, posebno teke posljedice doivjele su BiH, Hrvatska i Srbija i Crna Gora,
zbog velikih ljudskih gubitaka, materijalne tete, vie hiljada izbjeglica i razaranja u
toku intervencije NATO-a, 1999. godine.
Sve zemlje zapadnog Balkana su zemlje sa relativno malim brojem stanovnika,
manje povrine, malog trita i ekonomski nedovoljno razvijene, a samim tim slabije
ekonomske snage i kapaciteta za samoodriv i samostalan ekonomski razvoj. U
ekonomskom smislu, vei dio regiona jo stagnira, produktivnost je niska, a
nezaposlenost visoka.
U ekonomskom, drutvenom i politikom smislu, zapadni Balkan je jo
veoma heterogen region, mada su problemi strukturalnog razvoja zajedniki svim
zemljama. Takoe, sve zemlje ve due vremena su optereene tekim naslijeem
centralno-planske socijalistike privrede, na koje se nadovezao rat i ekonomska
nestabilnost, i, u mnogim sluajevima, brza pljakaka privatizacija koja je oslabila
konkurentnost zemlje na

svjetskom ekonomskom tritu. Stoga je za socijalno-

ekonomski oporavak svih zemalja zapadnog Balkana neophodna regionalna saradnja.

U regionu zapadnog Balkana postoji izraeno strano vojno prisustvo prije
svega EUFOR-a u BiH i NATO saveza na Kosovu i Metohiji. Veina zemalja regiona su
lanice programa Partnerstvo za mir NATO-a, koji je preduslov za ulazak u o ovu
vojnu Alijansu. Hrvatska i Albanija su na Samitu NATO-a u Bukuretu, u aprilu ove
godine, pozvane u ovaj vojni savez, dok Makedonija n ije zbog protivljenja Grke u
vezi s imenom ove bive jugoslovenske Republike. BiH je u Bukuretu dobila poziv za
intenziviranje saradnje s Alijansom.
Uspjenija saradnja drava regiona u ekonomskom, politikom, bezbjednosnom i
kulturnom smislu, imperativ je dugoronog mira, prosperiteta i opteg progresa
regiona zapadnog Balkana.
Svaka analiza regiona zapadnog Balkana mora ukljuivati i odnos glavnih
svjetskih politikih aktera. Nakon deavanja u Avganistanu i Iraku jasno je da region
zapadnog Balkana nije vie toliko primaran za SAD kao najjau svjetsku velesilu.
Interes Rusije fokusiran je na BiH i Kosovo, jer Balkan Rusiju interesuje prije svega
kao mogunost ekonomskog proboja u ovaj region. Meutim, SAD na ovaj prostor
utie preko NATO-a, EU preko EUFOR-a i Visokog predstavnika, dok su mogunosti

54

Rusije u ovom pogledu ograniene. Na oficijelnom nivou, Evropska unija je jasno

pokazala da eli vidjeti zemlje Zapadnog Balkana u sastavu nove evropske
arhitekture.
Ipak, radi opreza potrebno je istai da u evropskom javnom mnjenju i nekim
evropskim institucijama pa i pojedinim zemljama, jo postoje dva stava u pogledu
daljnje sudbine zemalja zapadnog Balkana. Jedno: treba uspostaviti novi zid prema
zemljama zapadnog Balkana i pratiti njihov daljnji razvoj, drei ih dovoljno daleko
od evropske sigurnosti i bogatstva, i drugo prema kome sve zemlje ovog regiona
treba postepeno ukljuivati u EU i tako zavriti proces pridruivanja i proirenja
Evrope. Odgovornost za budunost balkanskog regiona je na svakoj dravi ponaosob
kao i na Evropskoj uniji u cijelosti.
3.

TRENUTNI IZAZOVI U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA I TURSKOJ

Zemljama zapanog Balkana i Turskoj data je perspektiva u Evropskoj uniji

onda kada za to ispune neophodne uslove.Imajui u vidu trenutno stanje priprema u

ovim zemljama, njihovo pristupanje e se desiti srednjorono i dugorono.Tenutno su
u sreditu panje detaljne pripreme koje e omoguiti zemljama iz procesa proirenja
da rijee temeljna pitanja iz oblasti vladavine prava i ekonomije, kao i pitanja koja se
tiu zakona i politike Evropske unije.
Ovaj proces e trajati veoma dugo, jer veina zemalja nije jo rijeila svoje
unutranje probleme, a bez toga je nemogue krenuti u isp injavanje standarda
Evropske unije. Unutranje prilike u ovim zemljama diktirae tempo ulaska u Uniju, a
to nee ii brzo, jer Evropska unija trenutno i nema neke posebne interese za
daljnjim irenjem.
3.1. Postignuti napredak zapadnog Balkana posljednjih godina

Zalaganjem Evropske unije u zemljama zapadnog Balkana u okviru procesa

stabilizacije i pridruivanja, koji e dovesti do mogueg lanstva, dolo je do
znaajnog napretka koji su zemlje iz regiona postigle u zadnjih nekoliko godina.
Odrana je stabilnost, a proces obnove nakon ratnih dogaanja iz 1990-ih
skoro je zavren.
55

Vlasti su demokratski izabrane irom regije. Ekonomski rast je ubrzan,

poboljana je makroekonomska stabilnost i porastao je ivotni standard.Sprovode se
vane reforme kako bi se ojaala vladavina prava i modernizovale ekonomske i
socijalne strukture.Na viem nivou je i regionalna saradnja, ukljuujui podruje
trgovine, energije, transporta i zatite okoline.
Zemlje Zapadnog Balkana sve vie preduzimaju vlasnitvo u regionalnim
incijativama.One se pribliavaju Evropskoj uniji,iako razliitom brzinom, potpisale su
sporazume o viznim olakicama i readmisiji. Postignut je i znaajan napredak u
ostvarivanju saradnje s Meunarodnim krivinim sudom za b ivu Jugoslaviju u Hagu,
koja je kljuni uslov iz procesa stabilizacije i pridruivanja. Hrvatska i Makedonija su
ostvarile punu saradnju sa Sudom, a saradnja Crne Gore je zadovoljavajua.
Napredak koji je Srbija postigla u ovom podruju je omoguio nastavak i zavretak
tehnikih pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju. BiH je takoe postigla
napredak u saradnji sa Hakim tribunalom, ali i jedna i druga drava moraju jo
raditi na tome, to e se ogledati u hapenju preostalih osumnjienih za ratne
zloine.
Ostvaren je i pomak u pogledu povratka izbjeglica, ali jo mnogo ljudi iz ove
kategorije stanovnitva ivi u veoma tekim uslovima.Sve zemlje u regionu moraju
podstai duh tolerancije prema manjinama i preduzeti odgovarajue mjere za zatitu
lica koja su rtve diskriminacije, neprijateljskog ponaanja ili nasilja.
Sprovoenje vladavine prava, posebno kroz reformu pravosua, borba protiv
korupcije i organizovanog kriminala su meu kljunim prioritetima. Napori koji se
preduzimaju kako bi se pojaala borba protiv organizovanog kriminala, donijeli su
prve rezultate u veini ovih zemalja, meutim, sistemi pravosua jo zahtijevaju
znaajna poboljanja u cijelom regionu.
Administrativna sposobnost je izuzetno vaan aspekt ispunjenja kopenhakih
kriterijuma za lanstvo koji odreuju sposobnost jedne zemlje da preduzme obaveze
koje sobom nosi lanstvo, kako je utvreno na sjednici Evropskog vijea u Madridu,
1995.godine. Reforma javne uprave u cijelom regionu

protie s odreenim

pozitivnim rezultatima, kao to su okvirne strategije i zakonodavstvo.Hrvatska i Srbija

u tom pogledu su pokazale da imaju znaajan admin istrativni kapac itet za
sprovoenje Sporazuma o stabilizac iji i pridruivanju. U svim zemljama su potrebna

56

dodatna zalaganja kako bi se uspostavila dravna sluba koja je efikasna, stabilna i

odgovorna, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou.
Civilno drutvo je vaan elemenat evropskog javnog ivota.Zemlje Zapadnog
Balkana su uinile napore kako bi usvojile zakonodavstvo i strategije koje su
povoljnije za razvoj civilnog drutva.Uinjeni su prvi koraci ka uspostavljanju
participacije demokratije ,ali stepen razvijenosti civilnog drutva jo je veoma nizak.
Treba obuavati lokalne nevladine organizacije da bi se mogle prilagoditi postojeim
okolnostima. Potrebni su daljnji napori u produbljavanju slobode udruivanja,
uspostavljanju zakonskih okvira i javnim podsticajima za razvoj organizacije civilnog
drutva.
Ekonomski rast u regionu je na vem nivou, a poveane su i prosjene
plate.Inflacija je umjerena, a fiskalna i monetarna politika je primijenjena u veini
ovih zemalja.Finansijski sistemi su razvijeni, a poboljani su sistemi upravljanja
javnim

finansijama.Preduzeti

su

koraci

kako

bi

se

poboljalo

poslovno

okruenje.Sporazumi o stabilizaciji i pridruivanju i novi Sporazum o slobodnoj

trgovini u srednjoj Evropi (CEFTA) zajedno stvaraju okvir koji je pogodan za trgovinu
i ulaganje na Balkanu, kao to je bio sluaj sa srednjom i istonom Evropom,
1990-ih godina. Nekoliko zemalja ima ambiciozne planove da unaprijede
infrastrukturu i modernizaciju sistema socijalnog osiguranja.
Poveana konkurentnost, smanjenje visokog nivoa nezaposlenosti i jaanje
razvoja kadrova i infrastrukture su i dalje kljuni izazovi irom regiona. Znaajni
fiskalni rizici i dalje ostaju, a u nekoliko zemalja postoji znaajan vanjski d isbalans.
Nije postignut jednak napredak u kreiranju novih radnih mjesta, s obzirom na to da
neke zemlje iz regiona biljee stopu nezaposlenosti veu od 35 odsto i sve vie raste
praznina izmeu dostupne i neophodne radne snage.Na tritu rada i dalje nedostaje
odgovarajua kombinacija fleksibilnosti i sigurnosti za radnike i poslodavce, a porez
na dohodak za registrovane kompanije je relativno visok. Ruralna ekonomija mora se
dalje diversifikovati. Mora se nastaviti s fiskalnom konsolidacijom i reorganizac ijom
preduzea, a dodatno podstai ulaganja u mala i srednja preduzea.Vlade bi morale
dodatno poboljati poslovno okruenje i stimulisati zapoljavanje.U nekim zemljama
treba zavriti i primijeniti zakonski okvir kojim se osigurava pravilno funkcionisanje
trita, a poreske reime neophodno je pojednostaviti.

57

3.2. Nastavak pregovora o pristupanju zemalja zapadnog Balkana

Pregovori o pridruivanju sa Hrvatskom poeli su u oktobru, 2006. godine,
nakon jednoglasne odluke zemalja lanica i nakon vie kljunih politikih i zakonskih
reformi.
Napredak koji je Hrvatska postigla u ispunjavanju uslova za lanstvo jak je
signal drugim zemljama zapadnog Balkana da postanu lanice kada za to ispune
neophodne uslove.Hrvatska jo nije postigla dovoljan napredak u reformi pravosua i
uprave, zatiti prava manjina i povratku izbjeglica kao i restrukturiranju

teke

industrije.
Ve je godinama na snazi bezvizn i reim sa Hrvatskom.Komisija je zavrila
pregovore o potpisivanju Sporazuma o viznim olakicama i Sporazuma o readmisiji sa
drugim zemljama iz regiona. Ovi sporazumi potpisani su krajem 2007.godine, a na
snagu su stupili ove godine, sa ciljem da znaajno poboljaju uslove izdavanja viza za
putovanje u zemlje Evropske unije.
Mjere je koje su usmjerene ka poboljanju meuljudskih kontakata odnose se
na irenje saradnje u podruju obrazovanja, to je u proloj godini omoguilo da 100
studenata iz regiona mogu ii na postdiplomske studije u zemlje Evropske unije. Za
ovu godinu predvieno je da do 500 studenata godinje moe da pohaa programe
razmjene izmeu zemalja Unije i regiona.
Iako Turska nije u takozvanom bloku zemalja zapadnog Balkana, ona je
jednistvena linija razgran ienja izmeu Zapada i muslimankog svijeta, te je njena
uloga od strateke vanosti za bezbjednost i stabilnost same Evropske unije.Ova
strateka razmatranja su prisutna jo od poetka odnosa izmeu EU i Turske iz
1959.godine .Perspektiva Turske za lanstvo u Uniji datira jo od 1963.godine kada
je Turska potpisala Sporazum o

pridruivanju

sa Evropskom ekonomskom

zajednicom.Kada je e ova zemlja ui u Uniju vrlo je neizvjesno, ali dobrosusjedski

uslovi ostaju

kljuni.U skladu s Deklaracijom EU, od 21.septembra 2005.godine, i

zakljucima Vijea, od 11.decembra 2006.godine, Turska mora ispuniti obavezu da u

potpunosti i bez diskriminacije sprovede Dodatni protokol Sporazuma iz Ankare, te
ukloni sve prepreke slobodnom kretanju robe, ukljuujui i ogranienja o prevoznim
sredstvima sa Republikom Kipar. Od Turske se oekuje da postigne napredaki i u
normalizaciji b ilateralnih odnosa s Kiprom.

58

Makedonija je postigla napredak, ali mora ubrzati tempo sprovoenja reformi

u mnogim podrujima. Albanija i Crna Gora su postigle znaajan napredak, ali su jo
suoene s izazovima savremenog svijeta.
Srbija je pokazala da ima administrativni kapac itet da postigne znaajan
napredak u ostvarivanju svoje evropske perspektive, to se posebno uoilo u voenju
tehnikih pregovora o Sporazumu o stabilizac iji i pridruivanju.Meutim, da bi
potpisala konani Sporazum sa Unijom, ova zemlja mora ostvariti punu saradnju sa
Meunarodnik krivinim sudom u Hagu.
Bosna i Hercegovina mora preduzeti punu odgovornost u pogledu vladavine
prava i napredovati u sprovoenju reformskih procesa, posebno reforme policijskih
struktura u BiH.
Region mora insistirati na izgradnji modernih demokratija, razvoju politike
kulture dijaloga i tolerancije.

3.3. Jaanje evropske perspektive zapadnog Balkana i unapreenje regionalne

saradnje

Evropska unija e nastaviti da primjenjuje stroge uslove za napredak koji

zemlje zapadnog Balkana postignu na putu ka lanstvu u Uniju. Zadovoljavajue
kretanje naprijed, posebno u sprovoenju obaveza iz Sporazuma o stabilizac iji i
pridruivanju, ukljuujui i trgovinske odredbe, vaan je elemenat na putu ka
eventualnom lanstvu. vrste instit ucije su kljune za sprovoenje odredbi
Sporazuma o pridruivanju, kao i za nesmetano funkcionisanje raznih zajednikih
institucija.
Na Samitu Procesa saradnje u jugoistonoj Evropi ( SEECP), odranom u maju
2007.godine u Zagrebu, objavljen je napredak u preduzimanju odgovornosti nad
procesom regionalne saradnje.Pakt stabilnosti je uveliko izavrio svoju misiju, a
zamjenjuje ga novo Vijee za regionalnu saradnju(RCC), koje je povezano sa
Procesom saradnje u jugoistonoj Evropi. Imenovan je generalni sekretar Vijea za
regionalnu saradnju , te je odreeno da Sarajevo bude sjedite Sekretarijata. Tokom
bugarskog predsjedavanja, sporazum o zemlji-domainu potpisan je sa Bosnom i

59

Hercegovinom. Na posljednjem sastanku Regionalnog stola Pakta stabilnosti i prvog

sastanka RCC-a odranog

poetkom ove godine u Sofiji, izvrena je primopredaja

ovlaenja i dunosti Specijalnog koordinatora Pakta stabilnosti Generalnom

sekretaru Vijea za regionalnu saradnju.
Novi Sporazum o slobodnoj trgovini u srednjoj Evropi ( CEFTA) stupio je na
snagu u julu, 2007.godine, i nakon toga proces ratifikacije zavrili su svi potpisnici, te
je ova slobodna regionalna trgovinska zona poela da djeluje na prostoru itavog
regiona.
Evropska komisija plan ira podrati CEFTA, kako kroz savjetodavnu pomo,
tako i kroz inicijalno trogodinje finansiranje sekretarijata CEFTA.
Sve zemlje sarauju u okviru Evropske povelje o malim preduzeima, a
nastavlja se i sprovoenje Sporazuma o energetskoj zajednici, kao i o vazdunom
prostoru.
Instrument za pretpristupnu pomo (IPA) je uveden 1.januara, 2007.godine, a
cilj je da se osigura okvir za pomo zemljama kanidatima i potencijaln im
kandidatima. Komisija e nastaviti da prua pomo ovim zemljama u naporima da
ojaaju demokratske institucije i vladavinu prava, sprovedu reformu javne uprave i
uspostave funkcionalnu trinu ekonomiju.
Napredak je postignut u pripremi nesmetanog prenosa upravljanja projektima
podrke s Evropske agencije za obnovu (EAR) na Delegacije i Kancelarije Evropske
komisije u Beogradu, Podgorici, Pritini i Skoplju.
Planirano je da ovaj proces bude zavren do kraja 2008.godine.
3.4. Regionalne inicijative i uloga BiH u njima
Regionalna saradnja BiH sa drugim zemljama iz najb lieg okruenja odvija se
preko devet glavnih regionalnih inic ijativa:
Centralnoevropska inicijativa (CEI),
Proces za saradnju u jugoistonoj Evropi (SEECP),
Inicijativa za saradnju u jugoistinoj Evropi (SECI),
Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu (PS),
Proces stabilizacije i pridruivan ja (SAP),
Jadransko-jonska in icijativa (JJI),

60

Dunavski proces saradnje (DCP),

Savska in icijativa,
Jadranska povelja.

3.4.1. Centralno evropska inicijativa-CEI

Ona predstavlja geografski i politiki veliku regionalnu, subregionalnu ili ak
transregionalnu inicijativu. To je inicijativa regiona i kao takva obuhvata daleko vei
geografski i politiki prostor meudravne saradnje zemalja, koji prelazi okvir
Zapadnog Balkana. U njoj je BiH uestvovala odmah po sticanju svojih meunarodnih
priznanja, nasljeivanjem lanstva od bive SFRJ. Ova inicijativa nastala je na talasu
regionalnih foruma krajem 80-ih godina, na sastanku ministara inostranih poslova
SFRJ, Italije, Maarske i Austrije koji je odran u novembru, 1989. godine, u
Budimpeti.
CEI46 je zamiljena, s jedne strane, kao forum za diskusiju na visokom nivou
(efovi vlada i min istri inostranih poslova) o raznim politikim i ekonomskim pitanjima
od interesa za region, a s druge strane, kao tijelo koje organizuje konkretne projekte
saradnje.
Prednosti CEI inic ijative bile su sljedee:
-

CEI odgovara potrebama izgradnje nove evropske arhitekture da se saradnja

u Evropi osim bilateralne saradnje drava i saradnje u okviru organizacija sa
panevropskim ciljevima organizuje i u okviru fleksib ilnih, subregionalnih
foruma.

Sa velikim brojem programa i projekata, CEI ima ulogu dodatnog instrumenta

za pripreme zemalja CIE za tranziciju i evropske integracije.

injenica je da CEI ukljuuje i drave lanice EU, odnosno bogatije zemlje,

bar u naelu, omoguava odgovarajuu koordinaciju i podrku (finansijsku,
tehniku,) od strane EU.

46

CEI Centralno evropska inicijativa nastala krajem 80-tih godina

61

Slabosti CEI posebno se ogledaju u tome to je u toku nekoliko godina (1989-1993.

godine) CEI narasla od etiri na sedamnaest uesnica, to je za posljedicu imalo i
odreeno lutanje u traenju najpovoljnije strategije i programa.

3.4.2. Proces za saradnju u jugoistonoj Evropi SEECP

Ovaj proces saradnje pokrenut je 1996. godine radi stvaranja klime
povjerenja, dobrosusjedstva i stabilnosti u regionu. Uesnice ovog procesa su BiH,
Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Grka, Turska i
Albanija. BiH je punopravna lanica SEECP 47 od Samita u Skopju, februara 2001.
godine. U ulozi predsjedavajueg SEECP-a, BiH je na optimalan nain iskoristila
priliku za promociju sopstvenih interesa, kako u regionu, tako i u irem
meunarodnom kontekstu.
Prema miljenju zemalja uesnica u Procesu, kao i stratekih partnera
SEECP-a iz Komisije Evropske unije, kao i Sekretarijata Pakta stabilnosti za
jugoistonu Evropu, BiH je ovu ulogu shvatila krajnje odgovorno i zasluila najvie
ocjene za uspjeno predsjedavanje.

3.4.3. Inicijativa za saradnju jugoistone Evrope SECI

SECI48 je inicijativa Sjedinjenih Amerikih Drava, pokrenuta s osnovnim
ciljem da povee zemlje Regiona pri rjeavanju g lavnih problema ekonomije i zatite
okoline.Baziran je na zajednikim takama razumijevanja SAD-a i Evropske unije.
Ideja za SECI roena je u SAD-u, kao jedna od podrki imp lementaciji Dejtonskog
mirovnog sprazuma. Ubrzo je sa BiH proirena na itav Region. Osnovana je na
inauguralnom sastanku u enevi,u decembru, 1996. godine.

47

SEECP proces za saradnju u jugoistonoj Evropi pokenut 1996. godi ne

SECI - inicijativa Sjedinjenih amerikih drava pokrenuta sa osnovinm ciljem da povee zemlje Regiona pri rjeavanju glav nih
problema ekonomije i zatite okoline,osnova na u enevi 1996. godine
48

62

3.4.4. Proces stabilizacije i pridruivanja SAP

EU je, 25.maja 1999. godine, pokrenula Proces stabilizac ije i pridruivanja

(SAP) kao politiki okvir za dugoronu stabilizaciju regiona zapadnog Balkana. On
obuhvata pet zemalja kao direktne korisnike: BiH, Srbiju, Crnu Goru, Hrvatskua,
Makedoniju i Albaniju. Kao indirektni uesnici su ukljueni: Bugarska, Rumunija,
Maarska, Slovenija i Turska.
Konaan cilj procesa je zakljuivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju
(SAA), kao znaajnog meukoraka u pravcu konane integracije u evropske
strukture. Sporazum o stabilizaciji ukljuuje sljedee oblasti:
demokratizacija, civilno drutvo i institucionalno jaanje,
sudstvo i policija,
trgovina i unapreenje aranmana o autonomnim preferencijama,
ekonomska i finansijska pomo,
politiki dijalog.
Njegova realizacija se odvija kroz dvije faze:
Prva faza-pregovaranje i zakljuivanje SAA i
Druga faza-implementacija SAA.

3.4.5. Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu PS49

Ovo je politika deklarac ija i okvirn i sporazum o meunarodnoj saradnji rad i

razvoja zajednike strategije za jaanje stabilnosti razvoja jugoistone Evrope
osnovan je juna 1999. godine, u Kelnu, kao inicijativa EU. lanstvo Pakta stabilnosti
sainjava etrdeset drava partnera i dvadesetak drugih partnera, uglavnom
meunarodnih organizacija. Drave korisnici su BiH, Srbija, Crna Gora, Hrvatska,
Makedonija, Albanija, Bugarska, Rumunija i Moldavija. Ostale su zemlje lanice EU i
svi lanovi G-8. Pakt se odvija i koordinira putem Regionalnog stola sa Specijaln im
49

PS - Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu, osnov an juna 1999. godine u Kelnu

63

koordinatorom na elu. U okviru regionalnog stola, funkcioniu tri radna stola

(demokratizacija i

ljudska prava; ekonomska obnova, saradnja i razvoj;

bezbjednosna pitanja.).
Osnovna vrijednost Pakta stabilnosti za BiH je prvenstveno u kontekstu
ispunjavanja uslova na putu ka integraciji u EU. U tom procesu Pakt stabilnosti
predstavlja jaanje regionalne saradnje kao krajnjeg cilja BiH za u lazak u Evropske
integracije. Osnovni nedostaci Pakta su vrlo mali i limitiran i direktni izvori
finansiranja.

3.4.6. Jadransko-jonska inicijativa JJI50

Pokrenuta je od strane Italije, uz podrku EU, u cilju razvoja i bezbijednosti

jadransko-jonskog regiona i prib liavan ja ovih zemalja evropskim strukturama.
Okuplja sedam zemalja (Italija, Slovenija, Hrvatska, BiH, Srbija, Crna Gora, Grka i
Albanija) koje vezuju specifini interesi meusobne saradnje. Inicirana je na sastanku
ministara inostranih poslova u Ankoni,u maju 2000. godine, pod predsjedavanjem
Italije. Jadransko-jonska inicijativa djeluje u okviru est okruglih stolova.

3.4.7. Dunavski proces saradnje DCP51

Uspostavljen je na inic ijativu Austrije, Rumunije, Evropske komisije i Pakta

stabilnosti. Ministri vanjskih poslova trinaest zemalja uspostavili su zvanino, u maju
2002. godine, Dunavski proces saradnje. Ovo je mlada regionalna in icijativa koju
sainjavaju: Austrija,

BiH,

Bugarska,

eka,

Hrvatska, Maarska,

Moldavija,

Njemaka, Rumunija, Slovenija, Slovaka, Srbija, Crna Gora i Ukrajina, te, u svojstvu
koinicijatora, Evropska komisija i Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu.

50
51

JJI Jadransko - jonska inicijatva, Ankona , maj 2000.godine

DCP Dunavski proces sardnje, uspostavljen na inicijativu Austrije, Rumunije, Evropske komisije i Pakta stabilnosti

64

3.4.8. Savska inicijativa

Savska inicijativa i nije inicijativa u smislu kao to su ostale regionalne

inicijative u jugoistonoj Evropi. Ova inicijativa je, potpisivanjem multilateralnog
Okvirnog sporazuma o slivu rijeke Save, instit ucionalizovana u punom svom
kapacitetu. Uz podrku Pakta stabilnosti jugoistone Evrope, Radni sto II, etiri
drave sliva rijeke Save (BiH, Hrvatska, Slovenija i Srb ija i Crna Gora) pristupile su
pregovorima o slivu rijeke Save. Potpisana je Pismena namjera, na min istarskom
sastanku u Sarajevu, novembra 2001. godine.
Osim Pakta stabilnosti, snanu podrku inic ijativi su pruili: OHR, OSCE, SECI
i vlade SAD-a i Holandije. Okvirni sporazum o slivu rijeke Save potpisan je u
decembru, 2002. godine, u Kranjskoj Gori.

3.4.9. Jadranska povelja52

Nakon Prakog samita NATO-a pojavila se ideja o pokretanju novog

mehanizma saradnje izmeu tri nepozvane lanice iz jugoistone Evrope, slino
saradnji koja postoji izmeu tri baltike drave. Uslijedili su sastanci efova drava
Albanije, Hrvatske i Makedonije, u februaru, 2003. i min istara vanjskih poslova u
martu, 2003. godine, a potom su 2003. u Tirani potpisali Ameriko-jadransku povelju
o saradnji, u svrhu jaanja bezbjednosti i stabilnosti. U septembru, 2003. godine, u
Ohridu je odrana konferencija o sprovoenju Ameriko-jadranske povelje, tokom
koje je odran sastanak min istara inostranih poslova. Ministarskom sastanku u
Skoplju, juna 2004. godine, prisustvovali su predstavnici zemalja lanica: SAD-a,
Albanije, Hrvatske i Makedonije, dok su predstavnici BiH, Srbije, Crne Gore i NATO-a
uestvovali u svojstvu posmatraa. Potpuno ukljuivanje BiH u aktivnosti Jadranske
povelje uslijedilo je nakon pristupanja u lanstvo Partnerstva za mir NATO-a.
Regionalna saradnja zemalja zapadnog Balkana i dalje mora biti na prvom
mjestu svih, jer daje mogunost napretka zemalja pojedinano, posebno u
ekonomskom i bezbjednosnom smislu. Kao primjer navodim da prirodni resursi n isu
52

Jadranska povelja Hrvatska, Makedoni ja, Albanija Tirana 2003. godi ne

65

ravnomjerno rasporeeni u ovim zemljama i procesom regionalne saradnje postoji

ansa da se zajednikim interesom doe do kvalitetnog rjeenja problema. To je
jedan od primjera uzajamne ekonomske saradnje na dobrobit svih.

66

V BOSNA I HERCEGOVINA I NJENO MJESTO U

EVROPSKOJ UNIJI

BiH 53 je najsloeniji sluaj tranzicije u Evropi, jer prolazi viestruke promjene.

Neke karakteristike tog procesa sline su sa ostalim republikama b ive Jugoslavije:
tranzicija ekonomskog sistema, izgradnja novog politikog sistema i tranzicija
suverenosti sa ran ije federalne na jednu veoma sloenu zajednicu. Razlika je u tome
to je ovaj proces bio zaustavljen graanskim ratom, a nakon toga se odvijao u
uslovima meunarodnog

protektorata s neogranienim ovlaenjima Visokog

predstavnika. Danas BiH prolazi kroz dvostepenu tranziciju prenosa ovlaenja i

autoriteta s meunarodne zajednice na domae organe. Prvi stepen je preputanje
autoriteta Kancelarije visokog predstavnika predstavnicima Evropske unije, sa
osnovnim zadatkom da se sa snane administracije pree vie na politiko
usmjeravanje. Druga faza je potpuno preuzimanje odgovornosti vlasti u BiH za
funkcionisanje i razvoj zemlje.
BiH se mora to prije rijeiti uticaja Meunarodne zajednice, koji se ogleda u
velikom uticaju Visokog predstavnika BiH i vlasti moraju preuzeti odgovornost na
sebe. To podrazumijeva i njenu specifinu strukuturu i puno uvaavanje postojanja
entiteta. BiH ima budunost samo ako vlasti Republike Srpske i Federacije BiH imaju
punu saglasnost u vanim odlukama. U suprotnom, BiH nee imati perspektivu kako
u regionu tako i u Evropskoj uniji. Zbog toga se na tome mora stalno insistirati i kod
Meunarodne zajednice, kako bi to blagovremeno shvatila.
Ekonomska situacija u BiH je veoma loa, jer su nove tehnologije, oivljavanje
privrede i sve drugo, bili potpuno zanemareni, nije bilo razvojnih planova.
Dosadanja privatizacija i transformacija dravnog i drutvenog kapitala sprovedeni
su u interesu pojedinih pljakakih grupa. Uprkos inostranim i donatorskim
53

Drav no ureenje Bosne i Hercegov ine: unija dv a entiteta j edne republik e (Republik a Srpsk a) i
jedne federacije unutranjih regija (k antona ili upanija) Federacija BiH, politik i sistem:
parlamentarni,parlament: dv odomni 42 poslanik a u Predstavnik om domu i 15 poslanik a u Domu
naroda, predsjednik: trolano Predsjednitvo bira se neposredno na izborima jedan u RS, druga
dv a u okv iru nacionalnih zajednica u FBiH, broj stanov nik a: 4.498.976 (procjena, posljednji popis
izv ren 1991.godine),Republik a Srpsk a: 1.479.634 (procjena za 2005.godinu).
Federacija BiH: 2.847.000 (procjena za 2005.godinu), pov rina BiH: 51.129 k m2; RS: 25.053 k m2;
FBiH: 26.026 k m2.

67

ulaganjima vie od pet milijard i dolara u prvih pet poslijeratnih godina, neki vidniji
ekonomski napredak u BiH nije se osjetio.

Karta Bosne i Hercegovine prema Dejtonskom sporazumu

68

Prikaz zastupljenosti srpskog stanovnitva u BiH (crvena)

Prikaz zastupljenosti hrvatskog stanovnitva u BiH (plava)

69

Prikaz zastupljenosti bonjakog stanovnitva u BiH (zelena)

Bonjaci
Srbi
Hrvati
ostali

Grafiki prikaz etnikih grupa u BiH

70

mus lima ni
pravos lavni
rimo katol ici
prote stanti
osta li

Grafiki prikaz vjerske strukture u BiH.

1.

POLITIKI FAKTORI
Pitanje uspjeha BiH u pregovorima o Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju

nije pitanje spremnosti na organizacionom, ekspertnom ili normativnom nivou , nije

ak ni pitanje tehnike ili vjetine pregovaranja, nego prije svega unutranje, politiko
pitanje. Ovaj uspjeh zavisi od toga da li e BiH vlasti i dravne institucije moi pratiti
tempo procesa pregovora i ispuniti obaveze i uslove na koje e se u tim pregovorima
obavezati.
Kada su u pitanju politiki kriterijumi, napredak BiH je usporen. Sloena
ustavna rjeenja i nepotivanje Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma ugroavaju
reformski proces ove zemlje. Ostaju da se rijee kljuni prioriteti evropskog
partnerstva, a to se posebno odnosi na reformu policijskih struktura i ustavnu
reformu.
Postignut je ogranien napredak u podruju demokratije vladavine prava, dok
je u sistem upravljanja u BiH i dalje znaajno ukljuena meunarodna zajednica.
Kancelarija visokog pretstavnika/specijalnog predstavnika EU (OHR/EUSR) usko
sarauje sa Evropskom komisijom kako bi BiH prib liila kancelariji EU. Meutim, vlasti
BiH n isu pokazale sposobnost da preduzmu daljnju politiku odgovornost, te su
potrebne hitne mjere kako bi se osiguralo efikasno funkcionisanje dravnih institucija.
71

Iako je razlika u stavovima politiara RS i Federacije BiH d ijametralna u pogledu

funkcionisanja OHR-a u sadanjem obliku, Vijee za sprovoenje mira BiH odluilo je
da produi mandat Visokog predstavnika do 2009.godine.U februaru ove godine
Vijee za implementaciju mira konstatovalo je da je politika kriza u BiH produbljena i
da vlasti entiteta nita ne ine kako bi poboljali politiku klimu, ve je vraaju na
stanje koje je bilo poetkom devedesetih godina.
BiH je posebno uzdrmalo jednostrano proglaenje Kosova, 17. marta ove
godine, kada su lideri iz Republike Srpske, zbog bojazni za opstanak ovog entit eta,
ostavili mogunost referenduma na kojem bi se graani izjasnili o daljnjem statusu
Srpske u okviru BiH. Politiari iz Sarajeva, preutno podravajui nezavisnost Kosova,
odmah su zatraili intervenciju meunarodne zajednice kao i u dosadanjim slinim
situacijama, pa je oigledno da e Kancelarija visokog predstavnika u BiH jo dugo
biti otvorena ,a ova zemlja i dalje e biti poluprotektorat.
Postavlja se pitanje da li vlasti u BiH uopte ele da prihvate punu politiku
odgovornost i konano urede BiH po mjeri sva tri konstitutivna naroda, ili BiH eka
situacija slina onoj na Kosovu i u Srbiji, ostaje da se vidi.
Izbori koji su odrani u oktobru 2006. godine, odrani su u skladu sa
meunarodnim standardima. Postignut je odreen napredak u unapreenju tehnikih
i ljudskih resursa u parlamentarnoj skuptini na dravnom nivou, ali n ije zab iljeen
napredak u poboljanju koordinacije izmeu drave i entiteta. Ukupno funkcionisanje
izvrnih i zakonodavnih institucija je nedosljedno, a posebno je to izraeno u
funkcionisanju Savjeta ministara i Predsjednitva BiH.
Ostvaren je odreen napredak u podruju dravne uprave, ojaana je
Kancelarija koordinatora i preduzeti su koraci za sprovoenje Strategije reforme
javne uprave koja je jedan od kljunih prioriteta Evropskog partnerstva. Poboljana
je efikasnost agencija za dravnu slubu, te su preduzeti daljnjni korac i za opremanje
dravnih min istarstava i institucija, posebno u pogledu kadrova i kancelarijskog
prostora. U segmentu javne uprave posebno prednjai Republika Srpska.
Kada je u pit anju pravosudni sistem, BiH je postigla napredak u smanjenju
zavisnosti od meunarodne zajednice, jer su domae sudije i tuioci zamijenili strane.
Meutim, pravosudni sistem je i dalje rascjepkan i neefikasan, iako je meunarodna
72

zajednica insistirala da se pravosue, formiranjem Visokog sudskog i tuilakog

savjeta BiH, odvoji od uplitanja politike. Dravno odjeljenje za ratne zloine pri Sudu
BiH funkcionie, ali istrage o pojedinim predmetima teku veoma sporo, pa bi se
moglo protumaiti da je to zatakavanje injenica, kako se pojedinci ne bi skoro
procesuirali.
BiH nije ostvarila skoro nikakav napredak u borbi protiv korupcije koja je i
dalje veoma rasprostranjena i predstavlja ozbiljan problem. Vrlo esto se u javnosti
istie da i dalje ovom problemu podsticaj daju pojedini predstavnici vlasti u BiH te da
im nije u interesu da se ovo bolesno tkivo uopte podvrgne odstranjivanju. Malo
napretka je postignuto u podruju ljudskih prava i zatite manjina. Treba poboljati
sveobuhvatnu primjenu meunarodnih konvencija o ljudskim pravima, te postii
potpunu usaglaenost zakonodavstva s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.
Vjerska netrpeljivost i dalje predstavlja problem, iako je stanje malo bolje nego
ranijih godina. Na podruju slobode izraavanja i medija, u Federaciji BiH jo nije
usvojen zakon o javnim emiterima, bez obzira na to to je ovo jedan od kljunih
uslova Evropskog partnerstva. Kolika je sloboda izraavanja i medija u BiH veoma je
diskutabilno pitanje, ako u obzir uzmeno injenicu da dolaskom novih politikih
garnitura i pojedini mediji moraju da se povinuju njihovoj politikoj volji. Odreen
napredak postignut je u pogledu podrke vlasti razvoju civilnog drutva, iako je,
ukupno gledajui, ovaj sektor i dalje nerazvijen.
BiH je napredovala u saradnji s Meunarodnim krivinim sudom za b ivu
Jugoslaviju ali je potrebno ostvariti punu saradnju u skladu sa Sporazumom o
stabilizaciji i pridruivanju. Iako je BiH ispunila veinu postprijemnih obaveza prema
Savjetu Evrope, sa njihovom primjenom i dalje se kasni. Osim meunarodnih
obaveza, BiH je ostvarila i napredak u vezi sa regionalnim pitanjima. Iako su
meususjedski

odnosi

relativno

dobri,

odreenu

krizu

izazvala

je

odluka

Meunarodnog suda pravde o tubi BiH protiv Srbije, a nakon toga i jednostrano
proglaenje nezavisnosti Kosova. Ostalo je jo i nerijeenih trgovinskih i graninih
pitanja sa susjedima.

73

2.

EKONOMSKI FAKTOR
Ekonomija BiH se nastavila iriti, odrana je ukupna makroekonomska

stabilnost, ali i dalje su prisutne prijetnje po fiskalnu stabilnost. Visoka stopa

nezaposlenosti i dalje ostaje jedan od kljunih razloga za zabrinutost, pogoranje
ukupnog politikog okruenja odrazilo se na ekonomske reforme i na poslovno
okruenje.
Kada su u pit anju ekonomski kriterijumi, BiH je ostvarila mali napredak u
uspostavljanju funkcionelne trine ekonomije, pa je neophodno sprovesti kljune
reforme u ovoj oblasti, kako bi se mogli nositi sa pritiskom konkurencije i trinih
snaga unutar Evropske unije. Uvoenje Poreza na dodatnu vrijednost (PDV) znatno
je povealo fiskalne prihode u 2006. godini, a taj trend i dalje se nastavlja. Meutim,
jo je diskutabilan na in raspodjele prikupljenih sredstava od ovog poreza. Republika
Srpska i Distrikt Brko vrlo esto su bili oteeni u proteklom periodu, ali u Upravi za
indirektno oporezivanje uspjeli su razrijeiti ovaj problem. Jo postoji dilema da li u
ovoj siromanoj zemlji moe da se odri jedna stopa PDV-a, ili je potrebno razmiljati
o uvoenju nulte stope za neophodne ivotne namirnice, ili uvesti vie stopa, kao to
su to uradile pojedine zemlje regiona.
Proces privatizac ije u Republici Srpskoj je napredovao, zahvaljujui prodaji velikih
preduzea u naftnom sektoru i oblasti telekomunikacija. Broj direktnih stranih
ulaganja (FDI) je znaajno porastao u 2007. godini, to je pomoglo finansiranje
vanjskog deficita. Finansijski sektor se brzo razvija, dok je konkurentnost cijena u
velikoj mjeri zadrana.
Kada je rije o razvoju u Federaciji BiH, proces privatizacije i restrukturiranje
javnih preduzea su usporeni, a stopa nezaposlenosti je i dalje visoka. Javna
potronja, a posebno socijalna, znaajno su porasle i na taj nain oslabile kvalitet
fiskalnih prilagoavanja i poveali fiskaln i rizik.
Potreban je razvoj oba entiteta, ali n ikako se ne bi smjelo dozvoliti da se to
radi na utrb jednih ili drugih. Takoe je strani kapital veoma bitan, ali u vidu
ekonomskog interesa stranih investitora, a ne zaduivanja. U tom smislu, oba
entiteta i BiH u cjelin i moraju raditi na stvaranju ekonomskih zona, koje su u
ekonomski bogatim zemljama poluga razvoja.

74

U pogledu unutranjeg trita, napredak je postignut u oblasti slobodnog

kretanja robe, ali i dalje izvozne kapacit ete koi nepostojanje tijela i postupaka za
ocjenjivanje usklaenosti propisa s Evropskom unijom i to u oblasti standardizacije,
certifikacije i nadzora trita. Dobijanje licence i registracija preduzea i dalje su
optereeni administrativnom procedurom.
Kada je rije o konkurenciji, BiH polako napreduje u oblasti kontrole monopola
(anti-trust). Nije postignut nikakav napredak u pogledu kretanja socijaln ih politika po
uzoru na Evropske standarde, a stanje je neto bolje u kreiranju politike
zapoljavanja. Odreeni napredak, u skladu sa Evropskim standardima, postignut je
u oblasti obrazovanja posebno usvajanjem Zakona o visokom obrazovanju koji
podstie uee u Bolonjskom procesu.
U oblastima industrije, malih i srednjih preduzea prednjai Republika Srpska
koja je usvojila Strategiju razvoja malih i srednjih preduzea.
U oblasti poljoprivrede ostvaren je neznatan napredak u okviru entiteta, ali
koordinacija na nivou BiH nije zadovoljavajua.
3.

SLOBODA GRAANA I BEZBJEDNOSNI FAKTOR

U oblasti pravosua, slobode i bezbjednosti ostvaren je odreeni napredak u

pogledu administracije viza, upravljanja granicama, azila i migracija. Potvreno je

ukidanje viza za sve graane Evropske unije, potpisani su sporazumi o readmisiji i
viznim olakicama, a postignut je napredak u uspostavljanju funkcionalnog sistema
za azil. Rezultati su vidljivi u sprjeavanju ilegalnih migracija, iako bi se jo puno toga
moglo uraditi na poboljanju ukupnog upravljanja granicama, to podrazumijeva
uvoenje biometrijskih pasoa, u skladu sa Evropskim standardima. Uvoenjem
Dravne granine slube BiH (DGS) bezbjednost granica je neto bolja, ali ne toliko
koliko je insistiranja b ilo iz Federacije BiH i Meunarodne zajednice za uspostavljanje
ove institucije.
Pranje novca i dalje predstavlja problem u BiH, a odreeni pomaci uinjeni su
u pogledu borbe protiv droga, uspostavljanjem Kancelarije za sprjeavanje
zloupotrebe narkotika. Iako je reforma policije problem broj jedan, postoji napredak
u njenom funkcionisanju: koriste se instrumenti poput kompjuterskih istraga, te

75

sistemi za kriminalnu analizu i forenzika. Zakljuen je i strateki sporazum sa

EUROPOL-om.
Osim korupcije, organizovani kriminal i trgovina ljud ima su i dalje veoma
prisutni u BiH. Pravn i okvir za borbu protiv organizovanog kriminala je utvren, ali je
i dalje potrebno unaprijediti sprovoenje zakona. Dravna agencija za istrage i zatitu
(SIPA) sprovela je vie istraga i hapenja, ali je potrebno osigurati njen rad u punom
kapacitetu, pogotovo kada je rije o broju i strunosti zaposlenih radnika. U borbi
protiv terorizma, BiH jo nema dovoljno resursa, a jo nije uspostavljena dravna
agencija za zatitu podataka.
4.

HARMONIZACIJA ZAKONODAVSTVA BOSNE I HERCEGOVINE

4.1. Poetak i razvoj procesa

Strategija regionalnog pristupa dravama jugoistone Evrope, inaugurisana

1997. godine, bila je kreirana radi prevazilaenja posljedica ratnih razaranja,
stvaranjem osnovne stabilnosti i napretka u demokratizaciji drutva.
U sluaju BiH ti c iljevi su postizani podrkom sprovoenju Opteg okvirnog
sporazuma za mir u BiH. Pristup BiH realizovan je osnivanjem Konsultativnih radnih
grupa, 1998. godine, na osnovu uputstva Evropske unije koje je sadravalo
minimalne zahtjeve kao preduslov za poetak izrade Studije izvodljivosti, a odnosilo
se na reformu uprave, regulacionog okvira i politika saradnje. U radu ovih grupa
uestvovali su eksperti iz institucija BiH i entiteta, kao i eksperti Evropske unije.
Nakon formiranja Konsultativnih radnih grupa, u martu 2000. godine, EU je
Smjernicama za BiH (Mapa puta)54 oznaila pravac reformi neophodnih za daljnju
kvalifikaciju u Evropskim integracijama. Moe se konstatovati da je prvobitna
dobrovoljna harmonizacija zakonodavstva poela u 2000. godini, tokom ispunjavanja
uslova iz Mape puta. Zakoni koji su raeni putem Konsult ativnih radnih grupa za
ispunjavanje uslova (Zakon o konkurenciji, Zakon o zatiti potroaa, Zakon o
54

Znaaj potivanja odredaba Opteg okvirnog sporazum a za mir u BiH i u preambuli Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju Republike Hrvatske

76

industrijskom vlasnitvu, Zakon o autorskim i drugim srodnim pravima) bili su

djelimino usklaivan i sa Bijelom knjigom-priprema pridruenih drava centralne i
istone Evrope za integraciju u unutranje trite Unije. Iako je ovaj dokument bio
prvenstveno namijenjen dravama centralne i istone Evrope, kao dio pretpristupne
strategije, Bijela knjiga je BiH dala jasnu predstavu kako se treba pripremiti za
ukljuivanje u unutranje trite EU, identifikujui kljune mjere u svakom sektoru
unutranjeg trita.

4.2. Proces stab ilizacije i pridruivanja

Faza ispunjavanja uslova sadranih u Mapi puta koincidirala je sa novim

pristupom EU dravama jugoistone Evrope-procesom stabilizac ije i pridruivanja 55.
Snanu podrku procesu stabilizacije i pridruivanja dao je Pakt za stabilnost u
jugoistonoj Evropi, iji je strateki cilj b io pribliavanje drava regiona Evropskim
integracijama putem regionalnog dijaloga, politike saradnje i stabilizacije. Pakt za
stabilnost osnovan je u Sarajevu, u julu 1999. godine, na Samitu efova drava i
vlada Evropske unije, SAD, Kanade i Japana.
Osnovni instrumenti procesa stabilizacije i pridruivan ja su:
Sporazum o stabilizac iji i pridruivan ju kao pravni instrument cjelokupnog
procesa.
Program tehnike pomoi CARDS kao finansijski instrument

podrke

procesu.
Autonomni trgovinski reim koji je uvela EU kao podrka razvoju privrede.
Politiki dijalog.
Proces stabilizacije i pridruivanja odvija se u dvije faze: prva faza oznaava
put koji vodi ka Sporazumu o stabilizaciji i pridruivanju, a druga faza predstavlja
pregovaranje o Sporazumu, zakljuivanje i implementaciju. Ocijenjeno je da su uslovi
sadran i u Mapi puta ispunjeni tako da je, 2003. godine, komisija EU uruila BiH
upitnik za izradu Studije izvodljivosti koja je predstavljala uobiajenu proceduru za
ispitivanje sposobnosti odreene drave za ugovorne odnose s Unijom. Studija
55

Vijee ministara BiH u martu 1999. godine donijelo je Odluku o pokretanju inicijative za pristupanje BiH
Evropskoj uniji, SG BiH br. 3/99 od 20.03.1999. godine

77

izvodljivosti je detaljan zbir p itanja, a u sluaju BiH b ilo ih je 346. Prevashodno su se

odnosila na privredni i politiki sistem, ali i ostale relevantne oblasti. Krajem 2003.
godine, institucije BiH i entit eta okonale su ovaj posao nakon ega je Evropska
komisija usvojila izvjetaj o spremnosti BiH za poetak pregovora sa EU-om o
Sporazumu o stabilizac iji i pridruivanju.
Tim povodom, Evropska komisija navela je da je potrebno ispuniti uslove u 16
prioritetnih oblasti, a neophodno je naglasiti i to da je cijeli posao izrade Studije
izvodljivosti, kako na horizontalnom, tako i na vertikalnom nivou, koordinirala
Direkcija za Evropske integracije BiH. Direkcija je imenovala svog koordinatora iji je
zadatak bio da prati konkretnu instituciju, koordinira aktivnosti i prua adekvatnu
strunu pomo.

4.3. Sporazum o stab ilizaciji i pridruivanju

Ovaj Sporazum predstavlja kamen-temeljac procesa stabilizac ije i pridruivanja

i kao njegov pravni instrument prvi put uvodi drave regiona u ugovorni odnos sa EU,
tanije Evropskim zajednicama i njihovim dravama-lanicama 56. Sporazum je nova
generacija evropskih, odnosno meunarodnih sporazuma, specijalno osmiljenih za
potrebe drava jugoistone Evrope. Kao meunarodni sporazum, prema definiciji on
predstavlja izvor komunitarnog prava, te je, stoga, sprovoenje obaveza koje iz
njega proizilaze izuzetno znaajno za pravni poredak te drave. Za razliku od
evropskih sporazuma koji su bili ponueni dravama centralne i istone Evrope za
pridruivanje EU, Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju sadri jedan bitno drugaiji
elemenat-elemenat stabilizacije, to znai da je kao prvi uslov za daljnje integracije
neophodno stabilizovati politiki, privredni i drutveni sistem.
Ciljevi zakljuivanja Sporazuma definiu se tekstom Sporazuma kako slijedi:
Pruanje prikladnog oblika za politiki dijalog izmeu ugovornih strana
Podravanje napora BiH u razvijanju privredne i meunarodne saradnje,
izmeu ostalog, usklaivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom EU.
56

Rezolucija Parlamentarne skuptine BiH o evropskim integracijama i Paktu stabilnosti, SG BiH br. 12/99 od
08.08.1999. godine

78

Podravanje

nastojanja

BiH

da

zavri

tranziciju

trine

privrede,

unapreenje privrednih odnosa i razvijanje podruja slobodne trgovine sa

Evropskom zajednicom.
Podsticanje regionalne saradnje.
Osnovne

vrijednosti prema kojim ugovorene

strane

izraavaju

svoju

opredijeljenost sadrane su u preambuli Sporazuma57:

Uspostavljanje i konsolidacija stabilnog evropskog poretka.
Razvoj civilnog drutva i demokratizacija, izgradnja institucija i reforma
javne uprave, poveana trgovina i privredna saradnja, saradnja na
podruju pravosua i unutranjih poslova.
Vee politike i privredne slobode, uz vladavinu i potivanje ljudskih prava.
Pravo na povratak svih izbjeglih i raseljenih lica i zatita njihovih prava.
Slobodna trina privreda i spremnost EU-a da pomogne privrednim
reformama u BiH .
Slobodna trgovina, u skladu s pravima i obavezama iz Svjetske trgovinske
organizacije (WTO).
Redovan politiki dijalog o dvostranim i meunarodnim pitanjima od
obostranog interesa, ukljuujui i regionalne aspekte.
Razvoj trgovine i ulaganja.
Usklaivanje zakonodavstva u relevantnim podrujima.
Sprovoenje reformi i obnove kao i tehnika, finansijska i privredna pomo.

57

Uredba Vijea br. 2007/2000 od 18.09.2000, dopunjena Uredbom br. 2563/2000 od 20.11.2000. na snazi do
31.12.2005.

79

Ciljevi SSP
Politika, ekonomska, drutvena
stabilizacija i ekonomski rast

Pristup tritu

Politiki
dijalog

Kretanje

Kretanje

robe

kapitala

Politike

Radnici

Usluge

saradnje

-SSP vijee

Ekonomska

Regionalna saradnja

-Komitet
-Parlamentarni

Finansijske

Bilate ralni sporazumi o regionalnoj sa radnji

usluge

Harmonizacija prava

Industrija

komitet

Ulaganja

-Demokratija
-Stabilnost
-Regional na
saradnja
-Saradnja ZVSP

Carine

Unutranje trite i trgovina, prava na konkurenciju, javne

nabavke, intelektualna i indus trijska svojina, standardizacija,

Socijalna oblast
Kultura

zatita potroaa, saradnja u podruju sudstva i unutranjih

Obrazovanje

poslova, usklaenost zakonodavstva

4.4. Sporazum i usklaivanje zakonodavstva

Iako su u BiH u proteklom periodu dobrovoljne harmonizacije zakonodavstva,

pogotovo u periodu ispunjavanja Programa prioriteta iz 16 oblasti Studije
izvodljivosti, doneseni zakoni i formirane institucije, glavne obaveze za usklaivanje
zakonodavstva su tokom pregovaranja i nakon potpisavanja Sporazuma.
Sporazum predvia osnivanje sljedeih tijela:
Vijee za stabilizaciju i pridruivanje na ministarskom nivou.
Odbor za stabilizaciju i pridruivanje na tehnikom nivou.
Pododbor za stabilizaciju i pridruivanje na tehnikom nivou.
Parlamentarni

odbor

za

stabilizac iju

interparlamentarne saradnje.

80

pridruivanje

na

nivou

Vijee za stabilizaciju i pridruivanje 58 nadleno je, u prvom redu, za

primjenu i sprovoenje Sporazuma, a razmatra i sva vana pitanja iz oblasti primjene
samog Sporazuma, kao i sva druga bilateralna ili meunarodna pitanja od
obostranog interesa. Sastoji se od lanova Vijea EU-a kao institucije koju
predstavljaju drave-lanice, zatim lanova Evropske komisije kao institucije koja
prestavlja interese Unije i lanova koje e delegirati BiH. U radu Vijea mogu
uestvovati i predstavnici Evropske investicione banke u svojstvu posmatraa i to u
domenu rada koji se odnosi na ovu Banku. U sluaju nastanka bilo kakvog spora, ili
nesporazuma izmeu strana potpisnica po osnovu tumaenja i/ili primjene
sporazuma, Vijee je nadleno za rjeavanje takvih sporova i nesporazuma o emu
donosi obavezujuu odluku.
Odbor za stabilizaciju i pridruivanje je tijelo ija je uloga da pomae
Vijeu u procesu obavljanja njegovih dunosti. Sastav Odbora je isti kao i sastav
Vijea. Vijee ne daje ovlaenja Odboru za rjeavanje sporova, ali je Odbor ovlaen
da osnuje pododbore.
Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruivanje je tijelo koje se
osniva Sporazumom i predstavlja specifini mehanizam redovnih konsultacija i
parlamentarnog uvida u nain sprovoenja obaveza preuzetih Sporazumom o
pridruivanju. Parlamentarni odbor je i forum u kome e predstavnici Parlamentarne
skuptine BiH i Evropskog parlamenta redovno razmjenjivati miljenja, a ovim
Odborom naizmjenino e predsjedavati parlamentarci BiH i Evropskog parlamenta.

4.5. Evropsko partnerstvo

Osim prioriteta u oblasti usklaivanja zakonodavstva koji e biti definisan i

Sporazumom, BiH u ovom momentu svoje zakonodavne aktivnosti planira u skladu
sa zahtjevima Evropskog partnerstva59 - plan iran je srednjoronih prioriteta. Naime, s
ciljem daljeg produbljivanja odnosa sa dravama koje se nalaze u procesu
58

Na osnovu Izvjetaja Evropske komisije, Vijee ministara BiH krajem 2003. godine usvojilo je Program
aktivnosti za realizaciju prioriteta u 2004. godini. Neophodno je istai da se stepen ispunjenosti iz Programa
ocjenjuje kao pozitivan na sjednicama Konsultativne radne grupe
59
Samit Evropskog vijea i Samit EU i drava Zapadnog balkana odran u Solunu, 19. 20. i 21. juna 2003.
godine

81

stabilizacije i pridruivanja, EU je osmislila i ponudila dravama regiona, na Samitu

odranom u Solunu, u junu 2003. godine, Evropsko partnerstvo, inspirisano
Pristupnim partnerstvom za drave centralne i istone Evrope, analogno evropskim
ugovorima.
BiH je razrad ila srednjorone prioritete koji su utvrivali plan zakonodavnih
aktivnosti do 2007. godine.

4.6. BiH i Vijee Evrope

Proces evropskih integracija u kojem BiH uestvuje ne bi bio potpun ako se ne bi

naglasio znaaj njenog prijema u Vijee Evrope. BiH je, 24. aprila 2002. godine,
postala 44. punopravna lanica Vijea Evrope, ime je prihvatila visoke vrijednosti
koje ovo tijelo promovie u oblasti zatite ljudskih prava, parlamentarne demokratije,
vladavine prava,i izgradnje svijesti o evropskom identitetu.
Pravni akti koje donosi Vijee Evrope su konvencije i predstavljaju glavni in strument
za pravnu saradnju drava-lanica, a reguliu sljedee oblasti:
Osnovna prava (Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda,
zabrana torture,

Evropska socijalna

povelja,

manjine,

zatita podataka,

biomedicina);
Sudska saradnja i unutranji poslovi-krivino pravo (izruenje, uzajamna pomo u
krivinim stvarima, pranje novca i trgovina drogom, transfer krivinih postupaka),
graansko i trgovako pravo, porodino pravo, upravno i fiskalno pravo,
korupcija, kretanje lica, izbjeglice i azil;
Nakon prijema u lanstvo Vijea Evrope, BiH je uruena lista koja sadri vie
od 90 uslova, a treba imati u vidu da su neki od tih uslova direktno povezani sa
Studijom izvodljivosti. Prvi od uslova iz 16 prioritetnih oblasti za zakljuivanje
Sporazuma o pridruivanju podrazumijeva imp lementaciju kriterijuma Vijea Evrope
koji se odnose na BiH, a to su oblasti demokratije i ljudskih prava.

82

Odluke Vijea Evrope nemaju obavezujui pravni karakter, ali je veoma vano
insistirati da Vijee Evrope ne prihvata loe politike odluke koje mogu imati
posljedice u svijetu, to se veoma esto dogaalo u posljednjem periodu. Zbog toga
se treba stalno raditi na tome, te politiki i diplomatski na vrijeme reagovati.
4.7. Parlamentarna skuptina BiH i Evropski parlament

U cjelokupnom procesu evropskih integracija u kojima se BiH nalazi

najznaajnija u loga pripada Parlamentarnoj skuptini BiH, koja je nedvosmisleno
pokazala opredijeljenost i podrku ovom procesu.
Saradnja s Evropskim parlamentom poela je 1998.godine, od kada se biljei
znaajan napredak u nivou i obimu saradnje. Od 1998.godine, saradnja se odvijala
na nivou Kolegijuma oba doma Parlamentarne skuptine BiH i delegacije Evropskog
parlamenta za jugoistonu Evropu. Nakon tri redovna godinja susreta, dobila je vii
oblik saradnje, i to Komisije za vanjske poslove Predstavnikog doma i Komisije za
vanjsku i trgovinsku politiku Doma naroda Parlamentarne skuptine sa delegacijom
Evropskog parlamenta za jugoistonu Evropu.
Kontinuiranoj podrci procesu evropskih integracija Parlamentarna skuptina
BiH dodatno je doprinijela osnivanjem zajednike Komisije oba doma za evropske
integracije 60. Primarne nadlenosti ove Komisije su nadzor nad sprovoenjem
procesa stabilizacije i pridruivanja i usklaivanjem zakonodavstva, analiziranjem
uinaka integracione strategije za BiH i koordiniranje rada radnih tijela u vezi sa
evropskim integracijama. Od 2003.godine Komisija je sagovornik i partner delegacije
Evropskog parlamenta za jugoistonu Evropu.
Dajui snanu podrku svim institucijama BiH u izvravanju reformskih
zadataka, neophodnih za pribliavanje EU, oba doma Parlamentarne skuptine su, na
plenarnoj sjednici odranoj 22.aprila 2003.godine, usvojila je odreene zakljuke:
Postoji potpuni politiki konsenzus u Parlamentarnoj skuptini BiH o tome da je
lanstvo u EU prioritet;

60

Slubeni glasnik BiH br. 13/03 od 19. maja 2003. godine

83

Oba doma Parlamentarne skuptine zaduuju Vijee ministara BiH da izrad i

operativne i strateke dokumente u saradnji sa Evropskom komisijom i ostalim
institucijama EU,

koji e vodit i realizaciju do cilja, to jest ka njenom

punopravnom lanstvu u Uniji. Ovi dokumenti treba da sadre sve strukturalne

reforme koje je neophodno sprovesti da bi BiH postala samoodriva drava i da b i
se izvrio prenos ovlaenja sa meunarodne zajednice na domae institucije;
Strukturalne reforme treba da potuju unutranji karakter BiH kao sloene,
vienacionalne drave u kojoj

treba u potpunosti osvariti i kolektivna i

pojedinana prava na cijelom prostoru ;

Parlamentarna skuptina podrava aktivnosti Vijea ministara BiH preduzete do
sada u procesu stabilizac ije i pridruivanja i preuzima obaveze da kroz svoja
radna tijela osigura da se ti strateki dokumenti realizu ju i prate u Parlamentu ;
Od entiteta se oekuje da iskoriste svoja ustavna ovlaenja i preduzmu
odgovornost za pitanja koja su u njihovoj nadlenosti, a koja se direktno odnose
na proces stabilizac ije i pridruivanja EU;
Oba doma Parlamentarne skuptine e redovno, svaka tri mjeseca, razmatrati
dinamiku i tok ostvarivanja ovih zakljuaka, na osnovu izvjetaja Vijea ministara
BiH;
U

fazi implementacije obaveza preuzetih

Sporazumom, Parlamentarna

skuptina e dalje razvijati mehanizme za nadgledanje i praenje procesa

blagovremenog i uspjenog ispunjavanja obaveza koje za BiH proizilaze iz
Sporazuma; uee Parlamentarne skuptine bie posebno znaajno u podruju
usklaivanja zakonodavstva.

4.8. Faza dob rovoljnog usklaivanja zakonodavstva

Obaveza usklaivanja zakonodavstva BiH nastaje potpisivanjem Sporazuma o

stabilizaciji i pridruivanju, ali da bi se to kvalitetnije pristupilo ovoj nesumnjivo
najveoj obavezi u pridruivanju EU, Vijee ministara donijelo je Odluku o

84

procedurama u postupku usklaivanja zakonodavstva BiH sa evropskim 61. Odlukom

se utvruju procedure u postupku pripreme nacrta i prijedloga normativnih akata
koje donose ministarstva BiH, upravne organizacije, institucije i ostala tijela uprave
BiH.
Svaki predlaga normativnog akta, koji e biti razmatran na Vijeu ministara
BiH, duan je da popuni uporedni prikaz i potpie izjavu o usklaenosti , te se oba
dokumenta dostavljaju zajedno sa nacrtom, odnosno prijedlogom normativnog akta
Direkciji za evropske integracije na konanu provjeru.
Zbog potrebe

vreg instit ucionalnog povezivanja, potrebno je donijeti

poseban akt kojim e se precizno definisati sveobuhvatan nain saradnje u procesu

harmonizacije pravnog sistema u BiH, ukljuujui oba entit eta i Brko distrikt. Da bi
se proces odvijao bez tekoa, ocijenjeno je da bi formiranje radnih grupa za
usklaivanje zakonodavstva znaajno doprinijelo cjelokupnom procesu evropskih
integracija, pogotovo u vezi sa buduim pregovorima sa Unijom o Sporazumu i
realizacijom srednjoronih prioriteta iz Evropskog partnerstva62. Radne grupe su i
ekspertska podrka timovima za pregovaranje. Ovakva odluka je specijalistiki pristup
u realizaciji potrebnih aktivnosti, mjera i zadataka u procesu usklaivanja
zakonodavstva, poev od izrade teksta novih propisa u kojem uestvuju svi nivo i
vlasti u BiH, to se smatra kljunim momentom u cjelokupnom procesu integracija.
Zakonodavstvo u BiH mora biti ureeno prema standardima Evropske unije,
jer se na taj nain pokazuje koliki je na interes da imamo uopte pravnu dravu.To
ne znai da prihvatamo ono to nije primjereno za na sistem i da odbacimo ono to
se kod nas pokazalo efikasnim. Moramo se rukovoditi injenicoma da je BiH sa
entitetima tek u razvoju i da su manjkavosti u pravnom sistemu uoljive,a da sistem
treba u kontinuitetu doraivati.To rade i ureenije drave od nas.

61

Do sada su u regionu zakljuena 2 sporazuma o stabilizaciji i pridruivanu sa Republikom Hrvatskom i

Makedonijom koji slue kao referentni dokumenti
62
Slubenio glasnik BiH br. 44/03 od 31. decembra 2003. godine

85

Prikaz faza dobrovoljnog usklaivanja zakonodavstva

1. Naziv propisa Evropske unije, predmet i cilj regulacije:
2. Nacrt predloenog nacrta/prijedloga propisa, predmet i cilj regulacije:
3. Usklaenost sa primarn im izvorom prava Evropske unije:
4. Usklaenost sa sekundarnim izvorom prava Evropske unije:
a)

b)

c)

d)

e)

Odredbe i zahtjevi

Odredbe

Usklaenost odredbe

Razlozi za

Predvieni datum

propisa Evropske

nacrta/prijedloga

nacrta/prijedloga

djeliminu

za postizanje

unije

propisa

propisa sa odredbama

usklaenost ili

potpune

propisa EU

neusklaenost

usklaenosti

5. Usklaenost sa ostalim izvorima prava Evropske unije:

4.9. Uloga DEI u procesu usklaivanja pravnog sistema BiH

Integracioni proces u BiH usmjeren ka lanstvu u EU,i aktivnosti institucija

vlasti koje se preduzimaju u vezi s tim, usklauje i prati predsjedavajui Vijea
ministara BiH, kome je, radi uspjenijeg obavljanja ovih poslova, neposredno
odgovorna DEI. U organizacionom smislu, DEI je osnovana kao stalno tijelo Vijea
ministara, iji su mjesto i uloga, prava, obaveze i odgovornosti u procesu
usklaivanja pravnog sistema BiH definisani postojeim materijalnim i procesnim
propisima 63.
Najbitnije nadlenosti i odgovornosti DEI su:
koordinacija poslova na usklaivanju pravnog sistema BiH sa evropskim
standardima;
provjera usklaenosti svih nacrta zakona i propisa koje Vijeu ministara
dostavljaju ministarstva i upravne organizacije;

63

lan 23. Zakona o Vijeu ministara BiH (Slubeni glasnik BiH br. 38/02), lan 18 Zakona o ministarstvima
i drugim organima uprave (Slubeni glasnik BiH br. 5/03), lanovi 6.3, 12.a i 31. f. Poslovnika o radu Vijea
ministara BiH (Slubeni glasnik BiH br. 22/03),

86

koordinacija sprovoenja odluka koje donose nadleni organi i institucije

BiH, entiteta i Brko distrikta, u odnosu na sve aktivnosti potrebne za
evropske integracije;
uee u aktivnostima ili izradi nacrta zakona, drugih propisa i smjernica
koji se odnose na izvravanje poslova koje je BiH duna preduzeti u
procesu ukljuivanja u evropske integracione procese
djelovanje kao glavni operativni partner instit ucija EU u procesu
stabilizacije i pridruivanja;
uspostavljanje funkcionalnog odnosa s ministarstvima, upravnim
organizacijama i entitetskim vladama povodom pitanja koja se odnose na
evropsku integracionu strategiju i politike, usklaivanje zakona i
koordinacija pomoi.
Unutar DEI, kao organizaciona jedinica odgovorna za poslove koji se odnose
na usklaivanje pravnog sistema BiH, uspostavljen je Sektor za harmonizaciju ovog
sistema u ijem je djelokrugu, izmeu ostalog, i:
osiguranje sistemskog rada na harmonizaciji domae legislative sa
evropskom;
provjera usaglaenosti svih nacrta zakona i drugih propisa koje Vijeu
ministara BiH dostavljaju ministarstva i upravne organizacije;
uestvovanje u planiranju zakonodavne dinamike Parlamentarne skuptine
BiH i pruan je strune pomoi u planiranju zakonodavne dinamike
entitetskih parlamenata/skuptina;
saradnja i operativni kontakti sa relevantnim dravnim i entitetskim
institucijama, te drugim relevantnim partnerima u ovom segmentu;
pomo, struna i tehnika podrka, tokom procesa izrade nacrta propisa i
ocjene uinka.

87

Izjava o usklaenosti
1. Predlaga normativnog akta
2. Naziv normat ivnog akta
1.

Stepen usklaenosti nacrta/prijedloga sa acquis

communautaire

3.1. Primarni izvori prava Evropske unije

3.2. Sekundarni izvori prava Evropske unije
3.3. Ostali izvori prava Evropske unije
3.4. Razlozi (dje limine/potpune) neuskla enosti
3.5. Rok za potpuno usklaivanje
4. Da li je osiguran prevod pravnih izvora na jezike u
slubenoj upotrebi u BiH?
5. Da li je nacrt/prijedlog akta preveden na slubene
jezike Evropske unije
6. Uestvovanje domaih i stranih
konsultanata/eksperata i njihova miljenja
1. PREDLAGA

POMONIK
DIREKTORA DEI

datum i peat

Datum i peat

4.10. Pravila donoenja zakona u okviru prilagoavanja pravnog poretka

Pribliavanje nacionalnog pravnog poretka zahtjevima evropskih standarda

podrazumijeva i znaajne izmjene u vezi sa pravilima i procedurama donoenja
pravnih propisa, odnosno izgradnju savremenog pravnog poretka koji e moi
odgovoriti zahtjevima lanstva. Prije svega, treba imati na umu da se donoenjem
propisa, pa i onog kojim se vri usklaivanje sa legislativom EU, zapravo, sprovodi
prethodno

definisana politika u

izvjesnoj oblasti,

to

ukazuje na potrebu

razumijevanja i izbora politike koja se formulie u formi normativnog akta.

88

Pravila i procedure donoenja propisa treba da ukljue64:

izradu i sprovoenje normativnog okvira za donoenje propisa, zasnovanog
na principu planiranja zakonodavnih aktivnosti u institucionalnom i
vremenskom pogledu; koordiniranje procesa normiranja od resornog
ministarstva

(pravde),

sa

ciljem

promocije

odgovarajue

politike

normiranja, te koordinaciju izmeu izvrne i zakonodavne vlasti;

izbor adekvatne politike djelovanja prije izrade propisa (korienjem
instrumenata

kao

to

su

analiza

normativnog

uinka,

procjena

usaglaenosti sa legislativom EU);

uvoenje i potivanje unificiranih standarda i prakse u pripremi i izrad i
nacrta propisa, kako u pogledu strukture cijelog propisa, pojedinih
odredaba, tako i u pogledu njegovih sastavnih dijelova i obrazloenja;
razvoj institucionalne saradnje i ukljuivanje civilnog drutva i privrede.
Parlamentarna skuptina BiH usvojila je jedinstvena pravila za izradu propisa u
institucijama BiH, kojima su prihvaeni prethodno navedeni principi, zbog ega je
vano insistirati na njihovom sprovoenju. Jedinstvena pravila primjenjuju se u izrad i
propisa u institucijama BiH, ali se, takoe, preporuuju niim nivoima uprave.
Konani rezultati njihove primjene trebalo bi da budu kvalitetni domai propisi koje
karekterie jasan pravni jezik, razumljiv ne samo upravi ve i graanima.
U tom kontekstu naroit o je bit na uloga Kancelarije za zakonodavstvo Vijea
ministara BiH i odgovarajuih zakonodavnih komisija Parlamentarne skuptine BiH, te
odgovarajuih entitetskih tijela. Novi pravni izrazi, instituti, ak i elementi razliitih
pravnih tradicija (anglo-saksonske), ve su uvedeni u pravni sistem BiH. Ova tijela
imaju teak zadatak da udovolje potrebi prilagoavanja pravnog sistema BiH
zahtjevima EU i potrebi da se ouva postojei pravni sistem i pravna tradicija BiH.
Zbog toga je njihov zadatak da olakaju usklaivanje zakonodavstva BiH sa
evropskim, uz istovremeno poboljanje kvaliteta domaeg zakonodavstva.

64

Tako na primjer, politika u oblasti zatite potroaa implicira jaanje administrativnih ili sudskih procedura za
efikasnu zatitu potroaa, te uspostavu vansudskih mehanizama za rjeavanje sporova, a u sektoru standarda
zahtijeva se jaanje privatnog sektora za ocjenu usklaenosti proizvoda koja se izuzima iz ovlatenja javne
administracije, odnosno dravne uprave.

89

4.11. Izbor odgovarajueg tijela normativnog instrumenta

Osnovno pravilo je da normativni instrument kojim se preuzima propis EU u

nacionalno zakonodavstvo mora bit i pravno obavezujui i imati efektivan uinak, a
pitanje izbora ostavljeno je dravama-lanicama.
Propisi koji se donose na nivou institucija BiH su:
Ustav,
sporazumi,
zakon,
poslovnik,
odluka,
upustvo,
pravilnik,
drugi opti akti.
Generalno, propisi Parlamentarne skuptine i Vijea ministara, te pojedinih
ministarstava i drugih organa uprave, imaju potrebnu obavezujuu snagu i
efektivnost koji ih ine podobnim za preuzimanje legislative EU. Takvu podobnost
imaju i kolektivni ugovori, te drugi opti pravni akti, to iskljuuje upravne akte kao
pojedinane65.
Selekcija odgovarajueg normativnog akta zahtijeva fleksibilniji i sistematiniji
pristup, te nastoji:
izbjei mehaniko preuzimanje putem zakona, to moe uzrokovati
esto nepotrebno duge zastoje u proceduri donoenja i proceduri
izmjena;
obezbijediti preuzimanje vie propisa EU koji ureuju istu materiju
jednom ili s vie uredbi, te izbjei nepotrebno preuzimanje istih propisa
EU u dva ili vie domaih propisa66.
65

Kolektivni ugovori smatraju se dovoljnim da se reguliu odnosi izmeu poslodavca i zaposlenog, pod uslovom
da se osigura primjenjivost i mogunost spora u sluaju nesaglasnosti sa odredbama direktive.
66
Kao to je sluaj sa direktivama iz oblasti zatite potroaa koje su preuzete u jedan - Zakon o zatiti
potroaa. Ipak, iste direktive preuzete su Zakonom o obligacionim odnosima BiH.

90

Karakter i obuhvatnost politike EU, te forma propisa kojim je ve regulisana

predmetna oblast, faktori su koji, osim forme postojeeg zakona u odreenoj oblasti
u BiH i njegovog znaaja, takoe utiu i na izbor odgovarajueg pravnog
instrumenta.
Zakonom e se preuzimati:
uredbe (zakon se zamjenjuje originalnom uredbom na datum pristupanja);
direktive koje ukljuuju opte principe za specifina podruja ili
horizontalne direktive;
direktive kojima se konstit uiu prava i obaveze pravnim i fizikim licima;
pravni akti ija implementacija podrazumijeva dopunu postojeih zakona.
Aktima resornog ministarstva preuzee se:
tehnike direktive,
direktive podlone estim izmjenama.
Propisi koji bi mogli imati politike implikac ije trebalo bi da se implementiraju uz
uee Parlamentarne skuptine BiH.
Akti ministarstava trebalo bi da se koriste za sprovoenje tehnikih i slinih
sloenih direktiva, kao i za direktive koje su podlone estim izmjenama.

4.12. Tehnika pomo Evropske komisije u usklaivanju zakonodavstva

TAIEX je skraenica za Tehniku pomo i razmjenu informacija, jedinice Opte

uprave za proirenje u Komisiji. Cilj TAIEX-a je da novim dravama lan icama,
dravama kandidatima i dravama zapadnog Balkana, osigura kratkoronu tehniku
pomo, u skladu s optim ciljevima Komisije u oblasti pribliavanja, primjene i
sprovoenja legislative EU67.
Tri su osnovna oblika pomoi putem TAIEX-a:

67

Klasifikaciju identifikacionih brojeva propisa u BiH za potrebe ove baze podataka predloila je DEI. U
poetnoj fazi softver instaliraju u institucijama i drugim organima uprave u BiH slubenici DEI, i to u
organizacionoj jedinici koja se bavi normiranjem i usklaivanjem, te slubeniku ovlaenom za unos podataka
koga normira svaka institucija. Distribucija irem krugu slubenika na razliitim nivoima vlasti slijedi nakon
uspostave mehanizama saradnje i koordinacije u procesu harmonizacije.

91

Tematski seminari o specifinim pitanjima prava EU i njegove

implementacije;
Ciljane studijske posjete institucijama EU ili drava lanica ili
organizovanje radionica seminara u dravi korisnici pomoi
TAIEX Progress Edit or.
Jedan od ciljeva TAIEX-a jeste da dravama korisn icama osigura bazu
podataka legislative EU radi olakavanja procesa usklaivanja i monitoringa napretka
u ovom procesu, kao i definisanje potreba za daljn ju tehniku pomo. Za tu funkciju
jedinica TAIEX kreirala je software Progress Editor kao efikasno sredstvo razmjene
informacija o legislativi EU i nacionalnim programima donesenim u postupku
usklaivanja zakonodavstva, koji je

bez naknade

stavljen

na raspolaganje

korisnic ima.
Tri glavne kategorije podataka sadrane su u ovom programu:
mjere EU, odnosno legislativa Unije;
nacionalne mjere, odnosno propisi u BiH kojima je vreno preuzimanje
legislative EU;
prevodi legislative Unije.
Prvo prua TAIEX, a drugo dvoje osiguravaju drave korisnice.

4.13. Procedura unosa i razmjene informacija putem TAIEX Progress Editor-a

Podaci o legislativi EU, odnosno baza propisa EU, ini sastavni dio Programa i
Kancelarija TAIEX-a je aurira pet puta godinje i sa izvrenim izmjenama dostavlja
koordinatoru u svakoj zemlji. Podatke o nacionalnim mjerama unose ovlaeni
slubenici institucija (normirani od institucije) u skladu sa unificiranom klasifikac ijom
identifikacionih brojeva legislative u BiH. Uneseni podaci u elektronskoj formi
dostavljaju se ovlaenim slubeniku DEI koji objedinjuje podatke svih institucija i
dostavlja ih Kancelariji TAIEX-a. Auriranje se, takoe, vri najmanje pet puta
godinje, to znai da su institucije dune dostavljati nove unose, u prosjeku, svakih
70 dana.

92

4.13.1. ZNA AJ TAIEX Progress Editor-a

Iskustva prethodnog proirenja pokazuju da je TAIEX Progress Editor (PE) bio

koristan instrument, kako za Komisiju, tako i za drave korisnice.
Komisiji omoguava uvid u ostvareni progres u procesu usklaivanja
propisa i identifikacije specifinih potreba u odreenoj oblasti.
Harmonigram TAIEX Progress Edit ora je osnova procesa u kasnijoj
integracionoj fazi.
Istu mogunost nudi i BiH, naroito imajui u vidu da jo nismo razvili
slian instrument praenja zakonodavnih aktivnosti. Osim toga,
slubenicima u BiH omoguava jednostavan pristup legislativi Unije
(direktnim linkovima na EUR-lex baze podataka), obuhvatan pregled
legislative EU, klasifikovane prema pregovarakim poglavljima, auriranu
listu propisa u svakom od pojednih poglavlja i slino. Prednost Programa je
i relativno jednostavno korienje koje zahtijeva

opte poznavanje rada

raunskih programa, a unos podataka zahtijeva vie tehnikog znanja ili

iskustva u radu sa bazama podataka.
Stoga se preporuuje slubenicima koji se bave pit anjima harmonizacije da
se upoznaju sa Progress Editorom, kao i dostupnim bazama podataka na
web-stranici TAIEX-a.
5.

NAPREDAK BOSNE I HERCEGOVINE U 2007.GODINI

Od marta, 2002.godine, Evropska komisija redovno izvjetava Vijee i

Parlament o napretku, postignutom u zemljama regije zapadnog Balkana.

Kada je rije o BiH, ova Komisija opisuje odnose Bosne i Hercegovine i Unije,
analizira situaciju u BiH u pogledu politikih kriterijuma za lanstvo, kao i
ekonomskih, te preispituje sposobnosti BiH za sprovoenje evropskih standarda, to
jest da postepeno pribliava svoje zakonodatvstvo i ostale segmente u skladu sa
Sporazumom o pridruivanju i priortitetima EU.
BiH je u 2007.godini imala dobre rezultate u ekonomskom i politikom smislu,
ali to nije dovoljno, kada se uzme u obzir da je rat ve davno proao i da

93

Meunarodna zajednica jo ima uticaja na ovim prostorima. Zato se moraju traiti

rjeenja, kako bi proces oporavka u narednom periodu bio bri.
5.1. KONTEKST

BiH je potencijalni kandidat za lanstvo u EU, a pregovori o Sporazumu i

stabilizaciji izmeu BiH i EU slubeno su otvoreni u novembru, 2005.godine. Oni nisu
formalno zakljueni zbog nedovoljnog napretka BiH u sprovoenju potrebnih reformi,
sloenih institucionalnih rjeenja u BiH, estih udara na Dejtonsko-pariski mirovni
sporazum i nac ionalistike retorike politikih lidera u BiH koji ugroavaju program
reformi u dravi.
Od 1995.godine, u BiH postoji meunarodno prisustvo pod okriljem UN-a, a
okonae se kada prestane djeovati Kancelarija visokog predstavnika (OHR-a).
Meutim, zatvaranje OHR-a zavisi od razvoja dogaaja u BiH i regionu. EU nastavlja
razvijati znaajne resurse u BiH u okviru Zajednike i vanjske politike(CFSP) i
Evropske bezbjednosne i odbrambene politike(ESDP). Evropska unija je izrazila
namjeru da nakon zatvaranja OHR-a pojaa svoj angaman u Bosni i Hercegovini68.

5.2. ODNOSI IZMEU EU i BOSNE I HERCEGOVINE

Bosna i Hercegovina uestvuje u Procesu stabilizacije i pridruivanja, a

pregovori o Stabilizaciji i pridruivanju su sredinji element ovog procesa. Tehniki
pregovori su okonani u decembru, 2006. godine, a u maju, 2007.godine, drave
lanice su podrale ishod pregovora.
Napredak u oblasti javnog emitovanja i reforme javne uprave takoe su uslov
iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju. Neuspjeh politikih lidera u BiH da
postignu

potrebne

reforme i ostvare zakljuke

Sporazuma o

stabilizaciji

pridruivanju ozbiljno ugroava perspektive Bosne i Hercegovine u pogledu evropskih

integracija.

68

Strategija proirenja i glavni izazovi 2007-2008

94

Kroz Evropsko partnerstvo EU prua smjernice vlastima Bosne i Hercegovine o

reformskim prioritetima. Napredak na planu tih reformskih prioriteta se podstie i
prati putem sastanaka Monit oringa reformskog procesa ( RPM), koji ostaju kljuni
elemenat za politiki, ekonomski i tehniki dijalog EU i BiH.
Redovni sastanak Evropskog parlamenta i parlamentaraca BiH odran je u
junu, 2007.godine, a u septembru iste godine uspostavljena je Ministarska trojka
EU/Bosna i Hercegovina kako bi raspravljala o kljunim politikim pitanjima.
Evropska unija nastavlja razvijati znaajne resurse u Bosni i Hercegovini u
okviru Zajednike i bezbjednosne politike i Evropske bezbjednosne i odbrambene
politike. Novi specijaln i predstavnik EU (EUSR), istovremeno je i Visoki predstavnik u
BiH.
Mandat EUSR-a je da u ime EU daje savjete i olakava politike procese, te
promovie cjelokupnu politiku koordinaciju u BiH. Mandat EUSR-a je ojaan u martu
i ju lu, 2007.godine, i produen do februara, 2008.godine. Vijee za imp lementaciju
mira, na sastanku u februaru, konstatuje da zbog situacije u BiH i regionu, posebno
na Kosovu, ne dozvoljava da se Kancelarija visokog predstavnika zatvori i njen
mandat produuje do daljnjeg.
Misija EUFOR-a/ALTHEA je smanjila broj svojih snaga na 2.500, dok je
istovremeno osigurala kapacitete kako bi doprinijela odravanju sigurnog i
bezbjednog okruenja. Mandat Policijske misije EU produen je u 2008.godini, jo na
dvije godine.
U septembru, 2007.godine, EU i Bosna i Hercegovina su potisale sporazume o
olakavan ju viznog reima i o readmisiji. Novi aranmani o olakavanju viznog reima
vani su za omoguavanje kontakata meu ljudima. Ta rjeenja e pojednostaviti
procedure izdavanja viza za odreene kategorije graana BiH, ukljuujui studente,
naunike, poslovne ljude, novinare i turiste. Takoe e trokovi i izdavanje viza ostati
na postojeem nivou, a u nekim sluajevima vize e biti i besplatne. To e omoguiti
veu interakciju izmeu graana drava lanica EU i Bosne i Hercegovine.
to se tie pretpristupne finansijske pomoi, viegodinji indikativni p lanski
dokument za 2007-2009. godinu (MIPD) za BiH usvojen je u junu, 2007.godine.
Pomo za zemlju u okviru programa IPA (Instrument za predpristupnu pomo) za
2007.godinu ukupno je iznosio 62, 1 milion evra.

95

Glavna podruja interesa su jaanje vladavine prava i struktura javne uprave,

ekonomski i socijaln i razvoj, te demokratska stabilizacija, kao i podrka civilnom
drutvu. Dodatno je iz fondova Zajednice obezbijeeno 6, 4 miliona evra za podrku
budetu Kancelarije visokog predstavnika u BiH.

5.3. POLITIKI KRITERIJUMI

Ovaj aspekt podrazumijeva napredak BiH u ispunjavanju Kopenhakih

politikih

kriterijuma 69,

koji

zahtijevaju

stabilnost

institucija

koje

garantuju

demokratiju, vladavinu prava, potivanje ljudskih prava i zatitu manjina . Takoe

prati regionalnu saradnju, dobrosusjedske odnose za zemljama koje su ukljuene u
proirenje i dravama lanicama, te potivanje meunarodnih obaveza, kao to je
saradnja sa UN-ovim Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju (MKSJ).
5.4. DEMOKRATIJA I VLADAVINA PPRAVA
5.4.1. Ustav

Ustav BiH, koji je sadran u Aneksu IV Dejtonsko-pariskog mirovnog

sporazuma (DPA), uspostavio je sloenu institucionalnu arhitekturu.Ovaj Sporazum je
okonao rat i donio mir i stabilnost u BIH. U okviru dananje ustavne strukture, gdje
se BiH sastoji od dva entiteta : Republike Srpske i Federacije BiH, postignut je
napredak, ali nedovoljan, jer preglomazan politiki aparat, posebno u Federaciji BiH,
sprjeava donoenje brzih i efikasnih odluka u procesu reformi.
BiH jo

zaostaje u demokratskim procesima. Nema vladavine prava u

stvarnom smislu, to daje Evropskoj uniji za pravo da i dalje insistira na tome. Iako je
zakonodavstvo rijeeno u nekim oblastima, ono se u praksi dosljedno ne primjenjuje,
to je najvei problem, koji moramo u dogledno vrijeme prevazii.
S obzirom na to da je Parlamentarna skuptina BiH, u aprilu 2006.godine,
odbila paket predloenih ustavnih amandmana, nije bilo daljnjih pokuaja da se
Ustav izmijeni. I dalje postoji neslaganje politikih lidera u vezi s obimom budue
69

Radni dokument Komisije Evropskih zajednica, Brisel, 06.11.2007

96

ustavne reforme. Nacionalistika retorika politikih lidera u BiH onemoguila je

reforme u vie podruja. Nakon presude Hakog tribunala u vezi tube BiH protiv
Srbije i Crne Gore, jedan broj bonjakih plitiara pozvao je na jednostrane ustavne
promjene, posebno u vezi sa statusom Srebrenice. Politiko rukovodstvo Republike
Srpske tada je pokrenulo mogunost referenduma o samoopredjeljenju i povlaenje
nadlenosti sa dravnog nivoa.
Vlasti Bosne i Hercegovine nisu pokazale kapacitet da preduzmu politiku
odgovornost i odgovornost za reforme, pa zbog politike situacije i nepostojanja
volje, Visoki predstavnik i dalje ima vanu ulogu u reformskim procesima i pitanjima
upravljanja dravom, to jednom broju politiara u BiH i odgovara.
Entiteti nisu uspjeli usag lasiti svoje ustave sa odlukom Ustavnog suda BiH iz
marta 2006.godine, kojim je odlueno da entit etski grbovi, zastave i himne nisu u
skladu sa Ustavom BiH. Republika Srpska je postigla sag lasnost o novim simbolima.
Federacija BiH je formirala komisiju koja e predloiti nove entit etske simbole, ali u
ovom entit etu i ne postoji neki interes da se pronae rijeenje, jer smatraju da
entitetski simboli nisu potrebni, ve samo simboli na nivou jedinstvene BiH.
5.4.2. Parlament

Bosna i Hercegovina ima dvodomni dravni Parlament, uz parlamente na nivou

Republike Srpske i Federacije BiH, Brko distrikta i kantona.
Parlamentarna skuptina BiH sastoji se od Predstavnikog doma i Doma
naroda, ali parlamentarne aktivnosti teku sporo zbog veoma estih nepomirljivih
politikih stavova delegata. Na sporost rada dravnog Parlamenta utie i sporost
Vijea ministara BiH u predlaganju zakona.
Rad Parlamentarne skuptine BiH i dalje je ogranien zbog komplikovane
parlamentarne

strukuture,

jer

pojedini

Predstavniki dom i Dom naroda BiH.

97

zakoni

nekoliko

puta prolaze

kroz

5.4.3 Predjednitvo BiH i Vlada

Kao rezultat odbacivanja ustavnih amandmana, u aprilu 2006.godine,

Predsjednitvo BiH je trolano i predstavlja tri konstit utivna naroda u BiH. Nastavlja
se rotirati svakih osam mjeseci. Njegov mandat ukljuuje odreenu ulogu u spoljnoj
politici,

predlaganje

godinjeg budeta i zastupanje

BiH u

meunarodnim

organizacijama. Predsjednitvo se redovno sastaje, ali lanovi su, uglavnom,

nastavili

iskazivati

prvenstveno

pripadnost

svom entitetu

izbornoj

bazi-

konstit utivnom korpusu biraima, dok su pokazivali malo sposobnosti da dou do

zajednike pozicije, pa se u posljednje vrijeme esto koriste i vetom u vezi s kljunim
odlukama.
Savjet ministara BiH

je izvrna i operativna vlast i u okviru svojih

ministarstava obavlja poslove koji su zajedniki za Bosnu i Hercegovinu. Osim,

predsjedavajueg, u inostranim aktivnostima nadlean je ministar inostranih poslova
BiH, ali vrlo esto se deava da u javnosti istupaju zavisno od politike i nacionalne
ideologije.
Direkcija za evropske integracije(DEI) je direktno povezana s Vijeem
ministara i ima vanu ulogu u BiH za programiranje pomoi Evropske unije.
Direkcija za ekonomsko planiranje je odgovorna za praenje srednjorone
razvojne strategije i namjera joj je da prati izradu nove Dravne razvojne strategije i
Dravnog razvojnog plana.
Vlada RS je bila efikasna u pogledu usvajanja zakona, pogotovo u ekonomskoj
sferi, te postigla uspjeh u privlaenju stranih investicija. Vlada RS efikasno je
nastavila jaanje vlastitog pravnog okvira.

I dalje je protiv prenosa ovlaenja na

dravni n ivo, pogotovo u sluajevima kada to nema niti politiku niti ekonomsku
opravdanost. Posebno je konstruktivna aktivnost Vlade RS u Srebrenici, nakon
presude Meunarodnog suda pravde u vezi tubom BiH protiv Srbije i Crne Gore.
Vlada Federacije je bila manje efikasna u pogledu usvajanja zakona, a njen
rad je bio pod uticajem sloene politike klime i suprotstavljenih partijskih interesa u
tom entitetu. I na ekonomskom planu, rad Vlade Federacije zaostaje za Vladom RS.
U Brko distriktu je ekonomsko stanje mnogo bolje, ali uoljiv je netransparentan

98

nain rada i troenja sredstava.Kada je rije o politikom ambijentu, situaciju diktira

politika klima u entitetima, tako da je to primaran elemenat.

5.4.4. Javna uprava

U Bosni i Hercegovini odreen napredak je postignut na polju javne uprave, a

BiH je na profesionalan na in uestovala u tehnikom dijelu pregovora o Sporazumu
o stabilizac iji i pridruivanju. U aprilu, 2007.godine, imenovan je novi koordinator za
reformu javne uprave, sa etvorogodinjim mandatom. Kancelarija koordinatora za
reformu javne uprave dobila je budetska sredstva za kadrovsko popunjavanje. Sve
vlade su usvojile zajedniku platformu za sprovoenje Strategije javne uprave(PAR),
koja definie odgovornosti na politikom, te na nivou koordinacije i sprovoenja ovog
procesa. U julu, 2007.godine, potpisan je Memorandum o razumijevanju o
uspostavljanju Fonda za reformu javne uprave, koji je finansijski podrala EU 70.
BiH

i dalje trpi zbog komplikovanih admin istrativnih strukutra. Dravna

strukutra reforme javne uprave tek treba da bude sprovedena na odgovarajui nain.
Jo ne postoji bilo kakva sistemska aktivnost koju bi domai faktori preuzeli kao svoju
odgovornost. Kancelarija koordinatora PAR-a i dalje zavisi od strane pomoi.
Koordinacijski odbor PAR-a jo nije preuzeo ulogu pokretaa politikih promjena
usmjeravanja.
Reforma lokalne samouprave, u skladu s Evropskom poveljom o lokalnoj
samoupravi, jo je u toku. Oba entit eta su usvojila zakone o lokalnoj samoupravi. U
novembru, 2006.godine, Vijee Evropskog kongresa lokalnih i regionaln ih vlasti
utvrdilo je da su zakoni o lokalnoj samoupravi u Republici Srpskoj i Federaciji BiH u
cijelosti kompatibilni sa principima Povelje, ali da lokalne vlasti nemaju jasne ustavne
garancije, da optine u velikoj mjeri zavise od finansijskih transfera sa vieg nivoa,
te da su odgovarajue osnovice lokalnih prihoda niske. Promjene u Zakonu o
budetskom sistemu Republike Srpske i Zakonu o prikupljanju prihoda Federacije
BiH, usvojene 2006.godine, dodjeljuju odreene procente prihoda sa jedinstvenog
rauna entit etskim, kantonalnim i optinskim vladama.
70

Izvjetaj o napretku BiH u 2007. godini, Brisel, 06.11.2007. godine

99

Sloene administrativne strukture u BiH, a pogotovo u Federaciji, i dalje su

kamen spoticanja efikasnoj lokalnoj samoupravi.

5.4.5. Civilna kontrola nad bezbjednosnim snagama

Zajednika parlamentarna Komisija za odbranu i bezbjednost i Komisija za

obavjetajni rad i bezbjednost izvravaju svoje dunosti na odgovarajui nain.U
pogledu reforme odbrane, napreduje prenos preostalih dejtonskih zadataka i funkcija
sa EUFOR-a na vlasti BiH. Kada je rije o obavjetajnoj slubi, postignut je znaajan
napredak na pitanjima kao to je borba protiv terorizma, organizovanog kriminala i
ratnih zloina. Obavjetajna i bezbjednosna agencija BiH (OSA) efikasno obavlja
svoje aktivnosti.
U prvom tromjeseju 2008.godine potpisan je Sporazum o korienju pokretne
imovine za potrebe oruanih snaga BiH, ali nepokretna imovina je jo sporna. Razlog
za to je to Republika Srpska insistira da ova imovina ostane vlasnitvo entiteta, a
pritisak iz Federacije BiH i Kancelarije visokog predstavnika je da to bude rijeeno na
nivou BiH. U ovom sluaju je nepotrebno da se to deava, jer je nepokretna imovina
vlasn itvo entiteta, to predvia Dejtonski sporazum.
Kao rezultat napretka u reformi odbrane, ukljuujui i uspostavljanje
demokratske kontrole nad oruanim snagama, NATO je BiH pozvao da se pridrui
programu Partnerstvo za mir i Evroatlantskom vijeu, u novembru 2006.godine.Sam
Sporazum o partnerstvu za mir zakljuen je u decembru iste godine. Jo jedan dokaz
dobre reforme je i poziv NATO-a

Bosni i Hercegovini, na Samitu u Bukuretu,

2008.godine, na inteziviranje saradnje sa vojnom Alijansom, to zapravo znai jo

samo korak za ulazak u NATO.

5.4.5. Pravosudni sistem

Struktura pravosudnog sistema u BiH odrava unutranju strukturu zemlje.

Sudovi postoje na entitetskom i dravnom nivou, a i unutar entiteta. Na dravnom
nivou sistem se sastoji od Ministarstva pravde u okviru Savjeta ministara BiH, Suda
100

BiH sa meunarodnim registrarom i Visokog sudskog i tuilakog savjeta ( VSTV) koji

sprovodi reformu pravosua. VSTV, kao nezavisno i autonomno tijelo, ima vanu
ulogu u poboljanju situacije u pravosuu BiH71.
Ureen je status Centra za obuku sudija i tuilaca u entitetima, kao priznate
institucije za profesionalno obrazovanje sadanjih i buduih sudija i tuilaca i izraena
je srednjorona strategija obuke.
U entitetima, reforma zakona o prekrajima je uspjeno zavrena, a prekrajni
sudovi su spojeni sa osnovnim sudovima.
Iako je u ovoj oblasti generalno vidljiv napredak, ozbiljne prepreke efikasnom
djelovanju pravosua i dalje su prisutne. One ukljuuju etiri paralelne i posebne
jurisd ikcije: na dravnom nivou, u Republici Srpskoj, Federaciji BiH i Brko distriktu;
nekoherentni pravni sistemi; upustva koje izdaje etrnaest ministarstava pravde;
etiri razli ita pravosudna ispita; visok nivo preinaenih krivinih presuda u veim
krivinim predmetima pred Sudom BiH. Meutim, mora se istai da je posebno
komplikovan sistem pravosue u Federaciji BiH, jer je uspostavljen na vie n ivoa i
zahtijeva brzu reorganizaciju, ukoliko se eli postii efekat.
U BiH slab napredak ostvaren je na podruju maloljetnike delinkvencije.
Sprovoenje Strategije i Akcionog plana protiv maloljetnikih prekraja, usvojeno je u
julu, 2006.godine, ali zbog nedostatka odgovarajuih kazneno-popravnih institucija
za maloljetnike i alternativnih mjera za ove prekrioce zakona i dalje je onemogueno
uspostavljanje sistema za rjeavanje maloljetnike delinkvencije.
U pogledu domaeg krivinog gonjenja optuenih za ratne zloine, dravna
Agencija za istrage i zatitu (SIPA) istrauje oko 500 predmeta koji se tiu ratnih
zloina. U ju lu, 2007. godine, otvorene su istrage protiv 93 osobe za koje se sumnja
da su bile umijeane u mreu koja podrava osumnjiene za ratne zloine. Policija RS

71

BiH je ratifikovala veinu konvencija Savjeta Evrope koje se odnose na pravnu pomo u krivinim stvarima i
to: Evropska konvencija o meusobnom pruanju pravne pomoi u krivinim stvarima, Evropska konvencija o
ekstradiciji sa protokolom, Evropska konvencija o prenosu postupka o kaznenim stvarima, Evropska konvencija
o obeteenju rtava krivinih djela nasilja, Evropska konvencija o transferu osuenih lica.
Evropska konvencija o kibernetikom kriminalu koja se nalazi u fazi rati fikacije.
Notifikacijom o sukcesiji BiH je preuzela sve bilateralne i multirateralne ugovore koje je zakljuila, naslijedila
ili ija lanica je bila SFR Jugoslavija.
BiH je zakljuila Ugovor o pravnoj pomoi u graanskim i krivinim stvarima i Ugovor o meusobnom
izvrenju sudskih odluka u krivinim stvarima sa Republikom Hrvatskom.
Slini ugovori sa ostalim bivim republikama eks Jugoslavije su potpisani i nalaze se u fazi rati fikovanj a.

101

je efikasnija u ovom pogledu od policije u Federaciji, s obzirom na to da je

suspendovala 35 policajca koje se dovode u vezu sa ratnim zloinom72.

5.4.6. Regionalna pitanja i meunarodne obaveze

Sprvoenje Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma se nastavlja, ali esto

dolazi u blokadu zbog nacionalistike retorike pojedinih politikih lidera u oba
entiteta.
Moe se slobodno rei da je BiH ispotovala veinu svojih postprijemnih
obaveza prema Vijeu Evrope(VE).
Saradnja BIH sa Meunarodnim krivinim sudom za bivu Jugoslaviju (MKSJ)
je napredovala, a Sud BiH preuzeo je od Hakog tribunala est predmeta o ratnim
zloinima.
to se tie Meunarodnog krivinog suda (ICC)73, Bosna i Hercegovina i dalje
ima bileteralni sporazum o imunitetu sa SAD, sklopljen u junu 2003.godine, kojim je
Amerika dobila izuzee od jurisdikc ije ICC-a to nije u skladu sa zajednikom
pozicijom EU o integritetu Rimskog statuta,kao ni sa kljunim principima Unije o
bileteralnim sporazumima o imunitetu .
Regionalna saradnja i dobrosusjedski odnosi ine sutinski d io procesa
pribilavanja BiH evropskim integracionim procesima.
BiH je, u septembru 2007.godine, ratifikovala proireni i dopunjeni Sporazum
o slobodnoj trgovini srednjoevropskih zemalja (CEFTA), a potpisnica je i Ugovora o
energetskoj zajednici koji je stupio na snagu u julu, 2006.godine. Sporazum o
evropskom vazdunom prostoru (ECAA), BiH je potpisala u septembru, 2007.godine.
Odnosi BIH sa Hrvatskom su stabiln i, ali i dalje pitanje granice nije rijeeno, a
ima stagnacije i u ostalim oblastima. Odnosi sa Crnom Gorom i Makedonijom su
zadovoljavajui. Odnosi sa Srbijom nisu zadovoljavajui, kada je u pitanju cijela BIH,

72

Znaajni pravni akti EU u oblasti sudske saradnje u krivinim stvarima su: Konvencija o pojednostavljenju
procedure ekstradi cije izmeu zemalja lanica EU (1996), Okvirirna odluka Savjeta o zajednikim istranim
timovima (2002), Okvirirna odluka Savjeta o Evropskom nalogu za hapenje i postupku predaje izmeu zemalja
lanica EU (2002).
73
Pravilo 11 BIS MKSJ (ICC) je utvrdio proceduru prebacivanj a predmeta na domae sudove nakon to ICC
potvrdi optunicu

102

a kada je rije o RS , odnosi su regulisani Sporazumom o specijalnim i paraleln im

vezama Srpske i Srbije.
Bileteralni odnosi za dravama- lanicama EU su u stalnom napretku, a glavni
trgovinski partner BiH su lanice Unije. Poseban trgovinski rast zabiljeen je sa
Austrijom, Njemakom, Italijom i Slovenijom.

6.

EKONOMSKI KRITERIJUMI

6.1. Postojanje funkcionalne trine ekonomije

Savjet ministara BiH dostavio je prvi Ekonomski i fiskaln i program za 20062008. u decembru 2006.godine, ime je osigurana osnova za analizi budueg razvoja
ekonomskih i strukturalnih reformi. Konsezus o temeljnim p itanjima ekonomskih
politika jo nije postignut, to odraava suprotstavljena gledita na nivou drave i
entiteta o bitnim pitanjima ekonomske reforme i koordinacije. Nedostatak konsezusa
o sprovoenju reformi posebno je oigledan u Federaciji BiH, gdje je privatizacija i
restrukturiranje preduzea u javnom vlasnitvu veoma usporeno. Postoji ogranien
konsenzus o stepenu prenosa nadlenosti na dravne instit ucije, a kad se to i dogodi,
esto je praeno rastom potronje. Na podruju fiskalne koordinacije, pregovori o
formalizaciji i poboljanju aktivnosti Nacionalnog fiskalnog vijea su nastavljeni.
Uopteno, nedostatak koherentnosti i konsenzusa o ekonomskim politikama
onemoguilo je ubrzanje reformi na dravnom, entitetskom i drugim nivoima vlasti.

6.2. Makroekonomska stab ilnost

U 2006.godini, realni rast bruto drutvenog proizvoda (BDP), bio je 6,2%,

dakle rast sa 4,3% u odnosu na 2005.godinu, do kojeg je dolo pod uticajem
domae potranje i znatnog rasta neto izvoza. Ekonomska aktivnost snano je rasla u
sektorima kao to su veleprodaja i maloprodaja, graevinarstvo, nekretnine,
finansijsko posredovanje i proizvodnja, to odraava povoljno vanjsko okruenje.

103

U 2006.godini, industrijska proizvodnja poveana je za 19,1% u Republici

Srpskoj, a u Federaciji BiH za 7,5%, emu je prethodio natprosjean rast proizvodnje
hemikalija, metala, namjetaja, maina i opreme u Federaciji BiH, a proizvoda od
gume i plastike, metala i drveta, te namjetaja, u Republici Srpskoj.
U prvih osam mjeseci u 2007.godini, rast-godina na godinu-obima industrijske
proizvodnje bio je 11,9%, u Federaciji BiH, to premauje skromni rast od 0.4% u
Republici Srpskoj. Sveukupno gledano, ekonomski rast ubrzan je u 2006.godini zbog
dinaminog procesa sustizanja u Republici Srpskoj, to je osnaeno u 2007.godini.
Deficit tekueg rauna gotovo je prepolovljen na oko 11% BDP od 2005. do
2006.godine, prvenstveno zahvaljujui smanjenju trgovinskog deficita za oko 11%
BDP-a. Uvoenje PDV-a, u januaru 2006.godine, dovelo je do preciznijeg
izvjetavanja o vrijednosti izvoza i uvoza u drugoj polovini 2005.godine. Kao rezultat
toga, u 2006.godini uvoz je bio gotovo jednak u nominalnim veliinama, dok je izvoz
porastao za oko 29% emu je pomogao povoljan rast izvoznih cijena. Meutim,
povoljan trend se nije nastavio u 2007.godini, kada je uvoz porastao za oko 24%godina na godinu-u prvih est mjeseci-ime se trgovinski deficit poveao za 29%.
U 2006.godini, znaajan trgovinski deficit od oko 35% BDP-a finansiran je u
velikoj mjeri iz doznaka radnika u obliku privatnih tekuih transfera i prihoda
zaposlenih koji je iznosio ukuopno oko 18% BDP-a na neto osnovi. Neto iznos stranih
direktnih investicija pokrio je oko jednu treinu deficita tekueg rauna. U prvoj
polovini 2007.godine, privatizacija Telekoma Srpske i pokretanje investicija poveao
je neto priliv direktnih stranih investiranja iznad 8% projektovanog BDP-a. Nakon
snanog priliva kapitala, slubene devizne rezerve poveane su krajem avgusta,
2007. godine, za 25% godina na godinu. Spoljni dug dalje je opadao na oko 21%
BDP-a na kraju 2006.godine, a ukupan spoljni dug procijenjen je na oko 51% BDP-a.
Uprkos privremenom poboljanju u 2006.godini, spoljni disbalans ponovo je rastao u
2007.godini, ali uz veu pokrivenost neto prilivom direktnih stranih investicija 74.
Zaposlenje u formalnom sektoru poveano je za 1,7% godina na godinu, u
junu 2007.godine. Registrovana stopa nezaposlenosti poveena je blago na 44,2%.
74

Komisija Evropskih zajednica, Brisel, 06.11.2007. godine

104

Ankete radne snage pokazivale su neznatan porast stope zaposlenosti na 31,2% u

aprilu 2007.godine sa 29,7% godinu dana ranije. Stopa zaposlenosti porasla je na
oko 35% u RS, a u FBiH ostala je gotovo ista - na oko 29%. U isto vrijeme, stopa
nezaposlenosti blago je smanjena na 29% sa 31% u istom periodu, te je ostala na
oko 25% u RS, a 31% u FBiH. Ukupno gledano, nezaposlenost je veoma visoka, a
otvaranje novih radnih mjesta onemogueno je znatnim strukturalnim rig idnostima,
pogotovo visokim porezom na rad, poremeenim mehanizmom utvrivanja plata i
niskom mobilnou radne snage. Relativno visoki i loe usmjereni socijaln i transferi
smanjuju podsticaj da se aktivno trai posao.
Monetarna politika Centralne banke BiH (CBBH) vodi se u okviru aranmana
Valutnog odbora, povezanog s evrom. CBBH je zadrala zahtjeve za rezervama
nepromijenjenim u 2006.godini i prvoj polovini 2007. Godinji rast kredita usporen je
sa 27,3% u 2005.godini na 23,4% u 2006.godini. Godinji rast tzv. monetarnog
agregata ubrzan je za 18,2% na kraju 2005.godine, na 24,6% krajem avgusta
2007.godine. Ipak, njegova pokrivenost deviznim rezervama bila je velika i iznosila je
oko 87,5% krajem avgusta, 2007.godine. Via stopa inflacije zabiljeena je u
2006.godini, nakon uvoenja PDV-a i promjena admin istrativnih cijena, a to se
znatno smanjilo u 2007.godini. Indeks inflacije potroakih cijena na kraju
2006.godine ostao je na 6,1%, ali je krajem avgusta, 2007.godine, opao na 0,9%.
Aranman Valutnog odbora i dalje je garant makroekonomske stabilnosti u BiH,
uprkos brzom rastu domaih kredita.
Zamjena poreza na promet PDV-om, 2006.godine, doprinijela je rastu
konsolidovanog prihoda na oko 45% BDP-a u 2006.godini, to je znatno uticalo na
fiskalnu situaciju u istoj godini, kao i u narednoj. Porast prihoda za blizu 4% BDP-a,
od 2005. do 2006.godine, rezultirao je poveanom potronjom na svim nivoima
vlasti, te je ukupno iznosio vie od 3% bruto drutvenog proizvoda,kao i rastom
budetskog suficita na 2,9% BDP-a. Budet dravnih institucija povean je za oko
1,4% BDP-a zbog prenosa ovlaenja sa entit eta, od ega je 1,2% BDP-a potroeno
na poveanje plata. Prenos funkcija na dravn i nivo nije pratilo ekvivalentno
smanjenje potronje entiteta, koji su poveali svoje rashode kao udio u BDP-u. Javna
potronja poveana je za oko 1,6% entit etskog BDP-a u FBiH i 2,9% u RS. Spoljni

105

javni dug BiH je u silaznom trendu sa oko 26% BDP-a krajem 2005.godine na 21%
krajem 2006.godine.
Poboljana

makroekonomska

politika

iz

2006.godine

odraava

se

poveanom suficitu ravnotee izmeu tednje i investicija javnog sektora i znaajnom

smanjenju deficita tekueg rauna. Najvanije je uvoenje PDV-a, koji je, uprkos
ukupnom pozitivnom efektu, omoguio slab ljenje kvaliteta fiskalnih prilagoavanja
otvaranjem prostora za veliki porast tekue javne potronje. Istovremeno, reforma
direktnih poreza u RS, od januara 2007.godine, pojednostavila je poreski sistem i
smanjila fiskalno optereenje, te se pretpostavlja da b i to moglo ublaiti poremeaje
na tritu rada.

6.3. Meusobno djelovanje trinih snaga

U 2006. i 2007.godini, Republika Srpska je postigla daljnji napredak u
privatizac iji. Nakon prodaje Telekoma, prodato je oko 63% poetne mase dravnog
kapitala za privatizaciju. Zavrene su aktivnosti u vezi s privatizacijom naftnog
sektora RS. Uspostava Razvojno investicione banke RS, u svrhu upravljanja
preostalim dravnim vlasn itvom, dovravanja privatizacije i investiranja prihoda od
privatizac ije kroz razliite fondove, ima namjeru poboljati raspodjelu javnih resursa,
pogotovo u bankarskom sektoru.
U 2006.godini, udio privatnog sektora u BDP-u je u cijeloj zemlji ostao na
nivou oko 55%, zabiljeenom 2005.godine. Glavni razlog za to bilo je usporavanje
procesa privatizacije, pogotovo u FBiH. U 2006.godini, razne privatizacijske agencije
u FBiH (entitetska i kantonalne) prodale su udjele u etrnaest kompanija, sa ukupnim
privatizac ionim kapitalom od 86 miliona evra i preuzetim investicionim obavezama od
oko 87 miliona evra.

6.4. Slob odan ulazak i izlazak na trite

Sprovoenje jedinstvenog sistema privatizacije poelo je na odreenom broju
sudova, u junu 2007.godine. To bi trebalo skratiti proceduru sudske registracije i
106

smanjiti broj potrebnih dokumenata za ovaj postupak. Analize pokazuju da do juna

2007.godine nije bilo naroitog napretka u procedurama za pokretanja biznisa,
dobijanja licenci ili zatvaranja preduzea, ali je krajem iste i poetkom 2008.godine to
stanje djelimino poboljano u RS. Meutim, izvjestan napredak je postignut u
smanjenju broja inspekcija s kojima se suoavaju kompanije u oba entiteta. Ovdje se
mora napomenuti da je RS okonala proces smanjenja birokratije u pojedinim
oblastima, poznatiji kao proces giljotina propisa.
Pravosudni sistem i dalje trpi zbog sporih sudskih postupaka te velikog i
rastueg zaostatka nerijeenih predmeta. Ukupno gledano, te okolnosti slabe
poslovno okruenje time to ugroavaju efikasnije sprovoenje prava kreditora i
imovinskih prava, posebno u FBiH.
6.5. Razvoj finansijskog sektora
Banke dre dominantnu poziciju u finansijskom sektoru u BiH i njihova aktiva
je porasla na oko 82% BDP-a u 2006.godini, u odnosu na 76% u 2005.godini.
Recimo, krajem 2006.godine u BiH su djelovale trideset dvije banke sa stranim
kapitalom koji kontrolie oko 83% ukupnog bankovnog kapitala. Krajem 2006.godine,
u RS je zavrena privatizacija banaka.
Nebankovni finansijski sektori zabiljeili su odrivi rast u 2006.godini.
Pozajmnice u sektoru mikrokredita iznosile su ukupno 2,5% BDP-a u 2006.godini.
Usvojeni su novi harmonizovani entit etski zakoni o mikrokreditnim organizacijama, uz
izmjene i dopune zakona o agencijama za bankarstvo, kako bi se mikrokreditni sektor
stavio u okvir Agencije za bankarstvo.
U 2006.godini, trina kapitalizac ija Sarajevske berze (SASE) porasla je sa
76% na gotovo 95% BDP-a u FBiH, dok je Banjaluka berza (BIRS) poveala svoju
kapitalizaciju na 175%, na vie od 121% BDP-a u RS. Na kraju 2006.godine,
kapitalizacija trita dionicama obje berze u BiH bila je na 108% ukupnog BDP-a
zemlje. U 2007.godini, trgovina kapitala na obje berze naglo je pala. Prema procjeni
pojedinih ekonomskih analitiara razlog su nestabilni politiki i ekonomski faktori, ali i
loa upuenost graana o berzanskom poslovanju. Pokazatelji finansijske stabilnosti
ukazuju na jaanje bankarskog sistema u 2006.godini. Odnos neotplaenih kredita, u
odnosu na ukupne kredite, smanjen je na 4% krajem godine.
107

6.6. Sposob nost suoavanja sa konkurencijskim pritiskom i trinim snagama u

Evropskoj uniji

6.6.1. Postojanje funkcionalne trine ekonomije

Makroekonomska stabilnost je poboljana, a ekonomski operateri su sposobni
samostalno donositi odluke u klimi relativne stabilnosti i predvidljivosti. Usporavanje
strukturalnih reformi, posebno u FBiH, zajedno sa nepostojanjem konsenzusa u
ekonomskim politikama i kontinuiranog snanog pritiska javnog sektora na
ekonomiju,

i dalje

sprjeavaju

efikasnu

raspodjelu

resursa putem trinih

mehanizama.

6.6.2. Ljudski i fiziki kapital

Zakon o visokom obrazovanju u BiH je usvojen, a nastoji se poboljati kvalitet
strune obuke i uspostavljanje tjenje veze sa potrebama trita rada. Uprkos
znatnim poboljanjima, stopa upisa u srednjem i visokom obrazovanju, i stopa
zavravanja obrazovanja, ostaju na relativno niskom n ivou. Prema anketi radne
snage, uee na tritu rada je jo veoma slabo, kako pokazuje stopa aktivnosti od
44% i stopa nezaposlenosti koja je neznatno smanjena na 29%, u aprilu
2007.godine. Poboljan i uinak na tritu rada zavisi u velikoj mjeri i od smanjenja
rigidnosti trita rada i poveanja mobilnosti radne snage. Slab uinak trita rada
zahtijeva snano strukturalno prilagoavanje.
U 2006.godini, kao i u prethodnoj godini, direktne strane investicije uglavnom
su ile u finansijski sektor, ali proizvodni sektor je takoe privukao oko priliva
sredstava. Investicije su iznosile oko 21% BDP-a u 2005.godini. Priliv direktnih
stranih investicija u BiH umjereno je rastao sa 5,5% BDP-a u 2005.godini na 5,8% u
2006.godini.
Unapreenje telekomunikacija i transportne infrastrukture napreduje, posebno
izgradnjom lokalne putne mree. Razvoj sektora istraivanja i razvoja nije na
zavidnom nivou zbog slabe istraivake infrastrukture, slabog uinka vieg
108

obrazovanja i masovnog odlaska mladog kadra iz zemlje. Dakle, fiziki kapital raste,
mada veoma sporo.

6.6.3. Struktura sektora i preduzea

Pravni okvir koji bi omoguio finansijsko restrukturiranje i otpisivanje dugova
za dravna preduzea, usvojen je u oba entiteta 2006.godine. Zakonodavstvo u
privatizac iji je dopunjeno u FBiH kako bi, izmeu ostalog, omoguili podjelu dravnih
preduzea na odrive komponente koje bi bile predmet prodaje. Novi zakon o
finansijsko restrukturiranju u RS pro izveo je pozitivne rezultate, izmeu ostalog,
prodajom

naftnog

sektora.

Generalno,

restrukturiranje

dravnih

preduzea

napredovalo je prilino sporo zbog odreenih interesa kako menadera preduzea i

sindikata tako i donosilaca politikih odluka.
Liberalizac ija mrenih industrija je nastavljena sa razli itim rezultatima.
Odreeni napredak je postignut u otvaranju trita elektrine energije, ali manje u
sektoru

gasa.

Izvjestan

napredak

je

postignut

liberalizaciji

sektora

telekomunikacija, posebno prodajom Telekoma Srpske.

Strukturalno razdvajanje eljeznikih kompanija nastavlja se u oba entiteta, ali
ova oblast i dalje kuburi sa gubicima. U sektorskoj strukturi ekonomije kao uslugamamaloprodaje i veleprodaje, finansijskom posredovanju i nekretninama, nastavlja se
postepeno poboljanje. Istovremeno, struktura izvoza i industrijske proizvodnje
pokazuje rezult ate prema robi vee dodatne vrijednosti.
Sektor malih i srednjih preduzea (SME) raste, ali se bori sa tekim poslovnim
okruenjem. Pristup dugoronom finansiranju i nedostatak nemogunosti za zajam
ostaju problematini. Dobar rezultat postignut je na entitetskom nivou, ali nema
konsenzusa o uspostavljanju mree podrke malim i srednjim preduzeima na
dravnom nivou. Parlament RS usvojio je Strategiju razvoja malih i srednjih
preduzea za 2006-2010.godinu, a FBiH usvojila je zakon o podsticaju razvoja malih i
srednjih preduzea.

109

6.6.4. Uticaj drave na konkurentnost

Izvjestan napredak je postignut na jaanju transparentnosti dravne pomoi
kroz izradu preliminarne inventure dravne pomoi za 2004-2006.godinu. Veina
programa podrke u BiH ne bi se kvalifikovali kao eme dravne pomoi, s obzirom
na to da obino traju manje od godinu dana, ili se ak usvajaju ad hoc. Odobreni
iznosi su veliki i u daljnjem porastu i kreu se u prosjeku od 1,5% do 4,5% BDP-a.
Veliki dio podrke odlazi na sektore kao to su javni transporti i komunalna
preduzea, poljoprivreda i rudarstvo. Konkurencijsko vijee pojaalo je aktivnosti na
sprovoenju istraga o izdavanju rjeenja kako bi se postigla efikasnija antitrustovska
kontrola.
6.6.5. Ekonomska integracija sa EU

Bosna i Hercegovina ima otvorenu ekonomiju sa ukupnom trgovinom koja je

u 2006.godini iznosila oko 103% BDP-a. U istoj godini, Evropska unija je i dalje
ostala najvan iji trgovinski partner u BiH, sa udjelom od oko 69,4% ukupnog izvoza i
60,2% ukupnog uvoza. Prilivi direktnih stranih investicija iz EU privremeno su
smanjeni u prvoj polovini 2007.godine, nakon velike prodaje Telekoma Srpske
kompaniji koja nije iz EU. Ipak, integracija trgovine investicija sa EU ostaje snana.

6.6.6.Evropski standardi

Ovo poglavlje razmatra sposobnosti BiH da postepeno priblii evropskim

standardima75 svoje zakonodavstvo i politiku u vezi sa unutranjim tritem,
sektorskim politikama i pravdom, slobodom i bezbjednou, u skladu sa Sporazumom
o stabilzaciji i pridruivanju, te prioritetima iz Evropskog partnerstva76.

75

Sporazum o saradnji na prevenciji i borbi protiv prekograninog kriminala s Poveljom o osnivanju i radu
regionalnog centra Jugoistone Evropske inicijative SECI Centar, Slubeni glasnik BiH br. 19/00
76
Izvjetaj o napretku BiH u 2007. godini, Brisel, 06.11.2007. godine

110

6.6.7. Unutranje trite

Slobodno kretanje robe

Kada je rije o horizontalnim mjerama, napredak je postignut u pogledu
razdvajanja Instituta za standarde, mjerenje i intelektualno vlasnitvo u BiH i
uspostavljanju tri posebna instit uta, poetkom 2007.godine:
- Institut za standardizaciju,
- Institut za mjerenje i
- Institut za intelektualno vlasnitvo.
Institut za standardizaciju obavlja standardizac ijske aktivnosti na osnovu
principa dobrovoljne standardizacije, te kao nacionalne standarde usvaja standarde
Evropske organizacije za standardizaciju CEN (Evropski komitet za standardizaciju),
CENELEC (Evropski komitet za elektrotehniku standardizaciju) i ETSI (Evropski
institut za telekomunikacijske standarde). Do sada je 7641 Evropski standard (EN)
usvojen kao standard BiH. Instit ut je pridrueni lan CENELEC-a i partnersko
standardizacijsko tijelo CEN-a. Imenovan je direktor Instituta, ali nedostatak resursa
ugroava kapacitet efikasnog rada.
U pogledu akreditacije, Institut za akreditaciju rad i u skladu sa zahtjevima EN
45000 i ISO/TEC 17000 serije standarda i uz preporuke i smjernice koje je objavila
Evropska saradnja za akreditacije. Instit ut je do sada akreditovao trideset tijela za
ocjenjivanje usklaenosti, a BiH treba uspostaviti uslove za budue meunarodno
priznanje rezultata i certifikata ispitivanja i kalibracije. Mali napredak je postignut u
pogledu mjerenja, a zakonodavstvo o mjerenju nije usklaeno sa zahtjevima EU, koji
podrazumijevaju

razdvajanje

pravnog, naunog i industrijskog

mjerenja, te

usklaivanje dravnog i entitetskih zakona. BiH treba razviti sistem mjerenja u skladu
sa praksama drava- lanica EU, te razviti slube za mjerenje meunarodno priznatog
kvaliteta u okviru nacionalne infrastrukture za mjerenje. Osim toga, mora poeti
priprema Instituta za mjerenje BiH za budue puno lanstvo u EUROMET-u (Evropska
saradnja za mjerenje u standardima), EURACHEM-u (Evropska federacija nacionalnih

111

udruenja za analitiku hemiju), WELMEC-u (Evropska saradnja u pravnom

mjerenju), OIML-u (Meunarodna organizacija za pravno mjerenje) te Konvenciji
metra.
Nije bilo znaajnog napretka u pogledu aktivnosti ocjenjivanja usklaenosti.
Usklaenosti za domae ili uvezene proizvode ne ocjenjuje se prije njihovog
plasiranja na trite.
Mali pomak postignut je u pogledu nadzora nad tritem, a BiH je uspostavila
Agenciju za nadzor nad tritem koja, uz inspekcije entiteta i carinske slube, formira
sistem nadzora.

Potreban

je

daljnji razvoj ovog

nadzora,

zasnovanog na

odgovarajuim zakonima o proizvodima. BiH treba razviti kapacitet za vlastiti sistem

nadzora

kako bi garantovala bezbjednost i usaglaenost tehnikih proizvoda, u

skladu sa praksom ovog nadzora u EU. Ogranien napredak postignut je na

usvajanju tehnikih propisa kojim se prenose direktive starog i novog pristupa u
domae zakonodavstvo . Vijee ministara BiH usvojilo je odluku o Akcionom planu za
sprovoenje programa preuzimanja tehnikih propisa koji definiu podjelu ovlaenja
izmeu institucija odgovornih za prenoenje i sprovoenje ovih propisa.
Veina tehnikih propisa ne pokriva ni jedno tijelo Savjeta ministara. Direktive
novog pristupa koje pokriva Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa su
izuzetak. Veina podruja harmonizovanog propisa Evropske Unije teko se reguie ili
uopte nije sprovedeno ili se regulie na entitetskom nivou, esto na osnovu razliitih
odredbi, ime se stvaraju prepreke za djelovanje unutranjeg trita ak i unutar BiH.
Odreen napredak postignut je na podruju zatite potroaa, a na osnovu
Zakona o zatiti potroaa uspostavljena je Kancelarija ombudsmana. Odsjek za
nadzor na tritu, zatit u potroaa i konkurenciju Ministarstva spoljnih poslova i
ekonomskih odnosa takoe je uspostavljeno, ali prava koja pruaju zakoni
potroaima nisu dovoljno iskoriena u praksi.
Pripreme

BiH

na

poljima

standardizacije,

akreditacije,

ocjenjivanja

usklaenosti, mjerenja, nadzora nad tritem i zatite potroaa jo su u ranoj fazi.

112

Kretanje lica, usluga i pravo smjetaja

BiH nije postigla napredak u pogledu kretanja lica, zakonodavstvo o radu
ostaje iscjepkano, a mobilnost radne snage je ograniena. Ne postoji jedinstven
sistem socijalne bezbjednosti, a socijalne beneficijie razlikuju se izmeu entiteta, pa
ak i izmeu kantona. Ovakva situacija ugroava mogunosti koordiniranog
mehanizma socijalne

bezbjednosti sa EU.

Osiguranje

prenoenja penzija

zdravstvenih beneficija izmeu pojedinih sistema socijalne bezbjednosti olakalo bi

mobilnost unutar BiH.
Nije zabiljeen novi razvoj dogaaja u vezi sa pravom smjetaja kompanija.
Kompanije iz EU mogu poslovati u BiH sa istim pravima i obavezama kao domae
firme. Ipak, i domaa i strana preduzea i zaposleni pojedinci i dalje su optereeni
prevelikim admin istrativnim procedurama za dobivanje

licenci i dozvola za

poslovanje. Sistem registracije preduzea, koji uvodi jedinstvenu, pojednostavljenu i

mnogo krau proceduru registracije novih preduzea nije u potpunosti operativan u
BiH. Moe se slobodno rei da je jedno od najteih i najskupljih mjesta za poslovanje
u regionu.
to se tie slobode pruanja usluga, nije postignut napredak u povlaenju
jasne distinkcije izmeu obaveza stranih operatera, koji pruaju prekogranine usluge
na privremenoj osnovi, i onih davalaca usluga koji su trajno uspostavljeni.
Republika Srpska usvojila je novi Zakon o tritu vrijednosnih papira u
2006.godini. Entitetska trita vrijednosnih papira nemaju koherentni zakonodavni i
regulatorni okvir, poto entitetski zakoni o vrijednosti trinih papira nisu usklaeni.
Na planu zakonodavstva o preduzeima, a u vezi sa raunovodstvom i reviziji,
Nacionalna strategija i Akcioni plan o raunovodstvu i reviziji usvojeni su u martu,
2007.godine.
Slobodno kretanje kapitala
BiH nastavlja primjenjivati relativno liberalna pravila o unutranjim tokovima
kapitala. I dalje ostaju odreene redukcije u vezi sa spoljnim transferima pojedinaca i

113

onih koji nemaju boravite, kao i za posjedovanje stranih bankovnih rauna od strane
rezidentnih lica. Redukcija na direktne strane investicije primjenjuje se samo na
sektore naoruanja i medija, gdje je udio stranog kapit ala ogranien na 49%. Dravni
zakon o direktnim stranim investicijama i entitetski sprovoeni zakoni uspostavljaju
prava transfera i repatrijacije.
FBiH usvojila je Izmjene i dopune odluke o optim uslovima pod kojima lica
koja imaju boravite mogu drati devizne raune u inostranstvu. Ovim je prilagoena
odredba koja omoguava rezidentnim pravnim subjektima da otvore i upravljaju
deviznim raunima u inostranstvu, ako je posjedovanje stranog (nerezidentnog)
deviznog rauna preduslov za odobrenje kredita.

Ova promjena e liberalizovati

meunarodne finasijske tokove i omoguiti laki pristup kredit ima u inostranstvu za

rezidentna pravna lica.
Republika Srpska je usvojila izmjene i dopune Zakona o deviznim operacijama
iz 2003.godine, ime se svim rezidentima daje pravo da dre devizne raune u
stranim bankama, pod uslovom da ih koriste za tekue transakcije i transfer kapitala.
BiH ima modernu strukturu platnog sistema. Bruto poravnanja u realnom
vremenu i sistem iro-kliringa usklaen je sa Osnovnim principima sistemski vanih
platnih sistema, koje je objavila Banka za meunarodna poravnanja. Platni sistem je
pod nadzorom Centralne banke.
Carine i porezi
to se tie carinskih pravila, zakonodavstvo o carinama je usklaeno sa
evropskima standardima koji su b ili na snazi u septembru, 2003.godine. Carinska
tarifa BiH treba da se uskladi sa najnovijom verzijom Kombinovane nomenklature EU,
s obzirom na sprovoenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju . Nadzor nad pet
operativnih slobodnih zona u BiH nije poboljan, a nema adekvatne i sveobuhvatne
kontrole robe koja ulazi ili izlazi iz slobodnih zona. Carinska pravila o procjeni
vrijednosti nisu konzistentno primijenjena u cijeloj BiH.

114

U oblasti porijekla, Uprava za indirektno oporezivanje(UIO) nakon CEFTA

jedini je autoritet u BiH koji ima ovlaenja da zahtijeva i sprovodi verifikac iju
certifikata o kretanju robe i za trgovinu sa zemljema EU i CEFTA.
U pogledu administrativnog i operativnog kapaciteta, Uprava za indirektno
oporezivanje postigla je napredak u borbi protiv prevara i korupcije poveanjem
nivoa analize rizika i obavjetajnog rada. Oko 90% osoblja Sektora za sprovoenje
zakona u okviru UIO prolo je obuku za borbu protiv kriumarenja, te obavjetajne i
istrane operacije, a Uprava je preduzela mjere i prema sistematizaciji svoje interne
organizacije.
to se tie oporezivanja, postignut je napredak u prikupljanju PDV-a, a
zakonodavstvo o PDV-u BiH je u velikoj mjeri u skladu sa Direktivom PDV-a.
Zakon o akcizama je sproveden, ali su neophodne daljnje izmjene i dopune,
kako bi se zakonodavstvo uskladilo s evropskim standardima.
Izvjestan napredak postignut je na usklaivanju direktnih poreza. RS i Brko
distrikt imaju sline stope za poreze na dobit preduzea i plate.
Konkurencija
BiH je postigla napredak na polju antitrustovske kontrole. Meutim, Zakon o
konkurenciji iz 2005.godine, i dalje zahtijeva usaglaavanje s evropskim standardima,
posebno kada je rije o uslugama.
Konkurencijsko vijee usvojilo je dva akta za sprovoenje: propis o metodama
obavjetavanja i kriterijume za procjenu koncentracije preduzea, kao i Praviln ik za
odravanje registra evidencije koncentracije. Usvojene su izmjene i dopune Pravilnika
Konkurencijskog vijea kojim se poveava broj zaposlenih. Poetni napredak ostvaren
je u pogledu dravne pomoi.

115

Javne nabavke
Postignut je izvjestan napredak u podruju javne nabavke, nastavljeno je
sprovoenje postojeeg, kao i izrada novog zakonodavstva.
Standardna tenderska dokumentacija, usvojena u maju 2007.godine, postala
je obavezujua od jula, 2007.godine. Obavezni preferencijalni tretman domaih
subjekata ostaje na snazi i polako se ukida po stopi od 5% svake dvije godine do
2011, kada treba bit i konano ukinut. Energetski sektor iskljuen je iz ovog tretmana
odlukom Vijea ministara BiH, iz novembra, 2006.godine.
U vezi sa sprovoenjem zakonodavstva o javnim nabavkama, postoji snana
potreba za poboljanjem kapaciteta organa za ugovaranje, kako bi efikasno vodili
procedure nabavke i osnaili admin istrativne resurse na svim nivoima.
Zakonodavstvo o intelektualnom vlasnitvu
Institut za intelektualno vlasnitvo preuzeo je svoje odgovornosti 1. januara,
2007.godine. Sjedite ovog Instituta je u Mostaru, a filijale su uspostavljene u
Sarajevu i Banjaluci. Nedostatak resursa i manjak ljudstva ugroavaju sposobnosti
Instituta da obavlja svoje zadatke efikasno i u potpunosti sprovodi

mandat. Na

primjer: autorska prava i revizija kolektivnih upravnih drutava.

Nije postignut napredak u vezi s pravima industrijskog vlasn itva, jer
neusaglaen okvir i podjela ovlaenja unutar BiH i dalje su problem.
BiH jo nije

stanju

sprovesti svoje nacionalno

zakonodavstvo, ni

meunarodne obaveze u ovoj oblasti. Potrebno je uloiti znaajne napore kako bi

Institut za intelektualno vlasnitvo bio potpuno operativan.

116

Zapoljavanje i socijalne politike

U pogledu politike zapoljavanja postignut je napredak, ali jo nije utvren
akcioni plan zapoljavanja na nivou BiH.
Nema novih radnih mjesta za radnu snagu koja je u porastu.
U 2006.godini stopa nezaposlenosti iznosila je 31%, a stopa zaposlenosti
29,7%. U proloj godini, situacija je neznatno poboljana, i to u Republici Srpskoj.
Nezaposlenost mladih je oko 60% na teritoriji BiH, a najvie je onih koji su
nezaposleni dui vremenski period. Rad na crno je veoma izraen, tako da je radna
snaga jako iskoriena, a plate su niske.
Trite rada BiH, izmeu ostalog, karakteriu znaajne strukturalne rigidnosti u
pogledu

mehanizma formiranja

plata

i visoko

oporezivanje

rada.

Sloena

institucionalna i administrativna struktura i krajnja iscjepkanost trita rada krupne su

prepreke u poboljanju njegovog funkcionisanja. Znaajni i dugotrajni nedostaci u
administraciji u oblasti zapoljavanja, regulacionom okviru i in stitucijama trita rada,
ne omoguavaju znaajan i efikasan razvoj politike zapoljavanja. Racionalizacija i
poboljanje kapaciteta ministarstava i admin istracije u oblasti zapoljavanja i
socijalnih pitanja, trebalo bi da se rjeavaju kao dio reforme javne uprave.
Programi aktivnog trita se sprovode, od kojih su neki usmjereni na obuku i
umjea onih koji trae posao, ali nedostaju resursi kako bi se ovaj drugi faktor razvio
u irem obimu. Razvoj i sprovoenje ovih programa veoma je iscjepkano i zahtijeva
bolju koordinaciju, da bi se osigurala efikasnost ogranienih resursa. Nisu preduzete
posebne aktivnosti kako bi se dala prednost zapoljavanju ena, kao i lica sa
posebnim potrebama. Reforma registrovanja nezaposlenih neto je bolja nego ranijih
godina i to u entitetima, dok na nivou BiH jo zaostaje.
U pogledu socijalnih politika, socijalne statistike i analize, koje slue kao osnov
za jaanje razvoja strategije socijalne ukljuenosti i procjene programa, nedovoljni su
i trebalo bi da se poboljaju.

117

Pravo na zdravstveno osiguranje i druge vidove socijalne zatite, ukljuujui

naknade za nezaposlene, i dalje zavise o tome u kojem entitetu ili kantonu
nezaposlena osoba ivi.
Jo nisu sprovedene preporuke funkcionalnog pregleda u sektoru povratka
izbjeglica u vezi sa transformacijom Min istarstva za ljudska prava i izbjeglice u
ministarstvo sa mandatom socijalne zatite.
Nema napretka u

razvijanju pravnog okvira za zdravstvenu zatitu i

bezbjednost na radu ili prema jednom generalnom zakonu o sprjeavanju

diskriminacije.
Sistem javnog zdravstva u BiH sastoji se od osamnaest Zavoda za javno
zdravstvo na entitetskom, kantonalnom i regionalnom nivou. Kapacitet tih Zavoda je
razli it, ali sistem ne uspijeva garantovati odgovarajuu zdravstvenu zatitu
graanima. U pogledu ove oblasti, znaajan napredak postignut je uspostavljanjem
pravnog okvira i admin istrativnog kapaciteta koji je u skladu sa politikom EU.
Formirana je redovna konferencija min istara zdravlja BiH, koji e djelovati kao stalno
savjetodavno i koordinaciono tijelo u BiH. Potreban je daljni napredak u sprovoenju
meunarodnih obaveza u zdravstvu, pogotovo Okvirne konvencije o kontroli duvana
(FCTC), Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) i Meunarodnih zdravstvenih
propisa (IHR).
Obrazovanje i istraivanje
Okvirni zakon o visokom obrazovanju usvojen je u julu, 2007.godine, a vaan
je kako bi BiH ispunila zahtjeve iz Bolonjskog procesa i Lisabonske konvencije77. U
kontekstu evropskih programa, eksperti sa svakog univerziteta su imenovani za
promociju Bolonjskog procesa kao i ostalih reformi visokog obrazovanja.
Pripreme na planu obrazovanja su doivjele znaajan napredak, a neophodno
je usvojiti i preostale zakone i osigurati njihovu primjenu, ime bi se postigao
napredak u sprovoenju ciljeva EU na podruju doivotnog uenja.
77

Komisija Evropskih zajednica, Brisel, 06.11.2007. godine

118

to se tie istraivanja, nauni i istraivaki potencijal BiH je u kritinom

stanju, ne sprovodi se obuka nove generacije istraivaa, a najvei dio istraivake
strukture je zastario. Potrebno je uloiti znaajne napore ukoliko BiH eli u potpunosti
iskoristiti prednosti koje nudi Okvirni program Evropske unije za istraivanje i
tehnoloki razvoj. Ovu oblast treba uvezati sa industrijom i univerzitetima.

7.

SEKTORSKE POLITIKE

Industrija i mala i srednja preduzea

to se tie industrije, nije uspostavljena strategija industrijske politike za cijelu
BiH. Kao to smo ranije konstatovali, proces privatizacije u RS ubrzan je u odnosu na
FBiH.
Agencija za promociju izvoza unutar Spoljno trgovinske komore formirana je
odlukom Vijea ministara BiH kao i Vijea za promociju izvoza, koje je identifikovalo
prioritete politika koje treba ispunjavati. Poslovni plan je usvojen za Agenciju za
promociju stranih investicija, uz strategiju za promociju direktnih stranih investicija,
te operativni plan za novi fond podrke stranim investitorima. Moe se konstatovati
da poslovno okruenje u RS prua dovoljnu podrku razvoju bizn isa i trgovine, dok u
FBiH stanje nije zadovoljavajue.
Kada je rije o malim i srednjim preduzeima, Agencija za razvoj malih i
srednjih preduzea u RS usvojila je Strategiju za period 2006-2010.godine. FBiH
usvojila je Zakon o

promociji malih i srednjih preduzea. U optinama se

preduzimaju napori kako bi se odgovorilo zahtjevima poslovne zajednice putem

uspostavljanja poslovnih zona, poslovnih inkubatora i slubi za podrku biznisu. Neki
pozitivni koraci se zapaaju na regionalnom nivou, gdje regionalne razvojne agencije,
centri za podrku biznisu i Evro-info korespodentski centar funkcionie uspjeno.
Neusaglaen pravni i institucionalni okvir za mala i srednja preduzea, u kombinaciji

119

sa nedostatkom strategije na nivou BiH, umanjuju sposobnosti zemlje da ispuni

zahtjeve iz Povelje za mala preduzea.
Poljoprivreda i ribarstvo
U oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja dolo je do izvjesnog poboljanja,
postao je operativan Sektor za poljoprivredu, prehranu, umarstvo i ruraln i razvoj
Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa. Vijee ministara usvojilo je odluku
koja se tie stvaranja ujedinjenog administrativnog registra farmi klijenata, koji e
omoguiti primjenu podrke za usklaen nain u cijeloj BiH. Zakon o poljoprivredi,
prehrani i ruralnom razvoju BiH, te Zakon o vinu, rakiji i ostalim pro izvodima od
groa i vina, usvojeni su u Vijeu ministara.
Podrka poljoprivredi i ruralnom razvoju znaajno se poveala, posebno u RS.
Pristup kredit ima, savjetodavnim slubama i obuci za farmere je poboljan. Meutim,
ostaju slabosti u pogledu vlasnitva nad zemljom, korienja zemlje, pristupa tritu i
restrukturiranja trita. To onemoguava produktivnost i ekonomski potencijal
sektora.
Na podruju bezbjednosti hrane veoma mali napredak je postignut, iako
djeluje Agencija za bezbjednost hrane u BiH. Sprovoenje dravnog Zakona o
bezbjednosti hrane iz 2005.godine nije poelo zbog nedostatka sprovedbenih
propisa. Treba razjasniti odgovornosti u okviru lanca kontrole bezbjednosti hrane na
entitetskom i dravnom nivou, kako bi se osiguralo propisano sprovoenje zakona i
stvorili uslovi za prenoenje i sprovoenje pravila EU u oblasti hig ijene hrane i
slubene kontrole, ukljuujui pravila Analize opasnosti i kritinih kontrolnih taaka.
Kapacitet labaratorije je i dalje ogranien.
Na podruju veterinarskih i fitosanitarnih politika, nedostatak izmjena i dopuna
dravnog Zakona o veterinarstvu usporilo je usklaivanje zakonodavstva u ovoj
oblasti i njegovo sprovoenje na entitetskom nivou. Poboljana je koordinacija
izmeu dravne kancelarije za veterinarstvo i entitetskih uprava. Uporedo sa ad hoc
aktivnostima u borbi protiv izbijan ja bolesti ivotinja, donijete su zajednike odluke.
Meutim, dravna Kancelarija za veterinarstvo ne koordinira veterinarske slube BiH
na nain koji osigurava adekvatnu kontrolu javnog zdravlja i zatite ivotinja. Nisu

120

uspostavljeni mehanizmi omoguavanja saradnje

razliitih institucija na nivou BiH

koje su ukljuene u ovaj sektor.

Nastavlja se razvoj sistema identifikacije i registracije goveda, kao i koza,
ovaca i svinja. Slabosti ostaju u pogledu sprovoenja zakonodavstva, kapaciteta
labaratorijske

dijagnostike,

prikupljanja podataka,

sistema praenja kretanja

ivotinja, te odsustva nacionalne strategije protiv zaraznih bolesti. Usvojen je Plan

monitoringa rezidua u vezi sa akvakulturom.
Sporo se uspostavlja Dravna kancelarija za zatitu zdravlja bilja, a Pravilnik o
unutranjoj organizaciji usvojen je tek u septembru, 2007.godine. Sprovedbeni
propisi na podruju zdravlja b iljaka, sjemena, sjemenskog materijala i proizvoda za
zatitu bilja jo nisu usvojeni. Sporo uspostavljanje Dravne kancelarije za zatitu
zdravlja b ilja ima negativne implikacije na omoguavanje trgovine i bolju
konkurentnost poljoprivrednih proizvoda BiH.
to se tie izvoza ribarskih proizvoda u EU, BiH jo nije na listi ovlaenih
treih zemalja za izvoz.
ivotna sredina
BiH je postigla ogranien napredak u sektoru zatit e ivotne sredine. Pitanja iz
ovog sektora se rjeavaju uglavnom na entitetskom nivou, dok na dravnom nivou,
Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa ima ovlaenja da se bavi
odreenim pitanjima koja se tiu prirodnih resursa, ukljuujui zatitu ivotne
sredine.
Izvjestan napredak postignut je u oblasti horizontalnog zakonodavstva. U
aprilu, 2007.godine, BiH je ratifikovala Protokol iz Kjota. U maju, Vijee ministara
usvojilo je Odluku o sprovoenju Protokola iz Montreala koji regulie izdavanje
licenci, kvota i dozvola za izvoz i uvoz materija koji oteuju ozonski omota.
Sprovoenje postojeih zakona za procjenu uticaja na ivotnu sredinu zahtijeva
poboljanje, a BiH treba da se ukljui u projekte od dravnog interesa i projekte sa
moguim prekograninim efektima. Potrebni su daljnji napori ka ratifikaciji i
sprovoenju relevantnih meunarodnih konvencija, ukljuujui Espoo Konvenciju o

121

procjeni uticaja na ivotnu sredinu u prekograninom kontekstu. Moe se slobodno

rei da nije bilo razvoja u pogledu kvaliteta vazduha.
U

upravljanju otpadom postignut je ogranien napredak u sprovoenju

zakonodavstva, a nisu postignuti ni rezultati u pogledu zakonodavne podrke za

reciklau i preradu otpada koji se ne bi vie smio odlagati na deponiju. U vezi s ovim
desio se pozitivan razvoj, na primjer u preradi i reciklai specifinih materijala kao to
su akumulatori za vozila.
Malo napretka ostvareno je u vezi sa kvalitetom vode. U toku je razvoj
Informacionog sistema voda, nabavljeni su potrebni softveri i hardveri i obueni
kadrovi. Sprovoenje zakonodavstva o vodama u entitetima ide sporo, jer nisu
usvojeni svi propisi. Uspostavljanje Agencije za vode je prioritet kako bi upravljanje
rijenim tokovima moglo biti efikasno. Nedovoljno preiavanje otpadnih voda
ostaje kljuno pit anje za zatitu ivotne sredine. BiH jo nije ratifikovala izmjene i
dopune Barselonske konvencije i njenih Protokola.
U oblasti zatite prirode postignut je napredak, posebno u sprovoenju
Konvencije o movarama iz Ramsara. Nije postignut napredak u pogledu prenoenja
odreenih dijelova Direktive o pticama, kao to to zahtijeva Ugovor o energetskoj
zajednici.
Na polju industrijskog zagaenja i upravljanja rizikom, uinjen je napredak, ali
su neophodni dodatni napori, naroito u

izdavanju, monitoringu i sprovoenju

integralnih zatitnih dozvola.

U oblasti hemikalija postoje pomaci, a u martu, 2007.godine, BiH je pristupila
Roterdamskoj konvenciji o procedurama davanja sag lasnosti uz prethodnu najavu za
odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini.
Nije bilo napretka u oblasti genetski modifikovanih organizama (GMO), buke i
umarstva.
BiH trpi zbog ogranienog administrativnog kapaciteta i nema dovoljno
finansijskih

resursa za ulaganja u

ivotnu

sredinu.

Nedostatak

pravnog

institucionalnog okvira umanjuje administrativni kapacitet Ministarstva za spoljnu

trgovinu i ekonomske odnose, koje djeluje kao dravni organ u ovoj oblasti.
Entitetske inspekcije za zatitu ivotne sredine su operativne, ali imaju ogranien
kapacitet da efikasno kontroliu potivanje propisa. Nije zab iljeen napredak u

122

pogledu integrisanja pitanja zatite ivotne sredine u druge politike. Ukupno gledano,
pripreme BiH na podruju zatite ivotne sredine i dalje su u ranoj fazi. Obavezno
treba pojaati napore u ispunjavanju obaveza koje proizilaze iz meunarodnih
konvencija.
Politika u oblasti transporta
U razvoju transevropske mree transporta postignut je znaajan napredak, a
BiH je nastavila uestvovati u razvoju zajednike regionalne transportne mree i
Transportne opservatorije jugoistone Evrope (SEETO), te poboljala petogodinji
plan za 2007-2011.godinu, tzv. (MAP).
Zabiljeen je napredak u putnom sektoru. Zakonodavstvo o regulisanju
saobraaja i licenciranju vozila i vozaa sadrano je u Zakonu o osnovama
bezbjednosti prometa na putevima u BiH. Uspjeh je postignut u odravanju puteva
to je donekle poboljalo kapacitete i bezbijednost. U okviru Sporazuma o stabilizac iji
i pridruivanju, stupanjem na snagu Prelaznog sporazuma, BiH se obavezala da e
osigurati neogranien tranzitni promet kroz svoju teritoriju.
U sektoru eljeznica postignut je znaajan rezultat u sprovoenju Zakona o
eljeznicama BiH. Regulatorni odbor eljeznica BiH, koji djeluje kao dravn i organ za
bezbjednost postao je operativan. Entitetske vlade i dalje imenuju posebne
menadere, jer su eljeznika preduzea podijeljena na entit etskom nivou.
U vezi sa vazdunim saobraajem, u septembru 2007.godine, BiH je
ratifikovala Sporazum o evropskom zajednikom vazdunom prostoru (ECAA). EUFOR
je prenio odgovornost za kontrolu vazdunog prometa u niem vazdunom prostoru
na civilne avijacijske organe. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je
BiH kredit za sprovoenje Strategije upravljanja vazdunim prometom, koji e
omoguiti da BiH preuzme punu odgovornost za kontrolu vazdunog prometa u
srednjem i gornjem vazdunom prostoru.
Napredak je postignut i u unutranjim plovnim putevima i pomorskom
transportu. FBiH usvojila je Zakon o rijenom transportu koji obuhvata i sredstva
transporta. Pripreme za obnovu i razvoj rijenog toka Save su u toku, a studije
izvodljivosti su zavrene u maju, 2007.godine. Meutim, BiH nije potpisnica

123

Konvencije SOLAS (Meunarodne konvencije o bezbjednosti ivota na moru) ni

Kodeksa ISPS (Meunarodnog kodeksa za bezbjednost brodova i lunih objekata).
Energija
Odsjek za energiju u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa je
operativan, to znai da je u ovoj oblasti postignut napredak.
U skladitenju nafte i bezbjednosti snabdijevanja nije bilo razvoja, a u
februaru, 2007.godine, RS je krenula u privatizaciju naftnog sektora.
BiH je punopravna lanica Ugovora o energetskoj zajednici, a od 1. jula,
2007.godine, obavezala se da e primjenjivati evropske standarde iz oblasti energije.
Iako je bilo napretka u vezi s Mapom puta za elektrinu energiju, to se naroito
odnosi na tehnike propise i monitoring isporuke, nije bilo rezultata u pogledu Mape
puta za sektor gasa.
Kada je rije o unutranjem tritu energije, uspostavljeni su Nezavisni
operator sistema (NOS) i prenosna kompanija (Transco) za sektor elektrine energije.
Meutim, saradnja

Prenosne kompanije i

NOS-a i dalje je nedovoljna. NOS je

objavio prvi indikativn i plan proizvodnje za 2007-2016.godinu. Ovaj plan aurira se za

period 2008-2017.godino. Prenosne kompanije za razvoj prenosne mree zavise o
ovom konanom planu.
Otvaranje trita elektrine energije poelo je 2007.godine za glavne
industrijske potroae, a daljnja otvaranja nastavljena su u 2008.godini.
Regulisanje

trita

elektrine

energije

uspostavljeno

je

dravnom

Regulatornom komisijom za elektrinu energiju i dva entit etska regulatora.

Postignut

je

napredak

na

primjeni

entitetskih

akcionih

planova

za

restrukturiranje energetskog sektora, ali je neophodno ubrzanje razdvajanja

proizvodnje i distribucije elektrine energije u oba entiteta. Mali napredak postignut
je u drugim energetskim sektorima (ugalj, nafta, bioenergija, centralno grijanje i
obnovljiva energija) ili u vezi s energetskom efikasnou, te pit anjem odrivosti.
U oblasti nuklearne bezbjednosti i zatite od zraenja, pripremljen je dravni
Okvirni zakon koji osigurava uspostavljanje jedne dravne regulatorne agencije za
nuklearnu bezbjednost i zatitu od zraenja, koja bi trebalo da omogui pristup BiH

124

nekolicini meunarodnih

konvencija o

nuklearnoj bezbjednosti i upravljanju

radioaktivnim otpadom.
Situacija na podruju nuklearne bezbjednosti i zatite od zraenja zahtijeva
znaajna poboljanja u koordinaciji i organizaciji aktivnosti na nivou BiH, opreme,
modernizacije pogona, tehnikih kapaciteta i ljudskih resursa. Objekti za sklad itenje
zapeaenih radioaktivnih izvora n isu licencirani prema meunarodnim standardima i
praksama.

Posebnu panju

treba posvetiti monit oringu podruja zagaenih

osiromaenim uran ijumom.

Informacijsko drutvo i mediji
Politika telekomunikacijskog sektora aurirana je od novembra, 2006.godine,
do kraja 2007.godine. Proces liberalizacije je nastavljen. Od poetka 2006.godine
izdano je dvanaest licenci novim firmama koje pruaju usluge fiksne telefonije.
Najvei udio Telekoma RS prodat je Telekomu Srbije, krajem 2006.godine.
Regulatorna agencija za komunikac ije (RAK) regulie ovu materiju sa tri
postojea operatera u BiH. Neophodno je da usavri tehnologiju, naroito zbog
specifinosti trita BiH. S tim u vezi treba ojaati kapacitet relevantnih odjeljenja u
Ministarstvu transporta i komunikacija.
Nezavisni status RAK-a dobro je uspostavljen, posebno pravna rjeenja u
pogledu njihove finansijske nezavisnosti i imenovanja generalnog direktora. Mogue
usvajanje Nacrta zakona o platama i naknadama, koje bi RAK stavio u okvir dravne
slube, mogao bi ugroziti nezavisnost ove Agencije. Osiguranje nezavisnosti Agencije
od kljunog je znaaja za razvoj trita emitovanja i telekomunikacija.
Jo nije postignut napredak u transformisanju Direkcije sistema zatite
identiteta graana (CIPS) u dravnu Agenciju za informacijsko drutvo, zaduenu za
sprovoenje Strategije za informacijsko drutvo i njenog akcionog plana, kao i
koordinaciju aktivnosti iz ove oblasti u cijeloj BiH.
Napredak je postignut u pogledu usluga informacijskog drutva. BiH je
ratifikovala Konvenciju o kibernetikom kriminalu Vijea Evrope.
Na polju aud iovizuelne politike i medija postignut je dobar rezultat, naroito
pribliavanjem zakonodavstva BiH Evropskoj konvenciji o prekograninoj televiziji.

125

Zakon o reklamiranju i sponzorstvu je revidiran u skladu sa ovom Konvencijom, a

RAK je poeo reviziju Praktinog kodeksa rada emitera. Meutim, FBiH nije bila u
stanju usvojiti sve potrebne zakone o javnom emitovanju, te sprovoenje reforme u
ovoj oblasti i dalje kasni.
BiH nije potpisnica UNESCO-ve Konvencije o kult urnoj raznolikosti, a
ratifikovanje ove Konvencije neophodno je da bi BiH uestvovala u programima
zajednice koji se odnose na medije.
Finansijska kontrola
Na podruju javne interne finansijske kontrole (PIFC) preduzeti su odreeni
koraci, a u novembru, 2006.godine, radna grupa na dravnom i entit etskom nivou
pripremila je Zakon o internoj reviziji za sve nivoe vlasti. U avgustu, 2007.godine,
formirana je druga radna grupa za izradu sveobuhvatne politike PIFC-a kojom se
garantuje izbalansirani razvoj interne kontrole i sistema interne revizije.
Zapaen je ogranieni napredak u pogledu vanjske revizije, a nakon novog
zakona o ovoj reviziji, koji je usvojen 2006.godine, instit ucije Glavnog revizora RS i
FBiH imenovale su novo rukovodstvo. Na nivou BiH, imenovanje Glavnog revizora i
njegovih zamjenika dosta je kasnilo.
Izvjetaji g lavnih revizora dostavljaju se Parlamentima. Iako su dostupni i
irokoj javnosti, nije bilo dovoljno naknadnih aktivnosti u vezi s izvjetajima i
preporukama Glavnog revizora. Uz tri postojee kancelarije Glavnog revizora i Brko
distrikt osnovao je svoju Kancelariju na osnovu vlastitog Zakona o reviziji, to i dalje
fragmentira sistem.
Statistika
Nije poboljana saradnja izmeu Agencije za statistiku BiH (BHAS) i dva
entitetska statistika zavoda. Sporazum iz 2005.godine, osmiljen da ojaa
koordinisanu ulogu BHAS-a u usklaivanju metodologije i diseminac ije podataka na
nivou BiH, nije u potpunosti sproveden. Centralna banka BiH i BHAS su potpisali
Memorandum o razumijevanju.

126

to se tie klasifikacije, pravni akti su usvojeni za CPA (Klasifikacija proizvoda

po aktivnostima, a priprema se i uvoenje COICOP (Klasifikacija industrijske
potronje prema svrsi).
U oblasti demografije i socijalne statistike, vri se priprema popisa
stanovnitva koji e biti obavljen u 2011.godini.
Strukturalna poslovna statistika jo nije zasnovana na poslovnim registrima, a
gotovo da nema raspoloivih informacija na n ivou drave o transportu i turizmu.
Slina situacija je i sa statistikim podacima o energetici, dok podaci o spoljnoj
trgovini nisu dovoljno pouzdani, iako je bilo odreenih poboljanja, poput uvoenja
indeksa cijena uvoza i izvoza.
Veina podataka koji se tiu poljoprivrede prikupljaju se uz korienje
neharmonizovanih metoda, naroito za ivotinje i proizvodnju mesa. Radi se i na
prikupljanju statistikih podataka iz agro-monetarne oblasti.

8.

PRAVDA, SLOBODA I BEZBJEDNOST

Vize, granica, kontrola, azil i migracije

Sporazum

za

olakavanje

viznog

reima

sa

EU

potpisan

je

septembru,2007.godine, a BiH je ukinula zahtjeve za izdavanje svojih viza za

Bugarsku i Rumuniju. Svi dravljani EU mogu ui u BiH bez viza 78. Broj viza izdatih na
granici postepeno se smanjuje. U 2006.godini izdato je 927 viza, a godinu ranije
2.049. Ulau se napori u pripremi za tranziciju na etiri kategorije viza koje se koriste
u EU u kontekstu engena.
U 2008.godini moraju se obaviti pripreme za uvoenje biometrijskih pasoa.
Podsjeamo da je Visoki predstavnik u BiH, u ju lu 2007.godine, nametnuo izmjene
zakona o putnim ispravama u BiH i zakona o linim kartama.
Svi podaci uneseni u lokalne sisteme u diplomatskim misijama i konzularn im
predstavnitvima sada se prenose elektronski u centralnu upravu u BiH. Informacijski

78

Konvencija o mjerodavnoj dravi odgovornoj za rjeavanj e zahtjeva za azil u jednoj zemlji lanici EU,
Dablin,15.juni 1990., stupa na snagu 01. septembra 1997. godine

127

sistem o migracijama poeo je djelovati u septembru, 2007.godine. Njegov vizni

modul radi, a diplomatske misije u inostranstvu su uvezane.
Pripreme BiH na podruju viza su na dobrom putu, iako nije bilo aktivnosti na
planu harmonizacije vizne liste BiH sa listom EU. BiH je postigla odreeni napredak u
upravljanju gran icama, jer su nastavljeni napori na jaanju granine policije BiH
(DGS).
Postoji ogranieni napredak

i na sprovoenju

Strategije

integrisanog

upravljanja granicama (IBM). Revidirana strategija, koja mora biti usklaena sa

smjernicama EU, kao i odgovarajui akcioni p lan, moraju da budu usvojeni.
Ministarstvo bezbjednosti jo nema centralnu ulogu kao ukupni koordinator u
pitanjima upravljanja gran icom. Saradnja sa susjednim zemljama postoji, ali
nerijeena pitanja obiljeavanja granica negativno utiu na kontrolu tzv. zelene
granice. BiH je u 2007.godini zakljuila Meunarodni sporazum o graninoj saradnji
sa Hrvatskom.
Procedura azila u BiH je u skaldu sa meunarodnim standardima, a broj
zahtjeva za azil veoma je nizak i u poreenju sa 2005.godinom stalno se smanjuje.
Sektor azila donosi pravovremene odluke, a Sud BiH radi kao apelaciono tijelo.
Administrativni kapacitet sektora azila je poboljan, informacijski sistem o
zemlji porijekla je uspostavljen, to omoguava utvrivanje prava na dobijanje azila i
status. Odgovornosti za azilante i izbjeglice su podijeljene izmeu Ministarstva
bezbjednosti i Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice. Meutim, BiH nema
odgovarajuih prihvatnih centara za azilante, jer jo nije preuzela punu kontrolu nad
postojeim,s obzirom na to da ga jo finansira UNHCR. Napredak je postignut u
pogledu migracija, a bezbjedan prihvatni centar uspostavljen za nezakonite migrante
je pozitivan korak.
to se tie readmisije, BiH je potpisala Sporazum o readmisiji na nivou EU, u
septembru 2007.godine. BiH je nastavila napore da potpie ovakve sporazume i sa
zemljama koje nisu lan ice EU. Nema posebnih problema identifikovanih u pogledu
sprovoenja postojeih sporazuma o readmisiji, ali posebnu panju treba posvetiti
tretmanu dravljana zemalja koji nisu lan ice EU.
U prethodnim godinama bilo je znatnog poveanja presretanja ljudi u
pokuaju nezakonitog prelaska granice, tako da je u 2006.godini, ukupno 1.289 lica

128

presretnuto dok su pokuavali ui ili izai sa teritorije BiH, dok je u 2005.godini takvih
lica bilo oko 655. Od 1999.godine, BiH daje privremeni prihvatni status osobama sa
Kosova i Metohije, ije je posljednje mjesto boravka i bilo u junoj srpskoj Pokrajini.
Uvedene su nove strukture kako bi se rjeavalo pitanje migracija, to ukljuuje
i Slubu za poslove sa strancima koja je uspostavljena u oktobru, 2006.godine, kao
specijalizovano tijelo u okviru Ministarstva bezbjednosti BiH. Ova sluba ima esnaest
terenskih kancelarija koje se bave zahtjevima za azil u zemlji, kao i pitanjima
imigracije.
Pranje novca
Kada je rije o sprovoenju mjera borbe protiv pranja novca postignut je
izvjestan napredak, a Finansijska obavjetajna jedinica (FIU) u dravnoj Agenciji za
istrage i zatitu (SIPA) poveava svoje vlastite kapacitete. Potpisan je i Memorandum
o razumijevanju sa panijom. Tokom 2006.godine, FIU je prijavio Tuilatvu BiH
dvadeset tri sluaja pranja novca koja obuhvataju priblino dvadeset est miliona
evra i etdeset lica. S obzirom na to da je pranje novca regulisano entitetskim
krivinim zakonom, krivine sankcije za pranje novca se ne primjenjuju na isti nain
na cijeloj teritoriji BiH.
U

pogledu

preventivnih

mjera nadzor nad

nebankovnim finansijskim

instirucijama i posrednicima i dalje je ogranien. Treba poboljati razmjene

informacija i meuinstitucionalnu saradnju izmeu FIU i ostalih agencija za
sprovoenje zakona, ukljuujui odjel SIPE za krivine istrage.
Droge
BiH je i dalje prvenstveno zemlja tranzita za nezakonitu trgovinu drogom, sa
sve veom domaom konzumacijom.
Centralna baza podataka sluajeva nezakonite upotrebe droga i prekursora
uspostavljena je u Ministarstvu bezbjednosti BiH. Zapljenjivanje i demontaa tajnih
hemijskih laboratorija sve je znaajnija, ali i dalje je u apsolutnim kategorijama broj
tih akcija veoma nizak.

129

Meunarodna saradnja je takoe poveana, a jedan broj akcija uspjeno je

zavren.
Komisija o narkoticima, koja je osnovana na temelju zakona o sprjeavanju
zloupotreba narkotika i prekursora,

jo nije uspostavljena. Nema dravnog

kontaktnog punkta za Evropsku informacionu mreu o drogama i zavisnosti o

drogama, koju sprovodi Evropski centar za monitoring droga i zavisnosti o drogama.
Nema politike na nivou BiH o drogama koji su u skladu sa standardima u EU.
Rezultati borbe protiv trgovine drogom nisu na zavidnom nivou, a tijela za
sprovoenje zakona BiH nisu adekvatno opremljena da bi se borila protiv ove poasti
dvadeset prvog vijeka.
Kontinuirano jaanje dravne Agencije za istrage i zatitu, Granine policije,
Carinske uprave i Ministarstva bezbjednosti od kljunog je znaaja za suzb ijanje
trgovine drogom. Moe se konstatovati da nije bilo znaajnih koraka na podizanju
svijesti javnosti o opasnosti od droga, posebno mladih ljudi koji su sve vie
konzumenti raznih narkotika.
Policija
Direkcija za rekonstruiranje policije u BiH 79 poela je djelovati u januaru,
2006.godine, a svoj Izvjetaj o reformi zavrila je u decembru iste godine. Relevantni
organi nisu uspjeli postii sporazum o pristupu Direkcije za restrukturiranje policije, te
su daljnji napori meunarodne zajednice da omogui postizanje sporazuma o
policijskoj reformi jednako bili blokirani.
Meutim, meunarodna zajednica nije odustajala od ovog uslova, koji je
kljuan za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju sa Evropskom unijom.
Tadanji visoki predstavnik, Pedi Edaun, poznat po Martinsovom planu o reformi
policije, koji je propao, jer je bio pun kontroverznosti, vrio je nevieni pritisak na
lidere politikih partija..

79

Radio-televizija Republike Srpske, gost tadanji Visoki predstavnik u BiH Pedi Edaun Martinsov plan,
januar, 2006. godine

130

Dok su lideri iz Republike Srpske striktno traili ostanak MUP-a i policije RS,
bez prelaska entitetske linije, dotle su bonjaki lideri traili ukidanje policije RS.
Novi visoki predstavnik, Miroslav Lajak, insistirao je na pregovorima, ali uz
uvaavanje stavova politikih lidera i krajnji njihov dogovor.
Mostarska deklaracija iz 2007. godine, koju su potpisali lideri est politikih
parlamentarnih partija i Sarajevski sporazum, bili su poetna faza za ovu reformu.
Evropska komisija u BiH je paljivo pratila sve ove sastanke i insistirala na
dogovorima.
Predstavniki dom Parlamentarne skuptine BiH, 11.aprila, 2008.godine,
usvojio je Zakon o nezavisn im i nadzornim tije lima policijske strukutre BiH i Zakon o
direkciji za koordinaciju policijskih tijela i o agencijama za podrku policijskoj
strukturi. Struktutra jedinstvenih policijskih snaga BiH odgovarae ustavnoj strukturi
zemlje, zakljuuje se u prelaznim i zavrn im odredbama usvojenih zakona.Iste ove
zakone potvrdio je, 16.aprila, 2008.godine, Dom naroda Parlamentarne skuptine
BiH.
Ovdje treba rei da su usvojeni zakoni koje je opet pokrenuo OHR, a ne
predstavnici vlastu u BiH, to nas navodi na razmiljanje da je oigledno da neko u
BiH eli da Visoki predstavnik ostane to due u Bosni i Hercegovini i da sva
odgovornost bude na njemu, a ne na legalno izabranim prestavnicima graana u BiH.
Delegacija Evropskog parlamenta za proirenje uruila je BiH, 5. juna
2008.godine, Mapu puta koja podrazumijeva uvoenje bezviznog reima za graane
BiH u zemljama-lanicama EU.
Delegacija BiH je, 16.juna 2008.godine, potpisala Sporazum o stabilizaciji i
pridruivanju sa Evropskom unijom u Luksemburgu.
Sporovoenje mnogih operativnih zadataka policije je nastavljeno, bez obzira
na navedene zastoje u reformi policije koji su pratili ovaj proces, a to su:
telekomunikacioni

sistemi,

baza

podataka,

kompjuterske

istrage,

sistem

kriminalistike analize i forenzika. Ova sredstva se aktivno koriste u cijeloj BiH.

Rijeeno je i pitanje decertifikovanih policajaca, u aprilu 2007.godine, kroz Savjet
bezbjednosti UN-a.
Ministarstvo bezbjednosti zakljuilo je strateki Sporazum sa EUROPOLOM
radi poboljanja i jaanja sredstava za borbu protiv organizovanog kriminala i

131

terorizma. Meunarodni sporazumi o policijskoj saradnji su zakljueni sa nekoliko

zemalja, uz Sporazum izmeu Uprave za indirektno oporezivanje i Interpola. BiH je
ratifikovala Policijsku konvenciju za jugoistonu Evropu, u aprilu 2007.godine.
Dravna Agencija za istrage i zatitu (SIPA) postigla je napredak i sve vie je
ukljuena u osjetljive istrage, ukljuujui koordinaciju entitetskih i kantonalnih
policijskih slubi u ovom podruju.
Entitetska i kantonalna polic ija sarauju u nekim aktivnostima, ali je
kantonalna policija u odnosu na policiju Republike Srpske veoma rascjepkana. Policija
RS je uloila mnogo sredstava u materijalnu i tehniku opremljenost, a sve vie je i
strunih kadrova u policiji.
Borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u BiH
Organizovani kriminal je i dalje problem broj jedan u Bosni i Hercegovini.
Aktivnosti u vezi s ovim problemom i dalje se odnose uglavnom na trgovinu drogom,
trgovinu ljudima i finansijski kriminal. Kraa automobila i trgovina ukradenim vozilima
sve je uestalija.Napredak je, ipak, postignut u ovoj oblasti, posebno na poboljanju
statistikih instrumenata za mjerenje stope kriminala to, naravno, nije dovoljno za
suzbijan je ovog problema.
Iz akcionih planova koji su utvreni dravnom Strategijom borbe protiv
organizovanog kriminala i korupcije, izraen je onaj koji se odnosi na ukradena
vozila. Krivina procedura zasnovana na sistemu optuivanja pokazuje ogranienja u
BiH, sa drugaijom pravnom tradicijom. Saradnja polic ije i tuilaca nije optimalna, a
to ometa napredak u istragama. Sudski sistem jo nije prilagoen novouvedenim
metodama prikupljanja dokaza.
BiH je i dalje zemlja, kako porijekla, tako i tranzita trgovine ljudima.
Sprovoenje dravnog Akcionog plana 2005-2007.godine u borbi protiv trgovine
ljudima odvijao se sporo, a novi Zakon, koji predvia period do 2010. jo nije
usvojen.
Prema podacima koje su osigurale Agencije za sprovoenje zakona i Tuilatvo
za 2006.godinu, 34 prijave trgovine ljudima, i uz to krivina djela, podignute su bile

132

protiv 77 pojedinaca. Broj istraga bio je povean u odnosu na prethodnu godinu, a

33 optunice potvrene su na sudovima. Ovaj trend se nastavlja.
to se tie zatit e svjedoka i rtava svjedoka trgovine ljudima, ukupan broj
identifikovanih rtava, ukljuujui i rtve-dravljan ine BiH, jeste povean.Prema
podacima iz 2006.godine, identifikovana je 71 rtva. Usvojena su pravila za zatitu
domaih rtava i rtava svjedoka trgovine ljudima,koji su dravljan i BIH. U aprilu,
2007.godine, Odjeljenje za zatitu svjedoka u dravnoj Agenciji za istrage i zatitu
uspostavilo je saradnju sa nevladinim organizacijama, koje se rukovode sigurnim
kuama za rtve.
BiH je potpisala Konvenciju Vijea Evrope o borbi protiv trgovine ljudima.
Ova zemlja pokazala je i volju da rjeava pitanje terorizma.Meunarodna
saradnja je nastavljena, a jedan dio predmeta u vezi s meunarodnim terorizmom je
procesuiran. Bilo je izvjesnog napretka u porastu operatinog kapaciteta za borbu
protiv terorizma i finansijskog terorizma. Sud BiH je donio presudu u prvom suenju
za terorizam na dravnom nivou, u maju 2007.godine. Agencija za sprovoenje
zakona, koja ima mandat (SIPA), jo nije dovoljno ojaala kako bi mogla efikasno
rjeavati problem terorizma, tako da entitetske policije vode veinu istraga.
Dakle, BiH je poela borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima i
terorizma, ali daljnji napori na dui rok su prijeko potrebni.
Zatita linih podataka
Nezavisna Agencija za zatitu podataka za BiH koja je utvrena Zakonom o
zatiti linih podataka nije jo uspostavljena, tako da u oblasti zatite podataka Bosna
i Hercegovina zaostaje80.

80

BiH je potpisala ugovore o readmisiji sa slijedeim dravam a: Republika Hrvatska, Srbija, Crna Gora,
vajcarska, Italija i Danska.
Parafirani su sporazumi sa kraljevinama Norvekom i vedskom, a pokrenute su aktivnosti sa jo 11 zemalja.

133

9.

SVE VEA POTREBA ZA NOVIM USTAVOM BIH

Neodgovornost i nesposobnost domaih vlasti da krenu naprijed pokazala se i

na primjeru ustavnih promjena, koje je pokrenula meunarodna zajednica. Ustav BiH

je Aneks IV Dejtonskog mirovnog sporazuma i spada u kategoriju oktroisanih ustava.
Donoenje ustava od strane domaih vlasti stvorilo bi put ka stabilnom okruenju u
BiH.
Nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruivan ju, BiH e se ponovo
suoiti sa ovim, nimalo lakim, pitanjem. Ukoliko politike strukture pokau volju, ovaj
problem e se brzo rijeiti, i BiH e dobit i novi Ustav koji bi bio u skladu sa pravima
sva tri konstitutivna naroda u BiH.
Najbolje rjeenje bi bilo ukoliko bi svi u BiH prihvatili realnost i drali se
Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je donio mir na ovim prostorima. Politiari iz
FBiH moraju prihvatiti injenicu koja se zove Republika Srpska, a lideri iz RS moraju
shvatiti da se srpsko pit anje moe rijeiti samo unutar BiH, a nikako referendumom ili
otcjepljenjem. U suprotnom, dogovora nee biti, ali nee bit i ni BiH.
Najloginije

rjeenje

za ovaj problem,

jeste

BiH na federalnom ili

konfederalnom principu, sa Republikom Srpskom u sadanjim okvirima i smanjenje

ovlaenja u glomaznom aparatu FBiH. Jednostavnije i mnogo efikasnije rjeenje za
FBiH bilo bi, ukoliko bi se Bonjac i i Hrvati dogovorili o novoj podjeli tog entiteta. To
podrazumijeva da vlast ima narod koji je veinski u odreenoj regionalnoj podjeli,
tako da bi veliki broj sadanjih kantona/upanija bio reorganizovan. To ne znai da
na cijeloj teritoriji BiH ovi narodi nemaju pravo da biraju gdje e da ive i da
ostvaruju svoja prava, ali i ispunjavaju obaveze. Htjeli ne htjeli, potpisom Sporazuma
o pridruivanju, to e od BiH zahtijevati taj ugovorni odnos sa EU.

Moda nije

ovakva struktura ni najbolje rjeenje, ali je najkompromisnije u istorijskom trenutku

kada su sukobi na ovim prostorima nedavno okonani.
Uspjeh e bit i ukoliko ove generacije promijene postojei ambijent, to daje
mogunost da mlai narataji kroje dravu na bolji i kvalitetniji nain u nekom
buduem vremenu.

134

10. ZNANJE O EU
10.1. Uloga medija BiH u evropskim integracijama
U organizaciji Fondacije Fridrich Ebert Transparency International BiH 81
odrana je, 13.aprila 2007.godine, u Banjaluci, debata pod nazivom Mediji i
Evropska unija. Debata je odrana u okviru serije strunih seminara i predavanja
Fondacije, koji su eljeli da ukau na problematiku funkcionisanja medija i njihovu
ulogu u drutvu, njihov odnos i uticaj na dravne i drutvene institucije, ali i
cijelokupnu javnost u BiH. Cilj projekta bio je unapreenje rada medija, kreiranja
atmosfere dijaloga u drutvu i poveanje otvorenosti institucija.
Na debati su usvojeni sljedei zakljuci:
drava mora preduzeti proces edukacije medija, s obzirom na to da
dosadanji proces nije dao nikakve rezult ate;
drava mora izraditi medijsku strategiju, jer je mediji ne mogu sami
napraviti;
lokaln i mediji predstavljaju budunost medijskog prostora, ne javni servisi
Evropa svakodnevno podie standarde, a lokalni mediji imaju neophodnu
povezanost sa graanima u lokalnoj zajednici;
neophodna je strategija promjene svijesti, kroz koju je neophodno izraziti
potrebu dananjice ivjeti lokalno, a misliti globalno.

10.2. Deb ata s graanima BiH o Evropskoj uniji

U prvom kvartalu 2008. godine Kancelarija visokog predstavnika u BiH
organizovala je u vie gradova BiH 82 debate u kojima su graani mogli da p itaju o
znaaju, ciljevima i ostalim temama u vezi sa evropskim integracijama i mjestu BiH u
tom procesu. Pokazalo se

da graani BiH nisu dovoljno informisan i o Evropskoj

uniji, a pogotovo ta bi za BiH znailo potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i

pridruivanju.

81
82

Vanjskopolitika inicijativa BiH Spremnost za stabilizaciju I sposobnost pridruivanju s EU

BHT1 22 sata gost vijesti Miroslav Lajak , Visoki predstavnik u BiH i specijalni izaslanik EU

135

I pojedine ankete koje su sprovodile domae i meunarodne agencije u BiH o

Evropskoj uniji pokazuju ko liko su graan i informisan i o svemu tome, bolje reeno
neinformisani.
Podravate li ulazak Bosne i Hercegovine u Evropsku uniju:
cijeli
uzorak

podrava
ne podrava
ne zna

RS
F BiH
0%

50%

100%

Podravate li ulazak Bosne i Hercegovine u NATO:

cijeli
uzorak
podrava
RS

ne podr ava
ne zna

F BiH
0%

50%

100%

Kakva je po Vaem miljenju ekonomska perspektiva u BiH ?

100%
80%

ne zna

60%

loa

40%

dobra

20%
0%
F BiH

RS

136

cijeli
uzorak

Kada je rije o djelovanju Kancelarije visokog predstavnika, tu je osjetna

razlika, s obzirom na to da graani Republike Srpske smatraju da je BiH pod
poluprotektoratom, te da Visoki predstavnik uopte ne treba da postoji u BiH. Prema
njihovom miljenju domae vlasti treba da preuzmu svu odgovornost u zemlji, uz
upozorenje da se BiH treba utemeljiti na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Graani drugog be-ha entiteta svesrdno podravaju Kancelariju visokog
predstavnika i smatraju da on treba da ostane u BiH sve dok se zemlja ne unitarizuje.
Tabelarni prikaz o podrci Visokom predstavniku:

100%
80%

ne zna

60%

ne podrava

40%

podrava

20%
0%
F BiH

RS

cijeli
uzorak

10.3. Program informisanja javnosti o procesu evropskih integracija BiH

Komunikacijska strategija definie osnovne principe i ciljeve komunikacije s

javnou, zadatke i funkcije instit ucija koje uestvuju u ovom procesu.

137

Uspjeh procesa integrisanja BiH u EU zavisi, izmeu ostalog, od stepena poznavanja i

razumijevanja Unije, njene organizacije, institucija, politike, sutine samog Procesa
stabilizacije i pridruivanja.
Ciljevi Komunikacijske strategije su sljedei:
podii nivo znanja i poveati nivo razumijevanja o procesu evropskih
integracija;
pribavljanje podrke javnosti i stvaranja pozitivnog stava prema evropskim
integracijama;
ukazivanje na prednosti i koristi za graane BiH od lanstva u EU;
uspostavljanje okvira za saradnju izmeu organa uprave i javnosti;
poticanje aktivnog uea javnosti u debati o usvajanju evropskih
standarda i lanstva u EU.
Glavni ciljevi realizovae se sljedeim aktivnostima:
redovnim upoznavanjem javnosti sa stavovima institucija BiH u vezi s
evropskim integracijama;
unapreenjem odnosa s medijima i osiguranjem njihovog ireg uea u
informativnim aktivnostima;
razvijanjem saradnje sa nevladinim sektorom koji se bavi evropskim
integracijama;
razvijanjem saradnje s poslovnim sektorom, sindikaln im udruenjima,
privrednim

komorama,

obrazovnim

institucijama

rad i

promovisanja

evropskih integracija specifinim ciljn im grupama;

uspostavljanjem i razvojem slubi za odnose sa javnou u instit ucijama u
BiH koje direktno ili ind irektno uestvuju u procesu evropskih integracija,
razvijanjem saradnje i unapreenjem koordinacije izmeu kancelarija za
informisanje javnosti u dravnim institucijama.
Koji su oekivani rezultati sprovoenja ovakve Strategije:
poveano razumijevanje o procesu evropskih integracija;
pojaano uee medija u informativnim aktivnostima, naroito u pogledu
njihovog kritikog, analitikog i istraivakog pristupa;

138

uspostavljeni administrativni kapaciteti koji su u funkciji prenoenja

informacija javnosti i razvijena institucionalna saradnja;
osigurane pravovremene i objektivne informacije ciljn im grupama;
razvijena adekvatna saradnja s partnerima, naroito s dijelom nevladinog
sektora koji je u funkciji promovisanja, zagovaranja i afirmacije breg
napretka u integracionom procesu.
Direkciji za evropske integracije BiH (DEI), kao stalnom tijelu Vijea ministara
BiH, povjeren je mandat koordinatora i organizatora ukupnih informativnih aktivnosti
o evropskim integracijama.

10.4. Promocija BiH u inostranstvu

Osim promocije procesa evropskih integracija za graane BiH, vano je

predstavljanje i izgradnja dobrog imida same drave u inostranstvu83, prvenstveno
institucijama Evropske unije. Neophodno je strateki pristupiti u promociji BiH u
samom sjeditu EU u Briselu i ostalim znaajn im centrima drava-lanica putem
diplomatsko-konzularnih predstavnitava, manifestacija, medija, lobista, nevladinih
organizacija, umjetnika i graana BiH koji ive u inostranstvu.
Osnovni ciljevi promocije BiH u EU su:
prezentacija svih ostvarenih rezultata na putu evropskih integracija;
promjena postojee slike stanja u BiH;
informisanje o kulturi, ekonomskom potencijalu, bogatom istorijskom
naslijeu BiH.
Poseban zadatak bilo b i predstavljanje ostvarenih rezultata napretka u BiH
kroz proces evropskih integracija. Ovo je vano zbog toga to sve drave-lanice,
kroz mehanizme odluivanja u EU, odobravaju proces prelaska iz faze u fazu
evropskih integracija.
83

Slovenija ima posebnu vladinu slubu. Koja se bavi protokom informacija meu institucijama

139

Informacije
institucijama,

bi se

plasirale

donosiocima odluka u

a posebno Evropskom parlamentu,

Komisiji,

EU,

svim njenim

Vijeu

ministara,

predstavnicima drava- lanica, njihovim vladama, udruenjima s velikim i uticajnim

lanstvom, lobistima u EU i uticajnim medijima.
Odgovorne instit ucije za ove poslove su:
Ministarstvo vanjskih poslova BiH;
Direkcija za evropske integracije BiH;
Spoljno-trgovinska komora BiH;
Agencija za promociju stranih investicija BiH FIPA i
Nevladin sektor - NVO.

10.5. Uspostavljanje informacijskog sistema kao podrka procesu evropskih

integracija

U skladu sa svojim stratekim opredjeljenjem za informisanje cjelokupnog

drutva, Vijee ministara BiH usvojilo je politiku i strategiju razvoja informacijskog
drutva BiH, te Akcioni plan.
Napredovanjem BiH kroz proces evropskih integracija uoena je i potreba za
uspostavljanjem ovakvog

sistema,

radi olakanog

upravljanja

informacijskim

tokovima ovog procesa. Usvojena je Odluka o nainu ostvarivanja koordinacije u

procesu prikljuenja BiH Evropskoj uniji84, kojom je propisano uspostavljanje
interaktivne baze podataka. To omoguava unapreenje procesa koordinacije kroz
razmjenu, praenje i arhiviranje podataka i dokumenata znaajnih za proces
evropskih integracija. Zamiljen je sistem koji bi trebalo da predstavlja automatizaciju
svakodnevnih zadataka koordinatora za evropske integracije.
S

tehnikog

aspekta,

sistemom

je

predvieno

dokumenata i on-line pristup, zavisno od stepena autorizacije.

84

Inform ation Management System (IMS)

140

olakano

izraivanje

Sistem se sastoji od tri komponente:

komponenta 1 - informacijski sistem za upravljanje informacijskim
tokovima procesa evropskih integracija;
komponenta 2 adresar institucija u procesu evropskih integracija;
komponenta 3 baza podataka o projektima pomoi finansiran im od
strane EU (projekti u okviru CARDS-a i bilateralnih projekata, kao i
pretpristupni fondovi.
Komponenta 1.
Informacijski sistem85 za upravljanje procesom evropskih integracija osmiljen
je analiziranjem postojeeg sistema kreiranog za potrebe aktuelne faze procesa.
Kako bi se osiguralo pravovremeno izvjetavanje svih strana ukljuenih u proces,
svaka institucija tj. koordinator za evropske integracije iz odreene institucije, ima
pristup interaktivnoj bazi podataka.
Sistem mora imati kapacitete koji odgovaraju zahtjevima planiranja i
nadgledanja procesa ispunjavanja kratkoronih i srednjoronih prioriteta Evropskog
partnerstva i nacionalnog programa.
Komponenta 2.
Na osnovu istraivanja kapaciteta instit ucija BiH napravljen je adrasar za
potrebe evropskih integracija. Njegova namjena e sluiti za planiranje potreba u vezi
s obukom i treninzima zaposlenih kako bi se nosili sa izazovima evropskih integracija.
Komponenta 3.
Ova komponenta odnosi se na uspostavljanje baze podataka za projekte
pomoi koje finansira EU. Cilj je kreiranje sistematskog registra projekata pomoi u
procesu evropskih integracija. Komponenta obuhvata projekte koji se realizuju u
okviru CARDS-a, te bilateralnih programa EU i pretpristupnih fondova.

85

Slubeni glasnik BiH, broj 44/03

141

10.6. Implementacija strategije

Sprovoenje Strategije zahtijeva reforme koje moraju obuhvatiti sve segmente

ivota, esto s teim posljedicama, koje je neophodno ravnomjerno rasporedit i.
Deklarativno politiki konsenzus pokazao se nedovoljnim, ak i u zemljama s manje
sloenom politikom strukturom. Zbog toga je neophodno unaprijediti mehanizme
politike koordinacije i politike odgovornosti svakog nosioca vlasti za izvravanje
obaveza koje se odnose na procese evropske integracije.
Kako bi se procesi integrisanja BiH u EU vodio i zavrio to bre i kvalitetnije,
posebnu panju treba posvetiti pripremi institucija i organa uprave BiH. Od toga
koliko se ozbiljno shvati ovaj proces i uloga organa vlasti BiH u njemu, zavisi
evropska perspektiva i brzina njene realizacije. Specifinost procesa evropskih
integracija ogleda se i u tome to se ova politika ne moe svrstati ni u spoljnu, ni u
ekskluzivnu unutranju, pa je stoga neophodno i koordiniranje, kako na unutranjem
tako i na spoljnjem planu svih institucija BiH.
Za sprovoenje Strategije nadlena je zakonodavna i izvrna vlast na svim
nivoima.
Parlamentarna skuptina BiH ima vanu ulogu u implementaciji Strategije,
posebno sa stanovita neophodne reforme zakonodavstva BiH. Jednaku vanost ima i
kontinuirani parlamentarni nadzor nad aktivnostima izvrne vlasti.
Ustavna uloga Predsjednitva BiH u oblasti voenja spoljne politike, takoe
omoguava aktivno uee u promociji interesa BiH u zemljama EU, kao i u
implementaciji i nadgledanju procesa sticanja lanstva u EU.
Kljuni faktor za uspjeno sprovoenje Strategije je uspostavljanje efikasne
interinstitucionalne saradnje, koja, uz organe uprave, obuhvata civilno drutvo i
akademsku zajednicu. U implementaciji Strategije oekuje se i potie uee
sindikata, poslovne zajednice, jer e sprovoenje mjera direktno uticati i na njih. Ovo
podrazumijeva da sve institucije u BiH prilikom izrade svojih planova moraju voditi
rauna o konanom cilju Bosne i Hercegovine - integraciji u EU.
Maksimalni napori moraju se uloiti u stalnoi obrazovanje i obuku, koristei
sve raspoloive naine (tehnika pomo i programi EU, bilateralna pomo zemalja
lanica, uenje stranih jezika, savladavanje posebnih vjetina u oblasti izrade nacrta

142

zakona, obuka o komuniciranju s javnou, sticanje pregovarakih vjetina). Kroz

dosljednju primjenu svih ovih propisa i pravila moe uspjeno dokazati svoju
sposobnost za punopravno lanstvo u EU i uhvatiti korak s naprednijim zemljama u
regionu.
Sprovoenje Strategije zahtijeva harmonizaciju pravnih propisa i akata koji
treba da postanu dio svakodnevne prakse unutar institucija BiH.
Uspjeno sprovoenje strategije zahtijeva i plan iranje i alokaciju neophodnih
finansijskih sredstava.
Strategija predstavlja centralni elemenat programa rada izvrne i zakonodavne
vlasti na svim nivoima u BiH, ali istovremeno slui i kao osnova za programiranje
potreba za stranom pomoi.

11. GDJE SE NALAZE GRAANI BIH U EVROPSKOJ UNIJI?!

Veoma esto se uje u javnosti

kako veina graana BiH eli u Evropu.

Postavlja se pitanje da li graan i uopte znaju ta je Evropska unija, kako

funkcionie, koji su njeni princip i i koliko jo otvorenih pitanja i dilema stoji pred tim
istim graan ima. S druge strane, graani su u veoma looj ekonomskoj situaciji.
Bez obzira na sve ovo, svjesni smo injenice da e BiH biti lan ica Evropske
unije, ne zbog toga to Evropa eli da zatiti nae graane, nego zbog projekta
velikih sila da kontroliu uvijek interesantni Balkan i male dravice, nastale raspadom
bive Jugoslavije. Ta ista Evropa, zajedno sa trenutnom velesilom, Sjedinjenim
Amerikim Dravama, upravo je i uestvovala u raspadu bive Jugoslavije, kako bi u
zamiljenom novom svjetskom poretku kontrolisala ove prostore.
Kako e

izgledati Evropska unija za nekoliko narednih godina? Slino kao i

nekadanja Jugoslavija. Bie sastavljena od drava razliitog politikog, ekonomskog,

socijalnog, kulturnog, nacionalnog, etnikog i svakog drugog nivoa.
Sa veoma niskim standardom, platama, siromatvom i veoma niskim bruto
drutvenim proizvodom, sa 80 % ljudi na rubu egzistencije i 20 % bogatih u ovom
drutvu, slika je BiH, a to je djelimino i obraeno u prethodnim poglavljima ovog

143

magistarskog rada. Graani BiH e u Evropsku uniju ui prevashodno kao jeftina

radna snaga.
Fabrika preduzea unitena, a ona koja su i ostala, imaju zastarjelu
tehnologiju, opustoena sela, usitnjeni seoski posjedi, veliki poljoprivredni kombinati
propali, privatizac ijom unitena preduzea ili sasvim nestala, turistiki kapaciteti nisu
adekvatno opremljeni, obrazovanje, kako osnovno i srednje, tako i visoko, tek na
poetku reformskog procesa, pitanja zdravstvene i penzijsko invalidske zatite jo
nisu ni poela da se rjeavaju. ta BiH nudi Evropskoj uniji, osim siromatva i
nezaposlene armije ljudi.( Kao primjer, moemo navesti Sloveniju lanicu Unije u
koju sve vie i vie graana BiH odlazi na privremeni rad.) S druge strane, BiH
oekuje raspolganje pretpristupnim fondovima Unije, to je i tano, ali postavlja se
pitanje kako dobiti finansijska sredstva kada Evropska unija ima posebne uslove za
pristup ovim fondovima, a ti uslovi podrazumijevaju ispunjavanje

kriterijuma, koji

moraju biti opravdani realizovanjem odreenih projekata u BiH. Veoma vaan

segment je svijest graana BiH i regiona. Veoma dug period ovaj narod ivio je u
socijalistikom sistemu, gdje je sve bilo planski, posebno kada je rije o ekonomiji.
Taj isti narod, sa tom istom svjeu, uao je preko noi u jedan novi kapit alistiki
sistem u kojem se nije mogao snai, ak i da nije bilo oruanih sukoba. Naravno,
ratni sukobi dodatno su doprinijeli tome. Da bi uli u kapitalizam, osnovno je da
promijenimo svijest stanovnitva.Na drugom mjestu je to to moramo pokuati da
mijenjamo loe navike u drutvu. Nita bolje resurse, ni prirodne, ni bilo koje, nema
Evropa nego BiH, ali zato ima politiki sistem i zakone koji ureuju svaku oblast
druvenog ivota.
Iskoristimo ono to nam nudi Evropska unija potpisivanjem Sporazuma o
stabilizaciji i pridruivanju. Iznos pretpristupnih fondova, koje je Unija predvidjela za
BiH za period od 2008. do 2011. godine je 400.000.000 evra, ali, kako se navodi,
koliina moe biti i vea, zavisno od projekata koji budu kandidovani.
Bitno je da institucije, pojedinci i preduzea koji ele aplic irati za sredstva,
ispunjavaju jasno definisane kriterijume Evropske unije.
Iako Evropa ima svojih mana, ukoliko budemo pametno razmiljali, graan i i
BiH imae ekonomsku korist od Evropske unije, vie ulaganja i efikasnije privlaenje
stranih investitora u zemlju, a ne izvlaenje resursa, koji su nam jo ostali. U sam

144

evropski proces neophodno je, osim vlasti, zainteresovati i najire slojeve drutva,
ukljuujui akademsku i poslovnu zajednicu.
Ukidanje viza, najirim slojevima drutva u BiH pruie se ansa za kretanja
radne snage, a to je prilika i za mlade da se bolje edukuju i znanje iz Evrope prenesu
u Bosnu i Hercegovinu.
Bosna i Hercegovina u cije losti mora da promijeni svoj d iplomatski kurs.
Veoma je vano uspostavljanje veza sa Ruskom Federacijom, koja je bitan faktor
stabilnosti u svijetu. Kada je rije o njenom tritu, to je veoma interesantan prostor
za plasman robe na teritoriju Rusije, ali i Kine i Indije. Kina velikom trgovinskom
ekspanzijom poinje da ugrava nekad najpoznatije brendove SAD-a i razvijenih
zemalja zapadnoevropskog kontinenta.
Bosna i Hercegovina, kao i mnoge druge zemlje Balkana i jugoistoka Evrope,
moraju traiti partnere u cijelom svijetu, posebno iz oblasti ekonomije.
11.1. Evropeizacija Jugoistoka

U kontekstu procijenjenih kretanja i ambic ioznije i narastajue uloge Evropske

unije u rjeavanju kriza na periferiji Evrope, gdje svakako pripada i njen Jugoistok,
sve vie se govori o ideji evropeizacije ovog dijela Evrope.
Ova ideja ohrabrena je rezultatom Unije prema zemljama centralne i istone
Evrope, dojueranjim lan icama socijalistikog bloka,i prijemom veine njih u
lanstvo, 2004.godine. Nakon toga, Unija se okree onome to se naziva evropska
periferija, to jest evropski Jugoistok86.
U tom podruju ispoljava se i tenja za sistematinijim pristupom rjeavanju
kriza i konflikata.
Evropeizacija se analizira u odnosu na domae institucije u tri iroke oblasti:
domae institucionalne, zakonske i administrativne strukture;
domai ekonomski i ostali ciljevi u irokoj skali podruja koja se odnose na
regulaciju usvojenu u EU ili na deregulaciju postojeeg u regionu, koju
promovie Unija;

86

Center for European Policy Studies Bruxsselles, oktobar 2003. godine

145

domaa drutva u

cjelini,

ukljuujui domae

strukture politikog

predstavnitva, kao to su politike partije i interesne grupe, domae

rasprave, identiteti i ostale subjektivne dimenzije politike.
Namjera je

da se

na ovim prostorima

isproba nastavak

koncepta

evropeizacije u dva pravca:

zemlje s periferije Evrope koje nisu ni lanice EU ni kandidati, ali trae da
razvijaju prisnije relacije sa Unijom i kojima je ve zagarantovan
potencijalni kandidatski status;
podruje rjeavanja konflikata i transformacije konflikata, gdja EU moe da
obezbijedti okvir za rjeavanje dilema u tim sluajevima, ali i da djeluje
neposredno kao medijator izmeu strana ukljuenih u konflikte.
U analizi Centra za evropske politike studije iz Brisela daju se dva alternativna
rjeenja konflikata. Prvo je EU kao okvir, koje podrazumijeva djelovanje kroz
institucionalni sistem i upravu. Drugo je EU kao akter i podrazumijeva uticaj na
politiko ponaanje aktera u konfliktu, to moe da promijeni dinamiku i pravac
konflikata.
U zajednikoj analizi - Evropska unija i Balkan:od procesa stabilizacije do
proirenja na Jugoistoku iz Centra za primjenjena politika istraivanja

i grke

Fondacije za evropsku i meunarodnu politiku kae se da je sutina u osnaivanju

postojeeg pristupa Unije Balkanu i da je taj pristup procesno orijentisan i fokusiran
na jaanje sposobnosti za upravljanje u zemljama regiona u vremenu u kojem se
odlae krajnje rjeenje i otvaraju statusna pitanja.
Evropa u sluaju Balkana ponavlja svoju orijentaciju i naglasak

na

ekonomskom, politikom i ukupnom drutvenom razvoju, kao putokazu demokratije i

stabilnosti. U tom pravcu produavale su se misije NATO-a, dok EU nije bila
ohrabrena i preduzela vojne misije od NATO-a u trenutku kada je osjetila da je zaista
spremna za tu vrstu operacija. Postojei evropski instrumenti treba da izrastu u
originalne i dugotrajne nosioce donoenja i izvrenja odluka , koje bi bile usmjerene

146

prema hroninim ekonomskim i drutvenim problemima. EU treba da poalje snaan

signal zemljama Balkana da obeanje o evropeizaciji nije iluzija.
Okupirana

procesima

proirenja,

odnosima

najvanijim

atlantskim

saveznikom,SAD-om, krizama u Iraku, Avganistanu, Iranu i na Bliskom Istoku u

cjelini, ali i unutranjim odnosima dvadesetsedmorice, i odnosima u NATO-u,
Evropska unija nije se u dovoljnoj mjeri bavila jugoistokom Evrope. Meutim, Unija
poinje da ispunjava svoju ulogu na Balkanu, to se posebno vidjelo na Samitu u
Solunu, na samom kraju polugodinjeg predsjedavanja Grke u Evropskoj uniji, kada
je usvojen poseban dokument, Solunska agenda za Zapadni Balkan: kretanje prema
evropskim integracijama. Solunski sastanak potvrdio je opredjeljenje za proirenje
EU i na ovaj region, to je jasno izkazano kroz Pokretanje Policijske misije Evropske
unije u BiH, u januaru 2003.godine, zatim operacije Concordia u Makedoniji, kao i
opredjeljenost Unije da preuzme vojne operacije u BiH nakon SFOR-a . To su sve
pokazatelji odlunosti Unije u pogledu zapadnog Balkana.
Dvije su osnovne oblasti u kojima se jo nije u potpunosti definisao evropski
pristup:
odnosi sa SAD, i
nain i model pristupanja EU zemljama jugoistoka Evrope.
Solunski samit doao je nakon niza tenzija unutar EU, NATO-a i evroatlantskih
saveznika, izazvanih ameriko-britanskim intervencijama u Iraku, a ispoljenih kroz
potpunu nedjelotvornost Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, kolektivnu odbranu
NATO-a i Evropske spoljne i odbrambene politike (CFSP). EU je na Samitu u Solunu
potvrdila zajedniko djelovanje sa SAD prema jugoistoku Evrope, ime je ovaj region
posluio kao primjer poetka prevazilaenja jedne od najteih kriza evroatlantskih
integracija od njihovog osnivanja. Dok EU produbljuje svoje angaovanje u
jugoistonoj Evropi, neophodan je nastavak djelovanja SAD.
Interes Evrope, odnosno Evropske unije, za Balkan ili jugoistok Evrope,
postojao je i prije, ali je postao izraeniji nakon ratova i definitivnog uspostavljanja
mira u regionu, od 1991. do 1999.godine. U prvim godinama nakon zavretka rata,
SAD i EU su provele mnogo vremena u raspravama o budunosti NATO-a, ali i
osmiljavanju pravca razvoja EU. Period neposredno poslije ratnih operacija na ovim

147

prostorima, SAD i Evropa su iskoristile za ostvarivanje postavljenih ciljeva u BiH,

Hrvatskoj i Srbiji.
Naroito se to ispoljava kroz sljedee:
pomo u razvoju civilnog drutva i demokratije, u skladu s liberaln im
vrijednostima, koje su deklarativno prihvatile sve drave;
ekonomski oporavak i rekonstrukcija infrastrukture u BiH;
razvoj sistema kolektivne bezbjednosti u navedenim zemljama i razvoj
programa reforme i nacionalne bezbjednosti.
U priruniku CATO instituta za Kongres SAD za 2003.godinu daje se vie
prijedloga, iz kojih se vid i da u SAD raste miljenje o potrebi smanjenja amerikog
prisustva na Balkanu. Predlae se transfer odgovornosti za odravanje mira u ovom
regionu sa amerikih na evropske saveznike i insistira

na povlaenju amerikih

trupa, potpunom ukidanju pomoi u narednim godinama, prestanku pritiska na nain

kako da balkanski narodi upravljaju regionom i ohrabrivanju politike ekonomske
liberalizacije Balkana. U takvim uslovima, Balkan se preputa sve vie Evropi, koja
ostaje, uz sva meusobna nerazumijevanja, najpouzdaniji saveznik. Time se otvara
prostor za realizac iju zajednikih planova SAD-EU iz vremena zaustavljanja rata na
Balkanu i sa naglaskom na ulogu evropskih zemalja.
Ipak, jugoistok Evrope je podruje na kojem se interesi SAD-a preklapaju s
interesima EU, kao saveznika i glavnog oslonca u evroatlantskim integracijama, i
stoga joj je preputena relativna inicijativa, ne samo u ekonomsko-politikom
usmjeravanju procesa, ve i u neposrednom ostvarivanju bezbjednosti od strane
novostvorenih

evropskih

snaga.

narastajuom

evropeizacijom

Takvo

tumaenje

protektorata:

EU

situacije
preruzima

je

osnaeno

vostvo

od

meunarodnih Stabilizacionih snaga (SFOR) u BiH, ali preuzima i vodeu ulogu na

Kosovu.
Otvaranjem mogunosti za jae vojno angaovanje Evropske unije, SAD su u
odreenoj mjeri umanjile svoj ulog u NATO-u, kao najvanijem i najsnan ijem
osloncu u Evropi. Istovremeno e Evropljani morati da angauju mnogo vie
potencijala, dovoljnih za ostvarenje bezbjednosnih planova, posebno ako se radi o
odravanju mira, ne samo na Balkanu, ve, eventualno, i za neku Evropi van iju
intervenciju izvan podruja Unije, pa i Evrope kao cjeline. Poto Evropa ovaj drugi

148

cilj, na samom poetku 21. vijeka, teko moe ispuniti, Jugoistok postaje veliki isp it
za EU, njene zajednike istitucije, spoljnu, bezbjednosnu i odbrambenu politiku, za
njene mogunosti rjeavanja kriza, donoenje i odravanje mira.
Gledano dugorono, evropska vojna mo logina je paralela stvaranju
evropskog politikog identiteta koja bi trebalo da ima odreenu mogunost
autonomnog djelovanja, kao to je imaju i razne nacionalne snage, bez obzira jesu li
one tehniki rasporeene u NATO ili nisu. Ima miljenja po kojima je nemogue
govoriti o odbrani i bezbjednosti u Evropi bez NATO-a, tanije SAD. Stoga e
nezavisne evropske snage, barem u skorijoj budunosti, morati biti koordinirane s
NATO-om.

11.2. Koji su pravci djelovanja jugoistoka Evrope

Jugoistok Evrope e u narednoj deceniji b iti u fokusu panje proirene

Evropske unije, prostor na kojem bi ideje Evrope, ujedinjene u geografskim
granicama, trebalo da dobiju jo jedan oslonac i dokaz opravdanosti. Objedinjeni
prostor trebalo bi da predstavlja vie od ezdeset miliona stanovnika, ali b i
predstavljao i ekonomsko, politiko i bezbjednosno jedinstvo, postao bi i integralni
dio evropskih institucija i dijelio evropske vrijednosti.
Najvei krug proirenja EU dogodio se 2004.godine i znaio je novi poetak
njenog odnosa prema jugoistoku Evrope. To je izazvalo i druge aktere svjetske
politike, zainteresovane za ovaj prostor, da definiu ili redefiniu politiku i svoj
pristup. Jugoistok Evrope e, i pored povremenog skretanja panje na aktuelnija
svjetska krizna podruja, ostati jedan od fokusa politike iz jednostavnog razloga: to
je dio Evrope u kojem svoje interese ima EU, ali i SAD i, tradicionalno, Rusija. Zaista
se moe rei da je Balkan bio i ostao region u kojem je posebno vidljivo mnogo
centralnih problema svjetskog poretka, kao to su ogranieno samoodreenje,
upravljanje etnikim konfliktima, potreba za upravljanjem krizama, to je imperativ
novog tipa odravanja mira i legitimne humanitarne intervencije.

149

Ameriko prisustvo na Balkanu87 ne moe se zatvoriti samo u evropska

pitanja, jer je vidljivo da su, u prvoj deceniji XXI vijeka, najvei i najbrojniji ameriki
sukobi sa islamskim protivnikom. Jugoistok Evrope ostaje jedno od veoma malog
broja podruja u svijetu gdje se Amerikanci doivljaju pozitivno od strane
muslimanske populacije. Zbog toga su SAD veoma zainteresovane za stabilnost i
odravanje mira u regionu. Obnovljeni konflikti bili bi neuspjeh politike, sa tetnim
posljedicama po balkanske muslimane i za odnose SAD sa irim muslimanskim
svijetom. Evropska uloga za to je posebo osjetljiva kada se stavi u kontekst njenih
odnosa s atlantskim saveznikom, budui da je Balkan sastavljen veoma aroliko u
pogledu politika drava, nacija i religija, te opti pristup regionu mora da bude veoma
osjetljiv.
Jugoistok Evrope daleko je vaniji prioritet Evropskoj uniji nego za SAD, iako
e obje strane nastojati da ire svoj uticaj u regionu. Mjera tog uticaja zavisie od
meusobnih odnosa, a svakako i od stava prema razvoju situacije u samom regionu.
U skladu s ve usvojenom politikom, EU e nastraviti realizaciju zacrtanih planova:
nastavak rada na proirenju Evropske unije;
usklaivanje

uslova

evropskog

zakonodavstva

sa

domaim-zemalja

potencijalnih lan ica EU;

ulaganje u zemlje jugoistoka Evrope kroz CARDS projekat;
usmjeravanje

na

region

razvoju

evropskog

odbrambenog

bezbjednosnog identiteta (ESDI);

nastavak aktivnosti EU na razvoju civilnog drutva, demokratskih politikih
sistema, vladavine prava i pravne drave.
Koordinacija EU i SAD u ovom regionu ogleda se u sljedeem:
proirenje evro-atlantskih integracija na zemlje jugoistoka Evrope i njihovo
prisustvo u zemljama Partnerstva za mir i NATO-a;
razvijanje zapadnih vrijednosti i standarda;
proces proirenja NATO-a kroz MAP, akcioni plan za ulanjenje u NATO i
Sporazum o partnerstvu (Jadranska povelja);
borbu protiv terorizma.

87

Henrx Kissinger, Treba li Amerika vanjsku politiku, Zagreb 2003. godine

150

11.3. Regionalizam kao etapa evro-atlantizma

Regionalizaciju danas moemo da posmatramo na vie nivoa: svjetskom,

kontinentalnom, subkontinentalnom,

meudravnom i unutardravnom. Svaka

regionalizacija predstavlja pokuaj da se

odreena homogenost,

slinost

meuzavisnost iskae u nekoj od sfera ivota - ekonomskoj, politikoj, vojnobezbjednosnoj, kulturnoj i drugima. Subkontinentalna regionalizacija Evrope dobila je
zamah nakon zavretka hladnog rata, kada su neke inicijative snanije oivjele, druge
potpuno obnovljene, a neke se i izvorno pojavile. Veliki broj in icijativa odnosi se na
zemlje istone i jugoistone Evrope, Medit erana i sjeverne Afrike, i njihov cilj je da
ove dijelove kontinenata priblie evropskim i evroatlantskim integracijama.
Evropska ekonomska zajednica (EEZ), prerasla je, 1992.godine, u Evropsku
uniju (EU), osim ekonomske saradnje i jedinstvene valute, poela da
definie svoju zajedniku spoljnu i odbrambenu politiku (CFSP), kao i
Evropski odbrambeni identit et (ESDI); uspostavila saradnju sa drugim
svjetskim regionima, kao to su NAFTA, ASEAN i drugi;
1952.godine Skandinavske zemlje osnovale su Nordijsko vijee, kao
periodini sastanak parlamentarnih predstavnika Danske, Finske, Islanda,
Norveke i vedske;
Zapadnoevropska unija (WEU) nastala je iz Briselskog pakta, ulaskom
Savezne Republike Njemake, 1955.godine;
Grupa bivih socijalistikih zemalja osnovala je nakon hladnog rata
Srednjoevropsku

zonu

slobodne trgovine

(CEFTA), one

su

nakon

2004.godine sve postale lanice NATO-a i EU, ali Jugoistok preuzima te

principe u cilju regionalnog kolektivnog jaanja;
Baltike zemlje, jedan od prvih i najuoljivijih vijesn ika raspada SSSR-a,
uspostavile su saradnju u okviru Baltikog regiona, a rezult at te saradnje je
zajednika jedinica za mirovne operacije (BALBAT);
Ruska Federacija i jo jedanaest bivih Sovjetskih Republika osnovale su
Zajednicu Nezavisn ih Drava (ZND ili CIS), u okviru ZND-a organ izovano je
nekoliko

asimetrinih

regionalnih

151

inic ijativa,

poput

Inicijative

za

ekonomsku saradnju, koju ine Rusija, Ukrajina, Bjelorusija i Kazahstan ili

inicijativu GUAAM (Gruzija, Ukrajina, Azerbejdan, Jermenija i Moldavija).
Mnoge od ovih zemalja uestvuju i u drugim multilateralnim in icijativamaSveslovenskom

kongresu,

Organizaciji

islamskih

zemalja,

Fondu

jedinstva

pravoslavn ih zemalja i Savezu multilateralnog povezivanja nevladinih organizac ija itd.

Regionalna diplomatija moe imati specifine oblike u jugoistonoj Evropi. Ona je
uvijek bila zan imljiva za one koji su imali interes za prodor na azijski kontinent (Bliski
i Srednji istok) i Medit eran.
Osim zemalja koje pripadaju regionu, za Balkan su zainteresovani i brojni
susjedi, ali i zemlje Mediterana i sjeverne Afrike, posebno veliki ekonomsko-politiki
akteri meunarodnih odnosa - SAD, EU i Rusija. Nakon naputanja socijalizma,
Jugoistok Evrope, posredno ili neposredno, u cjelini ili djelimino, uesnik je dvanaest
regionalnih inic ijativa i integracija, iji bi ciljevi trebalo da budu:
bri ekonomski i politiki razvoj regiona i meusobna saradnja meu
dravama;
kontrola i sman jenje naoruanja i podizanje nivoa unutranje i spoljne
bezbjednosti i stabilnosti zemalja;
unapreenje dobrosusjedskih zemalja;
usmjeravanje i pripremanje drava regiona u pravcu ulaska u evroatlantske
integracije.
Regionalne inicijative koje okupljaju zemlje Jugoistoka Evrope mogu se, prema
nainu iniciran ja, podijeliti u dvije grupe:
izvorne inicijative samih zemalja Jugoistoka Evrope;
inicijative meunarodne zajednice za Jugoistok Evrope.
Analizom ciljeva i rezultata ovih inicijativa moe se izvesti vie zakljuaka:
izvorne inicijative slab ije su po intenzitetu aktivnosi i dometima zbog
veoma razliitih interesa, vrlo skromnih izvora finansiranja za njihovu
realizaciju, kao i sasvim oprenih interesa vanih faktora meunarodne

152

politike scene u ovom dijelu Evrope, koji im onemoguavaju da izgrade

odgovarajue instit ucije;
stepen regionalnog identiteta zemalja i stanovnika ovog podruja je
veoma nizak, bolje je rei da ak i ne postoji;
balkanske zemlje nemaju jedinstven stav prema lanstvu u EU;
meunarodne

inicijative

imaju

preciznije

razraene

detaljnije

programirane ciljeve, finansijski su bolje utemeljene, i imaju jasnije

definisane mehanizme, instrumente i institucije za realizac iju postavljenih
ciljeva od izvornih inicijativa iz regiona.
Osnovne karakteristike okruenja, prema kojima zemlje regiona prilagoavaju
svoju spoljnu politiku su:
na unutranjem planu uspostavljanje drutva na principima trine
ekonomije, viestranake demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i
sloboda, kao i temeljnih principa sistema vrijednosti na kojima poiva
dananji kapitalizam;
na spoljnopolitikom planu razvoj bilateralne i multilateralne saradnje s
naglaskom na dostizanju standarda neophodnih za ulazak u EU i NATO kao
stubove evroatlantizma.
Postoje i slabosti regionalnih integracija koje se ogledaju kroz sljedee:
veina regionalnih integracija nema jasno definisane ciljeve;
aktivnosti su im uglavnom na deklarativnom nivou, najee kroz samite
efova drava i vlada;
ne okupljaju iste zemlje, odnosno granice tih inicijativa se ne uklapaju, to
dovodi do nekoherentnosti i konfuzije u programima i djelovanju;
konceptualno nije definisana infrastruktura;
nema dovoljno novanih sredstava za uspostavljanje regionalnih inicijativa
i organizac ionih mehanizama;
javno mnjenje nedovoljno poznaje te inicijative i znaaje regionalne
saradnje;
sve drave i vostva uzdaju se u bri u lazak u EU i od tog procesa previe
oekuju;

153

ne postoji saradnja, zajednika aktivnost i mehanizam kolektivnih akcija.

Mogue je zakljuiti da na prostoru jugoistone Evrope ne postoji neto to se
zove regionalni identitet niti postoje izgledi da u skorije vrijeme doe do neeg to bi
moglo voditi regionalnom identit etu, uprkos izraenim zahtjevima EU i NATO-a u
ovim procesima.
Program CARDS definisao je etiri ciljna paketa za regionalne inicijative:
zemlje regiona treba da ostvare politike relacije na nain kako to rade
zemlje EU izmeu sebe;
pet zemalja zapadnog Balkana treba da podre neposrednu saradnju u
oblastima borbe protiv organizovanog kriminala, ilegaln ih imigracija i
trgovine ljudima;
mrea bliskih ugovornih odnosa treba da produbi odnose meu tim
zemljama i sa EU;
bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, u skladu s pravilima Svjetske
trgovinske organizacije (WTO) bazirane na asimetrine trgovine sa EU;
zajednikim ustupcima u pogledu slobode kretanja radne snage, usluga,
slubi p laanja i kapitala u cilju pribliavanja pravilima EU.
11.4. Strategija diplomatske akcije Balkanskih zemalja

Poput zemalja istone i centralne Evrope, zemlje Balkana usmjerile su

unutranje snage i diplomatiju na prijeme u NATO i EU. Potrebe na tom putu, ali i
meunarodni faktori od njih trae vie regionalne uvezanosti i koordinacije. Za jednu
dosljednu strategiju diplomatske akcije drave jugoistoka Evrope trebalo bi da:
preciznije definiu izvorne regionalne ciljeve;
ojaaju odgovarajue mult ilateralne mehanizme i instrumente koji mogu da
im omogue ostvarivanje dogovorenih ciljeva, koji e manje zavisiti od
meunarodnih aktera;
obogate bilateralnu i multilateralnu saradnju na podregionalnim nivoima,
radi rjeavanja odreenih specifinih pitanja, naroito na prostoru
zapadnog Balkana (povratak izbjeglica i imovine, infrastruktura, zatita
manjina i zajedniki projekti);

154

preduzmu neophodne mjere u cilju stvaranja ekonomskog prostora koji e

omoguiti bri razvoj kroz slobodnije kretanje robe, kapit ala i ljudi, a to bi
smanjilo carine, takse i uticaj politikih elita;
stvore mehanizme koji bi omoguili da se cijeli region bre i snanije
povee sa drugim regionima;
izgrade sopstvene transnacionalne mehanizme regionalne kolektivne
bezbjednosti;
stvore specifine regionalne mehanizme u okviru OEBS-a i Savjeta Evrope
za djelovanje u sluaju izbijanja regionalnih kriza.
Velike i mone zemlje imaju snaan direktan uticaj na unutranju i spoljnu
politiku zemalja jugoistoka Evrope, ali i posredno utiu na definisanje njihove politike
posredstvom raznih lobi grupa u obliku instituta, nevladinih organizacija, istraivakih
centara, te obavjetajnih slubi.
Nasuprot njima, nerazvijeni diplomatski aparati funkcioniu bez jasnih i
dosljednih

spoljno-politikih

koncepcija,

pripremljenih

i dovoljno

obrazovanih

diplomata, s diplomatskim strukturama stegnutim izmeu previe personalizovanih

politikih i diplomatskih vostava i partijskih odanosti.
I EU i SAD, kao lideri NATO-a, smatraju da je poticanje regionalnih inicijativa,
posebno ekonomskih, vaan preduslov za prijem zemalja Balkana u njihovo lanstvo.
Zato se ponovo treba vratiti na pitanje identit eta, a odgovor je: to

prije

regionalno povezivanje ili integrisanost u evropske i evroatlantske strukture. U

regionu ima drava i naroda koji zanemaruju potrebu regionalne povezanosti,
opredjeljuju se iskljuivo prema EU i NATO-u. Kroz zapadne stavove i dokumente,
kroz procese regionalnih povezivanja i g lobalizacije, Jugoistok Evrope postavljen je u
takve odnose u kojima samo u cjelin i moe da uestvuje u politiko-ekonomskim
kretanjima koji su zahvatili region.

11.5. Izazovi balkanskog identiteta

Prolost jugoistone Evrope i Balkana ostavila je u naslijee novim politikim

elitama nestabilno i nesigurno podruje u kojem su politiki procesi ostali nedovreni,

155

a to traje i dan danas. Drutvena tranzicija odvija se u neregulisanim drutvima i

nestabilnim dravama, za koje je svako otvoreno pitanje sudbinska opasnost. Ako se
evropski kontinent posmatra kao geopolitiki i geoekonomski prostor iz kojeg su u
proteklih nekoliko vijekova poticani i voeni najvaniji svjetski procesi.
Najei uzroci su nedefinisane dravne granice, imigracije stanovnika,
osvajanje prostora, mijeanje naroda i religija na malom prostoru, usporen dravni,
ekonomski i institucionalni razvoj. Prolost Balkana je proces podjela i usitnjavanja
drava, poet jo u vrijeme evropskih buroaskih revolucija. Nakon Otomanske
imperije i Austro-Ugarske monarhije, Balkan i danas dijeli jedanaest drava i jo je
krajnje neizvjesno da li je proces usitnjavanja dovren. Za razliku od sluajeva
poznatih u drugoj polovini XX vijeka, tranzicija na Balkanu je bila najbolnija i s
najveim posljedicama. Tranzicioni procesi u zemljama Latinske Amerike i June
Evrope nisu zadirali u sutinske osnove drutvenih odnosa, zasnovanih na trinoj
ekonomiji i slobodnom preduzetnitvu. Kao i u zemljama Istoka, tranzicija na
jugoistoku Evrope bila je optereena zaostalim odnosima, sublimiranim u izuzetno
sporim promjenama i viestrukim tranzicionim problemima.
Velike razlike i suprotnosti na Balkanu onemoguile su samodefinisanje i
jaanje jednog regionalnog centra, koji bi, u stratekom smislu okupljao drave i
nacije, kako bi postale izgraeniji i izraeniji politiki entitet. Nacionalne, etnike i
vjerske raznolikosti nisu bile samo uzrok nesigurnosti i nestabilnosti balkanskih
drava, ve su dovele do raspada bive Jugoslavije.
Najslabiju mo da utiu na procese u regionu imale su same zemlje Balkana.
Jugoistok Evrope suoio se s grubom i tekom realnou - za ulazak u klub bogatih
zemalja b ilo je potrebno ispuniti mnogo uslova. Za EU trailo se pravno-ekonomsko
okruenje, a za NATO efikasan sistem bezbjednosti. Nepostojanje minimuma
regionalnog balkanskog identiteta oteava razvoj regionaln ih struktura i mehanizama,
dovoljno efikasnih u ekonomskom i bezbjednosnom pogledu.

156

VI ZAKLJUAK
1.) Evropska unija mora u narednom periodu preispitati svoju perspektivu i razvoj.
Mora prepoznati manjkavosti u procesu proirenja, uvesti novine za zemlje koje
su potencijaln i kandidati i pokuati ujednaiti kriterijume za prikljuenje. Mnoge
zemlje iritira takav pristup, a posebno u segmentima gdje ne postoje razlike.
2.)

Unija bi morala da prui novi politiki impuls evro-mediteranskom dijalogu, kao

i drugi oblik politikog partnerstva i korporacije sa Rusijom i Kinom.

3.) U bezbjednosnom smislu, mora promijeniti stil i politiku prema Rusiji i njenom
uticaju u novom svjetskom poretku. Ne smije

SAD tretirati

kao tutora i

velesilu, a Ru sku Federaciju kao neprijateljsku stranku, to je trenutno veoma

izraeno.
4.) Jugoistok Evrope, zbog razli itog politikog, ekonomskog i ideolokog aspekta,
mora voditi rauna o interesima u Evropskoj uniji. Svaka zemlja pojedinano ne
smije donositi ishitrene odluke, na tetu susjeda, jer to moe izazvati
nesagledive posljedice, za region u cjelini.
5.) Zemlje Jugoistoka moraju nai zajednike interese, koji e ih pribliiti Evropskoj
uniji, jer ovom turbulentnom podruju samo je potrebna iskra da ponovo plane.
To nije pesimizam, jer se dovoljno vratiti samo malo u prolost i potvrdit i ovu
tezu. Zbog toga je veoma vano voditi rauna o pronalaenju zajednikog
rjeenja mnogih pitanja, koje smo u ovom nauno istraivakom radu
elaborirali.
6.) Veoma vaan faktor ovog podruja je ekonomska stabilnost, koja se, zbog
socijalnih nezadovoljstva u veini zemalja, esto pretakala u politiku
nestabilnost.
7.) Zapadni Balkan je dio ovog regiona, ali sa jo sloenijim procesima i nedavnim
ratnim sukobima u veini zemalja. Zbog takvih protivrijenosti, nepohodno je
voditi rauna o mnogim faktorima. Osnovno je da svaka zemlja pojedinano
razvija

svoje

politike

i ekonomske

kapacitete

na najbolji nain.

To

podrazumijeva i injenicu da ne bi bilo dobro postojanje bilo kakve ideje o

157

stvaranju, u bliskoj budunosti, neke nove zajednie drave poput bive

Jugoslavije.
8.) Regionalno povezivanje u ekonomskom smislu je veoma znaajno i na tome se
trebalo raditi. Zajedniki ekonomski interesi treba da budu na prvom mjestu
ovih drava. Razlog za to je to su ove zemlje pojedinano malo ekonomsko
trie i ukoliko ne bi bilo povezivanja, zaostale bi u svom razvoju.
9.) U borbi protiv terorizma, kriminala, trgovine ljudima i drogom, zajedniko
djelovanje je neupitno, jer je to i uslov Evropske unije, da bi neko postao njena
lanica. Drugi vaan faktor je i to to je ovo podruje transverzala izmeu
Istoka i Zapada i ne smije se dozvoliti da bude poligon

djelovanja ovakvih

grupa, jer bi to ugrozilo bezbjednost zemalja zapadnog Balkana.

10.) Pitanje uspjeha BiH u Evropskoj uniji nije, dakle, pitanje spremnosti na
organizacijskom, ekspertnom ili normativnom nivou, nije ak ni pitanje tehnike
ili vjetine pregovaranja, nego prije svega unutranje, politiko pit anje. Taj
uspjeh zavisi od toga da li e vlasti BiH i dravne institucije moi pratit i tempo
procesa i ispuniti obaveze prema standardima Evropske unije. Doli smo do
zakljuka da je to do sada ilo veoma sporo, a jedan od razloga je to politiki
dijalog u BiH nije adekvatan i to pojedinci iz politike elite Federacije BiH ne
prihvataju injenicu

da je Republika Srpska, u okviru BiH, neupitna i da je

njena uloga u ovim procesima veoma vana za daljnje napredovanju prema EU.
11.) Prvenstveno moramo pristupit i sprovoenju ve utvrenog Zakona o reformi
policije, koji je jedan od uslova Evropske unije, a nakon toga i ustavnim
reformama, ija osnova mora biti

Dejtonski mirovni sporazum, koji

podrazumijeva dva entit eta: RS i Federaciju BiH. Uoili smo da okviru toga treba
insistirati na sman jenju globalnog sistema u admin istraciji Federacije BiH.
Republika Srpska u tom pogledu treba samo da radi na dograivanju i
efikasnosti svojih institucija, koje i sada prilino skladno funcioniu. Ne treba
vriti prenos nepotrebnih nadlenosti na nivo BiH, jer se pokazalo da i
dosadanji prenosi nadlenosti nisu donijeli posebne rezult ate. Tu treba izdvojiti
Upravu za indirektno oporezivanje BiH , koja je ostvarila pozitivne rezultate, ali
je jo neadekvatan nain raspodjele sredstava. Pozitivni rezultati su uinjeni u

158

reformi odbrane, ali i dalje treba insistirati na smanjenju oruanih snaga, jer su
izdaci veliki, a njihova uloga minorna u BiH.
12.) Potrebni su dodatni napori kako bi se osigurala samoodriva i stabilna drava,
ustrojena prema Dejtonskom sporazumu, koja bi bila u stanju da preuzme punu
odgovornost za upravljanje. Veoma je vano sprovesti politike procese koji su
preduslov za gaenje Kancelarije visokog predstavnika u BiH. Na ovom pitanju
treba stalno insistirati u razgovorima s meunarodnim faktorima. Izveli smo
zakljuak da je to mogue samo ukoliko politiki lideri pokau dobru volju i
konsenzus za samostalno odluivanje o BiH, to je za sada neizvjesno, s
obzirom na postojeu strukturu vlasti, gdje su uoene, kako ideloke i politike,
tako i mnoge druge razlike.
13.) Posao Direkcije za evropske integracija BiH i ostalih nadlenih institucija za
proces pregovaranja i dogovaranja nee biti nimalo jednostavan i lak. Zato
pregovaraka struktura s Evropskom unijom mora imati odgovarajui okvir, to
znai da je ne predstavljaju samo dravn i slubenici i predstavnici izvrne vlasti,
ve i ostale strukture, kako ne bi imala kruti birokratski okvir. Kroz osmiljenu,
prije svega konsultativnu ulogu Parlamentarne skuptine BiH, te bolju
koordinaciju s entit etskim parlamentima, osiguralo bi se uee izabranih
predstavnika vlasti u definisanju smjernica i odrednica za razgovore sa
Evropskom unijom.
14.) Formiranjem posebnih strunih timova Parlamentarne skuptine BiH, koji bi bili
zadueni iskljuivo za razgovore, te specijalizovan ih sektorskih radnih tijela koja
bi bila zaduena za davanje smjernica u odreivanju stavova prema pojedinim
pitanjima koje tretira Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju, osigurala bi se
bolja informisanost javnosti. Preputanje razgovora izvrnoj vlasti i dravnoj
delegaciji moglo bi rezultirati neadekvatnom podrkom u fazi daljnjih reformskih
procesa u BiH, posebno ekonomske oblastu na kojoj se EU i zasn iva i, naravno,
najvie in sistira. Sve to ukazuje na potrebu pravovremene mobilizacije javnosti i
drutva u cijelosti.
15.) Veoma je vano da javnost bude obavjetavana o tome, kako bi lake shvatila
ovo kompleksno pit anje. S toga je potrebno preduzeti konkretne aktivnosti i
insistirati na:

159

-konstantnoj promociji c iljeva i vizija BiH u procesu evropskih integracija.

Potrebno je razraditi kampanju podizanja svijesti graana o konkretnim
stvarima koje se tiu budunosti BiH u Uniji. To podrazumijeva i stalno
ispitivanje javnog mnjenja.
kontinuiranom ueu civilnog sektora u diskusiji o procesu. Uloga nevladinih
organizacija veoma je znaajna u raznim raspravama i debatama.
Parlamentarna komisija treba stalno da nadgleda proces i zajedno s
Kolegijumom

Parlamenta BiH da pravi planove usvajanja neophodnih

dokumenata.
obavezno ukljuiti teme o evropskim integracijama u nastavno-naune
programe na univerzitetima u BiH, kako bi se meu mladim generacijama
razvio osjeaj za mjesto BiH u Uniji.
Neprekidno usavravanje zakonodavnog okvira sa zakonodavstvom Unije.
Kontinuirano obuavanje i usavravanje dravnih slubenika o standardima i
pravilima Evropske unije, kako na nivou BiH, tako i na nivou entiteta.
Definisati organizac iju i mjesta u instit ucijama na osnovu identifikovanih ciljeva
i zadataka koje institucije treba da realizuju i prate.
Za svako od mjera u procesu bilo koje naredne reforme, zaduiti po jednu
instituciju, kako bi se ostvarila bolja koordinacija.
Najvii organi vlasti treba da se bave samo onim pitanjima koja druge
institucije ne mogu da urade. Treba uvesti principe supsidijarnosti i
proporcionalnosti.
Na osnovu iskustava iz zemalja Evropske unije formirati na n ivou BiH
instituciju kojoj bi jedan od osnovnih zadataka bila operativna koordinacija
svih dravn ih institucija.
16.) Treba da znamo da je osnovni cilj Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju
uspostavljanje pune i trajne stabilizacije u BiH pa i regionu, i to je dimenzija
koju je potrebno pribliiti shvatanju javnosti o ovom procesu. Kriterijumi iz
Kopenhagena, na kojima se zasniva Proces stabilizac ije i pridruivanja, od BiH
zahtijevaju:
stabilnost institucija kojima se garantuje demokratija, vladavina prava;

160

potivanje ljudskih prava i zatita manjina;

funkcionalnu, efikasnu i komplementarnu trinu privredu koja je u stanju da
izdri pritisak na jedinstvenom tritu EU;
sposobnost

preuzimanja

obaveza

punopravnog

lanstva,

ukljuujui

sprovoenje ciljeva politike, ekonomske i monetarne unije.

17.) BiH, njene institucije izvrne i zakonodavne vlasti, drutvo, javnost i mediji
moraju postii konsenzus o politikom, ekonomskom i in stitucionalnom razvoju,
usmjerenom ka vrijednostima i modelima na kojima se temelji Unija. U
protivnom, BiH nee moi garantovati stabilizaciju prilika na ovim prostorima,
to e joj onemoguiti ulazak u Evropsku uniju. Posljedice bi bile nesagledive,
jer izoptavanje iz Evrope ostavilo bi Bosnu i Hercegovinu u izolaciji, a politiki
faktori u svijetu

imaju mehanizme kako da to urade. Moramo insistirati n a

aktivnoj ulozi u ovom procesu, jer nemamo alternativu, s obzirom na to da su

velike sile ve odredile svoje interese na ovim prostorima i za Bosnu i
Hercegovinu je ulazak u Evropsku uniju neminovnost. Dnevno politike interese
moramo ostaviti po strani i rad iti na dugoronj strategiji, koja e biti u interesu
svih nas, posebno buduih generacija. Time je naa hipoteza veim dijelom
povrena, ali ostavili smo malu rezervu, s obzirom na to da su mnoge stvari jo
nepredvidive. Evropska unija jo nije uspostavila dugoroan okvir svog
funkcionisanja i mnoge lanice nisu u vanim pitanjima postigle konsenzus, tako
da je naa hipoteza ostala otvorena, jer da bismo je potpuno potvrdili, treba
vremena.Ukoliko to ne uinimo mi, moda emo neke druge istraivae
ponukati da je u potpunosti dovre.

Poruka: Balkan je region koji e, vjerovatno, nastaviti da proizvodi mnogo

vie istorije nego to je u stanju da konzumira, rijei su nekadanjeg i ve

davno preminulog premijera Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije, Winstona

Churchila.

161

LITERATURA

1.

Dr Radomir Luki, Metodologija prava, Sabrana djela, Beograd,1977;

2.

Milorad Zaki,Metodologija nauno istraivakog rada,Banjaluka,2000;

3.

Dr Mithat imi,Kako nastaje nauno djelo,Sarajevo,1972;

4.

Dr Milan Galogaa,Filozofija ivota,Novi Sad,2001;

5.

Dr Bogdan ei, Opta metodologija,Nauna knjiga,Beograd,1974;

6.

Vitomir Popovi,Vladimir Luki; Dejton-Pariz,Institut za meunarodnu

poslovnu saradnju,Banjaluka,1997;

7.

Dr Radovan D.Vukadinovi, Pravo Evropske unije,Beograd,2006

8.

Miroslav Prokopijevi:Evropska unija,Beograd, 2005;

9.

Radovan

Vukadinovi,

Posthladnoratovske

tendencije

meunarodnih

odnosa, Zagreb, 2000;

10. Radovan Vukadinovi, Politika evropskih integracija, Zagreb,2005;
11. Radovan Vukadinovi, Sigurnost na jugoistoku Evrope,Varadin, 1999;
12. Radovan Vukadinovi, Postkomunistiki izazov europskoj sigurnosti,Mostar,
1997;
13. Radoslav

Stojanovi,Vojin

Dimitrijevi,

Meunarodni

odnosi,Slubeni

list,Beograd,1996;
14. Momir Stojkovi, Balkanski ugovorni odnosi, II tom 1919-1945, Slubeni
list SRJ,1998;
15. Lidija ehuli: Euroatlantizam, Zagreb, 2003;
16. Miroslav,Peulji, Globalizacija-dva lika svijeta,Beograd,2002;
17. Duan ianski, U traganju za evropskim federalizmom,Beograd, 2002;
18. Aleksandar Fati, Novi Meunarodi odnosi, Beograd,1999;
19. Aleksa Buha,Evropa ili Amerika,zbornik Zavod za udbenike i nastavna
sredstva Republike Srpske,Srpsko Sarajevo,2003;
20. Sinia

Tatalovi,Etniki

sukobi

europska

sigurnost,Politika

kultura,Zagreb,2003;
21. Marija Todorova,Imaginarni Balkan, XX vek ,Beograd,1999;
22. Miroslav Jovanovi,Evropska ekonomska integracija,Beograd, 2004;
162

23. Gostimir T. Popovi: Evropska unija regionalna politika, Beograd, 2006;

24. Milo olaja: Balkan u transatlantskoj pukotini, Banja Luka, 2006;
25. Amir Kapetanovi, ore Latinovi: Bosna i Hercegovina od regionalnih
integracija do Evropske unije, Sarajevo, 2005;
26. Mirjana Kasapovi,Bosna i Hercegovina-podijeljeno drutvo i nestabilna
drava,Politika kultura,Zagreb,2005;
27. Mirjana Kasapovi,Demokratska tranzicija i politike stranke,Zagreb,1996;
28. Vlatko

Mileta,Radovan

Vukadinovi,Europska

integracija

ruska

dezintegracija, Zagreb, 1996;

29. Miel Fue,Evropska republika,Stubovi kulture,Beograd,2000;
30. Stevan K.Pavlovi,Istorija Balkana,Beograd,2004;
31. Meunarodni odnosi,Grupa autora,Zagreb, 2003;
32. Prirunik za usklaivanje propisa BiH sa propisima Evropske unije Direkcija
za evropske integracije BiH, Sarajevo, 2005;
33. Z. Kulundi, D. Vuleti, D. Magli, A. Kapetanovi, M. Kuljugi, Z.
Dizdarevi: Vanjskopolitika Inicijativa BiH, Sarajevo, mart 2006;
34. Izvjetaj o napretku BiH u 2007. godini - Komisija Evropskih zajednica,
Brise l, 06.11.2007;
35. Saoptenje Komisije za Evropsko vijee i Parlament Strategija proirenja i
kljuni izazovi 2007 2008 Komisija Evropskih zajednica, Brisel,
06.11.2007;
36. Strategija integriranja BiH u Evropskoj uniji Direkcija za Evropske
integracije, Sarajevo, 2005;
37. Dr Mihailo Crnobrnja,Zbornik radova Evropska unija prvih 50 godina,
Beograd, 2007;
38. Tranzicioni

procesi

izgradnja

institucija

demokratske

kontrole-

Zbornik,Demokratska kontrola i nadzor nad bezbjednosnim sektorom u

regionu,M-impeks,Banjaluka, 2004;
39. Internet: www.europa.eu.int/pol/justice/index en.htm;
40. Internet: www.osce.org;
41. Internet: www.google.com

163

DODATAK
SKRAENICE
BiH Bosna i Hercegovina
BDP Bruto domai proizvod
CAP Common Agricultural Policies / Zajednika poljoprivredna politika
CARDS Communit y Assistance for Reconstruction, Developloment and Stabilisation
/ Pomo Zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju
CCP Common Commercial Policy / Zajednika trgovinska politika
CECA Evropska zajednica za ugalj i elik
CEE Central and Eastern Europe / Centralna i istona Evropa
CEN Commite Europeen de Normatisation / Evropski komitet za standardizaciju
CENELEC Commite Europeen de Normatisation Electrotehnicque / Evropski komitet
za elektrotehniku standardizaciju
CET Common External Tariff / Zajednika carinska tarifa
CETAS Central European Air Traffic Services / Centralno evropski servis za avio
saobraaj
CFP Common Fisheries Policy / Zajednika politika o ribarstvu
CFSP Common Foreign and Security Policy / Zajednika spoljna i bezbjednosna
politika
CIPS Citizen Information Protection System / Sistem za zatitu linih podataka
COE Council of Europe / Vijee Evrope
COSAC Konferencija nacionalnih parlamenata zemalja EU za evropska pitanja
CRPC Commision for Real Property Claims of Disp laced Persons and Refugees /
Komisija za imovinske zahtjeve raseljenih lica i izbjeglica
CTF Consultative Task Force / Konsult ativno-radna grupa
DEI Direkcija za evropske integracije
DERK Dravna elektroenergerska regulatorna komisija
DG Competition-Directorate General / Glavna direkcija za konkurenciju
DKP Diplomatsko-konzularno predstavnitvo

164

EA European Acreditation / Evropska akreditacija

EAGGF European Agricultural Guidance and Guarantee Fund / Evropski
poljoprivredni fond za upravljanje i garanciju
EAP Evropski administrativni prostor
EBU European Broadcasting Union / Evropska unija za emitovanje
EC TAER European Commission Teacher Assistance / Evropska komisija za pomo
ECDL European Computer Driving Licence / Evropska kompjuterska korisn ika
dozvola
ECSEE Energy Community of South East Europe / Energetska zajednica jugoistone
Evrope
EEA European Economic Area / Evropski ekonomski prostor
EEZ Evropska ekonomska zajednica
EK Evropska komisija
EMU European Monetary Union / Evropska monetarna unija
EN Environmental / Okolina
ERN Exchange Ratemchanism / Mehanizam za vrijednost deviza
ERS Elektroprivreda Republike Srpske
ESDP European Security and Defence Policies / Evropska bezbjednosna i
odbrambena politika
ESI European Stabilisation Initiative / Evropska inicijativa za stabilizac iju
ETSI European Telecommunications Standards Institute / Evropski institut za
telekomunikacione standarde
EU Eurepan Union / Evropska Unija
EUFOR European Forces / Evropske snage
EUPM European Union Police Mission / Policijska misija Evropske unije
EUROPOL Zajednika evropska policija
EVROATOM Evropska zajednica za atomsku energiju
EZ Evropska zajednica
FDI Foreign Direct Investment / Direktna strana investicija
FIPA Foreign Investment Promotion Agency / Agencija za promociju stranih
investicija

165

FVO Food and Veterinary Office / Kancelarija za veterinarstvo i prehrambene

proizvode
GATT General Agreements on Tariffs and Trade / Opti dogovor o carinama
GIS Geographic Information Systems / Geografski informacioni sistemi
HRC Human Rights Chamber / Dom za ljudska prava
IAF International Accreditation Forum / Internacionalni forum za akreditaciju
ICC International Criminal Court / Meunarodni krivini sud
ICG International Crisis Group / Meunarodna krizna grupa
ICT

Information

and

Communication

Technologies

Informacione

telekomunikacione tehnologije
ICTY International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia / Meunarodni
krivini tribunal za bivu Jugoslaviju
IEC International Ectrotechnical Commission / Meunarodna elektrotehnika
komisija
IFAN International Federation of Standards Users / Internacionalna federacija
korisnika standarda
IFOR Implementation Forces / Snage za implementaciju mira
IKT Informaciono-komunikacione tehnologije
ILAC International Laboratory Accreditation Cooperation / Internacionalna
kooperacija u labaratorijskoj akreditaciji
IMF International Monetary Fund / Meunarodni monetarni fond
INTOSAI International Organisation of Supreme Audit Institutions / Internacionalna
organizacija vrhovnih revizorskih institucija
IOSCO International Organisation of Securities Comission / Meunarodno
udruenje komisije za vrijednosne papire
IFA Instrument for Pre-Accession Assistance / Instrument za pretpristupnu pomo
IPTF International Police Task Force / Meunarodne policijske snage
ISO International Organisation for Standardization / Meunarodna organizacija za
standardizaciju
ISPA Instrument for Structural Policies for Pre-Accession / Instrument za
strukturalne pretpsristupne politike
JRTVS Javni radiotelevizijski servis

166

KFOR Kosovo Forces / Kosovske snage

MCPFE Ministerial Conference on the Protection of Forests in Europe / Ministarska
konferencija za zatitu uma u Evropi
MLA Multilateral Agreement /Mult ilateralni dogovor o meusobnom priznanju
MSP Mala i srednja preduzea
NAFTA North America Free Trade Area / Sjevernoamerika zona slobodne trgovine
NARIC National Academic Recognition Information centers / Nacionalni akademski
informativni i akreditacioni centri
NATO North Atlantic Treaty Organisation / Sjevernoatlantski vojni savez
NCA National Competition Authorities / Nacionalne agencije za zatitu konkurencije
NEAP National Environmental Action Plan / Nacionalni plan aktivnosti u oblasti
okoline
NOS Nezavisni operater sistema
NRA National Regulatory Authorities / Nacionalne regulatorne agencije
NTCS New Computerised Transit System / Novi kompjuterizovani tranzitni sistem
NVO Nevladine organizacije
ODIHR Office for Democratic Institutions and Human Rights / Kancelarija za
demokratske institucije i ljudska prava
OECD Organisation for Economic Cooperation and Development / Organizacija za
ekonomsku saradnju i razvoj
OHR Office of the High Representative / Kancelarija visokog predstavnika
OIE Office International Des Epizooties / Svjetska organizacija za zdravlje ivotinja
OIML

Organisation

Internationale

de

Metrologije

Legale

Meunarodna

organizacija za pravnu metodologiju

OSA Obavjetajno-bezbjednosna agencija
OEBS Organisation for Security and Cooperation in Europe / Organizacija za
bezbjednost i saradnju Evrope
PA Payin Agencies / Isplatne agencije
PAR Public Administration Reform / Reforma javne uprave u BiH
PECA Protocols to the Europe Agreements on Conformity Assessment and
Acceptance of Industrial Products / Evropski dogovor o jedinstvenoj procjeni i
prihvatanju industrijskih proizvoda

167

PDV Porez na dodatu vrijednost

PfP Partnership for Peace / Partnerstvo za mir
PHARE Program za jaanje kapaciteta izgradnje instit ucija pravosua i uprave u
zemljama centralne i istone Evrope
PIC Peace Implementation Council / Savjet za implementaciju mira
PIK Privremena izborna komisija
PRSP Poverty Reduction Strategy Paper / Srednjorona razvojna strategija BiH
PSP Proces stabilizacije i pridruivan ja
RAK Regulatorna agencija za komunikacije
REREP Regional Environmental Reconstruction Programme for South East Europe /
Regionalni rekonstrukcioni program za okolinu za jugoistonu Evropu
RTD Research Technology Develooment / Istraivanje i razvoj tehnologije
SAD Sjedinjene Amerike Drave
SAP Proces stabilizacije i pridruivanja
SAPARD Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development /
Specijaln i pristupni program za razvoj poljoprivrede i ruralnnih sredina
SECI Southeast European Cooperative Initative / Jugoistona evropska inicijativa
SFOR Stabilisation Forces / Snage za stabilizac iju
SIPA State Information and Protection Agency / Dravna obavjetajna zatitna
agencija
SIS Schengen Information System / engen informacioni sistem
SM Savjet ministara
SME Smal and Medium Eterprises / Mala i srednja preduzea
SPS Agreement on Sanitary and Phytosanitary Measures / Sporazum o sanitarnim i
fitosanitarnim mjerama
SSP Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju
TBT Agreement on Technical Barriers to Trade / Sporazum o tehnikim barijerama
u trgovini
TEN Trans-European Networks / Transevropska mrea
TIR Transports Internationaux Routiers / Meunarodni prevoznici robe
TRIPS Agreement on Trade Related Aspects of Intellectual Property Rights /
Sporazum o trgovinskim aspektima intelektualne svojine

168

UKZP Kancelarija za konkurenciju i zatitu potroaa

UN United Nations / Ujedinjene nacije
UNCED United Nations Conference on Environment and Development /
Konferencija Ujedninjenih nacija o okolini i razvoju
UNDP United Nations Development / Program UN-a za razvoj
UNHCR United Nations High Commisioner for Refugees / Visoki komeserijat UN-a
za izbjeglice
UNMIK United Nations Mission for Kosovo / Misija Ujedinjenih nacija za Kosovo
WB/IBRD World Bank-International Bank for Reconstruction and Development /
Svjetska banka
WIPO World Intellectual Property Organisation / Svjetska organizacija za
intelektualno vlasnitvo
WTO The World Trade Organization / Svjetska trgovinska organizacija
ZEKC Zajedniki elektroenergetski centar
ZOP Zakon o preduzeima
ZOPB Zakon o preduzeima Brko distrikta
ZOPD Zakon o privrednim drutvima
ZZB Zemlje zapadnog Balkana

169

SADRAJ
I

M ETEDOLOKI PRISTUP KAO UVOD U ISTRAIVANJE ....................................... 2

1. UVOD U PROBLEM ATIKU ISTRAIVANJA........................................................... 2
2. CILJEVI ISTRAIVANJA............................................................................................ 6
3. UTVRIVANJE HIPOTEZE........................................................................................ 8
4. M ETODE ISTRAIVANJA........................................................................................ 11
5. IZVORI SAZNANJA................................................................................................... 14
6. PODRUJE I OKVIR ISTRAIVANJA .................................................................... 16
II EVROPSKA UNIJA ........................................................................................................ 17
1. IDEJA O STVARANJU EVROPSKE UNIJE............................................................. 19
2. KAKO SE IRILA EVROPSKA UNIJA .................................................................... 22
3. INSTITUCIJE I ORGANI EVROPSKE UNIJE.......................................................... 25
3.2. Kooperacioni postupak............................................................................................. 28
3.3. Kopenhaki kriterijum (za pristupanje Evropskoj uniji) .......................................... 28
3.4. Konferencija za bezbjednost i saradnju u Evropi KSZE.......................................... 28
3.5. Deficit legitimacije ................................................................................................... 29
3.6. Lome - ugovor .......................................................................................................... 29
3.7. Luksemburki kompromis ........................................................................................ 30
3.8. M astrihki ugovor..................................................................................................... 30
3.9. M aralov plan........................................................................................................... 31
3.10. Viestepeni sistem.................................................................................................. 31
3.11. Veinska odluka ..................................................................................................... 32
3.12. Postupak suodluivanja .......................................................................................... 32
4. BUDUUNOST UNIJE............................................................................................... 32
III
JUGOISTOK EVROPE ............................................................................................... 34
1. TRANZICIONI PROCESI NA JUGOISTOKU EVROPE I PROBLEM I PRISTUPA
EVROPSKIM I EVROATLANTSKIM INTEGRACIJAMA ............................................. 36
1.1. Albanija .................................................................................................................... 36
1.2. Bugarska ................................................................................................................... 37
1.3. Rumunija .................................................................................................................. 37
1.4 M akedonija................................................................................................................ 38
1.5. Hrvatska.................................................................................................................... 39
1.6. Srbija ........................................................................................................................ 39
1.7. Crna Gora ................................................................................................................. 40
1.8. Grka ........................................................................................................................ 40
1.9. Turska....................................................................................................................... 41
1.10. Slovenija ................................................................................................................. 41
1.11. M oldavija................................................................................................................ 41
1.12. Kipar....................................................................................................................... 42
2. POREENJA............................................................................................................... 42
IV
ZAPADNI BALKAN................................................................................................... 44
1. RAZVOJ I STABILIZACIJA ZAPADNOG BALKANA........................................... 48
2. PROCESI NA ZAPADNOM BALKANU................................................................... 52
3. TRENUTNI IZAZOVI U ZEM LJAM A ZAPADNOG BALKANA I TURSKOJ...... 55
3.1. Postignuti napredak zapadnog Balkana posljednjih godina .................................... 55
3.2. Nastavak pregovora o pristupanju zemalja zapadnog Balkana ................................ 58

170

3.3. Jaanje evropske perspektive zapadnog Balkana i unapreenje regionalne saradnje

.......................................................................................................................................... 59
3.4. Regionalne inicijative i uloga BiH u njima .............................................................. 60
3.4.1. Centralno evropska inicijativa-CEI .................................................................... 61
3.4.2. Proces za saradnju u jugoistonoj Evropi SEECP.......................................... 62
3.4.3. Inicijativa za saradnju jugoistone Evrope SECI ........................................... 62
3.4.4. Proces stabilizacije i pridruivanja SAP ......................................................... 63
3.4.5. Pakt stabilnosti za jugoistonu Evropu PS..................................................... 63
3.4.6. Jadransko-jonska inicijativa JJI...................................................................... 64
3.4.7. Dunavski proces saradnje DCP ...................................................................... 64
3.4.8. Savska inicijativa............................................................................................... 65
3.4.9. Jadranska povelja .............................................................................................. 65
V BOSNA I HERCEGOVINA I NJENO M JESTO U EVROPSKOJ UNIJI...................... 67
1. POLITIKI FAKTORI................................................................................................ 71
2. EKONOM SKI FAKTOR............................................................................................. 74
3. SLOBODA GRAANA I BEZBJEDNOSNI FAKTOR............................................ 75
4. HARM ONIZACIJA ZAKONODAVSTVA BOSNE I HERCEGOVINE .................. 76
4.1. Poetak i razvoj procesa........................................................................................... 76
4.2. Proces stabilizacije i pridruivanja........................................................................... 77
4.3. Sporazum o stabilizaciji i pridruivanju................................................................... 78
4.4. Sporazum i usklaivanje zakonodavstva.................................................................. 80
4.5. Evropsko partnerstvo................................................................................................ 81
4.6. BiH i Vijee Evrope ................................................................................................. 82
4.7. Parlamentarna skuptina BiH i Evropski parlament................................................. 83
4.8. Faza dobrovoljnog usklaivanja zakonodavstva...................................................... 84
4.9. Uloga DEI u procesu usklaivanja pravnog sistema BiH ........................................ 86
4.10. Pravila donoenja zakona u okviru prilagoavanja pravnog poretka..................... 88
4.11. Izbor odgovarajueg tijela normativnog instrumenta............................................. 90
4.12. Tehnika pomo Evropske komisije u usklaivanju zakonodavstva ..................... 91
4.13. Procedura unosa i razmjene informacija putem TAIEX Progress Editor-a ........... 92
4.13.1. ZNAAJ TAIEX Progress Editor-a................................................................ 93
5. NAPREDAK BOSNE I HERCEGOVINE U 2007.GODINI...................................... 93
5.1. KONTEKST............................................................................................................. 94
5.2. ODNOSI IZM EU EU i BOSNE I HERCEGOVINE............................................ 94
5.3. POLITIKI KRITERIJUM I.................................................................................... 96
5.4. DEMOKRATIJA I VLADAVINA PPRAVA .......................................................... 96
5.4.1. Ustav................................................................................................................... 96
5.4.2. Parlament ............................................................................................................ 97
5.4.3 Predjednitvo BiH i Vlada................................................................................... 98
5.4.4. Javna uprava....................................................................................................... 99
5.4.5. Civilna kontrola nad bezbjednosnim snagama ................................................. 100
5.4.5. Pravosudni sistem............................................................................................. 100
5.4.6. Regionalna pitanja i meunarodne obaveze..................................................... 102
6. EKONOM SKI KRITERIJUMI.................................................................................. 103
6.1. Postojanje funkcionalne trine ekonomije ............................................................. 103
6.2. M akroekonomska stabilnost.................................................................................... 103
6.3. M eusobno djelovanje trinih snaga ..................................................................... 106
6.4. Slobodan ulazak i izlazak na trite ........................................................................ 106
6.5. Razvoj finansijskog sektora..................................................................................... 107

171

6.6. Sposobnost suoavanja sa konkurencijskim pritiskom i trinim snagama u

Evropskoj uniji ............................................................................................................... 108
6.6.1. Postojanje funkcionalne trine ekonomije ...................................................... 108
6.6.2. Ljudski i fiziki kapital..................................................................................... 108
6.6.3. Struktura sektora i preduzea ........................................................................... 109
6.6.4. Uticaj drave na konkurentnost........................................................................ 110
6.6.5. Ekonomska integracija sa EU........................................................................... 110
6.6.6.Evropski standardi............................................................................................. 110
6.6.7. Unutranje trite.............................................................................................. 111
7. SEKTORSKE POLITIKE.......................................................................................... 119
8. PRAVDA, SLOBODA I BEZBJEDNOST................................................................ 127
9. SVE VEA POTREBA ZA NOVIM USTAVOM BIH............................................ 134
10.
ZNANJE O EU....................................................................................................... 135
10.1. Uloga medija BiH u evropskim integracijama ..................................................... 135
10.2. Debata s graanima BiH o Evropskoj uniji.......................................................... 135
10.3. Program informisanja javnosti o procesu evropskih integracija BiH................... 137
10.4. Promocija BiH u inostranstvu.............................................................................. 139
10.5. Uspostavljanje informacijskog sistema kao podrka procesu evropskih integracija
........................................................................................................................................ 140
10.6. Implementacija strategije ..................................................................................... 142
11.
GDJE SE NALAZE GRAANI BIH U EVROPSKOJ UNIJI?!........................... 143
11.1. Evropeizacija Jugoistoka...................................................................................... 145
11.2. Koji su pravci djelovanja jugoistoka Evrope ....................................................... 149
11.3. Regionalizam kao etapa evro-atlantizma ............................................................. 151
11.4. Strategija diplomatske akcije Balkanskih zemalja ............................................... 154
11.5. Izazovi balkanskog identiteta............................................................................... 155
VI
ZAKLJUAK ............................................................................................................ 157
LITERATURA........................................................................................................................162
DODATAK .............................................................................................................................164

172