CRVENI KRST SRBIJE

VODI KROZ ZDRAVU ISHRANU

DECE
Zajedniki program za inkluziju romske i marginalizovane dece u obrazovanje

2010

Vodi je namenjen kao podrka u realizaciji zdravstveno-vaspitnih aktivnosti sa decom i roditeljima u okviru programa
Crvenog krsta Srbije Zajedniki program za inkluziju romske i marginalizovane dece u obrazovanje

Sadraj
Uvod............................................................................................................................................................... 3
1.

2.

3.

HRANA, ISHRANA I ZDRAVLJE ...................................................................................................... 5

1.1

Namirnice biljnog i ivotinjskog porekla ..................................................................................... 6

1.2

Osnovni sastojci u ishrani ............................................................................................................. 6

1.3

Pravilno rukovanje i uvanje hrane............................................................................................ 10

ISHRANA DECE PREDKOLSKOG I RANO- KOLSKOG UZRASTA .................................... 12

2.1

Ishrana dece uzrasta od tri do pet godina.................................................................................. 12

2.2

Ishrana dece uzrasta od pet do sedam godina .......................................................................... 14

2.3

Posledice nepravilne ishrane ...................................................................................................... 17

2.4

Znaaj fizike aktivnosti na zdravlje dece .................................................................................. 19

SAVETI ZA RODITELJE ................................................................................................................... 20

3.1

ta treba da sadri zdrava ishrana?............................................................................................ 21

3.2

Najee greke u ishrani dece ................................................................................................... 22

3.3

Alergijske reakcije na hranu ....................................................................................................... 24

3.4

Ishrana tokom i posle bolesti ...................................................................................................... 25

PRILOG 1 - Predlog jelovnika po danima za vrti ...............................................................................................26

PRILOG 2 - Radionice za decu na temu zdrave hrane.......................................................................................27
PRILOG 3 - Spisak materija (emulgatora) opasnih po zdravlje ....................................................................34
Literatura ............................................................................................................................................................................35

Uvod
Ovaj vodi je deo prirunika projekta Zajedniki program
za inkluziju romske i marginalizovane dece u
obrazovanje i namenjenjen je unapreenju zdravstvenovaspitnih aktivnosti sa romskom decom, decom i mladim
osobama sa invaliditetom i njihovim roditeljima.

Veoma vanu ulogu za budue

zdravlje dece ima uenje i
razvijanje
zdravih
navika.
Usvajanje zdravih stilova ivota u
najranijem periodu odrastanja
predstavlja osnov za zdrav i
kvalitetan ivot.

Cilj ovog vodia je da otkloni dileme i nedoumice oko

pravilnog naina ishrane, da ukae na najee zablude i
greke u ishrani kao i da doprinese podizanju svesti roditelja i osoba angaovanih na projektu, o
znaaju zdrave hrane i njenoj ulozi u rastu i razvoju dece.
Vodi se moe koristiti kao osnova za upoznavanje korisnika sa znaajem zdrave hrane u
svakodnevnom ivotu. Teme prezentovane u njemu se mogu nadograivati i prilagoavati u zavisnosti
od ciljne grupe sa kojom se aktivnosti sprovode. Pri samom prilagoavanju sadraja ciljnoj grupi
potrebno je imati u vidu uzrast, prethodna znanja osoba kojima se sadraj prezentuje, kao i socijalni
status, odnosno mogunost da porodice svoj nain ishrane prilagode zahtevima zdravlja, ali i
materijalnom statusu. Ovo naroito treba imati u vidu kada se sadraji prilagoavaju roditeljima
romske dece.
Svaka od predloenih tema i aktivnosti u ovom vodiu se mogu nadograivati adekvatnim
prezentacijama i vizuelnim materijalima kao sto su broure, lifleti, plakati i slino, to organizacije
Crvenog krsta smatraju adekvatnim za lake prezentovanje ovakvih i slinih tema korisnicima.
U prvom poglavlju koje nosi naziv HRANA, ISHRANA I ZDRAVLJE date su opte informacije o osnovnim
sastojcima u ishrani, podeli namirnica, pravilnoj pripremi i uvanju hrane, uticaju ishrane na kvalitet
zuba i rekreaciji kao vanom faktoru za opte zdravstveno stanje pojedinca.
Drugo poglavlje ISHRANA DECE sadri savete za ishranu dece predkolskog i osnovno-kolskog uzrasta
kao i posledice nepravilne ishrane. Drugo poglavlje je namenjeno vaspitaima/realizatorima aktivnosti
sa decom i roditeljima, kako bi unapredili i obogatili sadraje i aktivnosti vezane za zdravlje i zdravu
ishranu. Informacije sadrane u ovom poglavlju se mogu koristiti kao osnova za dizajniranje igrolikih
aktivnosti za decu, kao i informativnih radionica za roditelje.
Tree poglavlje SAVETI ZA RODITELJE nudi preporuke koje se odnose na to ta treba da sadri zdrava
ishrana, mogue alergijske reakcije na odreene tipove hrane, kako pomoi detetu koje ima problem u
ishrani i sl. Informacije iz ovog poglavalja pruaju mogunost vaspitau/uitelju, saradniku Crvenog
krsta da dizajnira informativne radionice za roditelje romske dece i dece i mladih osoba sa
invaliditetom, a u zavisnosti od interesovanja i potreba roditelja.

U prilozima koji se nalaze na kraju prirunika predstavljen je nedeljni predlog jelovnika koje
organizacije Crvenog krsta mogu da koriste kako bi osmislili sopstveni jelovnik za decu korisnike
aktivnosti projekta.
U prilozima mogu da se nau i radionice za decu na temu ishrane i zdravlja. Sugeriemo vaspitaima i
uiteljima da koriste predloene radionice u radu sa decom, kako bi ih od najranijeg uzrasta upoznali sa
prednostima i znaajem zdrave ishrane.
Prilog 3. sadri spisak materija koje su tetne po zdravlje.
Deo vodia ini i bojanka u kojoj se nalaze slike razliitih namirnica, a koja je namenjena deci
predkolskog uzrasta.
Ovaj vodi je sainjen uz pomo saradnika i volontera Crvenog krsta Srbije i lanova savetodavne grupe
u projektu Zajedniki program za inkluziju romske i marginalizovane dece u obrazovanje kojima se
ovom prilikom zahvaljujemo.

Va Crveni Krst Srbije

1. HRANA, ISHRANA I ZDRAVLJE

Dobro zdravlje je gotovo nemogue postii bez adekvatne
ishrane. Osnovni zadatak hrane ogleda se u viestrukim
ulogama i funkcijama koje ona obezbeuje. Iz hrane se
dobija neophodna energija za odvijanje svih procesa u
organizmu, ona je izvor elemenata za izgradnju novih
tkiva i njihovo obnavljanje. Hrana obezbeuje neophodne
sastojke za sve procese koji se odvijaju u organizmu.
Obezbeenje dobrog zdravlja i zatitu od bolesti prua
uravnoteena ishrana koja sadri sve potrebne sastojke.
Ishrana, odnosno nutricija se tumai kao nauka o
organskim procesima pomou kojih organizam prisvaja i
koristi hranu i tenosti za normalno funkcionisanje, rast i
odravanje, kao i odravanje ravnotee izmeu zdravlja i
bolesti.

Zdravlje je stanje potpunog fizikog,

psihikog i socijalnog blagostanja, a
ne samo odsustvo bolesti i
iznemoglosti.
Bolest se moe definisati na razne
naine. Prema jednom miljenju, to je
svako odstupanje od stanja zdravlja i
ima svoje karakteristine simptome i
zahvata ceo organizam ili je
ogranien na pojedine organe.
Najjednostavnije
i
moda
najprihvatljivije je gledite po kojem
je bolest termin koji oznaava sva
zbivanja u organizmu koja odstupaju
od prirodnog toka ivota.

Sve do ezdesetih godina dvadesetog veka lekari su govorili svojim pacijentima da ishrana ima malog
uticaja na njihovo zdravlje. Danas je, meutim, jasno da ishrana predstavlja jedan od najvanijih
faktora za ljudsko zdravlje. Sva materija u ljudima koja ini elije njihovog organizma (osim onih
elija koje su stvorene pre roenja) uzeta je iz hrane kroz sistem za varenje.
Adekvantna ishrana utie ispunjenje tri neophodna uslova koji doprinose normalnom funkcionisanju
organizma:
Obezbeuje i odrava adekvatan nivo energije;
Omoguava odravanje pogodne telesne strukture i procesa - funkcije miia, imunog
sistema, vrstine kostiju i snage;
Utie na oporavak i razvoj svih sistema organa u organizmu;
Sa druge strane nedovoljna ili preobilna ishrana, zagaena hrana ili hrana sa prirodnim toksinim
materijama oteuju zdravlje i doprinose razvoju hroninih bolesti od kojih su neke navedene dalje u
vodiu.
Pravilna ishrana je vana i za odravanje dobrog zdravlja usta i zuba, a pre svega, za razvoj zuba kod
dece. Zdrav nain ishrane, unoenje mineralnih soli kalcijuma, fosfora, magnezijuma, fluora, kao i
potrebnih vitamina vodi ka kvalitetnijim zubima. Lo nain ishrane, tj. unoenje neadekvatnih
namirnica, nedostatak vitamina i minerala prouzrokuje teke strukturalne promene na zubnim
tkivima, a bakterije u ustima stvaraju kiselu sredinu, u kojoj se stvaraju zubne naslage. To vremenom
dovodi do nastanka karijesa, a kasnije i do drugih oboljenja desni i zuba. Namirnice koje loe utiu na
zdravlje zuba su one koje sadre eer i skrob, grickalice, lizalice, bombone, okolade, slatkii, razni
gazirani sokovi i slino.
Poseban znaaj za pravilan razvoj zuba imaju vitamin C i kalcijum. Svakodnevnim konzumiranjem
mlenih proizvoda unosi se dovoljna koliina kalcijuma za pravilan razvoj zuba.

1.1

Namirnice biljnog i ivotinjskog porekla

Namirnica ini kombinaciju razliitih hranjivih supstanci koje u osnovi ine hranu. Uobiajna je
podela namirnica prema poreklu, hemijskom sastavu ili prema slinosti u pogledu bioloke vrednosti
i uloge u organizmu.
Prema poreklu namirnice se mogu podeliti na:
namirnice biljnog porekla: bogate su ugljenim hidratima, proteinima, vitaminima i
mineralnim materijama i imaju manju energetsku vrednost. Tu spadaju: itarice, voe i
povre.
namirnice ivotinjskog porekla: bogate su proteinima visoke bioloke vrednosti, odreenim
mineralima (Fe, Zn, Ca) i vitaminima (D, B2, B12 i dr.). Tu spadaju : mleko i mleni
proizvodi (kiselo mleko, jogurt, sir, pavlaka, kajmak, maslac), meso, riba, jaja i njihovi
proizvodi.

1.2

Osnovni sastojci u ishrani

Najvaniji sastojci hrane su belanevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda.
Sve ivotne namirnice ne sadre podjednako materije koje su organizmu potrebne. U daljem tekstu
date su karakteristike osnovnih sastojaka hrane, ije poznavanje moe doprneti njihovoj adekvatnijoj
kombinaciji pri ishrani dece i odraslih.
Belanevine (Proteini)
Belanevine su najznaajnije komponente svih ivih elija. Nalaze se u sastavu miia, unutranjih
organa, koe, kose, kostiju i krvnih sudova.
Belanevine se unose putem hrane, ali ih moe stvarati i sam organizam. One predstavljaju izvore
amino-kiselina koje omoguavaju rast i regeneraciju tkiva.
Osnovna uloga belanevina koje ulaze u sastav tkiva, enzima i hormona je da omoguavaju
funkcionisanje organizma i sakupljanje i opruanje miia tela. Belanevine imaju i odbrambenu
ulogu jer uestvuju u formiranju antitela koja tite organizam od bolesti.
Belanevine su iroko zastupljene u hrani biljnog i ivotinjskog porekla. Belanevine ivotinjskog
porekla (jaja, mleko i mleni proizvodi, meso, riba) imaju veliku bioloku i nutritivnu vrednost, dok
to nije sluaj kod onih biljnog porekla. Izuzetak su soja, pasulj, suncokret, jezgrovito voe i druge
semenke.
Prema preporukama Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO), belanevine treba da uestvuju u
ukupnom dnevnom energetskom unosu sa 10-15%.
Kod dece potrebe za proteinima su poveane (oko 1g proteina po kg telesne mase).
Masti (Lipidi)
Masti predstavljaju visoko energetske materije koje su najee prisutne u obliku triglicerida.
Masti se u ljudskoj ishrani nalaze u obliku vidljivih masti kao to su svinjska mast, puter, margarin,
ulje ili u obliku nevidljivih, koje su sastavni deo ivotinjskih i biljnih tkiva, a mogu se nai u mesu,
umancu, biljnim plodovima kao to su orah, suncokret, kukuruz ili kikiriki. Mleko i mlenih
proizvodi takoe sadre masti.
Masti se mogu dodati namirnicama u procesu proizvodnje ili se mogu koristiti prilikom pripreme
hrane (testenine, keks, biskviti, sosovi, prelivi, majonez, prene i pohovane namirnice, mesne
preraevine i dr.).

Pored energetske uloge, masti uestvuju u izgradnji elija, njihovoj funkciji i regulaciji. One su
najbogatiji izvor energije i najznaajniji rezervni izvor energije.
U mastima postoje supstance (esencijalne masne kiseline) koje se ne mogu stvarati u organizmu, ve
se moraju unositi hranom.
Svakodnevo unoenje velikih koliina masti moe dovesti do pojave brojnih hroninih bolesti pa se iz
tih razloga unos ukupnih masti ograniava na manje od 30% dnevnih energetskih potreba.
Ugljeni hidrati (eeri)
Ugljeni hidrati predstavljaju veliku grupu prirodnih jedinjenja, rasprostranjenih uglavnom u biljnom
svetu. Oni su vaan izvor energije kod oveka. Iz njih se najlake i najbre dobija potrebna energija i
organizam ih vrlo lako vari. Preko 50% svih energetskih potreba ljudi zadovoljavaju unoenjem
ugljenim hidratima.
Veoma su rasprostranjeni i to u namirnicama biljnog porekla, to je sa ekonomskog stanovita veoma
znaajno i pristupano.
Unoenjen dovoljnih koliina ugljenih hidrata putem hrane smanjuje se mogunost pojave hroninih
bolesti kao to su oboljenja debelog creva, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, gojaznost i sl.
Prema preporuka SZO potrebno je da ugljeni hidrati uestvuju u dnevnoj ishrani 55-65%.
Kod dece je neophodno ograniiti unos dnevnih koliina slatkia, odnosno visoko rafiniranih ugljenih
hidrata na najvie 10%.
Vitamini
Vitamini su veoma bitni sastojci hrane koji u malim koliinama pomau odravanje normalne
funkcije tkiva/organa i imaju veoma vanu zatitnu ulogu.
Njihov znaaj je vidljiv tek kada doe do njihovog nedostatka u organizmu-hipovitaminoza ili kada se
preteranim unoenjem pojedinih vitamina ispolji njihovo tetno dejstvo-hipervitaminoza.
Neki od najznaajnijih vitamina su: vitamin C, vitamini B grupe (B1, B2, B6, B12, niacin, pantotenska
kiselina, biotin, folna kiselina), vitamin A,D,E,K.
Tabela 1.1 Opte karakteristike vitamina
Vitamin
A

B1
(tiamin)

B2
(riboflavin)
B5
(pantotenska
kiselina)

Namirnica
Digerica, jaja, mleko i mleni
proizvodi, margarin, argarepa,
brokoli, spana, tikvice, kajsije.

Uloga
Neophodan za pravilan rast i funkciju koe,
za dobru funkciju vida, titi organizam od
infekcija. Stvara i odrava epitelna tkiva,
sluzokou, kosti i zube.

Potrebe
500 IJ

Svinjetina (pruta), digerica,

morski plodovi, integralne itarice,
testenina i hleb, penine klice,
pivski kvasac, gljive, pasulj.

Deluje u metabolizmu ugljenih hidrata,

podstie rad nervnog sistema, podstie
apetit.

0,9mg

Digerica, mleko, meso,

zeleno povre, itarice.

Snabdeva elije i tkiva kiseonikom.

Uestvuje u metabolizmu ugljenih hidrata,
masti i proteina, osigurava zdravlje jetre,
oiju i koe.

1 mg

Sve namirnice, a naroito digerica

i jaja.

Uestvuje u metabolizmu eera i masti.

5-20 mg

B6
(piridoksin)
Folna
kiselina
B12
Niacin

Biotin

Digerica, riba, jaja, orasi, krompir,

itarice, integralni hleb, jetra,
spana, banane, graak.
Digerica, spana.
Digerica, jaja, meso, sir, mleko,
pirina i penica.
Meso, digerica, riba, crno brano,
leguminoza1, krompir.
Mahunarke, sojina zrna i sve vrste
povra, naroito karfiol, peurke,
umance, pivski kvasac, kikiriki,
orah i proizvodi od ivotinjskih
iznutrica.
Veoma rasprostranjen u prirodi.
Najvie se nalazi u vou i povruipak, kiseli kupus, perun, paprika.
Mleko, umance, riblje ulje. Stvara
se u organizmu prilikom umerenog
sunanja.
Biljna ulja, margarin, integralni
hleb, penine klice, digerica, suve
semenke, povre sa zelenim liem
(kupus, karfiol, spana, kopriva...).
Povre sa zelenim liem, povre iz
porodice krstaica (brokoli, karfiol,
kelj, zeleni kupus), mleko, paradajz,
soja.

Regulie metabolizam proteina i masti,

pomae stvaranje insulina i antitela.
Neophodna za stvaranje hemoglobina i
eritrocita (crvena krvna zrnca).
Neophodan za pravilan razvoj eritrocita i
metabolizam proteina.
Uestvuje u metabolizmu eera, ima ulogu
u koncentraciji miia.
Od sutinskog je znaaja za normalan
metabolizam masti i proteina. Odrava
zdravo stanje koe i kose.

1,3mg
200 mcg
2,5 mcg
11mg

100-300
mcg

Suzbija stvaranje kancerogenih materija,

dobar je antioksidant. Neophodan je za
dobru odbranu organizma, za apsorpciju
gvoa, stvaranje kolagena, formiranje
zuba i kostiju, za dobar tonus krvnih
sudova.

45mg

Neophodan za pravilan razvoj i funkciju

kostiju.

500 IJ

Antioksidans, titi eritrocite, odgovoran je

za proces starenja i pravilno razvie ploda.

Neophodan je za normalno zgruavanje

krvi.

6mg

65-80
mcg

Tabela 1.2 Poremeaji koji nastaju usled nedovoljne/preterane upotrebe vitamina

Vitamin
A

B1

B2
B6

Nedovoljna upotreba
Nono slepilo, gruba koa koja se ljuti,
sporiji rast, ispadanje zuba.
Paraliza i smetnje u radu srca, miine
greve, mentalne konfuzije, slabost
miia sa bolovima u njima.
Oteenja na koi, posebno oko usta i
oko nosa. Osetljivost oiju na svetlo,
svrab.
Oteenja na koi i u uglovima usana.
Gladak jezik, grevi, vrtoglavica,

Preterana upotreba
Povraanje, razdraljivost, zaostajanje u rastu,
oteenja jetre i slezine, gubitak kose, reumatske
bolove, povienje krvnog pritiska.
Moe se pojaviti ok, ali samo u abnormalnim
koliinama.
Nisu zableeni sluajevi preteranog unosa vitamina B2
zato to se sav viak ovog vitamina veoma brzo
izluuje iz organizma putem mokrae.
U velikim dozama moe izazvati ozbiljne nervne
poremeaje.

leguminoza (nl. leguminosa), hranljivi preparat koji se dobija od brana ploda mahunastih biljaka pomeanog sa branom penice ili rai; daje
hranljive supe koje eludac lako vari

B12
C

D
E
Biotin
K

anemija, stvaranje bubrenog kamenca,

reumatizam.
Izaziva teku anemiju, neuritis, nervne
smetnje.
Skorbut, krvarenje, gruba, tamna i suva
koa, smanjen imunitet i sklonost ka
infekcijama.
Kod dece izaziva rahitis, kod odraslih
lomljive i krhke kosti, kontrakcije i
greve miia.
Anemija, slaba apsorpcija masti.
Izaziva depresiju, povraanje, gubitak
apetita, bolove miia, saboreini
dermatitis.
Izaziva krvarenja kao i lako stvaranje
modrica.

Moe doi do problema sa koom ali samo ukoliko se

unosi intravenozno.
Mogue stvaranje kamenca.
Blagi viak: povraanje, iritabilnost, gubitak na teini.
Veliki viak: zastoj u telesnom i psihikom razvoju,
nakupljanje kalcijuma iz kostiju u glatkom tkivu.
Glavobolja, povraanje, umor, krvarenje.
Nisu poznate posledice prevelikog unosa vitamina H
jer je to veoma retka pojava.
Kod novoroenadi - anemiju, uticu, a kod odraslih
trombozu, povraanje.

Mineralne materije
Mineralne materije predstavljaju sastavni deo oveijeg organizma i odravaju hemijsku ravnoteu
organizma. One uestvuju u njegovoj izgradnji i posreduju u mnogim ivotnim funkcijama. Uloga
mineralnih materija je veoma kompleksna, one uestvuju u izgradnji skeleta i kotanog tkiva, elija i
telesnih tenosti (krv, limfa, citoplazma, protoplazma i sl.). Vano je znati da oveiji organizam ne
stvara mineralne materije sam, ve ih ovek unosi putem hrane. Vidi tabelu 1.1.
Najznaajnije mineralne materije su: natrijum, kalijum, kalcijum, fosfor i magnezijum.
Tabela 1.3 Opte karakteristike mineralnih materija
Naziv
Kalcijum (Ca)
Kalijum
(K)

Natrijum (Na)
Fosfor
(P)
Magnezijum
(Mg)
Gvoe
(Fe)
Jod
2

Gde se nalazi u organizmu

Izvor

Dnevne
potrebe

U kostima i zubima

Mleko, sir, zeleno lisnato povre

(spana), meso, riba, orasi.

800mg

Unosi se u obliku mineralnih soli,

oligoelemenata. Predstavlja osnovnu
mineralnu materiju elijske tenosti.

itarice, voe, lisnato povre, semenke,

orasi, lenici.

775 -2.325
mg

Sastavni deo skeleta i vanelijskih

tenosti
Nalazi se u kostima, krvi i miiima.
Nalazi se u kostima i miiima.
Nalazi se u krvi, jetri, slezini i
kotanoj sri. Nedostatak gvoa
dovodi do anemije (malokrvnosti).
Sastavni deo hormona titne lezde.

Mleko, meso, riba, jaja, itarice, sirovo

povre, kuhinjska so. Ima ga malo u
hrani pa je neophodno da se dodaje u
obliku kuhinjske soli.
Namirnice ivotinjskog porekla
naroito mleko, sir i itarice.

450-1350
mg
800 mg

Namirnice biljnog porekla.

200 mg

Iznutrice, meso, jaja, penica, orasi,

smokve, spana, leguminoze.

10mg

Morska riba, riblje ulje, spana, kim,

90 mcg 2

mcg-mikrogram, milioniti deo grama (0,000001 g)

(J)

Fluor
(F)

Radi prevencije poremeaja titne

lezde kuhinjska so se jodira i na taj
nain se unosi u organizam.
Deo zubne glei, titi od nastanka
karijesa i osteoporoze kod odraslih.

peurke.

Voda za pie.

1-2 mg

Voda
Ljudski organizam se u velikoj meri sastoji iz vode, ak 70%. Voda ulazi u sastav unutarelijskih i
meuelijskih tenosti - krvi, limfe, eludanih i crevnih sokova, modane tenosti, tenosti oiju i
uiju, zglobova.
Razmena vode se neprekidno deava. Voda se izbacuje kroz znoj, isparava kroz kou i plua i lui se
kroz mokrane kanale i debelo crevo. Ljudski organizam izbacuje dnevno proseno 3,5l vode.
Prirodno, ti gubici moraju biti nadoknaeni.
Ni jedan ivotni proces ne moe da se odigra bez vode. elija koja gubi tenost, jednostavno odumire
i prestaje da ivi.
Organizmu je za ivot potrebno vie od 5l krvi. Ta koliina i neophodan sastav krvi ne bi mogli da se
odravaju bez vode. Ni plua ne bi mogla da diu ukoliko njihova povrina ne bi bila vlana.
Pljuvaka i eludani sok se 90% sastoje iz vode.
Upravo se pomou vode deava razlaganje hrane, a rastvorljiv otpad se takoe izbacuje pomou
vode.
Krvna plazma se 80% sastoji iz vode i tako obezbeuje okruenje u kojem se odigravaju biohemijski
procesi. Voda prenosi elektrine impulse izmeu elija zahvaljujuu kojima se miii pokreu, oi
vide, mozak misli i sl.
Voda regulie telesnu temperaturu - rashlauje telo putem vlage (znoja) koji isparava kroz kou i
podmazuje pokretne delove ljudskog tela.

1.3

Pravilno rukovanje i uvanje hrane

uvanje hrane na hladnom usporava razmnoavanje bakterija. Sve namirnice koje se lako kvare,
posebno meso, ivina i riba, trebaju biti uvane na hladnom mestu pre kuvanja ili konzumacije.
Pravilno kuvanje hrane ubija sve ili veinu bakterija, a dranje hrane na dovoljno niskoj temperaturi
nakon kuvanja spreava razmnoavanje veine opasnih bakterija. Meso i jela koja sadre meso uvek
bi trebalo temeljno kuvati. Jaja bi takoe trebalo dobro kuvati ili priti.
Hranu koja se kuva u vodi, trebalo bi kuvati u kljualoj vodi dovoljno dugo da postigne dovoljno
visoku temperaturu koja unitava bakterije.
Pripremljenu hranu bi trebalo jesti im je skuvana. Hrana se ne sme uvati na toplom mestu ili na
sobnoj temperaturi, jer su ove temperature idealne za brz rast bakterija.
Najbolje mesto za uvanje svee hrane je friider ili zamrziva. Ako to nije mogue, trebalo bi je
uvati na najhladnijem moguem mestu.
Budui da bakterijama treba vlaga za razmnoavanje, osuene namirnice kao to su zrnevlje iz
mahunarki, orasi, hleb i nekuvane itarice, su manje opasne i mogu se uvati na sobnoj temperaturi.
Hrana koja je hermetiki zatvorena u konzervama, moe se uvati na sobnoj temperaturi sve dok se
konzerve ne otvore. Kada se konzerve otvore, hranu bi trebalo odmah pojesti ili staviti u istu,
pokrivenu posudu i uvati na hladnom mestu. Hranu ne bi trebalo ostaviti u konzervi nakon to je
otvorena.

10

ak i u istom okruenju, hrana e se vremenom pokvariti. Hrana uvek u sebi ima neto bakterija i
one e se vremenom poveati i uzrokovati kvarenje. Zato je vano sledee:
Za hranu sa deklaracijom, paljivo pratiti uputstva o uvanju.
Ne uvati hranu predugo. Baciti je ukoliko izgleda pokvareno ili ima lo miris.
Ne ostavljati otpatke od hrane okolo da se bakterije ne bi proirile na namirnice koje e se
kasnije pripremati.
Sirovo meso, ivina i riba zahtevaju posebnu brigu, jer uvek imaju bakterije na povrini.
Pravilno kuvanje e unititi ove bakterije i uiniti hranu sigurnom.
Opasne bakterije u hrani
Konzumiranjem hrane koja sadri bakterije opasne za zdravlje, nakon odreenog vremena (tzv.
inkubacijskog perioda) javljaju se simptomi bolesti odnosno trovanja. Duina inkubacijskog perioda
moe trajati od nekoliko sati do nekoliko dana, to zavisi od vrste i koliine bakterija.
Salmonella spp.
Salmonella spp. je najei uzronik trovanja hranom. Moe se nai u sirovom mleku, jajima i mesu
kao i u proizvodima u kojima se ove namirnice nalaze u sirovom stanju. Vano je napomenuti kako
Salmonella spp. raste ve u samoj hrani. Bakterija preivljava ako hrana nije pravilno termiki
obraena (izloena visokim ili niskim temperaturama), i izaziva bolest pod nazivom salmoneloza.
Bolest se prenosi kontaktom sa obolele na zdravu osobu. Zato je veoma vana lina higijena odnosno
pranje ruku pre jela, nakon toaleta i sl.
Campylobacter spp.
Campylobacter spp. je vrlo esto uzronik trovanja hranom. Najee se nalazi u mesu ivine, crvenom
mesu, nepasterizovanom mleku i netretiranoj vodi. Iako se ne razmnoava u samoj hrani, vrlo brzo se
razmnoava u crevnom sistemu domaina pa samo nekoliko bakterija u komadu slabo kuvane
piletine moe izazvati bolest. Infekcija bakterijom Campylobacter obino ne izaziva povraanje, ali
javlja se proliv, esto krvav, koji je praen trbunim grevima.
Listeria monocytogenes
L. monocytogenes, nalazimo u malom broju u mnogim namirnicama. U nekoj hrani, kao to su sirevi i
patete koji polagano dozrevaju, mogue ju je nai u veem broju. Bolest, koju nazivamo listerioza,
nastupa unosom hrane koja sadri veliki broj ovih bakterija, a najee se javlja kod rizinijih grupa
kao to su trudnice, novoroenad, starije osobe i osobe sa smanjenim imunitetom. Infekcije unutar
ovih grupa ljudi su esto vrlo ozbiljne i opasne po ivot. Preporuka je da trudnice izbegavaju sireve
koji polako sazrevaju i sve vrste pateta.
Escherichia coli
Mnoge su vrste E. coli su bezopasne, ali one koje proizvode verocitotoksin (VTEC) mogu izazvati
ozbiljne bolesti. Rizina hrana kojom se ova bakterija prenosi su:
1. nedovoljno peena ili mlevena govedina
2. nepasterizovano mleko
3. nepravilno pasterizovano mleko
4. mleko zagaeno ovom bakterijom nakon pasterizacije

11

2. ISHRANA DECE PREDKOLSKOG I RANO- KOLSKOG UZRASTA

2.1

Ishrana dece uzrasta od tri do pet godina

Nutritivne navike su meu najvanijim stvarima koje dete ui. One imaju dugorone efekte na
zdravlje i blagostanje i esto ih je vrlo teko menjati.
Pravilna ishrana je dobra prevencija za nastanak nutritivnih problema kao to su gojaznost, slabe
kosti, diabetes, kardiovaskularne bolesti. Ona takoe pomae da dete poraste do svog punog
potencijala.
Mnoge studije su pokazale da vrsta hrane koju roditelji daju deci od najranijeg stadijuma ivota ima
najvei uticaj u pogledu navika koje dete stie po pitanju hrane. Najjednostavniji nain da dete usvoji
zdrave nutritivne navike je da se roditelji hrane pravilno. Deca budno prate odrasle i imitiraju ih. Ako
roditelji nemaju dobre nutritivne navike, anse da ih imaju njihova deca nisu najbolje. Drugi odrasli ili
deca sa kojima dete jede imaju takoe znaajan uticaj na to kako e ono nauiti da jede. esto se
deava da predkolsko dete jede u obdanitu i da nee da jede kad doe kui. Ako se roditelj ali na to
u prisustvu deteta, skretanje panje na njegovo odbijanje, samo e potencirati takvo ponaanje.
Ako dete uiva u jelu zajedno sa ostatkom porodice, ono e nauiti socijalni aspekt ishrane, a to je
uee u ishrani i prijatnom razgovoru u vezi dnevnih aktivnosti i uglavnom e slediti primer
roditelja. U danima kad je dete umorno, suvie gladno, ili neraspoloeno da eka porodini ruak,
najbolje je da se dete nahrani ranije. Roditelji mogu detetu dati obrok odvojeno ili napraviti malu
uinu pre nego to stigne ruak.
U uzrastu od dve do pet godina apetit varira. Potrebno je te promene imati u vidu i potovati. Jedan
od korisnih saveta je da se saeka vreme kad je dete gladnije i onda mu ponuditi hranu. Apetit mlaih
predkolaca pojaava se tokom perioda intenzivnog rasta i smanjuje kada su umorni ili uzbueni.
Najbolje je napraviti mirnu atmosferu, servirati hranu atraktivno, ostaviti je na stolu dovoljno dugo
(ne due od 30 minuta) i ne komentarisati ponaanje deteta za stolom. Mnoga deca ostavljaju hranu
koja im je prvi put ponuena. Deca, kao i odrasli, neku hranu vole, a neku ne. Nije neobino to
odbijaju novu hranu (treba je ponuditi desetak puta da bi se na nju navikli).
U nastavku teksta nalazi se nekoliko korisnih saveta vezanih za ishranu dece uzrasta 3 do 5 godina.
Hranu ne treba forsirati
Potrebno je izbegavati forsiranje, navaljivanje, nagovaranje i nagraivanje za jelo. Deca naue vrlo
rano da kontroliu roditelje ostatkom jela. Ako dete odugovlai sa jelom i jede due od pola sata,
roditelj moe da skloni tanjir i ogranii ili ukine uinu. Time se dete ne kanjava jer je ono ponekad
suvie umorno da bi jelo, moda e se razboleti ili jednostavno nema apetit tog dana. Ako gubitak
apetita potraje potrebno je uraditi lekarski pregled sa laboratorijskim analizama.
ei, a manji obroci
Deca najbolje znaju koliko e jesti. Ona su vrlo osetljiva na temperaturu hrane, veina ne voli suvie
toplu ili hladnu hranu. Njima se svia hrana u boji, neobino ukraena. Treba izbegavati prekuvanu
hranu, jer uglavnom vie vole sirovu ili obarenu. Takoe, ukusnije im je sono, nego suvo meso.

12

Veina dece vie voli da jede iz linog pribora za jelo, a to pomae roditeljima u serviranju malih
koliina hrane. Iako svako dete ima jedinstvene nutritivne navike, mogu se pratiti neka generalna
uputstva da bi se znalo da li dete uzima dovoljno odgovarajuih materija.
Raznovrsna hrana
Naglasak u piramidi ishrane za dete iznad
dve godine je na est glavnih grupa
namirnica, od kojih je svaka vana za
odravanje dobrog zdravlja. Zato detetu
treba ponuditi raznovrsnu ishranu iz svih
grupa namirnica:
hleb, itarice, pirina, testenina
povre
voe
mleko, jogurt, sir
meso, riba, jaja, mahunarke
masti, ulja i slatkii
Vano je ponuditi i raznovrsnu hranu iz
iste grupe. Razliiti nutrijenti potrebni su
za razliite uloge u organizmu.
Slatkii obezbeuju veliku koliinu kalorija, a imaju malu nutritivnu vrednost. Zato ih treba ograniiti,
tim pre to, ako se zadre na njima, izazivaju kvarenje zuba. Bolje je dati ih deci na kraju obroka kad
e obilje izluene pljuvake pomoi da se sa zuba spere kiselina koja izaziva karijes. To je model po
kome treba da se konzumiraju slatkii, a za uinu je bolje dati voe.
Neki slatkii, meutim, sadre kvalitetne nutrijente (sladoled, griz), jer obezbeuju dobar izvor
kalcijuma. U okoladi ima dobrih sastojaka - gvoe, magnezijum, kalcijum. Ona je pokreta
oslobaanja serotonina i endorfina u mozgu, koji podiu raspoloenje. Njena loa osobina je to je
optereena kalorijama, tetna je za zube i smanjuje apetit za drugu hranu.
Deca vole uine
Posle navrene 2 godine moe se ponuditi mleko sa 2% mlene masti ili obrano mleko umesto
punomasnog mleka. Koliinu treba ograniiti na oko 600 ml, a sok na 120 ml dnevno.
Uine bi trebalo ponuditi izmeu obroka jer je detetu teko da kroz samo tri glavna obroka obezbedi
kalorije i nutrijente koji su mu potrebni. One su takoe zgodne za uvoenje nove hrane. esto e dete
odbiti hranu u glavnom obroku, ali e je prihvatiti za uinu. Ona e mu obezbediti mnogo vie od
kalorija. Za uinu se moe dati: pecivo, mesni sendvi, voe, voni sok, jogurt, sir ili mleko.
Navike u ishrani koje treba izbegavati su: korienje boice, vee koliine slatkia, guste sokove,
zaslaene itarice, ips, smoki.
Nikada ne insistirati da se sve pojede
Roditelji ne bi trebali da budu ni suvie zabrinuti, ni ravnoduni u formiranju nutritivnih navika kod
svoje dece. Uloga roditelja je da ponudi raznovrsnu hranu, ali nikada ne treba insistirati da se ona
pojede po svaku cenu, jer se tako moe napraviti neprijatna scena i kod deteta stvoriti odbojan stav
prema odreenoj vrsti hrane.

13

Posle navrene druge godine (do etvrte) dete treba da uzme 1300 kalorija za 24 sata za normalan
rast i dobijanje u teini.
Kalorijske potrebe, meutim, variraju u zavisnosti od aktivnosti, kao i od grae i metabolizma, pa
roditelji ne treba da brinu ako dete ne jede onoliko koliko oekuju.
Deca uzrasta od dve do pet godina obino porastu oko sedam santimetara i dobiju u telesnoj masi oko
dva kilograma godinje.
Osnova ishrane u ovom uzrastu slina je ishrani odraslih, ali se koliina znatno razlikuje.
Tabela 1.4 Karakteristike i sposobnosti deteta od 2. do 4. godine
Uzrast

Karakteristike i sposobnosti deteta

moe da definie ta voli, a ta ne
moe biti veoma zahtevno
apetit opada jer se rast usporava
odugovlai sa jelom
voli da pomae u kuhinji
dri au i olju jednom rukom
kaiku stavlja ravno u usta
bolje vae hranu
pravilno se slui viljukom i kaikom
trai omiljenu hranu (zahteva slatkie)
moe zahtevati jednu vrstu hrane nekoliko dana
uglavnom vie voli sirovo povre od kuvanog
voli da se igra spremanja hrane i serviranja
poboljan mu je apetit i interesovanje za hranu
za vreme obroka voli da pria
moe da jede tvrdu hranu
vie voli obojenu, atraktivnu hranu
voli odvojenu hranu na tanjiru
koristi viljuku i no
apetit postepeno raste

2 godine

3 godine

4 godine

Tabela 1.5 Predlog dnevnog jelovnika

Doruak
Uina
Ruak
Uina
Veera

2.2

itarice sa mlekom
kajgana od jednog jajeta, krika hleba, 30 g sira, olja mleka ili jogurta
voe ili voni sok
peena riba, brokoli i karfiol kuvani ili zapeeni sa ribom, pare hleba
junee ufte u sosu od paradajiza, makaroni
voe ili voni sok
makaroni sa sirom, mleko
peena riba (50 g), krompir salata, malo pare hleba, jedna olja mleka ili jogurta

Ishrana dece uzrasta od pet do sedam godina

Pri kraju predkolskog uzrasta, deca obino poinju vie da jedu. Mnogo su otvorenija za prihvatanje
nove hrane, mada jo uvek ele onu koja im je omiljena. Shvataju da je hrana osnovni uslov ivota i da
je raznovrsna ishrana neophodna za rast i svakodnevne aktivnosti.
Stariju predkolsku decu je lake hraniti nego mlau, jer uivaju u jelu i rado prihvataju nove ukuse.

14

U ovom uzrastu, detetu je potrebno oko 1800 kalorija dnevno. Zadovoljavajua ishrana mora da
obezbedi odgovarajuu koliinu kalorija i hranljivih sastojaka.
to se tie dece starije od pet godina, njihove navike u ishrani su u velikoj meri utemeljene na
uticajima iz porodice u ranijem uzrastu. Zato je vano da itava porodica ima zdrave navike u ishrani.
Deca mogu sa roditeljima da idu u kupovinu, planiraju ta e biti na jelovniku za taj dan, zajedno
pripremaju hranu. Uee u ovim aktivnostima e poveati interesovanje za jelo.
Obroci male zapremine
Deca ovog uzrasta jo uvek imaju velike nutritivne zahteve. Unos energije e, svakako, biti dovoljan
kroz redovne obroke i uine, koje treba bazirati na osnovnim grupama namirnica.
Neophodno je da svi obroci budu male zapremine. Jer, ako je unos hrane vei, postoji opasnost da se
dete ugoji, naroito ako je fiziki neaktivno. Ukoliko dete dobija u telesnoj masi, treba ga ukljuiti u
neki sport ili rekreaciju: etnja, vonja bicikla, fudbal, plivanje i sl. Izbegavati masne i zaslaene
obroke. Kada je gojazno, dete zahteva dobro izbalansiranu ishranu, sa neophodnim nutrijentima koji
obezbeuju rast i razvoj.
Pravo na izbor hrane
Dobra ishrana ne znai da dete ne moe da jede ono to voli ili da mora da jede ono to ne voli. Ona
podrazumeva raznovrsnost i umerenost. Izbor onog to emo da jedemo je vano za postizanje
dobrog zdravlja. Dete moe da izabere izvesnu hranu zato to je ukusna ili zato to je na raspolaganju.
Redovni obroci i hranljive uine ukljuuju hranu bogatu ugljenim hidratima, voe i povre, mlene
proizvode, mravo meso, ribu, ivinu, jaja, mahunarke. Potrebno je ponuditi i dosta tenosti,
posebno ako je toplo vreme ili je dete fiziki aktivno. Voda obezbeuje dobru hidriranost organizma
bez unosa kalorija. Osim vode, treba mu dati mleko i nezaslaene vone sokove.
Doruak, ruak, veera
Doruak je veoma vaan obrok jer obezbeuje energiju za igru u ranom delu dana ili aktivnosti u
koli. Deca koja dorukuju su mnogo ivahnija, energinija i kreativnija, a postiu i bolji uspeh u koli
od dece koja izbegavaju obroke. Dobar doruak ine sloeni ugljeni hidrati i jednostavni eeri (hleb,
itarice, voe, povre), proteini (mleni proizvodi, jaja) i malo masti. Ugljeni hidrati obezbeuju bru
energiju, ali brzo prolaze kroz eludac, pa doruak sastavljen samo od njih ini dete u podne prilino
gladnim. Ali, kada se dodaju mleko, jogurt, sir, jaja i slino hrana ostaje due u elucu i obezbeuje
kontinuiranu energiju.
Ruak je takoe vaan, jer obezbeuje energiju za ostali deo dana. On treba da sadri belanevine,
masti, gvoe, vitamine A i C i kalcijum.
Veera je najnaporniji obrok za veinu dece ovog uzrasta, poto mnoga od njih imaju uinu u vrtiu.
Roditelji ne bi trebali da detetu prepune tanjir, niti da ga forsiraju da sve pojede ako nije gladno.
Takoe, ako roditelji znaju da dete ne voli hranu koja je planirana za taj obrok, mogu da je kombinuju
sa onom koju voli i ukljue ga u pripremanje. Detetu e biti zabavnije da jede obrok u ijoj je pripremi
samo uestvovalo.
Ishrana treba da ima dobru proporciju namirnica iz svih est grupa - da bi obezbedila dovoljno
hranljivih materija kao to su proteini, vitamini, minerali, vlakna, bez mnogo masti i eera.

15

Raznovrsnost u ishrani
Deci uzrasta preko pet godina treba ponuditi manje porcije, ija je sadrina raznovrsna, tako da bude
zastupljena hrana iz svih grupa.
Grupa itarica kao osnovna u piramidi ishrane, trebalo bi da jednim delom bude sastavljena od
integralnih itarica, koje sadre vlakna, jer mogu da smanje rizik od nastanka hroninih bolesti.
itarice takoe sadre mnogo drugih hranljivih materija vanih za rast i razvoj.
Voe i povre imaju udela u specifinim nutritivnim potrebama organizma.
Mleni proizvodi su izvor vitamina D i kalcijuma. Poto istu koliinu sadre nemasni kao i punomasni
proizvodi, bolje je koristiti ove prve. Izvori proteina su mravo meso, ivina, riba, ali i mahunarke.
Masti, ulja i slatkii se nalaze na vrhu piramide - u najmanjoj koliini, da bi se oznailo njihovo
ogranieno korienje u ishrani. Treba izbegavati hranu bogatu eerom, gde se ubrajaju i odreeni
sokovi, naroito gazirani. Umesto toga, ponudite detetu mleko, nezaslaene vone sokove (svee
ceene) i vodu.
Ograniite unos slane hrane, deca uzrasta pet do sedam godina ne treba da konzumiraju vie od 3
grama soli dnevno.
Preporuke u ishrani
Poveati koliine skrobne hrane (pirina, makarone, hleb, krompir) - kao glavnog dela obroka
Uvesti povre i voe u sastav obroka
Ukljuiti u ishranu namirnice bogate vlaknima
Spremati hranu sa manje masti
Ograniiti hranu bogatu mastima - kao to su razliiti sosovi, pite, preni krompir i druga prena
hrana
Koristiti masti sa nezasienim masnim kiselinama (maslinovo ulje) ukoliko za to postoje
mogunosti
Koristiti so i slanu hranu umereno
Umereno dodavati eer
Tabela 1.6 Nain pripreme hrane
Namirnice

Zdravo

Delimino zdravo

Nezdravo

Pirina

Kuvan

Rioto

Pren

Hleb

Hleb od celog zrna

Beli hleb

Kroasani i kolai

Testenina

Kuvana

Gratinirana

Prena u dubokoj masnoi

Krompir

Peen

Krompir pire

Pren u dubokoj masnoi

Povre

Kuvano

Spremljeno sa malo ulja

Pren u dubokoj masnoi

Salata

Zelena salata

Sa malo ulja (maslinovog)

Salata sa majonezom

Riba

Kuvana

Peena

Prena

Piletina

Na rotilju

Prena

Pohovana

16

2.3

Posledice nepravilne ishrane

Procena ishrane i ishranjenosti stanovnitva Srbije, kao i prateih poremeaja, uraena je na osnovu
rezultata studije ''Zdravstveno stanje, zdravstvene potrebe i korienje zdravstvene zatite stanovnitva
Srbije'' iz 2000. godine. Dobijeni podaci predstavljaju zvanine statistike o oboljevanju i umiranju,
kao i ankete porodine ishrane u periodu od 14 godina.
Rezultati istraivanja pokazali su da svako tree dete i svaka druga odrasla osoba nema tri obroka u
toku dana, a najee se preskae doruak.
Iskljuivo beli hleb jede 60 % mladih i 50 % odraslih.
Nedovoljno se unosi voe i povre, 5 do 6 puta manje u odnosu na preporuke Svetske zdravstvene
organizacije, a takoe je zabeleen nedovoljan unos minerala, vitamina i dijetnih vlakana.
Ribu nikada ne jede oko 60 % dece i mladih.
Alkohol se konzumira tri puta vie nego mleko, a svaka etvrta osoba smatra da alkohol nije
tetan.
Unos masti, pogotovo ivotinjskih je preveliki.
Prosean unos kalcijuma i gvoa je nedovoljan.
Dodatne faktore rizika predstavlja to to je vie od 60 % ispitanika nedovoljno fiziki aktivno, dok
su svaki drugi mukarac, svaka trea odrasla ena i 30 % adolescenata puai.
Puenje unitava vitamin C, koji se nedovoljno unosi preko sveeg voa i povra.
Vie od polovine ispitanika smatra da njihovo ponaanje nije vano za nastanak hroninih bolesti
i da nisu odgovorni za obolevanje.
Veina stanovnika Srbije ne prepoznaje ta predstavlja rizino ponaanje po zdravlje.
Najvie nepravilnosti u ishrani, kao i najvei broj osoba sa dislipidemijama (manjak masti),
hipertenzijom i gojaznou je u Vojvodini.
Bolesti kardiovaskularnog sistema u svim uzrocima smrti u Srbiji uestvuju sa skoro 60 % i jo
uvek imaju rastue trendove. U ovim bolestima koronarna bolest uestvuje sa preko 19%. U
poslednjoj deceniji porasla je stopa umiranja od koronarne bolesti u Srbiji kod oba pola za oko
30%.
Tabela 1.7 Posledice nepravilne ishrane u Srbiji
Nutritivna anemija

Gojaznost

Pothranjenost
Hipertenzija - povien krvi pritisak
Dislipidemije - manjak masti

25 % dece ispod 7 godina

14 % adolescenata
27 % odraslih
10 % dece i omladine
37 % predgojaznih odraslih
17 % gojaznih odraslih
17-20 % dece
13 % omladinaca
5-15 % odraslih
5 % dece i omladine
40 % odraslih
6-8 % dece i omladine
preko 30 % odraslih

17

Broj bolesti koje se povezuju sa nekvalitetnom ishranom raste iz dana u dan. U daljem tekstu
navedene su najrasprostranjenije bolesti dananjice.
Gojaznost se definie kao poveanje telesne teine u odnosu na idealnu teinu za 15%. Svakih pola
kilograma iznad idealne teine skrauje ivotni vek za mesec dana. Neki od dodatnih medicinskih
problema koje gojaznost moe izazvati su: hipertenzija, kardiovaskularna i cerebrovaskularna
oboljenja, hiperholesterolemija, eerna bolest, karcinom, psihiki poremeaji, komplikacije u
trudnoi i druge. Neke od njih su opisane dalje u tekstu.
o

eerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus) je hronini, neizleivi sistemski
poremeaj metabolizma, koji se karakterie hiperglikemijom, tj. trajno povienim nivoom
glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene
sekrecije ili smanjenog biolokog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova
dva faktora.

Povieni krvni pritisak ili hipertenzija nastaje kada srce nije u mogunosti da
normalnim funkcionisanjem sprovede krv i kiseonik u tkiva i organe, zbog prepreka koje
nastaju u arterijama. Otpori koje srce savladava usled suenosti, krtosti, tvrdoe i
smanjenja elastinosti vena i arterija napreu rad srca i vremenom dovode do slabljenja
sranog miia. Posledice akutne hipertenzije su najee modana krvarenja, dok se
posledice hronine hipertenzije najee ispoljavaju na bubrezima, mozgu i oima.

Arteroskleroza je jedna od najeih posledica povienog krvnog pritiska i nastaje kada

se visok krvni pritisak ne lei, pa dolazi do gubitka elastinosti zidova arterija. Ova bolest
je posledica masnoa koje se kreu po organizmu i bre se utiskuju u zidove arterija.

Srani udar nastaje kada doe do zaepljenja arterija koje snabdevaju srce krvlju i usled
toga nema dotoka krvi u srani mii.

Karijes nastaje, pre svega, kao posledica preteranog uzimanja eera, koji u dejstvu sa ugljenim
hidratima, bakterijama i plakovima stvara naslage koje napadaju zubnu gle i dovode do kvara zuba.
Veoma je vano znati da esto uzimanje eera i ugljenih hidrata ubrzava nastajanje ove bolesti i zbog
toga deci ne treba davati prekomerno i esto konzumiranje slatkia i vetakih napitaka.
Alergija predstavlja promenjeno, preosetljivo stanje imunog sistema pojedinca na materije iz naeg
okruenja, a na koje veina ne reaguje, jer sutinski ne pretstavljaju pretnju. Sklonost ka alergiji je
nasledna i oko 30 % populacije je sklono ovim poremeajima, a kod 20 % populacije se ona i ispolji.
Broj obolelih je u stalnom porastu u svetu i kod nas.
Anemija ili malokrvnost nastaje usled smanjenog broja crvenih krvnih zrnaca ili broja molekula
hemoglobina. Najee se javlja usled nedostatka gvoza ili folne kiseline u organizmu, kao i vitamina
B6, B12 i bakra.
Krv se sastoji od 3 tipa elija (crvenih krvnih zrnaca, belih krvnih zrnaca i krvnih ploica) koje
cirkuliu krvotokom. Eritrociti (crvena krvna zrnca) sadre protein hemoglobin koji prenosi kiseonik
iz plua do svih elija u organizmu. Anemija je stanje nedostatka crvenih krvnih zrnaca, a samim tim i
manjka hemoglobina, zbog ega je prenoenje kiseonika ka organima kao to su mozak, srce i miii
smanjeno. Kada je broj eritrocita smanjen, srce radi bre u pokuaju da veim proticanjem krvi
nadoknadi manjak kiseonika u krvi siromanoj eritrocitima.

18

2.4

Znaaj fizike aktivnosti na zdravlje dece

Statistika kae da preko 70% dece u svetu ima problem sa prekomernom telesnom teinom i da se
svake godine taj procenat uveava. Rezultati naunih istraivanja pokazuju da su deca u Srbiji sve
manje fiziki aktivna i da veina dece ima probleme sa krivom kimom, ravnim stopalima i
prevelikom teinom, to je uglavnom posledica pasivnog naina ivota.
Fizika aktivnost ne samo da obezbeuje bolju kondiciju i koordinaciju, ve i poboljanje pamenja i
pravilno razvijanje deijeg mozga. Telo je izuzetno inteligentan sistem i istraivanja dokazuju da se
mozak dece intenzivnije razvija ukoliko su oni fiziki aktivni. Neka istraivanja su dokazala da deca
ak i bolje ue kada to rade uz neku fiziku aktivnost. Bavljenje sportom daje organizmu vie
kiseonika, a samim tim mozak bolje funkcionie.

19

3. SAVETI ZA RODITELJE
Detetu ponuditi raznovrsnu hranu (obilje itarica, voa i povra).
Odabrati ishranu sa manje slatkia i soli.
Servirati namirnice bogate vitaminom C sa onima koje su bogate gvoem (meso, tamno
zeleno povre).
Servirati svee voe kao desert.
Uvek koristiti mravo meso. Meso je nekad teko za vakanje, zato koristiti mleveno junee
meso, ribu.
Meso je meke kad se kuva ili dinsta u sopstvenom soku, poklopljeno.
Uravnoteiti hranu koju dete jede sa njegovom fizikom aktivnou.
Ishrana bi morala da obezbedi dovoljno gvoa i kalcijuma za potrebe organizma u razvoju.
Ukljuiti dete u spremanje hrane.
Kombinovati hranu razliite boje i strukture, to e poveati detetov interes za hranu.
Tolerisati deije manire za stolom. Potrebno je primerom pokazati dobre manire, dete e uiti
po modelu.
Prilagoditi ambijent obroku, odabrati odgovarajuu stolicu, pribor za jelo.
Sprovesti rutinu pranja ruku pre i posle obroka.
Ne oekivati da e dete sedeti tokom itavog obroka. Ono moe ustati od stola ako je zavrilo.
Servirati obrok dosledno. Planirati obrok pre nego to dete postane suvie gladno, umorno ili
iritirano.
Ne galamiti ako obrok ostane netaknut.
Ako jede dosta sveeg voa, povra i itarica, detetu predkolskog i rano kolskog uzrasta
nee biti potrebni dodatni vitamini.
Vitamini koji potiu iz hrane najlaki su za korienje i u najboljim su kombinacijama.
Ovo poglavlje vodia o zdravoj ishrani dece je pre svega namenjen vasptaima/uiteljima odnosno
onim saradnicima koji direktno rade sa roditeljima romske dece i dece i mladih osoba sa
invaliditetom. Informacije koje se ovde nalaze se mogu koristiti za dizajniranje predavanja i radionica
za odrasle, a mogu se koristiti pri izradi broura i lifleta koji govore o ishrani dece predkolskog i
rano kolskog uzrasta.
Znaajno je roditeljima govoriti o vanosti zdrave ishrane za rast i razvoj deteta, kao i za formiranje
navika vezanih za pravilnu ishranu. Isto tako vano je da prilikom pripreme radionica za roditelje
vaspitai/uitelji odnosno saradnici imaju u vidu mogunosti roditelja odn. njihov materijalni status i
uslove ivota koji mogu da obezbede da se dete zdravo i pravilno hrani. Kod korisnika projekta za
podrku romskoj deci i deci i mladim osobama sa invaliditetom u obrazovanju ponekad su
dominantni problemi vezani za opte materijalno stanje i uslove ivota, tako da je pitanje zdrave i
pravilne ishrane esto poslednje kojim se roditelji ove dece bave.
Meutim, postoje beskonane mogunosti dizajniranja aktivnosti koje bi i najugroenijima u lokalnoj
zajednice bile prihvatljive ako pored toga uzimaju u obzir i njihove dominantne probleme. Neke od
sledeih poglavlja daju osnovne informacije uz pomo kojih vaspitai/uitelji, saradnici mogu da
prilagode svoje aktivnosti sa decom i roditeljima na nain koji oni smatraju najadekvatnijim.

20

3.1

ta treba da sadri zdrava ishrana?

Osnova zdrave ishrane dece, kao i odraslih, je u korienju to raznovrsnijih namirnica koje e
doprineti unos hranljivih materija, vitamina i minerala potrebih za rast i razvoj, a istovremeno e
oblikovati zdrave navike hranjenja.
Potrebno je da dete uzima to vie svee pripremljene hrane. Gotova hrana iz prodavnica sadri
previe soli, eera i zasienih masti, a esto ima mnogobrojne aditive kao to su pojaivai aroma,
boje i slino. U svakodnevnu ishranu ukljuiti voe i povre. Voe je najbolje svee (sirovo) i
neoguljeno. Preporuljivo je da se odabere to arenije povre/voe jer se time dobija vei spektar
vitamina i ostalih nutrijenata.
Mahunarke su dobar izvor proteina, dok vaan izvor energije za dete predstavljaju itarice i
namirnice kao to su hleb, pirina, testenine. Dete treba navikavati na namirnice od celog zrna i
izbegavati upotrebu preienih itarica odnosno namirnice dobijene od belog brana.
U ishrani dece veliku ulogu ima meso jer je vaan izvor proteina i gvoa. Detetu treba ponuditi pre
svega nemasno meso, ivinu i ribu. Ishrana koja ne sadri namirnice ivotinjskog porekla (mleko,
mleni proizvodi i jaja) nije dobra za decu jer su telu za rast i razvoj potrebne hranljive materije koje
se ne mogu dobiti unoenjem samo voa ili povra.
Najkoncentrisaniji izvor energije su masti. Koliina masti u ishrani dece treba bude malo vea nego u
ishrani odraslih. Ovo se moe osigurati unoenjem sireva, maslaca, jaja i mesa. Isto tako se
preporuuje da dete unosi punomasno ili delimino obrano i neobrano kravlje mleko.
Idealno je da svaki dan dete popije oko pola litre mleka. Mleko je odlian izvor kalcijuma, proteina i
vitamina. Namirnice koje sadre masti, vane su i zbog vitamina A, D, E i K koji su prisutni u mastima.
eer i slatkie je potrebno izbegavati jer su to prazne kalorije. Dete njima smanjuje glad i elju pa i
potrebu za zdravim namirnicama. Pored toga eer uzrokuje karijes i u veim koliinama utie na
razvoj eerne bolesti. To ne znai da detetu treba potpuno zabraniti unos slatkia, ali ograniiti
koliinu i odrediti vreme, a najbolje nakon glavnog obroka.
Osim hrane koja sadri puno eera, preporuljivo je izbegavanje i namirnica sa puno soli, ali i
namirnica i napitaka sa kofeinom (Coca-Cola) koji nisu primerne za decu. Najzdravije pie kako za
odrasle tako i za decu je voda ili voni sok, najbolje prirodan sok bez eera i razreen s vodom.
U nastavku teksta moete pronai neke od najeih dilema roditelja koja su vezana za ishranu dece.
Voe ili sok
Voe je ukusno, hranljivo i poboljava apetit. Serviranje 100% prirodnog soka moe pomoi ako dete
nee da uzima voe. Ali suvie soka obara apetit za mleko i drugu hranu, pa e tako vei deo kalorija
poticati od ugljenih hidrata, a manji od proteina.
Sokovi su bogati vitaminima i mineralima, ali celo voe nudi neke prednosti. Voe je dobar izvor
vlakana to sok nije. Ista koliina voa ima manje kalorija od odgovarajue koliine soka.
Vea koliina soka vodi u gojaznost, razvija karijes, dovodi do dijareje i drugih gastrointestinalnih
problema kao to su ekscesno stvaranje gasova, naduvenost i bol u trbuhu.

21

Pranje ili ljutenje voa

esta dilema roditelja je da li je dovoljno samo oprati voe ili je neophodno da se ono oljuti. Bez
obzira na injenicu da se u kori voa nalaze nutritivna vlakna i razliiti vitamini, ljutenjem kore u
velikoj meri se odstranjuju tetne i otrovne materije kao to su pesticidi i hemikalije kojima se voe
prska. Mnogi pesticidi ostaju spolja na ljusci, pa ljutenje znaajno smanjuje njihovo prisustvo.
Opasnost od pesticida, koji su tetniji za decu nego za odrasle, vea je od gubitka vitamina.
Podgrevanje zimskih jela
Podgrejano jelo ne moe da uniti sve bakterije koje su se nale na sobnoj temperaturi ili pri
nepravilnom uvanju. Visokoproteinska hrana kao to su jela od mesa podlonija je razvoju opasnih
bakterija, pa se preporuuje da se pojede u toku dva dana.
umance - uvek termiki obraeno
Sirova jaja su najpoznatiji izvor salmonele koja je izaziva teke crevne infekcije koja se manifestuje
temperaturom, bolom u trbuhu, dijarejom. Salmonela se obino nalazi u umancetu. Salmonela se
unitava na 71 C, pa je potrebno jaje kuvati dok umance postane tvrdo (6 -7 min).
Umueno jaje sa eerom je opasno za decu.

3.2

Najee greke u ishrani dece

Bez mleka
Ishrana bez mlenih proizvoda i nadoknade kalcijuma deci donosi pokvarene zube i loe kosti. A
budui da kosti rastu do 20-te godine, slabe kosti u tinejderskim godinama znae slabe kosti za ceo
ivot i vrlo moguu osteoporozu.
Strah od crvenog mesa
Crveno meso povezuje se s pojavom tumora, ali majke koje su zbog toga potpuno izbacile crveno
meso iz jelovnika svoje dece verovatno su previdele znaaj gvoa koje se nalazi u mesu koje je
neophodno za razvoj mozga i rast kostiju.
Previe mesa - premalo itarica
Ponekad roditelji preteruju sa mesom na tetu ugljenih hidrata. Dijeta bogata mesom, ribom i
salatom ne daje dovoljno energije za aktivan tinejderski ivot. Deci, a posebno onoj koja se bave
sportom, potrebna je konstantna nadoknada energije, a to se najbre postie ugljenim hidratima.
Izgladnjivanje
Pre i posle konzumacije velike koliine hrane nastupa faza izgladnelosti. Dodajui tome naviku
preskakanja doruka, telo moe ponekad da bude bez hrane i 12 do 18 sati, nakon ega ponovno sledi
uzimanje preobilnih obroka. Na taj nain nagle energetske zalihe u organizmu skladite se u masno
tkivo. Organizam koji nema stalan i siguran priliv energije i hranjivih stvari razvija nepoeljne
metabolike navike, a telo, ni u stanju izgladnelosti ni u stanju prezasienosti ne daje svoj maksimum.
Preskakanje doruka
Osim to obnavlja energetske zalihe tela za novi dan, zdrav doruak od integralnih itarica i mlenih
proizvoda odrava uravnoteenom koncentraciju eera do idueg obroka, poeljno do ruka.

22

Na taj nain za ruak bi trebalo konzumirati razumne koliine hrane, jer telo prethodno nije bilo u
stanju izgladnelosti.
Manjak tenosti
Voda je neizostavna za pravilno funkcioniranje svih telesnih elija. Osim to smiruje e, voda nas
ini i manje gladnim, pomae ispiranju toksina iz tela. Gazirani sokovi nisu poeljni. Njihov uticaj na
organizam je dehidrirajui. Manje od pet aa vode dnevno takoe je loa navika.
Za pravilan rast i razvoj deteta postoje namirnice koje su od izuzetne vanosti, a koje bi dete trebalo
da unosi:
Mahunarke
Mahunarke su jednostavan i praktian paket supernutritijenata koji balansiraju eer u krvi, a to
znaajno umanjuje rizik od deije gojaznosti. Mahunarke su veoma bogate proteinima, ugljenim
hidratima, gvoem, mineralima i vitaminima, a imaju vie belanevina od bilo koje druge biljke.
Tu se ubrajaju: graak, pasulj, bob, soivo, soja. Ovo povre poseduje mnogo vei sadraj proteina
od ostalih grupa povra. Mahunarke se takoe povezuju sa duim ivotnim vekom i manjim
rizikom od pojave tumora, dijabetesa i drugih hroninih bolesti.
Spana
Spana je jedna od nutritivno najvrednijih namirnica iz grupe povra. Zbog velikog prisustva
minerala i vitamina spana zovu "kraljem povra". Spana sadri visok procenat antioksidansa
koji uvaju kou od oteenja. Takoe popravlja funkciju imuniteta. Pored ovoga spana ima
visok procenat vitamina K i magnezijuma, elementa koji su vani za zdravlje kostiju.
Orasi
Orasi su odlina namirnica kojom u obrok moemo dodati hranljive sastojke, zanimljiv ukus i
hrskavost. Dostupni su nam tokom itave godine, a najznaajniji su zbog uvenog sastojka omega3 koji pomae u zatiti kardiovaskularnog sistema, u poboljavanju kognitivnih funkcija, a ima i
antiinflamatorno dejstvo kod astme, artritisa, psorijaze i dr. Jedna aka oraha sadri 2,6 grama
omega 3 masnih kiselina kljunih za razvoj mozga, poboljanje funkcija imuniteta i za
kardiovaskularno zdravlje. Orasi sadre visok procenat melatonina koji pomae deci da imaju
kvalitetan san i istovremeno doprinosi prevenciji kancerogenih oboljenja.
Borovnice
Borovnica je proglaena za najbogatiji izvor antioksidansa od 40 razliitih vrsta plodova voa i
povra. Istraivanja su pokazala da borovnice usporavaju proces starenja, zaustavljaju poetne
faze razvoja karcinoma, poboljavaju funkciju vida, kao i cirkulaciju uopte, pomau pri kontroli
dijabetesa itd.

23

3.3

Alergijske reakcije na hranu

Kada se detetu dijagnostifikuje alergija na hranu, vano je znati sledee:

Kako prilagoditi ishranu deteta
Kakve pripreme treba napraviti za sluaj da doe do alergijske reakcije
O alergijama na hranu
Kada neko ima alergiju na hranu, njegov organizam reaguje kao da je u organizam uneto neto tetno.
Kao rezultat toga, imuni sistem, koji se bori sa infekcijama i bolestima, stvara antitela da bi se borio sa
supstancom u hrani koja provocira alergiju.
Sledei put kada osoba doe u kontakt sa tom hranom, dodirom, konzumiranjem ili udisanjem, telo
otputa hemikalije, ukljuujui hemikaliju koja se naziva histamin, da bi se zatitilo. Ove hemikalije
pokreu simptome alergije, koji mogu uticati na respiratorni sistem, kou, kardiovaskularni sistem i
slino. Ovi simptomi mogu ukljuivati curenje nosa, koni svrab, peckanje jezika, usana ili grla, otoke,
bol u predelu abdomena ili teko disanje.
Ljudi esto meaju alergiju na hranu sa netolerantnou na hranu, zbog slinih simptoma. Simptomi
netolerancije na hranu mogu ukljuiti podrigivanje, loe varenje, gasove, glavobolju, nervozu.
Netolerantnost na hranu ne ukljuuje imuni sistem, moe biti prouzrokovana nesposobnou varenja
odreenih supstanci, kao to je laktoza, i uglavnom nije opasna.
Uobiajene alergije na hranu
Dete moe biti alergino na bilo koju hranu, ali ovih osam uobiajenih alergenata ine 90% svih
reakcija kod dece:
mleko
penica
jaja
lenik (orah, indijski orah)
kikiriki
riba
soja
koljke
esto, veina dece prerastu alergiju na odreenu hranu. Oko 80% onih koji su alergini na mleko
preraste alergiju. Dve treine alergija na jaja i 80% alergija na penicu prou do pete godine.
Druge alergije na hranu je tee prerasti. Samo oko 20% ljudi sa alergijom na kikiriki i 10% alerginih
na lenik preraste ove alergije. Alergije na ribe i koljke se obino jo vie razviju.
Reakcije na hranu koja izaziva alergiju mogu varirati u zavisnosti od individualnih karakteristika.
Neke mogu biti veoma blage i mogu ukljuivati samo jedan deo tela, dok druge mogu biti opasnije
izazivajui komplikacije. Reakcije se mogu pojaviti u roku od par minuta ili u roku od par sati posle
kontakta sa hranom.
Reakcije na hranu koja izaziva alergije se mogu pojaviti na:
Koi: crvena ispupenja koja svrbe; ekcem; crvenilo i oticanje lica ili ekstremiteta; svrab i
oticanje usana, jezika i usta (reakcije na koi su najuobiajenije reakcije);
Digestivnom traktu: bol u predelu abdomena, munina, povraanje ili dijareja;
Respiratornom traktu: curenje ili zapuenost nosa, kijanje, kaljanje, teko disanje;
Kardiovaskularnom sistemu: nesvestice.
Ukoliko postoji sumnja da dete ima alergiju na hranu, potrebno je odmah konsultovati lekara.

24

3.4

Ishrana tokom i posle bolesti

Deci je tokom bolesti neophodna kalorina hrana, kako bi dete imalo dovoljno energije za borbu
protiv bolesti.
Bolesno dete esto ima smanjen apetit, tako da roditelji moraju da se potrude da ga motiviu da jede,
davanjem hrane koju dete voli u obliku koji se lako guta. U ishrani starije dece preporuuje se uto ili
narandasto povre, voe, prokuvano zeleno, lisnato povre i mnogo tenosti. Zbog energetskih
potreba hrani dodati malo ulja. Kada se stanje deteta pobolja, treba mu dati dodatnu koliinu hrane,
kako bi se nadoknadio gubitak tokom bolesti.

25

PRILOG 1 - Predlog jelovnika po danima za vrti

Dan

Doruak

Uina
I nedelja

Ponedeljak

Kaamak, jogurt, mleko

Keks, mleko/aj

Utorak

Puter kifla sa kremom, mleko

Voe

Sreda

Dem, margarin, hleb, mleko

Griz, okoladno mleko

etvrtak

Sendvi sa unkom i sirom, kiselo mleko

Voe

Petak

itarice sa mlekom/okoladnim mlekom

trudla sa makom, sok

II nedelja

Ponedeljak

Kifla, virla, jogurt

Voe

Utorak

itarice sa mlekom/okoladnim mlekom

Slani stapi, voni jogurt

Sreda

Zdenka sir, bareno jaje, hleb, jogurt

Voe

etvrtak

Palenta sa sirom, kiselo mleko

Lenja pita, mleko

Petak

Buhtla sa demom, mleko/aj

Voe

III nedelja

Ponedeljak

Pita sa sirom, kiselo mleko

Puding

Utorak

Sendvi, sok / aj

Voe

Sreda

itarice sa mlekom/okoladnim mlekom

Sutlija

etvrtak

Eurokrem, hleb, mleko

Voe

Petak

Pateta, hleb, jogurt

Voni kola, mleko

26

PRILOG 2 - Radionice za decu na temu zdrave hrane

1. Poetno slovo imena
Deca sede u krugu. Zadatak igrice je da svako dete kae svoje ime ili nadimak i naziv jednog voa ili
povra koje poinje istim slovom, a koje dete voli da jede. Npr. Kia-Krompir.
Igra se nastavlja u krug. Igra moe da se produi i da sledei zadatak bude da svako od uesnika kae
ime jednog voa, svoje ime ili nadimak i ime jednog povra kojima je zajedniko poetno slovo. Npr.
Kajsija- Kia-Krompir.
2. Intervju
Deca sede u krugu. Vaspita podeli decu u parove ali tako da parove ine ona deca koja se slabije
poznaju ili drue. Prvo dete ima zadatak da za 3 minute sazna to vie o vou i povru koje voli da
jede njegov par. Zatim se zamene uloge. Kada deca obave intervju, vraaju se opet u krug i svako dete
predstavlja svog para. Igra moe da se dopuni sa dodatnim zadatkom da dete kada predstavlja svog
para ustane i stane iza njega i da se obraa ostatku grupe u prvom licu.
3. Trai Me-Traim Te
Potreban materijal
Razliito voe (dva komada razliitog voa) iji broj e zavisiti od broja dece prisutnih na
radionici
Dak ili kesa u koju e se voe staviti
Opis radionice
Voditelj podeli decu tako da sednu u dva koncentrina kruga. Zadatak je da svako dete koje sedi u
manjem krugu uzme jedno voe iz daka i postavi ga u centar kruga. Zatim e deca koja sede u veem
krugu, jedan po jedan, uzimati po jednu voku isto iz daka. Zadatak je da svako dete pronae svog
para koji je izabrao isto voe. Deca mogu na kraju kratko da objasne zato su ba to voe izabrali.
4. Pogodi ta je... (dodiri)
Potreban materijal
Dak
Razliito voe i povre
Opis radionice
Radioniar treba da u veliki dak stavi to vie razliitog voa i povra. Zadatak svakog deteta je da na
osnovu dodira, ne gledajui, pogodi koje voe ili povre je u pitanju.
Igra moe da se produi tako da jedno dete stavi ruku u vreu i da ne pogaa koje voe/povre je u
pitanju ve da saopti samo svoj doivljaj, a ostala deca treba da pogode ta je u pitanju (npr. To je
neto tvrdo, glatko, teko...).
5. Pogodi ta je...(njukanje)
Potreban materijal
Razliito voe i povre
Opis radionice

27

Radioniar treba da izabere to vie razliitog voa ili povra. Zatim treba da zamoli decu da zatvore
oi i da na osnovu mirisa pogode koje voe/povre je u pitanju.
Kada se isprobaju razliiti mirisi, moe se razgovarati o tome kakve asocijacije, misli i oseanja u
njima izazivaju pojedini mirisi, kako bi svet izgledao da voe nema svoj miris, ima li stvari koje ne
miriu?
6. Ukus, Dodir, Miris
Potreban materijal
Razliito voe i povre
Opis radionice
Voditelj podeli uenike u tri priblino jednake grupe. Grupa A ulo mirisa, grupa B ulo ukusa, grupa
C ulo dodira....Predstavnici grupa zatvorenih oiju izvlae jedno voe ili povre. Zadatak grupa je da
pantomimom pokau ostalima ta su pomirisali, dodirnuli ili osetili ulom ukusa. Svaka grupa e
predstavljati po jedno od ova tri ula. Svaka grupa e se meusobno dogovoriti ta e ostalima
prikazati da je dodirnula, pomirisala ili probala, a ostali e pogaati ta je to bilo. Radioniar moe
pre poetaka da pokae deci koje vrste voa su izabrane za ovu igricu. Poeljno je da se koristi to
aromatinije voe i povre.
7. Kako bi to izgledalo kada bi...
U ovoj igri deca razvijaju svoju matu. Radioniar im daje primer da zamisle kako bi to izgledalo npr.
kada bi jabuka hodala. Svako dete u krugu daje svoj odgovor koji treba da bude to neobiniji i
neverovatniji.
Voditelj posle odreenog broja pitanja koje sam postavlja, moe uesnicima ponuditi mogunost da i
oni sami postavljaju pitanja, a zatim se moe povesti razgovor o tome koji su odgovori bili najudniji,
najneobiniji, najsmeniji, a za koja je pitanja bilo najtee smisliti odgovor i zato.
Primeri: Kako bi to izgledalo kada bi leti umesto kie tekla limunada, kada bi umesto snega padao
sitan eer, kada bi lie bilo plavo, a ne zeleno itd.
8. Ko sam ja? (za stariju grupu dece)
Svaki uesnik dobija po jednu cedulju na kojoj treba da napie ime svog omiljenog voa ili povra.
Deca mogu da se podele u dve grupe tako da deca u prvoj grupi imaju zadatak da napiu ime
omiljenog povra, a deca u drugoj grupi ime svog omiljenog voa. Zadatak je da svako dete svoju
napisanu cedulju zalepi na elo svom drugu sa leve strane. Pogaanje se vri tako to svako dete
treba da pogodi ta pie na cedulji na njegovom elu. Dete koje pogaa moe da postavlja pitanja
ostaloj deci, a ona mogu da odgovaraju samo sa DA ili NE i dokle god su odgovori potvrdni on ima
pravo da pita. im dobije odgovor NE, sledei u krugu poinje sa pitanjima. Igra se nastavlja sve dok
svi ne otkriju ko su.
9. Pametnjakovi
U ovoj radionici je neophodno da radioniar pripremi tampani materijal o najosnovnijim podacima o
odreenom vou i povru. Predlozi: jabuka, banana, naranda, limun, kupus, paradajz, krastavac, crni
luk, argarepa. Npr. argarepa je crvene boje, raste u zemlji, sadri vitamin A, utie na bolji vid, lepe
pocrnimo preko leta itd. i tako o svakoj namirnici.

28

Uesnicima se deli tampani materijal i upuuje ih u zadatak: Svako od dece treba da to preciznije
zapamti to vie o svom vou ili povru i da to ispria ostaloj deci.
Savet je da se radi u timu, makar u paru od po dvoje uesnika. Radioniar treba da pripremi tampani
materijal pre radionice i napie najosnovnije stvari o datim namirnicama. Poeljno je da, kao i u
svakoj radionici, radioniar ima spremljeno voe i povre.
10. Kafi Zdravlje
Materijal
Razliito voe u zavisnosti od veliine grupe
Sokovi
Keksi
No, viljuke, kaike,
Razliite posude i tanjiri u koji e hrana biti servirana
tampani jelovnici (deca i vaspita su zajedno izradili jelovnik)
Opis radionice
Radioniar objanjava deci zadatak da naprave svoj kafi Zdravlje. Radioniar treba da podeli uloge
deci tako da svako dobije odreenu ulogu. Uloge mogu biti: konobar, anker, gost, kuvar, muziar i sl.
Deca imaju zadatak da zajedno sa vaspitaem pre toga naprave jelovnik sa voem koje gosti mogu
da porue konobaru. Svako od gostiju moe naruiti razliito voe, sok, vone salate, vone torte,
keks. Zadatak konobara je da zapamti porudbine gostiju i kae ih ankeru. Kuvar i anker treba da
spreme porudbine i da ih proslede konobaru koji odnosi traeno gostima. Muziar bi trebao da
smisli pesmu o vou koje gosti najvie vole.
Potrebno je pred radionicu pripremiti to vie voa (jabuka, banana, naranda, limun i dostupno
sezonsko voe ), sokova, keksa.
Radionica je namenjena deci starijeg predkolskog i mlaeg osnovno - kolskog uzrasta. Ukoliko je
velika grupa uesnika, poveati broj konobara i ankera, npr. 3 konobara 3 ankera.
11. Bez Koga Se Ne Moze
Voditelji izabere svima poznate sastojke ili artikle u ishrani i podeli uloge tako da svako dete
predstavlja jedan sastojak ili artikal. Voditelj prilazi sa velikom zamiljenom gumicom i pravi pokrete
kao da eli da izbrie jedan po jedan sastojak ili artikal jer ih smatra nevanim za priu. Zadatak dece
je da pokuaju da objasne svoju vanost i neophodnost u zdravom razvoju svakog oveka. Npr. neko
ko je pomoranda kae: Ako me izbrie, nee imati dovoljno vitamina i napae te virusi.
12. Blizanci
Voditelj svakom detetu apne koja vrsta ili sastojak hrane e biti. U grupi treba da se nau po dve
kifle, dve okolade, dve jabuke Zatim se organizuje koktel na kome svi treba da pronau svog
blizanaca uz pomo pantomime. Na kraju svi se vrate u krug i svako treba da sedne pored uesnika za
koga misle da je njegov par. Sledi razgovor o razlozima koji su ih naveli da misle da su pronali svog
blizanca.

29

13. Biram Voe

Uesnici su u krugu, a u sredini kruga nalazi se kutija. Jedan po jedan uenici prilaze kutiji i iz nje
izvlae zamiljeno voe i pokretima opisuju njegove karateristike. Ostali uesnici pogaaju o kom
vou je re.
14. Crtanje
Uesnici sede u parovima leima okrenuti jedni drugima. Prvo dete dobije neki jednostavan crte na
kome je nacrtana odreena hrana, a drugo dete dobija prazan list papira i flomaster. Dete sa crteom
opisuje detaljano ta vidi na crteu tako da onaj koji crta to moe to vernije da reprodukuje na
papiru.
Ova igra moe da se osmisli na taj nain da bude takmiarska, pobenik je onaj par koji prvi najbolje
nacrta odreenu hranu u skladu sa instrukcijama svog para. Takmiarske igre mogu pozitivno da
utiu na motivaciju dece za uee u razliitim aktivnostima.
15. Glavni Kuvar
Uesnici su u krugu, a u centru se nalazi glavni kuvar. Dete koje ima ulogu glavnog kuvara obraa se
jednom od uesnika govorei npr: Ja volim slovo P. ta u spremiti za veeru? Onaj koji odgovara
mora da kae neko jelo ili namirnicu koji poinju slovom P, na primer: pirina, prenice, punjene
paprika. Zatim zadaje drugo slovo, pa tree itd. dok svako dete iz kruga ne navede jelo sa poetnim
slovom koje zadaje uesnik u centru kruga.
16. Jestivo-Nejestivo
Voditelj imenuje razliite predmete. Ako je imenovani predmet jestiv, uesnici pljesnu dlanovima
ispred sebe. Ako predmet nije uesnici pljesnu iza lea. Voditelj imenuju sladee predmete, npr. voda,
med, led, san, dan, sir, vir.. Uesnik koji napravi greku, ispada iz igre.
17. Nai Voe
Voditelj sakrije voe negde u prostoriji i poalje jednu cediljicu koja krui od uesnika do uesnika:
Saekaj u tiini da svi proitaju ta pie na ovoj ceduljici i onda kreni u potragu za skrivenim voem.
Ko prvi pronae voe, asti sebe i sve ostale uesnike. Radionica je namenjena deci mlaeg osnovno
- kolskog uzrasta
18. Poljoprivreda Igra
Svaki uesnik dobije fotokopirani papir na kome je sledei tekst (za grupu od 15 uesnika): Svako od
Vas dobio je 15 ceduljica sa 15 istih rei- to su nazivi itarica, povra ili voa. Kod nekog su to kruke,
kod nekog paradajizi itd. Razmenite 14 od tih naziva sa drugima, a jednu ceduljicu zadrite za sebe.
Sakupite komplet od ovih naziva: penica, ra, jeam, proso, ovas, lan, kupus, cvekla, kukuruz,
paradajiz, argarepa, bundeva, vinja, jabuka, kruka. Uesnik koji prvi saini ceo komplet, pobednik
je. Nakon zavrene igre voditelj govori o znaajnosti svake od namernica koje se nalaza ne papiru.
Radionica je namenjena deci mlaeg osnovno - kolskog uzrasta

30

19. Prepoznaj Me Po Mirisu

Materijal
Razliite vrste biljaka (potrebno je da postoje najmanje dve iste) u zavisnosti od veliine
grupe
Opis radionice
Voditelj pripremi razliite vrste biljaka: bosiljak, ruzmarin, perun, nanu, koru pomorande itd.
Uesnici sede u krugu, zatvorenih oiju i ispruenih dlanova. Voditelj ide od jednog do drugog
uesnika i sputa im po jednu biljku na dlan. I dalje zatvorenih oiju uesnici protrljaju svoje dlanove
kako bi se miris intenzivirao. Voditelj pokupi biljke, a uesnici otvore oi. Prilaze jedni drugima, njue
dlanove i zadatak je da formiraju male grupe sa istim mirisima.
20. Volim
Uesnici sede na podu u krugu. Jedan od uesnika zapoinje igru tako to dri loptu ispred sebe i kae
ta voli da jede, npr: Ja volim okoladu. Dok to govori zakotrlja loptu prema nekom drugom
uesniku u krugu koji isto tako kae ta voli da jede. Igra traje dok uesnici uivaju u njoj.
21. Vona Salata
Vaspita treba da pripremi nekoliko vrsta voa npr. jabuke, banane, kruke, breskve, pomorande i
pribor za rad (noeve, daske za seenje, tanjire, inije za salatu, kaike ili viljuke). Uesnici prvo
moraju dobro da operu ruke, a zatim i voe. Vaspita moe da oljuti voe kao to su: jabuka, kruka,
breskva, a uesnici mogu da oljute banane i pomorande. Zatim sledi zajedniko seckanje voa.
Uesnici mogu da seku plastinim noiima mekano voe. Iseckano voe staviti u veliku iniju i
promeati da se sve lepo sjedini. Nakon toga podeliti velike inije i uivati u napravljenoj salati. Posle
jela moe da se razgovara o tom ta se deci najvie dopalo, a ta najmanje, koje voe ima vie
vitamina, koje voe sadri koje vitamine, gde raste, u koje doba godine ga ima i slino.
22. Pravljenje Namirnica Od Plastelina
Voditelj podeli decu u nekoliko grupa i svakoj grupi da zadatak da od plastelina naprave odreene
namirnice koje im vaspita kae (razliito voa i povra, hleb, keks, okolada, bonbone, maslac, jaje,
virle, salamu, sir.). Po zavretku napraviti izlobu radova.
23. Igra Ovo zubii vole da jedu i piju
Deca sede na svojim mestima dok voditelj iz kutije/eira izvlai po jednu sliku namirnice/napitka, a
deca (svi zajedno, ili jedan po jedan) komentariu da li to zubi vole ili ne vole da jedu/piju. Vano je
da se hrana ne deklarie kao dobra ili loa, ve istai da u dnevnoj ishrani treba da postoji red, da se
posle grickalica obavezno peru zubiu, da se slatkii ne grickaju izmeu obroka i naroito ne pre
spavanja.
24. Igra Ukrasimo osmeh
Na hamer papiru na kojem je nacrtana slika vilice/osmeha sa zubima, deca lepe ili docrtavaju ono
to je bitno za zdrave zube: mleko, voe, povre, etkica, pasta, konac za zube, zubar i sl.

31

25. Ljudski Bingo

Materijal
Napraviti kopiju pitanja dole navedenih, jedana za svakog uesnika
Olovke jedna za svakog uesnika
Opis radionice
Objasniti da je cilj ove igre da svaka osoba popria sa to vie uesnika, da bi otkrili to vie razliitih
stvari o njima, koju hranu vole da jedu, koji im je najomiljeniji sok i sl. Potrebno je deci dati instukciju
da za sto krae vreme nau razliite osobe koje vole neku hranu i pie koje je ponueno u listi. Kada
dete pronae tu osobu, vano je da se ona potpie u odgovarajue polje. Igra je takmiarskog
karaktera i pobednik je onaj uesnik koji prvi popuni svoj bingo listi sa razliitim imenima osoba
iz grupe.

Ljudski Bingo
Pronai nekog u grupi i pitaj ga da li si ti neko ko.....?
Pokuaj da dobije razliita imena za svaku kuicu:
Voli sarmu
esto jede spana
Voli da jede ribu
Jutros je dorukovao
Pije mleko
Zna ta je brokoli
Ne jede previe slatkia
Zna pesmicu o povru
Zna ta je kaamak
Voli da vozi bicikl
Zna da pokae tri vebe
Zna kako se pravino peru zubi

Radionica je namenjena deci mlaeg osnovno - kolskog uzrasta

32

26. Vona Salata

Svakom lanu grupe voditelj da ime jednog voa (jabuka, kruka, banana, kivi). Voditelj zapoinje
igru pravei vonu salatu od... i imenuje imena onih ''voki'' za koje eli da ustanu i promene mesta.
Mogu se koristiti svi nazivi kad se trai ''vona slata'' odnosno kada se eli da svi promene mesta.
Uvek ima jedna stolica manje, tako da onaj ko sebi ne pronae mesto sam trai ''neko voe''.
27. Domine
Zamoli se jedan od uesnika da zapone igricu razmiljajui o dva najomiljenija jela koje objavljuje
grupi npr. Sa moje leve strane ja volim supu, sa moje desne strane ja imam jabuku za uinu
Zatim se pozove drugi uesnik koji deli jednu od dve pomenute karakteristike, da uhvati prvu osobu
za levu ili desnu ruku (u skladu sa karakteristikom koja im je zajednika). Nakon toga druga osoba
doda neku svoju karakteristiku sa njegove slobodne strane : Npr: "Sa moje desne strane ja volim picu,
a sa moje leve strane volim sok od narande."
Svi u grupi uestvuju u igrici, tako da se na kraju formira krug u kom su svi povezani za svakoga.
Ukoliko pojedina karakteristika koja je objavljena ne odgovara ni jednom uesniku u grupi i domina
ne moe da se kompletira, zamoli se pojedinac da razmisli o promeni te karakteristike, kako bi se
lanac nastavio i kompletirao.
Radionica je namenjena deci mlaeg osnovno - kolskog uzrasta

33

PRILOG 3 - Spisak materija (emulgatora) opasnih po zdravlje

(koriste se za konzerviranje i ulepavanje izgleda i ukusa prehrambenih proizvoda)
1. Izazivai zloudnih tumora:
E 105, E 121, E 123, E 125, E 126, E 130, E 142, E 152, E 210, E 213-217, E 240, E 330, E 477
2. Izazivai oboljenja eludanog i crevnog trakta:
E 221-226, E 320-322, E 338-341, E 407, E 450, E 461-466
3. Alergeni: E 230-232, E 239, E 311-313
4. Izazivai bolesti jetre i bubrega: E 171-173, E 320, E 322
E 102 - opasan
E 103 zabranjen
E 104 sumnjiv
E 105 zabranjen
E 110 opasan
E 111 zabranjen
E 120 opasan
E 121 zabranjen
E 122 sumnjiv
E 123 - VEOMA OPASAN !!!
E 124 opasan
E 125 zabranjen
E 126 zabranjen
E 127 opasan
E 130 zabranjen
E 131 - izaziva raka
E 141 sumnjiv
E 142 - izaziva raka
E 171 sumnjiv
E 173 sumnjiv
E 180 sumnjiv
E 210 - izaziva raka
E 211 - izaziva raka
E 212 - izaziva raka
E 213 - izaziva raka
E 215 - izaziva raka

E 216 - izaziva raka

E 217 - izaziva raka
E 221 - poremeaj creva
E 222 - poremeaj creva
E 223 - poremeaj creva
E 224 - poremeaj creva
E 226 - tetan za kou
E 231 - tetan za kou
E 232 - tetan za kou
E 241 - sumnjiv
E 250 - premeaj pritiska
E 251 - premeaj pritiska
E 311 - izaziva osip
E 312 - izaziva osip
E 320 - holesterol
E 322 - poremeaj eluca
E 339 - poremeaj eluca
E 340 - poremeaj eluca
E 341 - poremeaj eluca
E 407 - poremeaj creva
E 450 - poremeaj eluca
E 461 - poremeaj eluca
E 462 - poremeaj eluca
E 463 - poremeaj eluca
E 465 - poremeaj eluca
E 466 - poremeaj eluca

34

Literatura
1. Grupa autora, Korak po korak 1, prirunici knjiga peta, peto izdanje, Kreativni centar,
Beograd, 2006. godine
2. Grupa autora, Korak po korak 2, prirunici knjiga jedanaesta, etvrto izdanje, Kreativni
centar, Beograd, 2002. godina
3. Uionica dobre volje, kolski program za konstruktivno reavanje sukoba
4. Petrovi dr Oliver, Popovi dr Dragoslav, ivotne poruke o zdravlju majke i deteta, prirunik
za zdravstvene radnike i roditelje, UNICEF, Beograd, 2000. godina
5. Musi Slavica, Marjanovi Ljilja, 303 igre i aktivnosti za edukatore
6. Izvor: www.zdraviilepi.com Doc. dr Maja Nikoli, februar 2010. godine
7. Izvor: www.vrticiportal.com, januar 2010. godine
8. Izvor: www.bebinsvet.net, oktobar 2009. godine
9. Izvor: www.pueblo.gsa.gov, oktobar 2009. godine
10. Izvor: http://sr.wikipedia.org/wiki/, decembar 2009. godine

35