Pol ago

MO
VOLJE

BEOGRAD
1999.

Naslov originala: Paul Clement Jagot Le pouvoir

de la volonte
Copvright (c) Editions Dangles 1973.
Prevod

Milo Jankovi
Za izdavaaBranko
Tomi
Urednik izdanja i plasman
Dragomir Tomi
Grafika obrada i priprema
Aleksandar Naumovic

tampa
Poligraf
Izdava Tomi
Book

Tira
1000

Pol ago
Mo Volje

TO
IV
I lO BO
O

mentarne, jer i jedna i druga rade na usavravanju

oveje individualnosti. Ova potonja cilja na skladnost grae, snagu i elastinost miia, dok prva
metodino izlae razliite cerebralne mehanizme
-sklonost prema htenju da se vrsto i postojano ovlada bistrinom duha i stvori rukovodea uloga voljne
misli nad spontanom, dakle, nad ponaanjem.
Dalje, dok Fizika kultura i u trajanju i u intenzitetu jaa, sposobnost sportskih napora i ini moguim izuzetna postignua, Psihika kultura odgaja
postepeno tenziju mentalne energije to neposredno umnogostruava unutranju usredsreenost kao
i spoljanji uticaj misli i volje.
Bilo kolika da je njena irina i dubina, inteligencija ostaje nema, jalova, pasivna, ako ne dobija
ivotni priliv od dovoljno vatrenog psihizrna. Isto
tako, neka herkulovska fizika razvijenost pokazuje
samo mlitavu delatnost ako psihiki ar nedostaje
snazi.
Psiha je ta od koje inteligencija i organizam primaju impulsiju koja im daje dinamiku, ivotnost i
zraenje.
Podii nivo psihike energije i napregnuti se da u
nju predano koncentriem delatnost, znai proiriti
polje normalnih mogunosti. Jo vie, to znai osposobiti se za gospodarenje, unuar samog sebe i u
spoljanjem svetu, nad brojnim neredima, otporima i
preprekama koje se ine nesavladivim.
Nadmo psihe nad biofiziolokim okolnostima tumai, izmeu ostalog, to to neka snana emocija
moe ukoiti ili umnogostruiti fiziku snagu; ona
objanjava stanovite iznenadne organske lomove,

kao i stanovita izleenja za koja je, posle mnogostrukih klasinih medicinskih tretmana, bila izgubljena svaka nada, a do kojih je dolo tokom kura
sa elementima svojstvenim psihoterapiji. Najzad ta
nadmo omoguava da se razume to to, podstaknut zanosom, arom ili strau, najnepokretniji
ovek pokae, pokatkad, na zaprepaenje svih,
snagu inicijative i ostvarenja za koju niko nije verovao daje sposoban.
Koliko god bila skromna, koliko god bila siromana, uveravam svakog itaoca ove knjige da e
mu praktina upotreba njenog sadraja doneti plodove koji e prevazii njegova oekivanja.
Septembar
1950.

UVOD

Velika snaga karaktera,

Poverenje u samog sebe koje omoguava
preduzimljivost i uspeh,
Promiljena, odluna i istrajna volja,
Sposobnost voljnog gospodarenja, vladanja
samim sobom.
Lucidno, razlono i neusiljeno samopouzda
nje u bilo ijem prisustvu,
Dar uticanja na miljenje, raspoloenja, odluke
drugih osoba, mentalna krepkost i usmerenost neophodna za nadvladavanje hiljada vrsta tekoa: u
stvari, sve ovo se ini nedostinim za veinu nas.
Meutim, to se sve postie i stie. Ova knjiga e
vam to pokazati. Ona e vam kazati kako da na
metodian nain izazovemo sami u sebi sve pomenute osobine ma koliko malo bili za njih predodreeni.
Efikasnost metoda koji e biti izloen potvrena
je od strane samih italaca ovog rukopisa. Ako je
vie od 140.000 primeraka rasprodate, bez najmanje reklame, znai da je niko nije proitao bez zadovoljstva i bez preporuivanja drugima oko sebe.
10

Dakle, neka najdeprimiraniji povrati hrabrost i

neka smelo pristane na postepeni uspon koji mu mi
oznaimo, ma koliko bila slaba, kolebljiva, bojaljiva njegova volja, ona nee propustiti uludo vreme
da ovrsne, ustali se, nametne.
Korist koju donosi taj poduhvat je od kapitalne
vrednosti i, za to malo panje koju e mu posvetiti,
italac e se osetiti u dovoljnoj meri noen prema
tenji poetnog napora koji e umnoiti druge. Ojaanje putem vaspitanja volje gospodaree moi, jeste pitanje vebanja. Poto smo nainili prvi korak
koji e stvoriti podtrek prikazujui prednosti prema
kojima se tei, drugi e biti jo pouzdaniji, a svaka
nova tenja uinie sledei jo energinijim i jo
neusiljenijim.
Podreenost raznovrsnih psihofizikih aktivnosti
kontroli voljnog miljenja, ini glavnu uslovljenost
uspeha. Ona ini sposobnim za delovanje, uprkos
preprekama ili tekoama, u skladu sa prethodno
donesenom odlukom ili stavom. Ona se ini poeljnijom od svih drugih osobina jer osigurava maksimum unutranje harmonije. Na odreenom stepenu
psihikog razvoja, volja postaje stalno i intimno povezana sa unutranjim ivotom. Ona tada omoguava da upravljamo svojim mislima, da ublaimo ili
raspalimo, prema prilici, emocije ili impulse to ih
preivljavamo i da suvereno vladamo svojim senzitivnim stanjem.
Tesna meuveza morala i psihikog ivota - ije
se poimanje poslednjih godina rairilo, zahvaljujui
korienju sugestije u terapeutske svrhe, manifestuje se sa isto toliko preciznosti koliko i intenzivnosti u onih koji su se u dovoljnoj meri upustili u

11

voljnu koncentrisanost miljenja: stavljajui na svoju

svest odgovarajuu sliku, njima postaje mogue da
deluju na najdublje, najskrivenije estice svog organizma. Videemo da je pre no to se doe do te
mogunosti, relativno lako stvoriti mentalne okolnosti koje mono ojaavaju vitalnost i otpornost na
r
aznovrsne patogene uticaje.
S druge stiane eksperimentalna nauka je
dokuila da miljenje raspolae monim zraenjem i
da, kroz eter, ono alje prema onima na koje mi
misiimo, talasno kretanje koje tei da u njima probudi duevno stanje komplementarno sa naim.
Precizne mentaine predstave, intenzivne, uporne,
imaju, razumljivo, tele-uticaj daleko ^Tikasniji nego
neodreene slike, kolebljive i nehajne Individualni
psihiki uticaj se, prema tome, poveava svoenjem, redukovanjem duevnih stanja i umeem da
se misli energine.
Poimo jo dalje. Razliite filozofske kole smatraju da oveija Volia, putem izvesnog procesa
koga one objanjavaju, jeste modifikator sporednih
uzroka kad je u dovoljnoj meri dovedena do dinamizma - tako misle okultisti, teozofi, adepti, iji je
nauk, u svih naroda i u svim epohama, imao slavne
predstavnike.

Tako mi pretendujemo na to da u ovoj knjizi

iznesemo metod razvijanja volje - prvo, u pogledu
vladanja samim sobom, zatim vetine uticanja na
razdaljinu, na jednu ili vie osoba; konano - za one
12

koji bi poeleli da to oprobaju - usvajanje metoda

voljnog usmeravnja sudbine. Prvi uinci naznaeni ,
u praktinom postupku, koji se izlae u ovoj knjizi,
ispoljie se kao impuls prema mentalnoj inicijativi,
potom kao oseaj pouzdanja, moi (dobija se svest o
sposobnosti za voljna naprezanja). Postepeno,
utoliko bre ukoliko uloimo vie zalaganja, poverenje li samog sebe e postajati ustaljeno, neprekinuto; parazitske pomisli, razorna emotivna stanja,
ulne napasti e biti nadvladane. Gospodarenje sobom postaje integralno i sprovodi se, uskoro, napuno zadovoljstvo svojih ula, oseajnosti i intelekta. Tbg trenutka, postavi vian da usredsredi
svoju psihiku energiju na preciznu sliku, svako
moe delovati na svoje fizike organe na regulativan, lekovit i ublaavajui nain. Isto tako, nezavisno od direktnog telepsihikog delovanja na
druge, jasno je da onaj koji je nauio da vlada
samim sobom, tolkuje svoje utiske, sauva svreno
samopouzdanje u bilo ijem prisustvu, deluje, ve
tom svojom doslednou, spokojem, na one sa
kojima ima posla. Pogfed koji izraava reenost,
re jasna i glasna, ispravno promiljena, spokojno i
energino dranje ostavljaju utisak koji je razumljiv.
Drugi sutinski kvaliteti, svagda sticani putem vaspitanja voljet dodaju se na prethodne- inioce individualnog uticanja - to su duh usredsreenosti,
pamenje, doslednost misli i brzina usvajanja. Postavi'neosetljiv na dekoncentraciju od strane okoline,
drugih osoba, najmanje obdaren ovek prome-nie
svoju sudbinu. U stvari, on e sauvati u prisustvu
svih eventualnosti maksimum duhovne lucidnosti da
bi stupio ili odgovorio na akciju. On e bez panike
izabrati najpovoljniji nain dranja - kona-

13

no, on e obaviti to to je nameravao sa odlunou

i spokojem, sav predan onome to ini u trenutku
kad to ini, prelazei u predvienom momentu na
sledeu preokupaciju, uvajui tokom svih etapa
svog rada zacrtani smer svog voljnog hetnja.
Naslov ovog dela izgleda da je, prema tome,
savreno opravdan.

14

Prvo poglavlje

KAKO SE PRIPREMITI ZA
OBUAVANJE VOLJE

1. Determinizam i slobodni sud

arakter svakog oveka je ve formiran u dobu

kad je on postao kadar da toga bude svestan.
Fiziku kao i psihiku grau podjednako dugujemo
nasledstvu - sve to ini nae moralno bie: tenje,
sposobnosti, umea, itd., prethode poimanju svog
"ja". Meusobno delovanje funkcija na psihu i psihe
na funkcije navodi na pomisao da je svako predodreen da OSEA, MISLI i DELA na determinisani,
odreeni nain. Dva dobro poznata aforizma: "Ne
menja se svoja priroda", "Oterajte svoju prirodu
vratie vam se u galopu", izraavaju jasno stav
-vrlo iroko prihvaen poto odvraa od
naprezanja - Filozofskih kola koje tvrde da ovek
ne moe radikalno preobraziti svoju linost. Prema
toj teoriji volja e se ispoljiti, u datom trenutku, pod
impulsom koji e biti jo sitniji, zavisi od asa i
okolnosti.
Ako je tano da nai impulsi, utisci, nai izvorni
sudovi proishode iz psihofiziolokih uslovljenosti,

15

nije nita manje oigledno da obuavanje koje crpi

iz nekog spoljnjeg izvora, i odraeno kroz poimanje,
moe u njemu stvoriti prvo ideju, a potom reenost
da se reaguje protivno tom automatizmu. Onaj koji
vodi rauna o mogunosti takvog delovanja trpi, u
njamnju ruku, pritisak od strane svog determinizma
u toj meri u kojoj nije nauio da njime ovlada. To e
se u njegovoj misli prevesti u nunost potcinjavanja.
On e je iskazati govorei: "Bilo je to jae od mene"
ili "Nisam mogao da se suzdrim".
Prevashodna elja ove knjige je da se prikae
kako se upustiti u akciju, uprkos impulsima deterministikog tipa, u pravcu koji viestruko usaglaena miljenja smatraju povoljnim.

2. Kako kreirati u samom sebi impuls prema

naporu
"Sve to doe kroz duh, izae na miie" veli
jedna drevna istina, l moderni psiholozi podjednako
zastupaju tu sklonost ideja da se preobraze u in.
U skladu sa tim zakonom, imajui u vidu raznovrsne razloge zbog kojih je korisno razvijati volju,
osetiemo se pobuenim da praktino zanemo to
razvijanje. Oni kojima je svojstvena razborita meditacija nee iskusiti nikakvu tekou u tome da se
upuste u psihiku kontemplaciju svojih razloga za
uputanje u psihiko obuavanje. Ukoliko je, naprotiv, umee koncentracije nedovoljno pripremljeno, plodotvorno emo ga potpomoi ako sastavimo
tablicu promena koje elimo da ostvarimo u svojoj
lino-sti, i prednosti to ih te promene donose.

16

Verujemo da emo koristiti vie no jednom itaocu

predlaui nekoliko fojmula:
elim da steknem postojano spokojstvo, pouz
dano uverenje i opravdano poverenje u samog
sebe.
Hou da nadvladam bojaljivost, teskobu, nervo
zu i druga oseanja koja me paraliu.
Hou da ouvam savrenu prisutnost duha u
svim okolnostima, da ostanem svoj gospodar ma
ta da me sustigne i da se oseam savreno slo
bodnim u ma ijem prisustvu.
Hou da nainim svoje pamenje tanjm i hitrim,
svoju sposobnost usvajanja novih stvari ivom i
ispravnom, svoju vo.lju neokrnjenom.
Hou da ktritiviem svoja umea do najvieg
mogueg stepena i da postignem u oblastima
koje mi odgovaraju najviu moguu merodavnost i obuenost.
Hou da inim ono to bi trebalo da inim u
odgovarajuem trenutku, uprkos svim ometanji
ma ili ispadima kadrim da me poremete.
Hou da kontroliem svoje impulse, fizike i
emocionalne, i da se suzdrim od produavanja
onih to su protivni mojoj ivotnoj ravnotei, cilju
i naelima.
Hou verodostojno da preispitam i dokaem, pre
nego to ih prihvatim, sve misli koje mi pristignu
spontano na um, koje su mi drugi prosledili ili do
kojih sam doao itajui.

17

 Hou da ispoljavam ozbiljnu istrajnost, vaspitanu

energinost, spokojno pouzdanje koje vlada
linostima i prilikama.
Posebni ciljevi svakog pojedinca, nadahnue ga
na druge formule. Na primer, neki bolesnik eljan,
pre svega, da povrati svoje zdravlje, moe nadodati:
"Hou da dovedem svoju volju dotje da ona poseduje eljenu mo za promenu mog stanja".
Poto se vie puta pregleda tablica od dna pa do
vrha, da bi postala prisna, valja razmotriti odvojeno
svaki odeljak i zadubiti se u njegovo znaenje.
Tako, prva tvrdnja koju smo mi dali kao uzorak,
treba da bude propraena zamiljenim predstavama onoga to e se iskusiti bude li se postigao
jedan nepomueni mir, isto kao i mogunosti koje
otvara slina nervna ravnotea.
Neki autori preporuuju da se upie vrstim i
slobodnim rukopisom na jednom uglu hartije svaka
od reenica koja se predloi za meditaciju, zatim da
se pogled zadri nekoliko minuta fiksiranim na svaku pojedinu formulu. Taj postupak odgovara osobito aktivnim prirodama ija se panja tee vee ako
joj se ne prui kakva materijalna taka oslonca.
Nemarne, inertne prirode, nai e u cilju aktivisanja svog mozga dobru podrku u koraanju kome
e se prepustiti u svom stanu ponavljajui prethodno navedene elje. Suprotno fizikoj nepokretnosti
koja tei da smiri nervna uzbuenja, kretanje podstie miljenje. Mnogi poslovni ljudi nesvesno usvajaju
to pravilo kad se etaju uzdu i popreko svojih
radnih soba pod delovanjem preokupacija ijim su
reavanjem okupirani.

18

3. Pomo koju donose bitne tenje

Za razumevanje toga to sleduje, potrebno je

ve, ini se, biti sposoban za odreeni napor razmiljanja. Najslabiji karakter pronai e energiju uputi
li apel svom zdravom sudu. Uistinu, nema nijednog
oveka koji tokom dana ne iskusi izvesne unutranje pobude to istiu iz njegovih sutinskih tenji.
Te pobude se ispoljavaju kroz razliita stanja svesti:
elja za sticanjem neke obdarenosti ili uklanjanjem
nekog nedostatka, elja za materijalnim blagostanjem, za nekim predmetom, za zadovoljavanjem
neke osobe, za linim uticajem, i slino.
Navika da aspiracijama, im pristignu u pamet,
pridruimo oznaku razvijanja volje koja e omoguiti
njihovo ostvarenje, stvara jedno raspoloenje trenutne spremnosti na napor. Iskoristiti taj trenutak
da se uvea aktivni polet na ve izloen nain, to je
- nainiti prvi korak i otvoriti vrata na putu sticanja
energije.
Perspektiva koja obeava da se postane vrsta
linost, vrsta fiziki i moralno, da se stekne odlian
poloaj, da se uspe u usvajanju neke umetnosti ili
nauke, da se ponaamo u skladu sa naelima koja
se procenjuju kao korisna i, jo uoptenije, da se
dosegne eljeni ivotni cilj, dovodi do ustanovljavanja niza ideja koje su usmerene na dobrobit volje,
putem povezivanja misli koje su preporuene.
Oputenosti, neodlunosti, inerciji, suprotstavimo, dakle, na superiorni egotizam - ponavljajmo
da neemo dopustiti naim niim sklonostima da
zatrave nae sutinske, bitne ambicije - shvatimo
da obuena volja predstavlja nain delovanja podu-

19

zetnog, posrednog ili neposrednog, na sve to je od

interesa - pomislimo da stupanj nae voljne moi
jeste mera efikasnosti naeg delovanja protiv svega
bolnog i neprijatnog to nam pripremaju okolnosti,
a, isto tako, i naeg delovanja u svemu onome to
nam je prijatno.
4. Uticaj ivaca
Jedan dovoljno zapovedniki motiv uvek pokree
volju, ali ona brzo opada ako energija koja je neodvojiva od psihikog delovanja - napon ivaca - zakae. Veina bolesti volje dolaze iz odve manjkave proizvodnje nervne snage. Bar je za astenike
dokazano da oni jalovo troe izvesnu odreenu koliinu te dragocene energije ije bi ouvanje bilo dovoljno da se bezmalo trenutno pobolja njihovo stanje.
Zbog toga predlaemo kao prvi trud u obuci, niz
inhibicija koje e imati, uporedo sa uinkom ovrenja svake razumne vebe, i taj efekat da sprei
gubljenje nervne snage. Dva ili tri dana pokuaja
bie dovoljna da uvere itaoca u znatnu efikasnost
tih vebi, jer e on iskusiti, im ih usvoji, jedno
gotovo trenutno oseanje "moi u sebi samom".
5. Uoptena ideja potinjenosti automatizma
svesti
Svako u samom sebi moe posmatrati dva inicijativna elementa ina, dva izvora odakle dolaze
odluke. S jedne strane, svest, sud, razum, i razmiljanje, s druge strane, automatizam. Jedan primer

20

e jasno pokazati ulogu tih dvaju centara u linosti.

Neki mladi student se, od samog jutra, namesti za
svojim stolom da bi se predao uenju nekog apstraktnog filozofskog problema koji je jo uvek bez
privlanosti za njega. Napolju ija sunce, a kroz
otvoreni prozor pristie, zajedno sa prijatnim talasima sveeg vazduha, na hiljade spoljanjih veselih
uzvika, zvukova. Mladi je ivo naklonjen tome da
ostavi svoju knjigu koja mu je dosadna i da izjuri u
susret svojim drugovima sa kojima e se prepustiti
jednoj od onih igara na sveem vazduhu to ih
toliko oboava zdrava mladost. Ali taj pokret automatizma, taj impuls nailazi na otpor u svesti mladog
bia: pribliava se vreme ispita, on zahteva jedan
programirani napor, koji e samo moi upornim
sedenjem za stolom da savlada. Tada se razbuktava "unutarnji sukob" od ijeg e ishoda zavisiti
dalje ponaanje studenta.
Labavljenjem automatizma, koje se postie
metodinim trudom da se zagospodari spoetka
beznaajnim, pa sve vanijim impulsima, osigurava
se postepeno njegova hitra i laka poslunost smiljenim predstavama.
6. Kontrola emocionalnih impulsa
Velika potronja nervne energije prati zadovoljavanje emocionalnih pobuda. Iz tog razloga ne moe
se bolje zapoeti sa kultivisanjem volje nego tako
to emo se pozabaviti time da njih kontroliemo.
Evo sutinskih principa:
CjP- Napregnite se da ovladate utljivpu. Ako,
na primer, saznate za kakvu novost i ako poelite
21

da je dalje prenesete nekom prijatelju, pomislite da

ete to inei isprazniti jedan energetski izvor - ne
recite nita. Ne ispoljavajte vae utiske, osobito
one koje u vama izaziva vaa bliska okolina, svaki
suzdrani gest ojaava vae nervne rezerve. Ne rasipajte vau mentalnu snagu na svakidanje povode, na komentarisanje beznaajnosti, na zbliavanje
sa uzgred vienim ljudima i neuestvovanje u dogaajima kojima sluajno prisustvujete. Ovo sve ne
znai nedruvenost nego jednostavno tednju energije koja vam je potrebna za vas same i za druge.
Ako je neophodno da uzmete re - ne inite to mehaniki, automatski: merite svoje izraze, zamenite
one sfo~vam se impulsivno nameu onima promiljenim. Ne razlaite sa ivou - nainiete samom sebi istu tetu, S osobito ne raspravljajte.
Mirno sasluajte to to vam se saoptava i ne izgovarajte svoje miljenje osim kad je to neminovno.
Ne dopustite da vas navuku da govorite protiv vae
volje i elje. Ako vas neki brbljivac zaokupi svojom
brbljivou pravite se da vas zanima to to on pria,
pustite ga da rasipa svoju nervnu snagu, a vi
sauvaje svoju.
(2. Odobravanje. - ovek je sklon, kad god se za
to ukae prilika, da se predstavi u povoljnom svetlu,
da izazove u drugih lepu sliku o svojoj linosti, da
podeli sa njima svoje miljenje koje on uvek smatra
za najispravnije. Posmatrajte one koje sluate
-otkriete koliko jalovog truda nalae tatina veini
ljudi naklonjenih pohvalama sebi. Posmatrajte i
sebe na taj nain da pokuate ukloniti tu sklonost.
(SjNaglost, jarost. - Valja se spoetka vebati da
se savlada laki pokret nestrpljenja, da bi se stiglo
dotle da se sauva nepomuena hladnokrvnpsl i
22

pred najteim uvredama. Ljutina, iznerviranost i

razoarenje nameu izraze lica, gestove, dizanje
glasa od kojih je najpametnije suzdrati se. Uvebavanje spokojstva mono doprinosi jaanju volje.
7. Vladanje ulnim impulsima
Naih pet ula su neprestano zasipani mnotvom utisaka koji deluju na nae mentalne kapacitete. Veoma je poeljno naviknuti se da razmatramo, tumaimo sebi svoje utiske. Nabrojmo ih nekoliko, po jedan svojstven svakom ulu - raznovrsni
aspekti stvari i bia koji ponekad duboko potresaju
nae intimno raspoloenje. To se dogaa kad dopustimo da na nas utie poloaj u kojem se nalazimo: "Ne ulazimo, veli Silven Rude, na isti nain u
neku seosku krmu, u neki svetski salon ili u kabinet
slavnog doktora, kad su njihovi domaini odsutni.
Tapete, umetnika dela, kristali u salonu, strogi
nametaj medicinskog kabineta izvrie nehotice
odreeni utisak na nas koji e se odraziti ak i na
nae ponaanje." Ako nas sluaj uini svedokom
nekog manje ili vie traginog udesa, instinktivno
emo odvratiti glavu. Odelo i ukrasi osoba menjaju
na stav u pogledu njih. Turobni klimatski periodi
koji spoljanjim predmetima daju nekakv tuan i
neprijatan izgled, uzbune pokatkad nau delatnost.
Toliko se prilika nudi za ovladavanje samim sobom.
Dodir sa neijim telom, sa kakvom ivotinjom, izaziva u nama odvratnost ili tavie nepodnoljivi uas
zavisno od okolnosti. Nemojmo ih traiti ali kad se
ukazu takve okolnosti podnosimo ih sa najveom
moguom hladnokcvou. Nagli neskladni zvui,
izazivaju, kad ih ne, oekujemo, grenje miia na
23

licu, nateraju nas na odskok, uzvik - suspregnimo

te reflekse i pozabavimo se time da mirno odsluamo fabriku buku, dreavu otrinu neijeg glasa ili
kucanje asovnika. Ako kakv oduran miris natopi
nae odelo, potrudimo se da uklonimo njegov izvor
posumnjamo li u mogunost kakve intoksikacije ili
zaraze, ali ako je bezopasan ne strahujmo od toga
da istrpimo njegovo strujanje govorei sami sebi: Ne
dozvoljavam tom beznaajnom utisku da me uznemiri. Zna se da apetiti i odbojnosti u pogledu hrane
ne odgovaraju uvek hranjivosti ili kvalitetu jela.
Tamo valja zazivati svoj razbor, svoj sud i pustiti ga
da regulie nae jedenje.
8. Neposredne mogunosti prethodnih napora
Jedna je stvar biti energian, napisao sam u
jednom svom ranijem delu, a druga je delovati kao
da se to ve zbilo, najmanje sluajno. U poetku,
mi ne bismo nikome savetovali jedan tako preterani
napor - to nipoto - to se tie naprezanja da se
ponaamo, u takvom sluaju, kao energian ovek.
Ako razmotrimo najslabije sposobnosti pojedinaca, uoiemo, u najmanju ruku, mogunost sklonosti za otpor, tavie trenutno pobedonosnog. Ne
treba se, konano, od prvih dana - ma koliko se
oseali jakim - truditi da se nepogreivo uspe u izloenim pravilima. Prava mera za poetnika jeste da
uvek nastoji da o njima vodi rauna. Ako se, kao
to e se posigurno dogaati prvih dana, ne pomilja, u trenutku kad se impuls ispolji, na to da se
savlada, izbei e se, u najmanju ruku, tetna
uzaludna emocija; najbolje je prosto utvrditi manjak
24

panje koju preporuujemo, jednom unutranjim

izjavom slinom ovoj: Hou da na to mislim prvog
sledeeg sluaja, apsolutno sam reen da zagospodarim svojim automatizmom. Zaista, ponavljanjem
te namere postie se to da svest uspeva da na vreme intervenie.
Kad je neka pobuda uporno suzdravana tokom
nekoliko dana, ona se, bezmalo, uvek, u datom trenutku, vraa sa snagom daleko veom od obine.
To je onda jedna strmina s kojom se valja snano
porvati, a bude li savladana, moemo biti sigurni da
emo, dosledno, dovesti do kraja borbu sa prvobitnim impulsom uz mnogo manji napor.
9. Kako izvui iz ovog poglavlja jedinstvenu
pouku
Pre nego to ova pravila sprovedete u praksu,
proitajte ih vie puta. Njihova sadrina ispunie
vam duh, a to ih bolje izanalizirate i promislite,
biete spremniji da ih u praksi usvojite:
Poto budete sigurni da ste ih dobro proniknuli,
poto zakljuite koliko je strmina oznaene obuke
pitoma, stepenasta, briljivo sainjena tako da je
svako moe savladati, ponite s tim da se usredsredite na zadatak da sutradan oprobate da usvojite jedan od tih propisa unosei u njega svekoliku
svoju panju, svu svoju energiju. Drugo, ponavljajte
poetni napor dodajui mu jo neki drugi, razliit.
Pokuajte postupno da ovladate svim opisanim
impulsima. Najzad, nastojte, ceo dan da ivite drei
se poruke ovog poglavlja u potpunosti, a kad s tim
zavrite, ponite s istim za elu sedmicu. Tada
25

ete biti sasvim dobro pripremljeni da preete na

sledee poglavlje.
Ne zaboravljajte da crpite okrepljujuu podrku
naporima u vaim visokim tenjama - ambiciji, elji
za prosperitetom, uspehom, superiornou.
Bude li vas kadgod epao "talas mrtvila" razmotrite mirno tu pojavu. Kaite smireno: Oseam se
trenutno mrzovoljnim, ali to ne moe dugo da potraje. Najzad, kroz neko vreme, kad budem vie upuen, slino klonue nee me vie uznemiriti.
Na kraju, ne pridajte nikakvu vanost obeshrabrujuim recima koje vam mogu biti upuene. Nekorisno je bilo kome poveravati da ste se odali
duevno-duhovnom kultivisanju. To ispoljavanje
ekspanzivnosti je ono ije suzdravanje je vanije
od svih ostalih.

26

Drugo poglavlje

KAKO SE UPRAVLJATI

1. Organsko regulisanje

d duhovnih sposobnosti, prevashodno od volje,

tesno zavisi duevno stanje. Pre nego to postignemo eljeni razvoj psihe, da bismo uticali na
razliite funkcije putem usredsreenja panje na
neku mentalnu sliku, valja naviknuti svoju volju da
se izlae odreenoj mentalnoj higijeni zarad toga da
bi se gospodarilo svojim fizikim stanjem. Osnovno
u toj higijeni je izbei briljivo sve uzronike intoksikacije. "Zatrovani - s pravom pie dr Gaston Dirvil
- osea i vidi preko svojih otrova". Psihoterapija
propada, prosto reeno, ako uporedo sa njenom primenom, bolesnik nije bio podvrgnut nekom reimu
namenjenom tome da ukloni razliite otrove nakupljene u organizmu. Kad mozak crpi svoju hranu iz
zatrovane krvi, bolesnik se ispoljava, prvo preko
sklonosti prema inerciji, zatim se neizbeno pojavljuju kudikamo tei poremeaji. Dovoljno je neznatno zatrovanje da poniti polet duha, stvori pesimizam, alost, iznemoglost, strah od naprezanja.
27

Osobe obdarene snanom konstitucijom ne pretrpe odmah psihike posledice razliiti uzronika
zatrovanja, osim lake otealosti glave, najee posle obeda, ali ranije ili kasnije, artritizam u svojim
raznovrsnim oblicima uspeva da ugrozi jijihovu
optu vitalnost, smanji njihovu mo za intelektualne
poslove i poremeti njihov nervni sistem. Obrnuto,
slabi, bsetljivi, klonuli organizmi doivee istinski
preporod primenom pravila koje emo u daljem sledu izloiti. Racional na _ jshrana^cjjjjato.
kiseonika u brganiz"amI_kry, aktivna_cir_kulacija, jesu
'L^nTr^UloviTjFi osnova psiholoke ravnotee
koja, oslobaajui volju od svih unutranjih smetnji,
postavljaju Je istovremeno u optimalne~lj1ove za
razvijanje. ^
Na prvom mestu, valja urediti svoju ishranu i
odluno ukloniti sa svoje trpeze sva hipertoksina
jestiva. Sve i da se uprkos delovanju ovih posiednjih, savreno obave funkcije eliminisanja, to e se
desiti samo po cenu napornog unutranjeg rada,
koji e potrsiti nervnu snagu ime e se slabiti sposobnost volje. Ta prva mera u pogledu kvaliteta
valja da koraa uporedo sa koliinskom, kvantitetnom, restrikcijom hrane. Tana koliina koja
zadovoljava svakog, varira prema prirodi, zvanju ili
klimi, ali mi, u tom pogledu, moemo postaviti jedan
apsolutno vaei kriterijum: Obed je isuvie obilan
ako donosi najmanju otealost, oseaj tromosti.
Evo, prema istraivanjima doktora Paskoa i
Kartona, naziva dva niza jela koji obino predstavljaju nau trpezu. Prvi se preporuuje onima to
tee potpunom razvijanju svoje volje. Drugi im je
doslovno kontraindukativan. Sve to se ne pojavlju28

je ni na jednoj ni na drugoj listi upotrebljivo je samo

sa velikom uzdrljivou.
Prvi niz-jestiva koja se preporuuju: but, kotlet,
jorka unka, biftek s rotilja, zec, piletina, golub, sir
grijer, brijski sir, holandski sir, kolomijer, poluslani,
maslac, ostrige, volja, vajcarski sir, morska riba,
svee povre, krompir, pirina, kesten, kruka, artioka, spana, krastavac, sveza salata, kuvana salata, potoarka, rotkvica, celer, karfiol, breskva,
zelje, repa, patrmac, mrkva, peurke, voe presno
i kuvano, bostan, bundeva, griz, mleko.
Drugi niz - jela od kojih se valja suzdravati
-ona intoksioniu i nanose tetu funkcijama, troe
energiju potrebnu za svoje uklanjanje koja je ravna
snazi koju donose. - Alkoholi, likeri, stara vina,
porto (laka i prirodna vina se, naprotiv, preporuuju), divlja, masno meso, debela guetina, patka, guja pateta, ivinski mozak, mesni naresci,
svinjetina, crevca, iznutrice, nakisli sirevi, kuvano
salo, Ijuskavci, riba, konzerve u metalnim kutijama,
bakalar, suvo povre, kiseljak, slatko, okolada,
kolai s kremom.
esto smo sluali od onih kojima smo preporuivali ovaj reim da oni "ne mogu da se odreknu" ove ili one vrste jela. Od drugih nam je dolo
vajkanje zbog liavanja od gastronomskih zadovoljstava. Ovde, kao i drugde, nalae se napor koji
e biti utoliko zadovoljnije izvren ukoliko smo bolje
proniknuli u njegovu korisnost. Uostalom, mi osobito volimo jelovnik na koji smo se navikli; setite se
razlike ukusima u naih pet suseda, s onu stranu
Lamana ili s onu stranu Rajne, u Afrikanaca i
Azijata. U istoj naoj pitomoj Francuskoj sa koliko

29

e se tekoa jedan Junjak prilagoditi jelovniku!

Severnjaka, i obratno. Svesni smo da nas navika -J
navika tiranka - naroito kad se oslanja na neki;
elemenat atavizma - vezuje za odreenu vrstu hrane. Pruimo zadovoljtinu toj idiosinkraziji odajui
se "vanrednim obedima " jedanput ili dvaput meseno, ali ostanimo gospodari svog ukusa preostalo
vreme. Postepeno e se stvoriti izbor sklonosti prema dobroj hrani, onoj. sa nae prve liste. A kada
smo intoksirani pobrinimo se da izvrimo uklanjanje
elemenata koji smanjuju vitalnost putem ispiranja
plua i stomaka bilo pijui Vitelovu vodicu nate
srca svakog jutra, bilo pre obeda u celini sainjenog
od voa.
Drugi preduslov istoe krvi, njeno spajanje sa
kiseonikom, daleko je od toga da se prihvata sa
panjom koju zasluuje. Potrebno je uvianje potpune degeneracije rase da bi fizika kultura stekla u
kolskim programima nesumnjivo vaenje. Neki
vrsti momi u uzrastu od 17 ili 24 godine, koji se
nikad nije brinuo o toj higijeni slegne obino ramenima kad se postavlja to pitanje ne razmiljajui o
tome da on svoju ilavost duguje precima koji su bili
kudikamo prisniji i odaniji poslovima za koje su potrebni miii. italac reen da stekne mo volje
nee se osvrtati na sugestije protivnika regulisanja
organizma. On e se predati sledeim vebanjima i
nee dugo ekati na povoljne uinke.
Veba br. 1 - Kad se probudite ispruite se
vodoravno na aravu sa ruka ispruenim uz telo.
Udahnite jednom polagano i duboko to e vam
pomoi da rukama opiete potpuni poboni polukrug. Vae ruke moraju dodirnuti arav iza vas
istog momenta kad se okona va udisaj; izbacite,
30

zatim, udahnuti vazduh, vraajui ruke u prvobitni

poloaj. Ponovite ovo od deset do dvadeset puta.
Ova veba se moe vriti stojei uspravno. Treba se u tom sluaju pripiti uza zid koji se dodiruje
rukama po okonanju svakog udisaja.
Veba br. 2 - Otponite sa gornjom vebom pre
svakog obeda, a zatim pre svakog preputanja snu.
Dodaemo da vebanje vedske gimnastike u
sobi, a takoe i nekog sporta manje ili vee estine, potpomae razvijanju volje tako to ubrzava
sticanje to je mogue veeg usredsreenja na ono
to se radi, ubrzava usredsreivanje na najpotpuniji
nain naeg miljenja na svaki izvreni pokret. Plivanje i maevanje ine nam se najpreporuljivijim.
Dobro je postepeno se naviknuti na spavanje u
prostoriji otvorenih prozora i to da glava prilikom
spavanja ne bude isuvie visoko postavljena
-vodoravnost tela, suprotno tome, povoljnija je za disajne funkcije. Tako, sinkopa prestaje znatno bre
ako bolesnika poloimo glavnom na razini tela ili
ak i nie.
Dobra cirkulacija i dobra ishrana su dve komplementerne stvari. Disanje aktivno pripomae cirkulaciji. Ali je, tavie, neophodno dati svakog jutra
periferni nadraaj kapilarnim sudovima, to na vrlo
efikasan nain ureuje vaskularno funkcionisanje.
U tom cilju dovoljno je politi se po elom tetu,
odozgo do dole, vodom niske temperature. Nije
nuan za to nikakav ureaj. Bilo kakva posuda (vedro, inija, bokal) do polovine napunjena svezom
vodom i jedan suner su dovoljni. Prelazei preko
koe, ta voda izaziva priliv krvi u tRivima.

31

Oni koji strahuju od naglog kontakta sa vodom,

mogu pre hladnog vra upotrebiti vr tople ili mlake
vode. Neke opravdane kotraindikacje te prakse su
motivisane odreenim hroninim oboljenjima, konkretno plua i bronhija.
2. Kontrola sna
Neophodno je spavati mirno i dovoljno dugo da
bi u potpunosti iezao umor svakog dana. Buenje je tada lieno umora, ustajanje se vri ilo i ceo
dan prolazi u vedrom raspoloenju. Bistar duh i bodro telo pokazuju maksimum otpornosti i moi pred
intelektualnim tekoama i fizikim naporima. ovek koji dobro spava deluje, osea i misli u punom
razmahu svojih spopobnosti. Spoljanji izgled izvlai
dobit iz noi dobrog sna. Ten normalnog spavaa je
sve, oko svetio, crte zategnute. Glas zvui u
svoj svojoj punini, a artikulacija ima potpunu izotrenost.
Najzad, dobro spavanje konzervie: svaki sat.
poklonjen Morfeju jeste istinski prekid proticanja'.
ivota, drugim recima - starenja.
Obrnuto, nedostatak sna deprimira i ubrzano troi oveka. Osim svog groznog umora, bele noi
mogu imati kao posledicu teke nervne poremeaje
i, moe se rei da one pripomau svim drugim
nedostacima. Nedostatak poinka i tekoa asimilacije koje idu s njim, bacaju organizam u stanje
najslabije otpornosti na zatrovanja svih vrsta, u ruke
mikrobima, u naruje jarosnim osjeanjima, u neumerene postupke, izlau ga ranjavanju, reju, svim
neprilikama koje bi mogao pretrpeti.
32

Osim isto higijenskih razloga i tog indirektnog

korisnog uinka za volju, vebanje ove poslednje, u
momentima kad tonemo i pre nego potonemo u
san, je izuzetno plodotvorno. Svesti na pasivnost
psiholoki automatizam zbog ega se nastavlja
priliv misli u asovima poinka, iziskuje panju,
autokontrolu, ponekad znatnu, ije stavljanje u igru
omoguava velik korak prema potinjavanju unutarnjih aktivnosti smiljenom htenju.
Evo kako treba tano postupati:
Prvo: Ispruiti se po sredini postelje - ili na delu
postelje kojim se raspolae. Svi udovi moraju biti
potpuno isprueni. Potraiti udoban poloaj u kome
svaki deo tela otpoiva elom svojom teinom.
Savetujemo da se okrenete na desnu stranu, ili na
lea, ali, u ovom potonjem sluaju, telo je lako iskoeno udesno. Poto se ovo uradi i pronae najbolji
poloaj tela, onaj u kome nam je najudobnije, treba
se prepustiti potpunoj nepokretnosi. Zatim proveriti
jesu li svi miii dobro zategnuti. Obratite panju na
donje udove. Jesu li miii stopala dobro oputeni?
Da nisu naborani ili iskrivljeni? Butine ili listovi jesu
li svom teinom, bez ikakve napetosti, grenja, nalegle na arav?
Zatim e se prei na grudi. Da nisu zgrene ili
napuhane? Potrudite se da im date neku laku
ulogu. Poivaju li ruke savreno? Je li glava postavljena tako da ne nanosi nikakav umor miiima
vrata?
Po isteku dueg ili kraeg vremena, po pravilu,
nailazi trenutak kad se oseti neodoljiva potreba
pomicanja, tako nagla da se obino i zadovolji pre
nego to se i pomisli na to da joj se odupre. Preuzi33

majui tada ponovo poetni poloaj, izloimo se

opet nepokretnosti budno pazei na povratak impulsa i nastojei kad se on pojavi da mu odolimo.
Posle, otprilike, etvrt sata, oseti se neka vrsta
prijatne utrnulosti i vodi se rauna o tome da vas
san postepeno obuzme. Na taj nain najupornija!
nesanica biva pobeena, a nona uzbuenja, gro-j
zomorni snovi, bie zamenjeni mirnim, potpunim,
dubokim otpoinkom.

3. Stavljanje u ispravnost mentalne aktivnosti u

buenju
Miina i modana inercija spavanja zadrava se
krae ili due vreme iza buenja. Pobediti je uz pomo nekog sredstva za nadraivanje, kafom recimo,
predstavlja igranje na sreu sa kapitalom svoje
bodrosti, zdravlja. Nervna snaga izluena iz pleksusa, pod dejstvom kofeina, donosi kratkotrajnu stimulaciju koja je svagda praena odgovarajuom depresijom. Konano, nije samo u pitanju buenje nego
izazivanje u samog sebe zdravih, dobro usmerenih,
odreenih misli, koje su neophodne da bi se poinjalo svesno delovati po naelima psihike kulture.
Posle odreenog vremena upranjavanja samonadziranja sna, bistrina duha sledi neposredno
povratak svesti u delovanje. Evo, tavie, metoda
koji pomae da se postane gospodarem jutarnjih
nepovoljnih utisaka. Stavite na dohvat ruke, uvee,
neko delo ije itanje vas jako zanima. im se
probudite, zgrabite ga i sledite impuls zanimanja koji
vas je pirvukao toj knjizi; zaponite itanje odande
gde ste ga prekinuli sino. To e vam ubrzano
povratiti misaonu bistrinu.
34

Odmah im su prvi plodovi dobijeni, ostavite

delo i podsetitie se, na brzinu, nameravanih
postupaka u danu koji je otpoeo, asocirajui
neprestano sa njihovom predstavom, poimanje
njihove korisnosti, ili, najmanje, one kojoj ste vie
privreni od ostalih. Sve to skupa iziskuje jedva
dvadesetak minuta a izvrsno priprema volju za
delovanje.
4. Voljna promena misli
Posvetiti se sav nekom poslu, reavanju kakvog
problema, predmetu kojim se bavimo slui, ne samo
savrenstvu i brzini preduzete delatnosti, ve i
razvijanju modanih mehanizama stavljenih u pokret putem panje i usredsreenja.
Da biste volju uvebali u tom smislu, izaberite
neki trenutak dokolice da date svojim mislima odreeni objekat panje. to e taj objekat biti sam po
sebi neprivlaniji, to e vebanje biti plodotvornije.
Ima dosta predmeta to bez tekoa privlae panju, ali tu se razvija psihiki automatizam upravjajui dobrovoljno na njega svoju pozornost.
Vrednije je, naprotiv, zaustaviti se na nekom prizemnom pomoniku svakidanjeg ivota - recimo,
kakvoj alatki. Posmatrajte je sa svih moguih strana - dimenzije, teina, materijal od koga je graena,
zamislite uzastopni niz preobraaja koje je prola
dok nije dola u oblik u kojem je gledate.
Zadubite se u njenu vrednost za trgovinu, u neprijatnosti do kojih bi dolo kad bi prestala njena
proizvodnja. Bi li se ta alatka mogla usavriti? U
kom pravcu? Nezavisno od uobiajenih naina nje35

ne upotrebe koje moete doarati jedne za drugim,

za ta bi je neki genijalac mogao prilagoditi?
Svaki put kad misao skrene, vratite je na izabrani
predmet i ponovo se odajte vaem nizu razmatranja.
Biete iznenaeni bogatstvom ideja koje e vam
pasti na pamet.
U trenutku kad klonete od umora, tokom nekog
rada, zaustavite svoju delatnost, sedite udobno,
ostanite nepomini pet minuta, i prisilite se da
mislite pet novih minuta na stvar potpuno razliitu
od vae prekinute preokupacije. Umoreni centri e
se u potpunosti odmoriti i, uskoro ete biti podjednako orni za rad kao i u poetku dana.
Sva dela o vaspitanju volje insistiraju na prethodno izloenim vebanjima. Evo jo nekih varijanata
pozajmljenih od raznih autora:
itajte svakog dana nekoliko stranica knjige koja
raspravlja o vanim stranama ivota i usredsredite va mental na to to itate. Ne dozvolite
mu da luta i da se troi na prazno, ako se udalji,
pozovite ga natrag i naloite mu istu temu. (Ani
Besan)
itajte pet minuta i meditirajte petnaest minuta o
tome to ste upravo proitali. (Teozofi)
Sedite uspravno na.stolici, uzdignute brade
ramena zabaenih koliko je to mogue. Podi
gnite polukruno desnu ruku do visine ramena,
okrenite glavu i vrh prsta na desno, odravajui
ruku u njenom vodoravnom poloaju za vreme
najmanje od jednog minuta. Nainite istu vebu

36

levom rukom, i kad budete stigli do preciznih i

elastinih pokreta poveajte trajanje vebi iz
dana u dan. (Atkinson)
Uzmite au vode, drite je izmeu prstiju i
ispruite ruku, pravo, tano u lice sebi. Ukoite
je toliko koliko je mogue a da povrina vode ne
podrhtava. (Atkinson)
Prilikom etnje, posmatrajte paljivo osobe to ih
susretnete, i zapamtite to je mogue tanije kroj
i boju njihove odee, cipela i odee, nain elja
nja i frizuru, njihove gestove i manire. Postupite
na analogan nain i sa stvarima i brzo ete stei
sposobnost da ih ubrzano sagledate i dugo ih se
seate. (Dirvil)
Vreme preporuljivo za ove raznovrsne postupke
varira prema brzini kojom se usvajaju. Za poetak
se moemo ograniiti na dve ili tri vebe nedeljno.

5. Smirivanja
Psihika napetost koju iziskuju napori razvijanja
volje, umara pre ili kasnije. Posle perioda delatnosti, valja opustiti svoje sposobnosti tokom nekoliko
sati, da bi zatim preuzeli opet, svezi i raspoloeni,
rad na zapoetom delu. Ma koliko da je hitno postii ovaj ili onaj rezultat, nee biti opravdano raditi na
njemu bez poinka, jer e se sve okonati depresijom ije e trajanje biti srazmerno preoptereenjima kojima smo se izlagali. Znati se odmarati
jeste umetnost. Napustiti voljno najhitnije preokupacije, opustiti kompletno svoj mozak, nerve i miie
da bi se omoguilo poetnom impulsu da se ponovo
37

ispolji, isto je to i nastaviti voljom i veseljem sa

izvravanjem planova koje smo zamislili. Nedelovanje obavezno ne raspruje umor. Neophodno je zarad toga da ono bude praeno savrenim duhovnim
oputanjem.
Upranjavanje osamljivanja, opisano kasnije,
(Poglavlje V) uspostavlja najbolji nain utede
moralne i psihike energije. Svaka druga vrsta oputanja bie podjednako spasonosna pod uslovom
da joj se znamo prepustiti u eljeni as i da joj
unapred nismo posvetili vie vremena no to je
neophodno da se odluimo za nju.
Valja fiksirati dane i asove "oputanja" i njihovu
vrstu. Do predvienog trenutka izbegavati da o
njima mislimo, drei se naela - kad dela delaj
-to jest, potpune koncentracije duha na ono ime
smo trenutno zabavljeni. Saglasno tom istom receptu, kad kucne as te zabave, valja se trenutno
okrenuti od svog posla i potpuno se prepustiti, svom
panjom, psihikoj vebi, spektaklu, igri, onome to
smo odabrali. Zatim, po izlasku iz tog korisnog
predaha psihikih kapaciteta, upraviti svoju misao
prema nastavljanju zapoetih poslova, povratiti
samokontrolu i ponovo vrsto napasti cilj koji je
postavljen kroz delovanje.
Mi izriito savetujemo itaocu eljnom da postigne vladanje samim sobom da se ne zadrava u
sluajnim "okolnostima" uivanja, ma koliko se one
mogle initi poeljnim. Isto tako ako se iznenadno
ukae neka elja koja golica panju, podjednako se
treba uvati od toga da oduzimamo od svog programiranog vremena da bi je zadovoljili, nego ju je
38

bolje ostaviti, ako se nae prostor, za neki od skoranjih perioda oputanja.

6. Periodino ispitivanje, iskuavanje samog

sebe
Dogaa se da se pod uticajem bezbrojnih podsticaja odstupi od pravca koji je postavljen. Osim u
retkim sluajevima potpune ispravnosti razuma,
dolazi i do toga da se postupi drugaije ili nepromiljenije nego to je trebalo. Pre no to smo stekli
dovoljno vrstu volju, njeni nedostaci iznevere najbolje tenje i namere. Treba nainiti taan obraun
raznovrsnih greaka ako hoemo da ih uklonimo,
postepeno.
U tom cilju valja predvideti najmanje jedan as
dokolice nedeljno i iskoristiti ga da se prisetimo
misli, oseanja, impulsa, postupaka prethodnih
dana, nastojei da prozremo podstrekae koji su ih
izazvali. Vano je da se procenjujemo bez samilosti,
priznajui hladno pred sobom da smo se prevarili,
da smo promaili, da smo dopustili da nad nama
zagospodare nae nie sklonosti ili sugestije drugih
osoba. Ispitati jesu li odluke to smo ih doneli
pretrpele kakav uticaj koji bi ih mogao poremetiti i,
prema potrebi, ojaati ih. Nastojati da prozremo
kako je na sud mogao biti doveden u zabludu,
kako je mogao biti doveden do zanemarivanja ili do
krenja pravila mentalne kulture. Razmiljati o loim
posledicama iskrslih zabluda, o onima koje bi moglo
doneti njihovo popravljanje, a osobito o plodnim
uincima koji se oekuju od vebanja volje.

39

Da zavrimo. Ponavljati energino da smo odlu

ili da delujemo najveom vrstoom, a posebno dj
nastojimo da ne potpadamo pod tue uticaje.
7. Depresije izazvane sluajnim prilikama
Najpostojaniji karakteri padaju i, na nesreu
ostaju ponekad slomljeni nekim naglim i bolnim do
gaajima. Smrt izuzetno voljenog stvorenja, nepri
jateljstvo koje poniti plodove dugotrajnog rada
pustoenje kakve teke bolesti koja poremeti ravno
teu, obaraju sranost i unitavaju bioloke izvor
energije. Poimanje nepopravljivosti pogaa utolik(
jae to ono unapred odbija svaku mogunost rea
govanja. ta suprotstaviti stranom uzdahu: "Nit
mi ne moe vratiti to to sam izgubio?"
ta e ostati od uloge moi volje kad se iscrp
sam izvor iz koga je ona svakog dana izvlaila nove
snage ostavljajui duh u stanju inercije. ovek i
slinim trenucima oseti paraliuu nemo pred ne
znatnom teinom svoje volje u poredbi sa slepon
surovou neizbene katastrofe. On je tu, prostr
pred ruevinama onoga do ega je najvie drao na
ovome svetu, a okolo njega - velianstven
ravnoduan, produuje da se vrti hladni mehanizarr
vanjskog, svakidanjeg ivota.
Ovde je potrebno da savetujemo svog itaoca
onako kako bi to inio najdobronamerniji psiholog
Neka bude uveren da najovenije saoseanjej
nadahnjuje ono to sledi.
- Va gubitak je beskrajan, neizmeran, gorinaj
prevazilazi snagu vae due, ini vam se da cd
vae postojanje odsada proticati bolno i bedno uj
40
l

jednom praznom svetu bez ikakve privlanosti.

elite li, barem, da umanjite intenzitet vee patnje?
Onda odluno, preduzmite sledee mere: udaljite se
od svih onih koji dobro poznaju nesreu to vas je
snala smatrajui se obaveznim da vam o njoj
govore sa saueem. Ne nasedajte demonu ekspanzivnosti. Ne govorite o svome stanju i prikrijte
briljivo tragove koji ga odaju. Da smirite uzbuenje
svojih misli ostanite duge sate nepomini, usamljeni
u kakvom mirnom mestu, daleko od vaeg uobiajenog boravita. Moete da promenite raspored
nekih stvari u svome apartmanu da ne bi u vama
izazvale bolna podseanja. Potraite vidike, spektakle, stvari koje su vam bile nepoznate. U prvo
vreme, bar izbegavajte da razmiljate i mudrujete o
onome to e se dogoditi, iz toga izlei. Naprotiv,
izmiljajte to je mogue vie zanimanja. Posvetite
posebnu panju svom organizmu i ne proputajte
nijednu priliku da postupate tako to ete podravati i ojaavati svoju vitalnost.
Koncem nekoliko dana utisak moralne anestezije
zamenie bolnu estinu prvih trenutaka. Bie to
onda pravi trenutak da pozovete u pomo svoj
razum, da reorganizujete svoju egzistenciju. Ako
ste materijalista, pozitivan duh, pomisao na borbu
za ponovno stvaranje okolnosti analognih onima iz
koji se raa srea izvesno e vam sa smekom
izai u susret. Jeste li, naprotiv, jedan od onih ije
e opservacije poi pravcem verovanja u posmrtni
ivot i nunost iskuenja u ovozemaljskom ivotu
zarad
_ krajnjeg cilja na nebesima, iroko polje
razmiljanja koja daju osnaenje otvoreno je pred
vama.

41

8. Navike
Po jednom dobro poznatom fenomenu auto
matizma, putem navika stvaraju se potrebe, stvarni
nepotrebne ili tetne, prema ijem se zadovoljava
nju strastveno tei. Antagonizam izmeu razboritoj
miljenja i automtizma najbolje se moe osvetliti n,
primeru toksikomana koji zna da droga to je upo
trebljava nanosi njemu samom patnju, koji eli
prestane da je upotrebljava, ali ne moe odole
nesavladivom iskuenju. Izgleda da to je neki
grenost opasnija to je i ilavija i da na izvesnorr
stupnju obuzetosti postaje i neizleiva. Dotle doi
bolesnik sauva stav da je korisno da je se oslo
bodi, ozdravljenje ostaje u najmanju ruku mogue
jer to uvianje, na ispravan nain vaspitano i oja
ano, prikupi uskoro dovoljno svesti za suprotstavljanje navici, metodom protivtegova.
Volja, premda esto nemona da poniti otisal
nekog automatskog pokreta, utvrivana tokom me-i
ei i godina moe ukloniti problem dosta brzo ma c
emu da se radi. Takoe, prvi zadatak za posma'
tranje u slinom sluaju - treba li tvrdoglavo odbijat
i najmanju sumnju o ishodu borbe u kojoj smo anga
ovani. Ne ovladava se odmah utiscima obeshrab
renja koji mogu da se pojave, ali ih treba uzeti z
prolazne i rei sebi da e im uslediti jedno borbene
duevno rapoloenje pre nego li postanu dugotrajni.
Drugo, oslanjajui se na elju za nadvlada
vanjem koju osetimo, valja koristiti periodini pole
to ga donosi povratak te elje, da bismo zamislili
konkretnom obliku ive, tane dobrobiti koje e
proizai iz susprezanja navike o kojoj se radi. Nek
pua, na primer, kome puenje izaziva glavobolje
42

tekoe pamenja, malaksalost, vidne poremeaje i

slino, provee jedan ili ak dva sata u zamiljanju
sebe kao sasvim drugog oveka koji prema duvanu
osea samo ravnodunost, koji radi bistrog duha i
bodrog tela, jede sa apetitom, varei savreno,
oseajui se vedrim i raspoloenim, uspevajui u
svojim poslovima, privodei sjajnom kraju neki izuzetno koristan radni poduhvat i tome slino, i tome
slino. Zamiljae i to da upranjavanje opasne vezanosti koja mu je tako draga, izaziva u njemu
nesavladljivo gaenje i ak muninu.
Uporedo sa tom metodom ovek ne sme zaboraviti da svoju volju pokrene preko nekih ve opisanih postupaka - na primer, gospodarenjem nad
impulsima.
Zatim e on pokuati da smanji dozu, da redukuje periodinost potrebe, pomaui se odgovarajuim razmiljanjima, analognim onim to smo ih
ve opisali, ili, isto tako, sa onim izvuenim iz njih
na osnovu druge vrste zadovoljenja.
Upranjavanje opte higijene 'i kontrole sna o
kojima smo raspravljali u prezentiranom poglavlju,
dovoljni su da se uniti najvei broj navika.
Najzad, u retkim sluajevima kad isuvie deprimirani bolesnik nije u stanju da sam sprovede svoje
leenje, on moe potraiti pomo u heterosugestiji
ija je dobro poznata efikasnost sjajno pokazana u
brojnim ogledima dr Berilona na golemom broju toksikomana i perverznih osoba.
Neki roak, prijatelj, podstaknut eljom da bude
koristan, moe da isproba efikasno sugestivnu me-

43

todu. Oni e u mojim prethodnim delima na tu temi

pronai sve potrebne upute za to.
Po pravilu se neka rava navika lako stie. St<
ga je korisno briljivao izbegavati sve to moe
vesti do nje. Radi obezbeenja da jedna takva fatalna tiranija nije na putu da se rodi, ispit samo
sebe nudi najbolje garancije.
9. Mir
Ljutnja, iznerviranost, uzbuenje imaju najtetnije efekte. Oni su istinski vampiri nae nervne
snage. Pod njihovim delovanjem, razbor se gubi,;
jer zlovolja koja se obavezno pojavi u takvim sluajevima vue u nepromiljena reenja. tavie, volja;
ne uspeva da se izrazi sa postojanou ako je u
toku nekoliko sati bila rtva jedne takve grozniavosti. Kako ovladati stamenim mirom koji se odupire
brojnim razlozima uzbuenja? Prvo, ne teiti se
verovanjem da ti uzroci mogu biti uniteni. Najsreniji ivot ne moe biti poteen protivrenosti, neprilika, iznenaujuih deprimirajui!! stresova. Uravnoteen ovek im se odupre i blokira tri etvrtine
njihovog dejstva na nerve, doekujui ih sa mukom
vrstinom, uzimajui ih kao legiju pigmeja, liliputanaca, usred kojih se valja mirno ponaati. Sticanje
mira, prema tome, proizilazi iz duevnog stanja koje
karakterise odlunost da ne dozvolimo da nas uznemire prilike i neprijatnosti. Kad pristigne neka od
ovih poslednjih najbolje je zabraniti svako spoljanje
pokazivanje prvog utiska koji vam se namee
-inhibicija laka za one koji su ve smogli snagu da
kontroliu svoje impulse, sluei se prethodno datim
44

uputstvima. Eksperimenti hipnoze pokazuju tesnu

korelaciju izmeu ponaanja i mentala koji iz njega
sledi. Vladati sobom sauvati masku neuznemirenosti vodi do toga da sauvamo i psihiku stabilnost. Poto je prvi ok "inkasiran" na flegmatian
nain, postaje se gospodarem svoje energije za
obraun sa uzrokom iznerviranosti koji nas je
nekada obuzeo putem tanog tumaenja, da bi mu
se konano suprotstavili efikasnim postupkom. Akumulacija nervne snage smanjuje, uostalom, postepeno osetljivost na razliite inioce duhovne jarosti.
Ali specifino sredstvo za teskobu, strah, nervozu u
svim oblicima, jeste duboko disanje, zvano abdominokostalno, koje se upranjava ovako kako sleduje. Oprueni, glave u visini tela, poto smo oslobodili grudni ko svakog odevnog pritiska, udiemo
polako vazduh sve dok grudni ko, podrazumevajui u to i vrhove plua, ne bude zategnut onoliko koliko je to mogue, drugo - naduvati abdomen
inei da udahnuti vazduh pristigne u najkrajnje
delove plua. To naduvavanje se mora vriti postupno i zaustaviti kad stomak bude potpuno zategnut.
Izdiemo tada prilino brzo nagomilani vazduh ponavljajui tu vebu jednom, dva, deset puta. Neki
autori preporuuju obrnuto, to e rei zastupaju stav
da treba poeti sa snanim irenjem abdomena,
zatim gornjeg dela grudi. Drugi savetuju uzastopno
ponavljanje u vie puta tokom jednog istog udisaja,
prelaenja vazduha sa vrhova na abdomen, zatim
sa abdomena na vrhove. Svi ti postupci imaju istovetan uinak jer oni zadovoljavajue ispunjavaju
svoj zadatak koji je u tome da se smanji stezanje
solarnog pleksusa skopanog sa svim emocijama.

45

Dnevno upranjavanje abdominokostalnog disa^

nja, ne trajui due od etiri-pet minuta, spreava,
predupreuje korisno deprimantna stanja. Primenjeno u istom asu kad se oseamo zlovoljni ili
zastraeni, ono brzo raspruje uzbuenje. Koristi
se sa uspehom protiv straha koji se moe smatrati
za najdepresivniju i najneprijatniju emociju.
Prethodno smo videli da svaka ideja, naroito
ona to se dugo zadrava u polju svesti, tei ka
tome da se ostvari. Takoe, dok se trudimo da povratimo ili zadrimo svoj spokoj, naroito na nain
disajne vebe to smo je izloili, dobiemo razumljivu podrku ponavljanjem tvrenja kao to su: Ja
sam miran, spokojan, neuznemiren, ili: Moja volja je
snana, odupirem se smireno toj neprijatnosti, ili
jo: Neu dozvoliti da me to uznemiri. Malo je vana formulacija, vano je da bude jasna i pozitivna.
Dobro je pratiti je odlunim sledom razmiljanja.
Ispitati, na primer, uzrok povrede na nervnoj bazi
koju trpimo, istraiti ime joj se moemo suprotstaviti, resiti da se to uini, i, ako se oseamo
obezoruanim, hladno to razmotriti, rei samom
sebi da e se ona ublaiti ako odbijemo da se na
njoj zaustavimo, zatim preneti svoje misli na neki
drugi predmet.
"Jeste li ve prisustvovali", kazali smo u jednom
od svojih ranijih dela, "odobravajuem prizoru,
primeru koji daje neki biznismen zaokupljen poslom <
u trenutku kad mu sekretar, korespondent, telefonski poziv, stave na znanje da ga je zadesio kakav
"maler", da ga je upravo nadigrao neki konkurent,
da se neki uas odigrao u njegovim fabrikama ili
skladitima?" On se ne uzbuuje. Izgleda jedva
dirnut. On stupa u akciju, odreuje mere za ubla-

46

avanje za svoenje posledica na minimum. Za

vreme jednog kratkog perioda sve njegove sposobnosti ine se usredsreene na lou vest. Poto
je stavio u funkciju sva sredstva s kojim raspolae
bezmalo ravnodunim.
Kao i za ouvanje svog mira za vreme nekog
materijalnog gubitka, upotreba dubokog disanja je
nezamenjiva kad se radi o tome da otklonimo
deprimirajue dejstvo neke emocije. Dva ili tri pokuaja uverie u to one koje mui laka zabrinutost i
koji se esto oseaju uplaeni mogunou neuspeha, bolesti, gubitka ivota, patnje, sa kojima ih
opseda njihova mata. Praktikovanje regulisanja o
kome je re, navika da izanaliziramo svoje utiske,
otkrivaju nam da veliki broj frka proizilazi iz istih
fantazija, postaje se svestan jalovosti veine njih i
svakog dana se oseamo sve manje podloni
njihovom delovanju.
Bilo umesno ili neumesno da se uzbuujemo,
ouvajmo svoju mirnou da bi sva duhovna energija, kojom raspolaemo, ostala na raspolaganju
naim delatnim sposobnostima. Jedan jedini voljni
napor, makar bio najsilniji, nije uvek dovoljan da
suspregne emotivnost istog momenta kad nas je
spopala. Upravo zbog toga oni koji ele da uspostave u sebi stalan spokoj moraju, pre svega, da se
potrude najbolje to mogu da upranjavaju upute
date u prethodnom poglavlju i u prvim paragrafima
ovog poglavlja da bi ojaali svoju psihiku energiju.
Sve kad jedan pokuaj vladanja sobom ne donese potpun uspeh, on nita manje nije plodan sam
po sebi jer olakava sledei i pripomae stvaranju
navike odupiranja.
47

Dolazi do jednog trenutka kad svi razbacani

-nedostatni - napori koji su izvreni donesu vrli
osetljiv skupni napredak. Primer kapljice vode koj;
na na kraju iskopa peinu u kamenu, moe s
savreno prisloiti razvijanju volje. Koliko god bili
slabe reakcije kojima smo se suprotstavljali, m,
koliko beznaajan bio njihov trenutni uinak, pos
matran odvojeno, one polagano, ali sigurno, menja
ju mentalnost i zavravaju ranije ili kasnije time di
naine karakter onakvim kakvog smo najvie ele
da imamo.

48

Tree poglavlje

KAKO STEI SAVRENU

SIGURNOST

1. Oseati se ugodno u svakom drutvu

eu osobama koje vae za samopouzdane

mogu se izdvojiti dva tipa. Jedan, po pravilu
robustan i ne naroito suptilan, ima spontanu, prirodnu sigurnost, drugi, protivno tome, izgleda, kao
da poseduje razborito samopouzdanje, slui se
razboritou smiljeno, rasudno. Mi pretpostavljamo stidljivosti i neodlunosti uroeno dranje prvog
tipa. Ali promiljena nepomuenost, stekne li se,
ostaje prirodno nadmona.
Najbojaljiviji ovek, ako prieljkuje najpotpuniju
nepomuenost, bude li odluan da postane sposoban da se udobno i ugodno osea ispred najuglednije, najvee linosti, kao u prisustvu svojih roaka, ve ima u samom sebi, u latentnom stanju, za to
neophodnu mentalnu snagu. Pokazaemo u ovom
poglavlju kako se moe pretvoriti u stvarnost elja
za samopouzdanjem.

49

Pre svega, valja imati na umu da osnova togi

svojsta lei u psiholokoj uravnoteenosti. Stoga e
stidljivko, koji primeni naela izloena u drugom
poglavlju o organskom regulisanju, malo po malo
osetiti, kroz tu praksu, kako postaje manje podloan
tuim uticajima. Vladanje emocionalnim i ulnim
impulsima podjednako je upotrebljivo i za moralno
ozdravljenje. Najzad, kultivisanje jednog samopouzdanog pogleda, otvorenog i umnog izlaganja,
energinog stava koji e se svakodnevno praktikovati i uvebavati, razvie vrlo brzo ono stanje
psihike stabilnosti koje e ostati neokrnjivo ma
pred kim da se nalazimo.
2. Kultivisanje i upotreba pogleda
/

Veba br. 1: Stanite ispred ogledala i upravite

pogled na svoje sopstveno lice odraeno u njemu.
Fiksirajte taku smetenu izmeu oiju, u korenu
nosa. Napregnite se da odrite trepavice nepominim i da ne prekidate svoju fiksaciju u trajanju od
tridesetak sekundi. Zatim otpoinite trideset sekundi. Ponovite potom fiksaciju u trajanju od jednog minuta i odmorite se jedan minut. Kad ste to savladali
onda produite vebu na dva minuta. Tako uprar
njavajui postepeno fiksiranje neke take, bez micanja trepavicama, u trajanju od dva, tri, etiri, pet,
deset minuta, stii ete neizbeno do toga da to
moete initi bez tekoa i umaranja, a cilj ove
vebe bie postignut. Videete docnije koja je njena
korisnost.
Veba br. 2: Stanite ispred neke crne, ili, barem
tamne, zagasite, povrine. Kao i u prethodnoj ve50

bi, drite oi otvorene i upravljene bez micanja.

Ali, osim toga, napregnite se da rairite oi vie no
obino i nastojte da odrite njihove konture lako
rastegnute. Moe se smatrati da ste ovladali tom
vebom kad vam uspe da je produite na trajanje
od desetak minuta bez napora.
Veba br. 3: Nastojte da proitate svakog dana
po stranicu neke knjige, bez micanja onim kapcima; to e odrati u dobroj formi sposobnosti
fiksiranja razvijenu prethodnim vebama
Ove vebe ine oi intenzivno izraajnim, opinjavajuim, jasnim, blistavim, mladenakim i uvevaju obim trepavica. Pogled razvijen prema naim
uputstvima impresionira i zarobljava sam sobom.
Jo vie, on donosi jedan nadmoni snani uticaj
koji valja iskoristiti na sledei nain: od trenutka kad
susretnete neku osobu i svaki put kad uzimate re
gledajte vaeg sagovornika fiksno u koren nosa
izmeu oiju. Da bi ostao fiksiran, va pogled mora
ostati miran i blag. On mora izraavati autoritativnu
ljubaznost. Sve vreme dok razgovarate s nekim,
gledajte ga na taj nain.
ujete li, na primer, da se daje odgovor na ono
to ste vi rekli, prestanite da fiksirate gore oznaenu
taku i pomerite lako svoj pogled udesno ili ulevo od
te take, kao radi to paljivijeg sluanja. Kad
ponovo preuzmete re upravite opet pogled u koren
nosa osobe kojoj je upuujete. Posluite se ovim
postupkom svagda kad elite da ne podlegnete
ubeivanju od strane drugih.
Upranjavanje naznaenih postupaka automatski uveava pouzdanost. Ti postupci omoguavaju
da se "ostavi dobar utisak". Otvoren i izravan pogled

51

izraava, u uinku, ispravnost, lojalnost, dok kole

ljiv pogled, "ispod oka" pokazuje po pravilu pr
predenost, a mrdanje svedoi o neodlunosti, otki
vajui labav karakter. Najzad, ako na oi gledam
kao na izvore psihikog zraenja, kao poiljaoc
onog nevidljivog uticaja ija je najea mar
festacija spontani prenos misli, razumee se s\
dobrobiti to ih gore piani pokusi obezbeu
onima koji se daju na njihovo izvravanje.
3. Glas i re

To to vi elite izraziti bie uzeto u obzir u oni

meri u kojoj va glas, dikcija i izgovor budu prijat
onima koji vas sluaju. Neki prijatni glasovni kvalit
ne dopada se svima, ali glas se uvek moe pr<
vaspitati putem vebanja. Preporuujem svima kojjj
to zanima da prou kurs kod nekog profeson
pevanja, strunog za tehniku "poziranja gli
Kakva god bila struktura vaeg glasovnog aparat
izvui ete, po cenu neznatne muke, najbolju m<
guu korist u svojakom pogledu - tebra i sonornos
glasa. Isuvie otar glas, na primer, pribliavaju!
se dreci i kriku vrea sluh. Nuno je prilagoditi e
tovanje zvuka prema medijumu i to je ono u e
se ogleda dragocenost znanja nekog strunja
Valja, takoe, ukloniti izuzetnosti - lokalni akcen
recimo, naroito ako se boravi izvan oblasti g
takav akcenat slovi za normalan. Dikcija ili isto
artikulacije nuno iziskuje, sa svoje strane, posebi
vebe. elite li da spoznate njenu vanost,
matrajte one sa kojima imate posla. Utvrdiete ka
suprotne uinke izaziva jedna re vrlo isto izg
vorena i ona nerazgovetna, jedva razumljiva.
52

io sam u jednom svom drugom radu, sistematski

niz save'ta za upotrebu onima koji su svesni njene
prave vrednosti, svesni injenice moi korektnog
izraavanja svojih misli bez najmanjeg lutanja,
istog i srezanog. elite li iz istih stopa zapoeti sa
obradom svojih vokalnih sredstava, itajte svakog
dana nekoliko redaka, izgovarajui suglasnike sa
izvesnom tvrdoom. Bdijte nad sobom tokom celog
jednog dana, ne govorite nikada vrlo brzo, niti,
osobito, na neki nepromiljen nain; govorite lagano, mirnim glasom, oslanjajui se na suglasnike.
Vae e reci ostavljati bolji utisak. Proterajte uzbuenje, grozniavost, Ijutinu, kolebanje, a takoe i
uzvike.
Svaka od reenica propisanih u drugom paragrafu prvog poglavlja kao formule autosugestije,
moe posluiti za obuavanje glasa. Treba u tom
sluaju naglas izrei te autosugestije jednim jakim,
odlunim i, vrlo energino, artikulisanim tonom.
Taj opit razvija ubrzano mo "verbalne sugestije"; on ini glas prijatno prodornim, a re vrlo
uverljivom. Ono to vi kaete utisnue se u duh
ljudi, upisati u njihovo pamenje i padati im na um
vie puta dnevno. Bie im nemogue da u celini
odbace vae tvrdnje, da ostanu savreno neosetljivi
na ono to ete im govoriti. Preuzimajui re izlagaete postepeno svoje stavove i to utoliko bre ukoliko ste spremni da vie povedete rauna o postupcima koje emo u daljem izlaganju prikazati.
Dok govorimo, valja da ostanemo smireni i da
nijednog trenutka ne gubimo iz vida krajnji cilj svojih
reci, tj. uinak koji ste eljni da izazovu u vaeg
sagovornika. Otklonite drhtanje glasa, kolebanje a
53

aptetenost; dajte dovoljno vremena

svakom slogu. Najuverljiviji naglasi
koji moete postii jeste onaj nedvojbeno spok<
no tona, ljubazno potvrdnog, to je izraz osol
potpuno pouzdane u ono to zbori. Treba da
ujete, da se razume razgovetno ono to kazujete
da se u vaim recima ne moe pronai nijedj
elemenat kadar da ih uini podobnim za odbac
vanje. Tako, neljubazni izrazi, uvredljivi, itd., ima
svagda uinak suprotan onome koji se eleo. Is
tako, valja izbegavati da izazivamo poriv ljutnje
biva kad prekidate odgovore to vam se upuuju
kad se dajete u uzvikivanje. Sluajte mirnog i n
osetljivog lica. Saekajte da vam sagovornik dovr
ono to je mislio rei. Potom odgovorite samopou
danim glasom, sluei se pogledom, fiksirajui
centar kako smo uprethodnim redovima prikaza
Ako na kraju susreta va stav nije prevagnuo, ak
sagovornik nije prihvatio ono to ste vi hteli, n
pokazujte ni najmanju nervozu - partija nije zav
ena. Posle sastanka, duh vaeg sluaoca bi
obuzet onim to ste mu vi rekli, i, ako dobro upra;
njavate nae upute, neizbeno ete doi do toga d
ga ubedite.
4. O dranju
Ve dranje, po pravilu, moe uiniti da vam s
ulije oseaj sigurnosti, ili da je postignete bilo di
njome ve vladate ili ne. Preporuujemo vam prv
da suspregnete sve svoje manire, gestove i impu
sivne kretnje, nervozne, nagle kojima smo svi nakk
njeni.
54

Valja takoe, umeriti sve izraajne pokrete i ne

davati vie od lakih znakova oseanja, iznenaenja,
veselosti.
Izbegavajte da skaete u sluaju pada nekog
predmeta, nekog naglog zvonjenja, ili da uzvikujete. Usklici, ma koliko oni mogli izgledati opravdani,
predstavljaju taktike greke.
Svaki neuredni gest odnosi arm, ak, svaku
dra postupka. Postoje ekspanzivne i impulsivne
osobe, koje se smatraju vrlo zabavnim i koje stvarno lako skreu na sebe panju, ali one nikad ne
sauvaju dugo svoj glas, jer ne ostavljaju nita vie
od najpovrnijih utisaka.
Crte vaeg lica moraju ostati pod vaom misaonom kontrolom na taj nain da va izraz pokazuje
neosetljivost. Ogledajte se u kakvom ogledalu. Mislite sukcesivno na, vedre stvari, alosne, odbojne,
uasavajue, ne dozvoljavajui svom licu da se gri,
ostanite neuznemireni. Ta veba e vam olakati
vladanje sobom u prisustvu drugih. Uskoro neete
trpeti uticaj onoga to vam se govori. Maska na vaem licu nee odraavati vae unutarnje emocije.
To e vama bliskim osobama, i svima onima sa
kojima dolazite u dodir, uliti oseaj potovanja prema vama, utisak o vaoj nadmoi.
5. Umetnost ubeivanja
Uveriti - to znai uiniti da se u duhu neke linosti rode ideje, oseanja, stavovi za koje vi elite da
ih ona prihvati. Svako se u ivotu trudi da se poslui ubeivanjem. Izloiemo vam najplodotvornija
naela da se na ljude deluje reju. Uinak tanog
55

pridravanja naih pravila bie da postignete 01

glednju nadmo nad svim onima koji za njih ne zn
ju. U prisustvu nekoga, koga ste potraili zarad "s
geriranja", nainiete ga prijemivim ovako: 1. Ukl
njajui sve to u njemu moe roditi elju da <
odbaci vau sugestiju; 2. Pripremivi njegov duh c
pretrpi eljeni uticaj vaih reci.
Radi toga treba, znai, izbei da se proizvede
najmanje neprijatan, iritantan, odbojan ili gnjav
torski utisak, jer e ta pogreka zacrtati neku vrs
osetljivosti podobnu da vaeg sagovornika nave(
na odbacivanje impulsa koje ste eleli da u njerr
izazovete. Opsedati bilo koga prigovorima, opra
danim ili neopravdanim, ispoljiti zanesenost, dati s
u vajkanje, upotrebljavati uvredljive reci, kukuma
iti, to je isto to i neutralisati dejstvo uveravanj
Pokazati zapovedniki ili, ak, kategorino ono
elimo - to je isto to i postaviti osobu kojoj $
obraamo u odbrambeni stav, podsticati je da s
otme.
Ne poriite nikada nijednu izjavu. Primite or
to vam se govori sa mirnoom. Nemojte imati i
gled nekoga koji ve ima protivno miljenje. Izrazi
mirno i utivo, ako je umesno, ideje protivne onirr
to su vam izloene i nikada ne navaljujte. Pusti
da razgovor ide svojim tokom i vratite se kasnije r
problematinu taku.
Ako vas neijr postupci ozlovoljavaju, ne poki
zujte to spolja niim doli recima punim mere i dost<
janstva. Ne pribliavajte se danu kad ete izgub
svoju igru. Ne iskazujte nikad svoje pritube. Prav
te se da ne drite naroito do naina sa kojim s
prema vama postupa. Pokaite dranje osobe

56

aurne u to da e postii eljeno, kojoj se ne hita,

upravo zato to se osjea sigurnom da e to postii.
Moete prigodi li se, izraziti va sud o postupcima
ije biste ponavljanje rado izbegli, ali imenujte
jedino injenice, ne komentariite ih, ne izriite
presudu. Takvim postupanjem vi ete duboko poremetiti vaeg sagovornika.
Ako paljivo razradite uputstva pod 2. i 3, okoristiete se nizom prednosti za sticanje prijemivosti, za pipravljanje ljudi da podnose vau re kad
je uzmete. Koja god bila stvar u koju nameravate
nekog da uverite, bolje je da ga ne pustite da sagleda tano vau nameru. Dok manevriete, usmeravajui neku osobu da deluje u eljenom smislu,
izbegavajte, znai, da ona oseti vanost koju vi
pridajete tome ta e ona odluiti. Govorite tako da
u njoj probudite raspoloenje koje e je dovesti
dotle da vam da zadovoljenje. Obraajte se razborito njenoj inteligenciji, oseanjima ili njenom interesu. Uinite da se rode utisci povoljni za va cilj.
Navedite je na to da misli da je ono to bi vam se
svialo da ona uini podudarno sa njenim sopstvenim idealima. Prevashodno traite prikriveni nain
da joj to dojavite; izbegavajte sve direktne aluzije,
jer ste duni da briljivo maskirate svoju igru.
Tvrdnja ponovljena vie puta, vodei rauna o
prethodno izloenim principima; drugim recima, uz
panju da se ne izazove ljutnja ili zlovolja, jeste mo
kojoj se niko ne moe odupreti due no na neko
ogranieno vreme. Unutranja pramena prethodi
promeni delovanja. Budite sigurni da va verbalni
uticaj ima svog uinka, svaki put kad ga upotrebite
saglasno sa uputstvima koja smo izloili. Uostalom,
ve smo fiksirali ta mogu postii osobe koje slede
57

predstavljeni metod: one nee dugo ekati na sve

uspehe. Tokom svakidanjeg ivota, upotreba je
nog kultivisanog pogleda, umesne reci i dobrog p
naanja, savrene kontrole stava i stavova razv
pouzdanje brzinom koja mnogo obeava.

6. Pripremanje kakvog tekog sastanka

Kad se postigne izvesna sigurnost u obini
prilikama, moe u najmanju ruku, doi do toga da i
osetimo manje ili vie nesigurnim pred izvesno
sastanka sa drugom osobom, bilo da se ona
teka
za
osvajanje,
bilo
da
priroda
nameravan( sastanka izgleda posebno osetljiva.
U slinom si aju, evo jednog proverenog
postupka da se p premimo za spokojno
govorenje.
Poto smo briljivo razmislili o predmetu razg
vora, o skoranjoj audijenciji, prijemu, proimaji
se eljom uspeha da ostavimo najbolji mogi
utisak, da doemo do ploda, da utiemo duboko r
osobu s kojom treba govoriti, potrudimo se <
predvidimo kakvo bi moglo biti njeno dranje, njer
primedbe, govorne pogreke i slino. Zamisliti <
se ve nalazimo u njenom prisustvu i da smo su
Ijeni sa predvienom tekoom.
Govoriti glasno, pravei odreene poze, polal
zamiljajui da vam odgovara nevidljivi auditorijur
Uzvraati nadahnjujui se idejama koje ste zab
leJIi u svom pamenju za vreme poetnog razrr
sijanja. Izlagati jasno tezu koju valja zastupati, je
nim pozitivnim tonom, pouzdanim, bez nepromil)
nosti i oklevanja.
58

Ta vrsta "ponavljanja", osobito ako je viestruka,

rasteruje zloudne osobine stidljivosti. Kad doe
trenutak stvarnog sastanka, sumnjivi dojam se
pojavljuje samo u beznaajnoj meri i raspolae se
sa mentalnom slobodom dovoljnom za uspeno
delovanje u eljenom pravcu.

7. Posmatranje karaktera
Spoljanje ispoljavanje volje pogledom, reju i
gestom nisu slini u svih pojedinaca. Stoga je
umesno upranjavati razlikovanje optih karakternih
svojstava svakog oveka, tako da u svakom
pojedinom sluaju moemo prilagoditi opti metod
koji smo ve prikazali. Ovde elimo samo da navedemo itaoca da posmatra one na koje namerava
uticati, kako bi se potrudio da otkrije njihove prijemive take. Vest maevalac, u poetku dvoboja,
dri se odbrambeno i puta da njegov protivnik
razgoliti svoji taktiku, svoju "igru". Kada se stupa u
kakav odnos, poinje neki sastanak, zainje parnica, navodi se, bezmalo, sagovornik na to da se
razotkrije, da pokae ta mu je vano, ta smera,
ono to je izuzetno dragoceno po stvar, obraajui
mu se recima koje nemaju neposredne veze sa
samom stvari koja je u pitanju, ali ija je priroda
takva da ga pokrene u napad. Tek poto je tako ispitao vrednost svog protivnika, iskusni ratnik prelazi
u napad.
Dok sagovornik govori pripravljaju se sugestije
koje se nameravaju iskoristiti, nametnuti. Vrlo esto
sluajui "drugog" vi osetite da bi ovaj ili onaj argumenat to ste ga hteli upotrebiti imao nepovoljan

59

uinak, a da je, protivno, onaj drugi, na koji niste

pomiljali sam sagovornik oznaio kao najefikasnij
Svagda ete biti u prednosti, budete li povi
rauna o optim idejama osoba sa kojima ima
posla. Svako formira o ivotu, politici, profesionj
nim problemima, nauci, umetnosti, ljudima i sval
danjim stvarima, manje ili vie nepromenljiva rt
ljenja. Zajednica smrtnika se lako daje navesti <
prikae svoj nain gledanja u toj ili onoj oblas
Ako znate izazvati u drugih tu slabost, to vam da
mo iz koje treba izvui korist. Miljenje treeg
neemu drugom, ije sticanje ne iziskuje posebr
strunost, dovoljno je, gotovo uvek, da se dobi
dragocne informacije o njegovom mentalitetu. Vid<
smo, povodom ekspanzivnosti, da govoriti sa impi
sivnom ivou smanjuje rezerve nervne snag<
Navodei druge da se troe na taj nain, dok ih
sluate sa izgledom zainteresovariosti, ne samo c
e vas obavestiti o njihovom nivou, nego ete ti
putem umanjiti njihovu otpornost koju su u stanju d
suprotstave vaem metodu ubeivanja.
8. Ne dati se dekoncentrisati
Posvuda se susreu osobe ijj izgled, manir
reci, izgledaju vesto reirani da bi "imponovali". te
veliajne fasade nae se katkada stvarna gospe
darea energija; ali, jo ee, te impresivne mask
prikrivaju znaajne slabosti. Radi li se "o vrston
oveku" pokaite se hrabro bez zazora i vrlo odre
eno - njemu ete se svideti. U protivnom, ne ispo
ljavajte kolebljivost i ostanite neosetljivi pred, svin
postupcima stavljenim u pogon zarad uticanja

60

vas - videete kako va sagovornik gubi korak,

zbunjuje se, pometen time to se naao licem u lice
sa nekim nad kojim nije imao nikakvog upliva.
Ako intencije, koje otkrijete u neke osobe, izgledaju vrlo razliite ili, ak, suprotne od onih na koje
ste raunali, ako ona ispoljava neki nepredvieni
sastojak koji vue u propast ono to ste vi iskombinovali, vladajte sobom, ne izdajite svoje utiske i traite, ne gubei vremena, kako da, uprkos svemu,
ostvarite ono to ste imali u vidu.
Ispitajte po dva puta neki argumenat koji vam se
suprotstavlja onda kad vam se ini konanim
-devet od deset puta on je preuvelian da bi vas naveli da popustite.
Pred kakvom tekoom ili upornim otporom, ne
pustite da vas isuvie lako obuzme potreba poputanja; oduprite se, istrajte.
Kultura smirenosti, flegme, spoljne neosetljivosti,
silno pomae odupiranju raznovrsnim utiscima sposobnim da nas skrenu sa poetnog odreenja.
U raznim profesijama, kao to su posrednitvo,
novinarstvo, reprezentacija - i uopteno uvek kad
se radi o pristajanju nekog treeg - istrajnost vredi
zlata. Zakljuivanje veine poslova, ne odvija se
bez neke vrste potajne borbe protiv neodlunosti,
sumnje, inertnosti kupca ili klijenta. Ako li ovaj poslednji uznemiri podstrekaa svojim ponaanjem, to
je stoga to tome nedostaje psihika stamenost.
Njegov zadatak je da ouva vrsto svoju nameru da
prevagne svojim miljenjem i, da navede osobu
kojoj se obraa da se odlui pozitivno. Naglost,
neljubaznost, vidljiva ravnodunost ne dekoncentri-

61

su ni na trenutak onoga koji je usavrio svoju volj

Spreman je da se suoi s takvim preprekama. Zn
tano kako da ih "preokrene". On se pretvara da
priklanja smeei se, govori za as o neem
drugom, a ne onome to ga zanima; vraa se ve
na to posrednim putem. Prilagoava se karakter
svog sagovornika i, ako se s njim sukobi u neki
taki, on se povlai da bi postigao saglasnost
nekoj drugoj.
Ako ste ispunjeni potpuno idejom koju teite d
izloite, sauvaete i pred najkolebljivijim, najodbo
nijim, najnepristupanijim prvobitnim impulsom, ne
okrnjenu volju da dobijete zadovoljenje. U trenutk
kad je potekao razgovor, usredsredite sve svoj
sposobnosti na jednu jedinu tenju: da postignel
uspeh. Ma ko da vam protivurei, uvajte izgle
prijatnosti. to su primedbe koje vam postavlja pi
nije nestrpljenja, nehaja, nerazumevanja, to vis
valja da su umerene prve reci kojima ete mu odgc
voriti. Kasnije, imate vremena da mic po mic razbo
rito opovrgnete stavove vaeg sagovornika.
U intimnom ivotu, kao i u poslovima, esto s
mora koristiti diplomatska istrajnost da bi se trijurr
fovalo nad duevnim raspoloenjima koja mi elim
da promenimo u onih to nas okruuju. Sledimo
naela uveravanja, neemo se posluiti otrinorr
sarkazmom, zapovednickim tonovima da bismo ste
bolje uspeli, nego time to emo se prikazati kaki
razmatramo paljivo, kao da se radi o naem vlast
tom miljenju, ono to emo sluati od drugoga. Po*
to smo na taj nain stvorili prijemivost, menjam
malo po malo raspoloenje osobe s kojom govoj
rimo, pokazujui smireno sklonost da gledamo n^
62

tue stvari kao i na svoje, ne proputajui da pribavimo iz toga dobrobit.

Ali, ne valja jasno odbaciti ono to vam se tvrdi,
ono to vam se predlae, jer e to proizvesti raanje
tvrdoglavosti, ljutnje, nerazumne odluke da vam se
prua otpor uprkos svemu.
Vraajui se pitomo, umiljato vie puta na isti
predmet, nikad ne pokazujui da nameravamo da
nametnemo bilo ta, doveemo i najtvrdoglavije do
toga da razmisle i odlue onako kako smo im mi
sugerisali.
9. Obuavanje pouzdanja
Stidljivost se ini bezmalo normalna u mladih.
Ona brzo iezava posle nekoliko godina svakidanjih odnosa s drugima. Karakter se omuevljuje i,
posle nekog vremena "borbe za opstanak", mladi
ovek, koji je donedavno crveneo i zbunjivao se, postaje smeo i okretan.
Nailazi se dosta esto, meutim, na zrele ljude,
strune u svom pozivu, kultivisane, energine u
izvesnim ivotnim uglovima, ali nesposobne da se
odbrane od nekih oseanja smetenosti koja ih pokoe im se nau u nekoj sredini na koju se nisu
navikli.
. S druge strane, samopouzdanje veine nas, budui da je razvijeno samo za izvestan broj okolnosti
koje nam je ivot ponudio, smanjuje se u manjoj ili
veoj meri u specijalnim sluajevima.
Svako bi mogao oznaiti poduhvate koji mu najtee padaju da ih obavi, kategoriju osoba pred koji-

63

ma je najsmeteniji, dogaaje koji bi ga, dogode li s

bacili u najveu konfuziju i svako moe naprav
sport od sueljavanja sa svakovrsnim tipovima pri
blema.
Postoje uostalom razliita vebanja namenjen
tome da jednostrano razvijaju samopouzdanje.
primer, obraanje publici, govor ako se ukae pri
ka, upranjavanje osnovnih vebi hipnotizma u sti
nju bdenja, na neiju linost, dranje pred zru
ajnim, vanim osobama, ili za podsticanje obini
smrtnika na sklapanje poslova, na neko delo, nek
uenje i slino.
Oni to, i pored upoznavanja sa uputstvima s
dranim u tri prva poglavlja ove knjige, ne uspeju d
nadvladaju svoju stidljivost, ne smeju da se obei
hrabre, nego da stave u prvi plan svojih preokup
ija sticanje pouzdanja.
Pod dejstvom faktora morbidnog tipa u nael
dobijenih putem naslea, veliki broj osoba oba pol
umnih i kulturnih, pate od malodunosti koja j
istinski bolesna tako da njihovi energetski izvoi
ostaju ponekad nedovoljni da im pomognu, uprko
ponovljenih napora. ak i u normalnih autosugest
ja - bojaljivost, strepnja od neuspeha, poimanj
nunosti da se u nekim trenucima izvue maksimun
iz njihovih talenata, prisustva duha, dovoljni su d<
se rodi i produi istinska kriza uasa. Trema peva
a, muziara, glumaca jeste najfrapantniji primer.
Saveti i lino angaovanje nekog merodavno
lekara, psihologa, hipnotizera ine se neophodnim
takvim sluajevima.

64

Ponovimo, okonavajui ovo poglavlje, da najmanje iskuenje olakava uvek idue. Videli smo
Nude stidljive do te mere da su putali da se otete
njihovi lini interesi zato to se nisu usuivali da
kau "ne", kako se bude i stiu dotle, za samo
nekoliko nedelja, usvajanjem ovde datih uputa, da
postignu savrenu slobodu reci, postupanja i u
najteim sluajevima.

65

etvrto poglavlje

KAKO ORGANIZOVATI SVOJU

SUDBINU

1. Volja, karakter i sudbina

eza izmeu izveshg broja uzroka, isuvie br

nih da bi o njima mogli imati jasnu sliku u
svei predodreuju svakog od nas manje ili viie
srer Uprkos onom to bismo hteli biti, spoznati,
ime stei, bivamo ogranieni i spreavani,
uskrae Nae sposobnosti, umea, sklonosti,
radna materijalna sredstva koja nam je udes
dodelio, si dina u kojoj smo se nali - jesu isto
toliko povol elementi, koliko i prepreke naim
enjama. Sud ni koju bismo eleli, suprotstavlja
se ona koju na diktiraju poetne okolnosti.
Bolje ili slabije naoruani za odgovor, vidin
sebe smetene usred prilika na ije stvaranje nai
volja nije imala nikakvog uticaja, i ija promena
veinu od nas izgleda postupak toliko imperativi
da se smatra za ludost ako im se pasivno po
vrgnemo.

66

Osmotrimo nekoliko individua. Jedan, poreklom

! jz skromne porodice, dolazi u svet obdaren ponaaniem koje se bez muke razvija u dopadljivost - ono
mu donosi sjajnu budunost, ponekad popularnost i
slavu zavisno od koristi ili prijatnosti koje on pribavlja svojim sugraanima; drugi, ma koliko da
poseduje, u latentnom stanju, talenat dopadanja
-ali kome'je potrebno nekoliko godina specijalnog
obuavanja da bi dobio vrednost, nema vremena i
sredstava za to i odvegetira tokom celog svog
ivota; neko trei, prisiljen na siromaniju egzistenciju zahvaljujui svojim skromnim sredstvima
pati u najmanju ruku zbog kontrasta svog jednolinog ivljenja sa neijom blistavom karijerom; etvrti,
nadmono kvalifikovan, trpi stalni pritisak nekog
bolesnog psihikog stanja. Vie no po pravilu u
trenutku kad se poinje misliti svojim spostvenim
umom, u trenutku spoznavanja dvojnosti aspiracija
svoga "ja", u okovima ne-ja i impulsima koji prethode buenju linosti, jedna elja se ispoljava u tri
oblika u dubinama intimnog bia: tenja prema
boljem postojanju, prema harmoninim okolnostima,
prema to veem obimu saznanja.
Volja individue, zatvorena u tesni kavez svoje
sudbine, raskovae njene reetke pod uslovom da
se pridrava pravila za koje ova knjiga eli da da
direktive. U prvom redu, trud valja smatrati kao najsigurnije i najneophodnije oruje, i biti potpuno
uveren da prvi korak prema preokretu sudbine mora
biti nainjen radei na menjanju samog sebe. "ivotni dogaaji, kae Emerson, izbijaju iz istog stabla
kao i karakter". Mi smo traili, u onom to prethodi,
aa pokaemo mogunosti upravljanja samim sooom, razvijanja svojih korisnih delatnosti, umeka-

67

vanja impulsa - proizvod atavizma, vaspitanj

peata prvobitnih uslova. Smatramo da je ital^j
dovoljno odmakao na tom putu; on ne moe usvc
ono to e uslediti, a da se ne naini u izvesnoj m
gospodarem svoje linosti.

2. Zdravlje
Efikasnost linog delovanja na sudbinu meri
intenzitetiom i umenou napora za koji smo
sobni, koji se ispunjava dovoljno ako fiziko zdrav
dopusti da se to poeli. Tako e se ovek koji
da postigne uspeh, privii, pre svega, da uspost
neophodne uslove za organsku ravnoteu. U dr
gom poglavlju mi smo naeli taj vani predmet
potvrujemo slaganje iskustva sa onim to se tar
ita. Znai, oni ije se opte stanje sastoji samo
( nepoudnosti, izvesne slabosti, periodine deprej
vnosti, moraju se,povratiti na prethodno poglavlje
posvetiti mu najsavreniju panju; za nekoliko ned
lja uoie vidljivu regulisanost svojih funkcija. N
stavljajui da se pridravaju propisanih pravil
poveae svoju mo. Doktori: ele, Miso, Strate
de Sermen, Menikov i drugi su pokazali
-notornim primerima - da izuzetna starost ostavi]
netaknutom, ak i poveanom, inteligenciju onih kc
su izbegli intoksikaciju.
Na nesreu, dete nosi esto od roenja jedan
vie felera fizioloke prirode to utie na njegov
vot od poetka do kraja. Kao to, sa druge strani
organizm reaguje spontano protiv svih nasrtaja
ravnoteu, ako se podstie dobro smiljenom hic
jenom mo smoleenja, veina bolesti biva i

68

Saaljenja dostojne zablude, nepriline u naem

veku toliko ponosnom na svoju prosvetljenost, vode
veinu onih to boluju, da dejstvuju na nain koji
pogorava njihovo stanje, onda kad zamiljaju da
ga poboljavaju. Obraamo se ovde itaocima
maltretiranim od strane atavizma i eljnih da uklone
unutarnje uzroke koji sputavaju njihovu volju.
Hemijski medikamenti upravljeni prema efektima
povrede ili poremeaja, zaustve ih za neko vreme,
ali ni u emu ne lece njihove uzroke. tavie, ako
ih i ublae trenutno, njihovo unoenje u eludac
raa nove poremeaje.
Samo je metoda naturalizma, ija se osnova
sastoji u podizanju vitalnog tonusa i obezbeenju
neophodne energije za mo autoreakcije, ono to
smo gore opisali i emu se moramo okrenuti. Racionalna ishrana, iskoriavanje biljnih osobina,
vazdune kure, mehanika terapija, magnetna terapija - to su pravi obnovitelji oslabelih, iscrpenih i
preoptereenih i najbolji menjai svih poremeenih
funkcija.
U sledeem poglavlju pokazaemo kako se volja
izravno upranjava na tkivu, na svakom organu i na
funkciji svojstveno svakom od njih.
Nijedan bolesnik ne sme se, a priori, smatrati za
neizleivog. Sigurni smo da bismo zaudili dobar
broj njih kazavi im da najbolji lekar koga bi mogli
nai nije niko drugi do oni sami. Simptomi koji ih
mue pruaju im dobru osnovu da dobro razumeju
sv
oj sluaj, savetujui se sa nekim medicinskim
zbornikom. Pod uslovom da se podvrgne odgovarajuem reimu ishrane, svako moe mono
Pospeitii svoj povratak zdravlju. Neposredno, ovde
69

se volja pojavljuje kao prvi inilac ozdravljenja, bu

dui da je potrebna doslednost i postojanost u ide
jama, kako bismo se sauvali da ne uzmemo
jednu tetnu supstancu. Strunjaci farmacije duguji
svoj uspeh u velikoj meri popustljivosti bolesnik?
uslovljavajui njihovo preputanje lekovima strogon
gastronomskom disciplinom. Mi smo uvereni da si
lekovitost tih raznobojnih flaica plaenih tovarim)
zlata, objanjava najvie verom, to jest, autosugesti
jom.
Svakoj bolesti odgovara ne smo specijalni rein
ve i naroita higijena u kojoj se pojavljuju raznovrs
na sredstva sposobna da poboljavaju funkcionisa
nje organa kojima su namenjene.
Obogatiti krv dodajui joj elemente hipotoksin
formacije, stimulisati ili umeriti ovu ili onu funkciji
na nain da se reaguje aero - hidro - mehano
magneto - terapijski, ojaati nameru i postojanos
puta ka ozdravljenju, to su, po naem miljenji
istinski lekovi. Oni nee nakoditi nikome od oni)
koji naprave ispravan pokuaj.
3. Plan akcije za menjanje sudine
ivot ljudi koji su svojim sopstvenim sredstvim
stigli tamo gde su hteli, pokazuje da je dominantni
crta njihovog karaktera bila postojanost istog cilja
nog duevnog stanja, kome su oni od poetka svoj
ivota podredili sve svoje druge tenje. To to st
takvi ljudi postigli ini se fantastinim. A, meutirr
njihovo delovanje bilo je vie jednolino, metodind
utanano negoli intenzivno. Njihov svakodnevr
trud, kako su ga sami opisivali svojim biografima
70

pije bio neumeren, grozniav, unitavajui kako ga

poneko zamilja, ve regulisan, smiren i vesto planiran.
Bilo bi smeno pretendovati na to da svaki
pojedinac, reen da kultivie red svog rada, postaje
jednog dana jednak onima predodreenim organizatorima na koje smo napravili aluziju, trgovci kao
to su Riel i Busiko, industrijalci velikog ranga kao
to su Karnedi i Rokfeler, umetnici, pisci, doktori,
vojnici, proslavljeni ija imena blistaju na pet delova
sveta. Ali ono to ostaje kao sigurno to je da neki
ovek, ma kako skromnih uslova i talenata, postii
e najvie od onoga to mu dozvoljavaju kvalifikacije, ako vodi rauna o jednom preciznom planu
koji sledi postavljeni cilj, u pogledu toga da promeni
svoju izvornu sudbinu i da je dovede malo po malo
do toga da se podudara sa njegovim idealom.
Romantiari gorko oplakuju kontrast izmeu
genijalnog pesnika koji pati od gladi u dronjcima na
nekakvoj ledenoj mansardi i trgovca ogranienog,
zasienog do presitosti, mirnog. Prvi nije mogao
proizvoditi regulisano kao drugi - razlika nejednakosti njihovog materijalnog stanja nema drugog
uzroka. Umetnik mora biti osloboen, putem drutveno-socijalne sreenosti, materijalnih briga.
Izmeu ta dva ekstremna sluaja, moe se posmatrati jo i primer pojedinaca koji vegetiraju iako
su posednici stvarnih talenata, zato to ih oni ne
iskoriavaju sa odlunom postojanou.
Svima je korisno da prihvate na metod: u
krajnjem pomanjkanju sredstava on pomae da se
Pn'dignemo, osvojimo, steknemo izvesno blago-

71

stanje, u izobilju prirodnih darova, on obezbei

trajanje uspeha.
Smatramo da je pasa iz naeg dela "Prakti
metod magnetizma" podudaran sa onim to
prethodilo:
, "Vrlo talentovani pojedinci kojima je uroeni dj
uinio ivot lakim i doneo im veinu zadovoljstav
za kojima oveanstvo tei, retko pomiljaju na i
da upranjavaju kultivisanje psihe. B,udui da im
sudbina bila naklonjena, oni ne oseaju elju da j
izmene tok. Njihova linost poseduje jedan ili vis
dobrih izvora ija im aktivnost doputa da laki
ispunjavaju dosta korisnu ili prijatnu ulogu, koja ir
pribavlja sve vrste dobrobiti. Njih je dobro poslui
vlastiti atavizam, ali oni su mu i veoma jaki dunic
Poto energija njihovog psihizma nije jednostrani
ona ostaje slaba i nitavna za sve to se ne ti
vrste posla za koji su oni predodreeni. Neki ume1
nik, pisac, inenjer, lekar, vetak opremljen spec
jalnim sposobnostima, voeni su samom lakoor
svojih uspeha u jednu moralnu*, pasivnost iz koj
moe proizii odvratnost ili unitenje njihove vredn
sti. Za jednog, ,mogla bi to biti neka strast kojoj 01
nehajno dozvoli da naraste u njemu i koja g
odvede do bolesnog stanja; za arugog, emoci
nalna rana ija e ga uspomena trajno sputavati n
unutarnjem planu; za treega, pak, neki finansijs
nazadak koji je nemogue otkloniti bez stavljanja i
akciju kvaliteta koje on 'nikad nije pomiljao d
razvije u sebi, itd., itd. Da ne prikazujemo najgore
vidi se ono to je zajedniko: neki izrazito sran
ova podloan nekoj enskici, vredan kapitaliste
nemoan da uspostavi autoritet u svom privatnorr
ivotu^neki korisnik debele sinekure, upropasti se, ti
72

igre,-pod podsticanjem iskrslih potreba; umetnik to

se iz ljubavnog oajanja preda toksikomaniji i tone i
psihiki i moralno; osoba iji se resursi smanjuju pa
danonono mui samu sebe da poseduje manje
luksuza i zadovoljenog samoljublja, i tome slino,
potruditi se - napregnuti - izgleda kao opti zakon i,
Oni kojima kao da sudbina nije dodelila nijednu
sposobnost vrednu spomena, imali bi veliku korist
od toga da razviju sve zajedno i da zagospodare
nad samim sobom."
Pomisao, namera, elja da se preobrazi vlastiti
poloaj, ako se promisli smireno, bez urbe, paljivo, budi u dubinama inteligencije gomilu korisnih
uvianja. Da bismo se u tom pravcu predali plodnom delovanju valja se najpre udaljiti od drugih,
zauzeti udoban poloaj i odrati se budnim kako
bismo zabeleili sve to nam padne na pamet.
Mentalno uporeivanje svoje linosti sa onom
prema kojoj se tei, elemenata svog aktuelnog
poloaja sa dobrobitima koja se ele stei, nadahnjuje beskonaan niz ispravnih razmiljanja.
Na taj nain, uvia se koji je stepen saznanja i
kakvo ponaanje nuno da bi se zauzeo taj i taj poloaj ili ostvarilo neko delo i poduhvat.
Iz skupa misli proizalih iz opisanih refleksija,
pravi se prilino lako jedan zajedniki plan kome e
nove seanse razmiljanja omoguiti da se briljivo
upotpuni i dokraji.
Ma koliko se inio udaljenim cilj koji smo postavili, njegovo dostizanje se pokae ostvarljivim ako
se jasno zamisle etape koje je potrebno prei da se
do njega stigne. Kao i za osvajanje neke planine,
73

odreuju se reperi, govorei samom sebi: Za tak

u ii do tamo, a sa tog mesta u, potom, odri diti
nov uzvieniji cilj. "Ostvarenje jednog plan?
izvrenje nekog dugotrajnog zadattfa i realizaci|
velikih ivotnih ciljeva iziskuju niz naprezanja pode
Ijenih u izvestan broj stadijuma."
Da bismo izvukli tmaksimum iz naih napora
valja pokazati svoj izbor, podrati ga, prerha vr^
preokupacija za koje smo, ini se, predodrede^
tako da im se najpotpunije prilagoavamo, najsav^
enije i najlake. Ako nuda prisili pojedinca da si
preda nekom poslu prema kome ne osea nikakvi
sklonost i u toku koga se njegova misao staN
vraa na poloaj kojf mu "odgovara, korisno je d
mirno zamisli mogunost promene i sredstva kojim
bi je postepeno izvrio. Psihika kultura dovoljn
naoruava veinu nas da teimo,|sa svim izgledim,
na uspeh, prema potpunom popravljanju egzister
ije. Umesto da se troi u jalovim kajanjima, adep
volje e uzeti za cilj da se .pozabavi sadanjir
zadovoljavanjem potrebe onoliko savreno koliko j
to mogue, dodeljujui sebi ulogu vebanja
vladanju nad samim sobom. Nainie naptor da ni
misli na drugo nego na to to radi u trenutku u kor
to radi, i izmeu asova svog rada, on e upotrebi
svoje intelektualne sposobnosti na to da istrai kaki
se stvara situacija koju prieljkuje, kako se stici
eljena znanja za taj cilj. ^On e izdvojiti potrebn<
vreme da bi izvrio taj preoktret, sainie zajedni*
plan podeljervu vie etapa, od kojih e svaka imal
svoj posebni cilj, i dae se na posao sa mirnonj
vrstinom.
,
j
Prepreke - neizbene - moraju biti razmatrane
briljivo, procenjene u ^svojoj pravoj vanost, proui
74

ene jedna za drugom u odreenom i podesnom

trenutku, uklonjene, savladane sukcesivno.
Posmatrate li kao neku impresivnu gromadu
celinu tekoa koje se ipree ispred izvrenja vaeg
plana, vi sami sebi sugerirate bojazan. Pre nego
to se pone misliti o preprekama, valja se setiti da
se eli uspeh i odbiti da se prihvati neuspeh. Umesto da se rasipaju svoje snage, treba se pozabaviti
uklanjanjem prve tekoe na koju naiemo, zatim
se usredsrediti i na drugu i saeti svu energiju u
trenutni napor. Ako srea zavisi samo od te jedine
smetnje koja vas danas zaustavlja, vi neete dozvoliti da vas lii onoga emu teite - gledaete je
drugaijim oima. Idite, dakle, napred po svaku
cenu. Svaka pobeda ulice vam jo malo vie poverenja, i doi e trenutak kad tekoa ne samo to
vas vie nee uznemiravati - kad ete je napadati
automatski - nego kad e vam se ona prikazivati
kao deo zadovoljavanja i nee vam predstavljati
uivanje da budete nje lieni.
4. O nekim odlikama bez kojih se ne moe
Prva od svih odlika iz kojih volja izvlai svoju
mo jeste energija. Druga je naprezanje energije,
njena tana i mirna raspodela, bez rasipanja, bez
prekoraenja u suvinom naporu; uvek odmereno,
mirno, jednoliko. Napon energije se uveava ovim
putem: 1. Upranjavanjem uputa datih ranije o Akumulaciji nervne snage; 2. Obuavanjem; 3. Utvrivanjem srenih uinaka koji se postiu. Navika da
se suspregne ekspanzivnost, da se briljivo ispita
nunost svake odluke koju emo doneti, omogu75

ava trajno obuzdavanje impulsivnosti u delatnor

ivotu i u poslovima.
Kad smo zacrtali krupne linije generalnog plan|
promene svoje sudbine, kad smo na zadovoljavaji
nain odredili posebni cilj sva?ke pojedine etape,
gubei iz vida ni celfnu ni krajnji cilj, valja nam &
baciti iskljuivo na izvrenje onoga to je bik
predvieno za prvu etapu. Mi preporuujemo da s<
kao u nekoj vrsti mentalnog bioskopa, prikae al
mom sebi sve to se ima dogoditi u tciku sledeih 24
sata, da zamislimo same sebe u dejstvovanju pre
ma najboljim smernicama, kako uspevamo da pre
brodimo svaku vrstu prepreke, kako gospodarim
situacijom, kako koristimo pasivnost jednih, okret
nost drugih, i tome slino.
Jedan period svakodnevnog rada, posmatra li s
kao kamen koji nadodajui se na druge sebi sliN
pribliava, podie graevinu do zacrtane visine, po
staje
privlaan
i
plodan
deo
ivota.

Sva ta poetna razmiljanja zahtevaju jedvs

etvrt sata. Njihova vanost iziskuje da ih ne rtvu
jemo nemarno kasnom buenju ili besplodnon
fantaziranju, bezmalo uvek pustopanom po izlaski
iz sveta snova.
Za onoga koji ima tvrdu nameru da razvija svoji
linu mo i da pokree bez odmora slepe,* alj
pokorne, snage, razliita doba dana pruaju bezbrp
prilika da izbrusi svoje sposobnosti. Oblaei se, or
kultivie naviku brzih, lakih, tanih gestova, usvaja
umee da dotera svoj izgled za najkrae mogue
vreme ne zaboravljajui ni najmanju pojedinost. Or
e otpoinjati svoj posao vrsto, metodino. Nee
propustiti da se poslui suprotnim pobudama kac

76

prilikama koje mu se ukazuju da kontrolie svoje

Impulse. U svojim odnosima sa okolinom, klijentima, kolegama upotrebljavae pogled fiksiran u
centar, pozitivnu re, principe ubeivanja, svagda
nastojei da izabere i vesto ukombinuje, bez odugovlaenja ili jalovosti, izraze kojima e se posluiti.
Ukae li se kakva tekoa, on e ivo usredsrediti
svoju panju, ne naputajui svoju ozbiljnost, resice
kako postupati da bi se prebrodila prepreka i
postojano e se nositi s njom. U trenucima "hitnje",
kad izvestan vei broj pitanja opsedne istovremeno
njegovu volju, on e u duhu nainiti red po kome mu
se valja uhvatiti ukotac sa njima, i uvek miran - to
mu ne smeta da obavi dosta toga za kratko vreme
-on e se baciti na svaku stvar i prei na drugu poto
prva bude valjano obraena do kraja.
U knjizi "ovek od uspeha", Silven Rude je
zacrtao u nekoliko izraajnih redaka osobine nune
za rad. "Zamislite, pie on, sve faze rada koje imate
da obavite. Ne trudite se da zaobiete tekoe i,
razmotrite moete li ih pobediti. Svaki put kad se
date na kakav posao, mislite iskljuivo na to to
radite i imajte samo tu ideju u glavi; neka ona bude
vaa jedina briga. Mozak zapoveda miiima i, ako
vi imate vie pomisli u glavi, on e slati nervnu
snagu da struji u vie pravaca istovremeno, a ne da
se usredsredi samo na onaj kojim bi trebalo da
bude opsednut. Svi delovi vaeg posla trebalo bi da
su vam podjednako zanimljivi i valja da posvetite
svima istovetnu brigu. Nijedan posao nije za potcenjivanje; i najskromniji zahteva panju koja mu
nikad ne srne biti uskraena. Ako se dobro shvati,
ako se dobro analizira poetni rad, onaj koji sledi za
n
Jim bie jo bolje shvaen od mozga i ruku ve
77

obuenih prethodnim razmatranjem i izvravanje!

l tako redom, sutranji posao izvlai korist iz isk
stva steenog sino."
Naglaavamo injenicu da je, da bi se vodi
rauna o svim ovim sjajnim naelima, neophodi
izvesna zaliha energije. Tano u onaj tren kad d
sada, nemar, ometajue pomisli, iskrivljavanja, s
ui spolja, tee da nam zasmetaju u usvajan
reda zacrtanog ponaanja. Voljno podseanje r
nae smernice, oivljava trenutno nae mentali
dranje, pod uslovom da njegovo refleksno del
vanje na na pleksus pronae tamo eljenu snagu.
Jedan od sutinskih uzroka rasipanja, raspre^
moi bia jeste u tome da se rauna na druc
faktore osim onih koji se nalaze u sebi samom.
Ne samo da bi svako trebalo da pothranjuje "p
verenje u samog sebe", nego se mora navii na
da se rauna samo na sebe.
"ivimo, pie Silven Rude, pod reimom bronz
nog prava. Proizvesti mnogo i obilato jeste obave2
fabrika, rudokopa, zemlje koja je slabo podatr
silovitoj obradi, prelazei preko granica koje
priroda postavila ljudskoj maini, krei pravila kp
je neophodno uvati i usavravati. Dotle dok ov(
bude neprijatelj oveku, i dotle dok ta podeljeno
bude davala prednost udovinim poudama jedn
nautrb svih drugih, dotle dok pravo na sreu
blagostanje onih to su toga dostojni ne budu
sani neizbrisivim zapisima na elu zakona, dot
dok se sve klase ne ujedine u jednu jedinstvenu
bratsku zajednicu, dotle dok Razum, a ne snaga r
postane kraljica sveta, sadanje stanje stvari e s
odrati. U toj nemiloj situaciji, samo je jedan le
78

delotvoran - nastavlja isti autor - inidividualno

vaspitanje vreno od sopstvene strane, svog sopstvenog karaktera i vlastitih postupaka."
Ne moemo nita bolje rei. Uprkos nekim varljivim pojavama, nita ne nagovetava, osim za
neku daleku epohu, da e drutvo jednog dana biti
organizovano povoljno za svakog pojedinca.
Raunajmo, dakle, iskljuivo sami na sebe. Usavravajmo svoje umee, sposobnosti, uveavajmo
svoju energiju, uvebavajmo svoju volju i, stalno
vodei rauna o spoljanjim neskladnostima, ne
gubimo vreme na jadikovke. Ne podiimo kuknjavu
na drutvenu nepravdu, krivicu kapitalista, kapitalistikog dela sveta ili nacionalistikog, ne vajkajmo
se zbog vlastoljubivosti vlastodraca, zbog karaktera onih na koje se moemo aliti. Ne tuakajmo se
na udes, nesrene prilike, veliki napor koji moramo
preduzimati - organizujmo se u situaciji poetne
sudbine koja nam je pripala i manevriimo metodino ne bi li je promenili.
Umesto da se izvlaimo na nepovoljna
delovanja i okolnosti, govorei: Samo da mi se to
nije dogodilo, ili: Da taj nije izneverio svoje obaveze
prema meni, bolje vredi, shvativi da zbrke i
nezadovoljstva besplodno troe nau mentalnu
snagu, rei sebi: Kako mogu popraviti to na ta se
alim, kako mogu izbei ponovni udarac, kako se
mogu ukloniti od te nepovoljne sluajnosti?
Ljudima treba suprotstaviti diplomatiju, zbivanjima vetinu.
Mi svi nemamo jednaku radnu sposobnost. Svako mora nauiti da dobro upozna samog sebe, da
usvoji duinu i intenzitet dnevnog posla koji je kadar
79

da obavi bez ugroavanja svog zdravlja i truditi i

da se prema tome ogranii. Gorljivi radnici ne usp
vaju uvek. Ii do iscrpljenosti znai ii u prepad
Jedno uredno poslovanje, jednoliko i sa ustaljeni
smerom, donosi vie ploda nego provale radljivoa
izmeane sa periodima neaktivnosti. Ako uspl
koji se planira potrebuje, tokom nekog vremen
izrazitu potronju, onda emo samo sa postepeno
obukom ojaavanja svojih snaga, koje e se pos
gurno morati odravati kasnije nedeljama, mes
cima, godinama doi do intenzivne aktivnosti ko
se trai.
Umeti se odmoriti, opustiti, razvedriti se od svoji
briga to je stvar koja zasluuje ozbiljnu panj]
San, o kome smo ve raspravljali, nije dovoljan c
opusti sve nae sposobnosti. Kasnije - prikaz
emo najbolji metod prikupljanja snage - izolacij
usamljivanje. Tokom uobiajenog svakidanjeg i
ljenja nude nam se brojne razbibrige iji izbor ni
toliko bitan jer sve one pruaju dvojake uslove (
nas potpuno smire za vreme dok se njima bavimc
da nam ne ostave u glavi nikakav trag opsednutoi
ili rasejanosti.
Evo ta smo rekli, u vezi s tim, u jednom svoti
ve navoenom, delu: "Najzaposleniji ljudi, oni
igraju vane uloge u oveanstvu, u svom iv
ostavljaju svakidanje mesto za fiziko i mental
oputanje. Najbolji od svih naina je, bez spoi
praktikovanje nekog umerenog sporta, preko ko<
upranjavamo delatnosti potpuno suprotne oni
za vreme posla. Hodanje sadri elemente s
sportova. Ono je izvrsno sa svake take gledii
Klizanje, plivanje, veslanje su podjednako spa
nosni i za zdravlje i za duevnu krepkost."

80

5 Dobre i rave anse

Kako smo naklonjeni prouavanju onog to je
najbolje u raznovrsnim aspektima, problem dobre
anse nas je ivo zanimao. Koliko smo posmatrali
osoba to su nam izgledale podravane od strane
nevidljivih zatitnika koji im pruaju tedro svaku
radost, otklanjaju od njih posledice njihovih pogreaka, kvare poduhvate njihovih protivnika, dodeljujui im uspeh, naklonost sveta, oboavanje od strane mnogih. Koliko drugih doivi mnotvo razoarenja, nesrea to jure u kreendu, kao i bolesti,
siromatvo, surove povrede svojih najuzvienijih
najtananijih oseanja. Zamreno pitanje! Izgleda
ba da se srena zvezda ukae ponekad uz kolevku, titei neiju sudbinu, u isto vreme dok se crna
fatalnost ocrtava pretei u senci nasrenih stvorenja
i gura ih nemilostivo do poslednjih metara bolne
staze oajanja.
A, iz 45 godina dugog posmatranja se izdvaja
kao osobito gorka konstatacija uoljive nedoslednosti nedodirljivog delitelja dobre i loe sudbine.
Ako neki nesrenik provodi ivot plaui pod
pritiskom nekog zla to ga alje njegov ascendent,
moramo li mi ograniiti naa razmiljanja o psiholokom zakonu naslednost? Kad neka katastrofa
uzdrma i srui zdanje od nekoliko godina rada, rairi
nad udovicom u punoj mladosti pokrov nekog
neprealjenog gubitka, raspri decu i baci ih u najodvratniji promiskuitet, hoe li nesreni sluaj ograniiti polet nae tenje da spoznamo to najpotresnije zato? Kad jedan trenutak nepanje dovede
do neeg nepopravljivog, zar neemo potraiti motiv
nam daje klju sline neskladnosti?

81

Uskoro emo se u jednom novom radu vratiti n

tu opsesivnu temu. Sada mi "dobru ansu" posmj
tramo iz ugla volje, poto se niko ne moe pohval
da je zarobio tu lujku, svako krije u sebi sredstvi
naine koji e mu omoguiti da se ukloni od to
hipotetinog neprijatlejskog bia, i da odredi sa
povoljnosti koje nam srea bezrazlono uskrauje.
Nismo mogli otkriti nikakvu srazmeru izmec
sree i line vrednosti, kako se ona obino podn
zumeva, ali iskustvo nam je pokazalo da razvita
psihike individualnosti, onako kako ga mi nazru
ujemo u ovoj knjizi odbacuje malo po malo onog
koji mu se preda od upliva fatuma koji je izgleda
stopljen sa njegovom linou. U onoj meri u koj
se uvrsti volja, ona i tei razumljivo sve vie n
terazijama umnoenih uzroka iz kojih se raa
dogaaji. Ljudsko bie postaje tada svesni inite
svoje sudbine. On nije tada noen kao neko krhk
jedro okeanom ivota; njegov razum postaje upra\
ljaem to ga on dri sa svom energijom obuen
volje.
Zastupnici slobodne volje smatraju da ove
iskljuivo zavisi od samog sebe. Fatalisti proglas
vaju, nasuprot, da je svako neizbeno sudbins
predodreen. Po naem miljenju, ova potonja p<
stoji, ali kad se ona primi k znanju i kad se odupii
svim nepovoljnim elementima, menja se u onoj me
u
kojoj
se
istinski
ojaalo.
f
U stvari, niko ne moe porei da obuenost voli
omoguava:
j
- Poboljavanje fizikog zdravlja, jaanje otpcMJ
nosti organizma, delovanje na vlastite funkcije pii
tem
autosugestije;
i
82

. Regulisanje u sebi prijemivosti na utiske,

ernotivnosti, osetljivosti, impulsivnosti, mate, pamenja, drugih podsvesnih manifestacija, i njihovo
stavljanje pod rukovodstvo smiljenih ideja, rasuivanja;
Mo ponitenja sluajnosti, uticaj sebe na
druge, samostalno sagledavanje sredine,
kolektiva,
da bi se sauvala popuna sloboda miljenja i
postu
paka.
Saznanje da nadahnjujemo, u svojoj sferi,
oseanja i ideje kadre da korisno po nas
usmere
one za koje smo zainteresovani;
Ujedinjavanja maksimuma elemenata uspeha i
otpora pred uticajima sa strane;
Stalno napredovanje, jaanje, prostiranje i uve
avanje svojih sposobnosti, raspona vlastite
inteli
gencije i njenih naina delovanja.
Najzad, za veliku veinu nas, srene prilike i
fatalnosti se ispoljavaju tokom ivota na, bezmalo,
istovetan nain i, kad se umea lini napor u postojanoj meri, ravnotea ne proputa da se poremeti u
korist srene strane.
6. Iskuenja, neprijateljstva, nesree
Dva stava podjednako kobna pred neprijateljstvom - pasivno pomirenje i slepi revolt - paraliu
delovanje volje. Najsrenija egzistencija ima asove poremeaja i sasvim su retki oni kojima ivot ne
priuti nekoliko mukotrpnih iskustava. U prisustvu
n
e znam kako teke mogunosti najhitnije je, pre
svega, sauvati svoj mir, usredsrediti se na samog
83

sebe i ispitati, bez oduzimanja ili dodavanja b

ega, ceo poloaj. Psihiki razvoj otkloni uvek iz\
stan broj nevolja, a mi smo uvereni da ih u iz\
snom stepenu i predupreuje. U trenutku kad pri
gne neka od njih, bistrina misli, vrstina pros
ivanja, duh svojeglavosti svodi na najmanju me
rav uinak i eliminie sistematski uzroke, ako je
potrebno.
Kao stoje paljiv vojskovoa, pomno pratei
voj bitke, spreman da uzvrati na trenutne predno
neprijatelja, tako svako od nas, u trenu opasnos
mora da mobilie sve svoje sposobnosti, da njin
vesto rukuje, da se duom i telom preda napo
izvrenja, da nikad ne prihvati konani poraz, <
prima sa smekom neuspehe, nikad na gubei
vida mogunost svoje reakcije i da rauna na ne
vaan elemenat u igri protivnih i povoljnih sila.
Postoje, istina, nesree koje su nepopravljiv
Samo ih smotreno ponaanje moe odvratiti. Nepjj
nja, ravnodunost, neznanje, moralna slabost i
pruaju podrku.
Navika jutarnjeg razmiljanja, preporuena
prethodnom poglavlju, moe biti smatrana za mei
predostronosti, jer za vreme za koje se vri, gomi
asocijacija, pomisli, razmiljanja, podseanja - ra
bistrava duh dajui mu neku vrstu predznarc
moguih opasnosti i korisna nadahnua o nainu nj
koji bi se mogle izbei.
\
Stavljajui ozbiljno u dejstvo svoju inteligenciji
svoju volju i delatnost, moe se raunati s tim dj
emo se brzo obraunati s raznim tekoama ko|
nas mogu snai, utoliko bre ukoliko vie i bolji

84

sauvamo svoje mentalno pregnue za usmerenje

prema samo jednom cilju.
Onaj ko pasivno trpi udarce sudbine, ko ne
susree sa nadom i vrstom eljom bolje dane, ko
sQi reju, preputa svojoj sudbini, ne moe se nadati
da e doekati njenu promenu. Ne valja poistoveivati mirnou sa ravnodunou ili nehajem. Ovo
potonje se ponekad uvue na nekoliko sati, ili na
nekoliko dana, i u najbudnije due, to one brzo
savladaju. U obliku spoljanje neosetljivosti koja je
spojena sa ozbiljnom delatnou, trajan polet, dolazei iz najdubljih vijuga svesti, mora oiveti pojedinca koj se bori protiv neprijateljstva ili strasti.
Obrnuto, grozniava urba nije aktivnost. Ne
slui niemu gristi nokte, griti miie, uzrujavati se,
rasipati energiju na vie strana istovremeno, podlegati emocionalnim impulsima koji se oseaju. to je
sluaj tei to je potrebniji miran ton razgovora i
pozivanje na razum.
Ne lupajui glavu razno raznim sluajnim neprilikama koje nas mogu zadesiti, pomislimo koliko
emo se, ako se desi, oseati zadovoljnim to smo
posednici solidne volje, udvostruene nepomuenim mirom, i dodajmo taj razlog svima onima iz kojih
crpemo svakog dana neopohodnu snagu da istrajemo na energetskom putu.
7. Zamiljati idealistiki, izvravati realistiki
Ciljajte visoko, savetuje Andrev Karnedi mladim
slubenicima eljnim uspeha. l dodaje: "Ne dam ni
Pet para za mladog oveka koji ve ne vidi sebe kao
lana ili efa neke vane kue." Ne zadovoljavajte
85

se ni za trenutak u svojim mislima da budete sam

glavni inovnik, voditelj i glavni rukovodilac ne znai
kako privlanog posla. Neka svako kae sebi:
Moje je mesto na vrhu. Budite kralj u svojim snc
vima. Zavetujte se da ete osvojiti taj poloaj uglec
om bez mrlja i ne stvarajte druge zavete koji mog
rasejati
vau
panju!
(Carstvo
biznisa).
,
Smiljajui svoj glavni plan za ivot, svako,
stvari, mora da se okrene prema vrhovima, to j
nuno da bi se dosegle najvie mogue take. A
ovo ne znai da treba pustiti matu u skitanje
zadovoljiti se onim ime kontemplativci toliko vol
da se rastresu od stvarnosti. Ciljajte visoko! Ali
isto vreme vodite rauna o svim postupcima koji
vam valja sjediniti jedan za drugim da bi se tam
pogodilo. Resite se da steknete kvalifikacije i da s
naete u eljenim uslovima podobnim za to.
Svaki ovek moe postii prihvatljiv poloaj pa
uslovom da ne ograniava svoj ideal prema izvesnc
budunosti u kojoj e doi do svog naina egz
stencije. Bez posrednika podstican otmenim tenja
ma, naporom, radom, otpor prema odbojnim iski
enjima postie se uz pomo snane okrepe.
Znati povezati mentalnu objektivizaciju uspehi
sa preciznim pozitivizmom u domenu injenica
jeste jedan od najpouzdanijih kvaliteta da bi se sop
stvena sudbina uinila povoljnom. Valja, kae jedni
drevna poslovica, hodati oiju uperenih u nebo, i
stopala pripijenih uz zemlju, ali se usmeravati pre
ma vrhuncima za vreme meditativnih trenutaka ko|
nas tako korisno pripremaju za delovanje.
j
Ambicija ne oznaava nuno neumerenu elji]
za poastima i bogatstvom: student medicine, obd

86

zet svojim pozivom, smatrae se jednakim sa velikim praktiarem iju nastavu trenutno prati; zanatlija
e zadrati svoju misao na elji da proizvodi sa
svrenstvom i brzinom bez premca; mladi poetnik,
u nekoj trgovakoj kui videe sebe slinog nekom
strunjaku za posao i, bavie se milju da upozna
do najsitnijih podrobnosti svaku stvar s kojom on
ima veze.
U svim oblastima isti princip nalazi svoju primenu.
Poneko, bolestan ili hendikepiran kakvom manom, morao bi prethodno da savlada prepreku jednog takvog stanja. On e izbegavati da jadikuje i
trudie se da primenjuje dosledno tano upute koje
smo dali u prva tri poglavlja. Uskoro e povratiti
potpunu ravnoteu koju su mu naruavale bolesti ili
mane.
Jedan od najveih izvora zadovoljstva koji su
dati oveku, jeste da poseduje strunosti iznad
svojih sredstava, bilo u svom pozivu ako ga vri,
bilo da mu je srea bila naklonjena, pa moe da
napravi vlastiti izbor. U tom sluaju, dugotrajno
bavljenje - i samo ono - daje poznavanje i neophodno ovladavanje predmetom koje je ravno umetnosti. l najskromnija profesija, ako se usavri, daruje
vam, bezmalo, kraljevstvo s onu stranu materijalne
koristi koja se iz nje izvlai. Sve osobe koje smo mi
upoznali, bez obzira kom drutvenom sloju pripadale, a iji su struni kapaciteti bili iznad obinih,
zraili su optimizmom i velianstvenou. ta moe
biti poeljnije od te sigurnosti, te vrednosti, te produbljene nauke koja prua njveu meru drutvene
korisnosti, koja obezbeuje razumevanje, privlai k
87

sebi drutvenu elitu u kojoj se, po pravilu, posti

uporedo i slobodan i udoban ivot.
Ako genijalni pronalazai umiru u siromatvu,
je stoga to njima nedostaje jedan od elemen^
potrebnih da bi se postalo potpunim - obino je]
oseaj ralnosti u poslovima. Neki ef proizvodnja
kakvoj grani industrije zarauje obino deset pU
vie nego neki naunik prvog reda: Vrednost prvij
se umela adaptirati na planu korisnosti, dok druj
zauzet svojim istraivanjima, odbacuje slino prij
goavanje. On, meutim, postie jednako vredij
zadovoljenje koje je neodvojivo od visoke struj
nosti.
j
Nianite visoko! Vano je, dakle, da se nita 15
propusti, a pronalaza o kome mi govorimo dui
je ne samo da tei otkriu o kome sanja, nego i <j
stvara osobine borbenosti i linog uticaja, zhvaljl
jui emu e ubrati plodove vlastitog rada.
5
i

Iz svakog ugla gledanja - oito - razvijani

linosti pokazuje se kao sredstvo i kao upotpunjen]
svakog drugog vaspitanja. Neki visokoobrazovaj
ljudi vegetiraju, njihova znanja ostaju neiskoriem
nauka koju su strpljivo sticali umire s njima r
donosei im ni najmanju nadoknadu, zato to ii
nedostaje onog zahtevanog ara koji otvara vrat
jaa ravnodunost, odluuje u takmienju sa drug
ma, stie ekvivalentnu nagradu za ono to prua. ft
se sa simpatijom i ak sa potovanjem klanjam
pred tim rtvama povuenosti, pominjui ih u viq
primera da pokaemo da unutarnja isitinska vredn^
st mora u samoj sebi iznai osobine koje e doves
do potovanja njihove vrednosti i doneti im visok
izvojevano mesto na koje imaju pravo.

88

8. Egotizam i altruizam
Dok se egoizam sastoji u tome da se nemilosrdno gaze prava drugih, svaki put kad se proceni
da se moe postii kakvo zadovoljstvo, egotizam je
duevno stanje koje krakterie tenja da se proiri
sopstvena linost. Egoizam je uvek proizvod izvesne slabosti, egotizam, naprotiv, pokazuje snagu.
Ako ste odluili da se ne izlaete niemu to kodi
vaem zdravlju, sposobnostima, uspehu, vaem
linom uticaju, vi ste egotista; egoizam ispoljavate
tamo gde pokazujete elju da se koristite dobrobitima steenim na tetu svojih blinjih. .
Nijedan ovek nije nikad uspeo sam od sebe a
da nije izvesno vreme usredsredio svekoliku panju
na samog sebe i na svoj cilj. "Nita ga nije moglo
od toga odvratiti, pie Rude, nijedna kritika nije
mogla paralisati njegov rad. Krei prepreke vetinom ili novcem, pogleda neosteljivog za usputne
ari, gluv na sve sentimentalnosti, koraao je bez
zaustavljanja sigurnim i smelim korakom, ka pobedi
koju je prieljkivao, ka nadmonosti kojoj je teio"
(Uspean ovek).
Ovo ne znai da na junak unitio u sebi svu
oseajnost nego da ju je, umesto da je rasipa u
hiljade sitnica, sauvao kao rezervu da je upotrebi u
odgovarajuem trenutku.
Egotizam ne ukida altruizam; on ga samo ozakonjuje. Adept volje e se doborovoljno izloiti
nekom spasilakom naporu da bi zaduio kakvog
Prijatelja ili spreio neiju propast; on e, meutim,
odbiti da se bezrazlono izloi nekom ponaanju
ima za cilj da okuje njegovu delatnost.

89

Svako moe davati samo u onoj meri u koj<

poseduje. Etiki gledano, onaj ija se sva energij
nalazi u opticaju da bi uvrstio svoju vlastitu hrat
rost i odrao svoje ivce mirnim usred tekoj
mora da se odvoji od malodunih i da potrai dru
tvo jakih, smelih, tvrdih mozgova. U protivnom - i
bez koristi za bilo koga - on e ubrzo i samo oset(
depresiju, iji uinak moe biti obeshrabrenje, l
matreijalnom pogledu, mera u kojoj svaki pojedina
mora biti koristan onima to ih potpomae treba d
je promiljena, zadovoljavajua i nikad proputena.
9. Pravinost
Postoji konano jedan vrlo prosti kriterijum da
se odredila tana mera u pogledu egotizma i altr
izma. On se sastoji u tome da se trudimo da deli
jemo kao to bi bilo najpoeljnije da svako deluje
bilo uopteno gledano, bilo u posebnim sluc
jevima. Razume se bez reci da neka nacija iji
svi pojedinci voeni idejom linog razvitka koji ir
omoguava maksimum ravnotee, korisnosti, delal
nosti, proizvodnje, uskoro smanjuje bolest, smrjf
nost, nezaposlenost, ivotne trokove, inflaciju, kri
minal i zloin.
Nita nije, po posledicama pravinije, od psiN
kog kultivisanja. U prisustvu neke strasti, vano j<
bar da se suzdrimo od uvredljivog utiska koji ose|
amo, ne teei nekom trenutnom olakanju, neg<j
da je za neko kratko vreme otrpimo pitajui se ta b
bilo najbolje da se uini zarad uklanjanja njenog
uzroka. Voleti svog blinjeg kao samog sebe i ini^

90

ono to bi bilo poeljno da se vama ini - to je

formula pravinosti:
Egotizam je ono to daje altruizmu maksimum
efikasnosti. Neodluni, kolebljivci, slabii nee nil<ad i nikome biti od velike pomoi. Svagda sledei
svoj put prema novom i stalnom napredovanju,
prema sticanju materijalnih dobrobiti, uvek sve mudriji, snani su, na protiv, oni koji tavie, ire oko
sebe sve vrste dobrih dela. Da bi se bilo srenim
nije dovoljno manje ili vie primati, neophodno je,
takoe, pruati, zraiti, pomagati, uklanjati uzroke
nereda koji se gubi zahvaljujui naoj delatnosti.
Stiui, najzad, razvitkom prikazanim u ovoj knjizi, sve iri i iri duhovni raspon, uklanjaju se sve
niskosti i sitniavosti, kao i svi dogmatski sudovi.
Etika ispravnost se raa, u stvari, iz psihike
ravnoee.

91

Peto poglavlje

VELIKI IZVORI IVOTNE

ENERGIJE

1. Usamljenost - izolacija

va praksa i ono to sledi preporueni su o

mnogih majstora psihikih treninga. Ograni
emo se na to da ih opiemo, izostavljajui suvini
tumaenja tehnike prirode.

Usamiti se, to znai udaljiti se od najveeg mo

gueg broja izvora opaanja, osobito u obiajenon
okruenju. Veliki broj vrlo aktivnih ljudi razumevi
vanost povremenog usamljivanja. Neki naputaj!
svoje urede ili robne kue, s petka na ponedeljak
da bi se osamili u nekoj vili, smetenoj daleko o<
svake gradske guve i frke, gde ih nita ne mo<
podsetiti na njihove poslove. U Americi je taj sisterr
pretvoren u optu pojavu: veina poslovnih ljudi koje
sreemo na Brodveju ili Vol-Stritu, im padne ve
odlaze u svoje prebivalite negde na periferij
Njujorka.
Kad se tokom dana, pole nekoliko sati iscrplju-i
jueg rada, oseti izvestan zamor, jedno etvrt asa
92
l

besciljnog lutanja susednim uliicama prua koristan otpoinak. Raznovrsne su mogunosti usamIjivanja: vonja autom, tramvajem, vozom, ekanje u
kakvom nadletvu gde se ima obaviti neki posao, i
slino. Nemarne osobe ne proputaju nijednu priliku, ali se ne znaju istrgnuti u eljenom trenutku. To
je jedan od razloga zbog kojih je potrebno stei
prethodnu disciplinovanost pre nego to se pree
na ovo poglavlje.
S druge strane, fiziko usamljivanje ne podrazumeva trenutno i snano oputanje. Nije mali broj
ljudi kojima pramena ivotnog okruenja ne donosi
trenutno oputanje misli - jedini motiv predvienog
odmora u praksi o kojoj govorimo. Praktikujui vebe to slede moe se, protivno tome, usred najvee
galame, guve i zbrke, i od jednog do drugog minuta prvo prorediti, a zatim potpuno obustaviti potok
svojih misli.
Najbolji poloaj, leei stav, olakava usporavanje modanih mehanizama, ali i u sedeem stavu
moe se to podjednako dobro ostvariti, iako s neto
vie tekoa u samom poetku.
Isprva, valja se obuiti da se dobro opuste miii
prenosei sukcesivno panju na noge, stopala, koja
moraju biti oslonjena na podlogu, butine, listove,
lea i vrat, zatim na ruke i ake. Proveriti na taj nain da li se telo odmara elom teinom, zatim sklapajui kapke, u mati nastavimo da sagledavamo
konture svog tela, iza ega se javlja elja o "povratku u samog sebe", zapravo trenutan prekid svakog
kontakta sa spoljanjou.
Postupajui po ovom prvom uputstvu u trajanju
d tri do pet minuta, obavezno se oseti neka vrsta

93

lake utrnulosti praene udesnom sveinom ije se]

strujanje osea duinom celog tela, a koju prati uti-!
sak savrenog odmaranja.
Drugo, upravlja se paljivo mislima koje vam pristiu, ve manje uznemiravajue, pazei da se ne
sledi nijedna misao posebno. ini se tada da misli
jedva zapaene promiu pokraj vas. Ubrzo, kroz
pet, deset, trideset sekundi mentalna praznina ostaje
potpuna. Na kraju, dolazi trenutak kad se ne misli
vie ni na ta.
To predivno eznutljivo stanje, ije umee donosi sposobnost da se oslobodimo svega ega hoemo, odmara bolje i bre nego i najdublji san. U
stvari, spavanje otklanja samo deo mentalne delatnosti.
Sa neto malo privikavanja, nekoliko sekundi je
dovoljno da se stavimo posve u stanje izolovanosti, i
tokom koga se prikupe brzo prethodno rasute snage.
ini se da je Napoleon poznavao taj postupak.
Pokatkad, njegovi su ga oficiri gledali kako se povlai
u stranu i ostaje nepokretan kao da je u dubokom
snu. Ali, u istinu, on je bdeo. Ako bi ga neka hitna
stvar prekinula, u trenutku bi bio spreman da je resi.
Kae se, uostalom, da njegova budnost nije popu-;
tala ni nou ni danju. Sigurno da je samo zajvaljujui naroitom nainu unutarnjeg oputanja mogao
savladavati sve prepreke na svojim pohodima.

94

2. Meditacija
Ne radi se ovde vie o tome da se klasiraju one
ideje to se odnose na cilj za koji je reeno da se
postigne, nego o traenju novih inspiracija. Posle,
otprilike, pola sata sistematskog usamljivanja, umesto da se zatvori svoja svest za pojmove koji u nju
pristiu, treba je, zarad meditiranja, irom otvoriti
putajui da se u njoj odigravaju svi spojevi uputstava, propisa i koncepata dolazei spolja i iz mnemotehnikih riznica, tj. pamenja. Jedina kontrola koju
valja sprovesti jeste da se svestrano odmeri svaka
inspiracija, im se pojavi s naelima koja smo
usvojili i da odluno odbacimo sve ono to bi moglo
da ometa pravilan rad. Dobro je brzo zabeleiti one
podsticaje koji bacaju novo svetio na nae planove,
koji preciziraju neku pojedinost, nijansu, nunost
neke odluke za koju se jo nismo posve odluili da
je sprovedemo u delo.
Meditacija donosi pouzdano nove energije, budui da ona preobraava u budnost, u vrsto
odreenje i da omoguava da se u moan sveanj
ujedine podstrekai delatnosti, mnotvo utisaka koji
bi ostali rasuti u dubinama podsvesti.

3. Objektivacija - projekcija mentalnih slika

Lek za svaku neodlunost, objektivacija, koristi
se onda kad volja odbija da se izloi svetlostima
razborite misli. Koliko li smo puta epani nekom
ivom tenjom, ije bi zadovoljenje, iako sve u
nama vue prema trenutnom izvrenju, u budunosti rodilo niz po nas nepoeljnih posledica. To je
upravo trenutak u kojem moramo sebi mentalno

95

prikazati, sa najveom preciznou, sa jedne strane, ono to e se dogoditi ako sledimo svoje impulse, a, sa druge strane, ono to iziskuje potiskivanje
ovih.
Osniva reda jezuita koji se sa uzornom postojanou odao manastirskom ivotu punom strogosti,
Ignacio de Lojola, podvrgavao je svoje pitomce
disciplini objektivacije. On im preporuuje, na primer, da predstave sebi pakao sa njegovim ognjevima, da zamiljaju kako trpe torturu koju iskuavaju
prokleti, uas perspektive jedne venosti provedene
na slinim mukama, itd. Na taj nain, kad iskrsne
kakvo iskuenje koje vue u veno stradanje, strane slike objektivisane kroz vernike iskrsnuce mu u
pameti, pomaui ga da se suzdri.
U obinom ivotu objektivacija nam izgleda klju
ispravnosti. Ako pronaemo vreme da predstavimo
sami sebi, u jednom konkretnom vidu, logine posledice svakog od naih postupaka, zakoiemo veinu od loih impulsa, kojih niko od nas nije poteen.
Da bi se izvukla pouka iz ovih uputstava, podra-;
zumeva se da je ve nuna izvesna obuka samosavladavanja.
Kad se odluujemo na poduzimanje nekog napora, preporuuje se ista praksa. Ona se tada sastoji
od projektovanja mentalnih slika u spoljanji svet, o
uivanju unapred u zadovoljstvu koje e nam ono
priutiti. Razume se da ne govorimo da su panja i
vreme poklonjeni toj vebi srazmerni njenoj plodotvornosti.

96

Na jednom uoptenijem planu, objektivisati brzo

ono to se eli obaviti, pomae znatno njegovom
izvrenju. Smiljajui neki plan, umesto da se zadovoljimo time da apstraktno formuliemo njegove
razliite elemente, predstavimo u dodirljivom obliku
te iste elemente onoliko ive i tane koliko je to
mogue - najbolji nain da ih ispunimo dolazi nam
jasno u svest.
4. Koncentraciija - unutranja usredsreenost
Ve smo rekli neto o nunosti da se ne misli
vie no o jednoj stvari istovremeno, i da se damo
potpuno posvetiti svakom predmetu koji iziskuje
nau panju svojim promiljenim pregnuima. Da bi
se stiglo do duhovne usredsreenosti, celovitog i
intenzivnog tipa, postoje raznorazne vebe. Ve
smo prikazali one najosnovnije. Evo i novih, stepenovanih, iz kojih e onaj to cilja da upranjava
neposredni uticaj svoje volje na svoj sopstveni
organizam, na duh drugih i na sporedne uzroke
svoje sudbine, imati velike dobrobiti ako im se
valjano preda.
Prisilite se, u svom obinom ivotu, da nikad ne
dopustite da se poremeti i vaa unutarnja stabilnost
od strane okolnih manifestacija. Osim ako vas neki
opravdani motiv ne usmeri, posle unutarnjeg razmatranja, ne dozvolite da vau misaonu liniju iskrivi ni
jedna sluajnost. Saoptavaju li vam kakvu novost,
onda kad ste zauzeti neim veoma bitnim, sauvajte
mir i ne dozvolite vaoj panji da se uzburka; trai
se vae miljenje, odobravanje, pristanak; nastoje
da vas uznemire laskavim recima, poverljivim ili

97

zasmejavajuim - ne dajte da vas uvuku u reago-1

vanje, ostanite spokojni, flegmatini, ne raspravljaj-^
te, ne objanjavajte svoj stav. Ne ispoljavajte n*i
nestrpljenje ni nezadovoljstvo. Vaa prva tenja!
neka bude - vano je samo odupreti se spoljanjemi
pokuaju da se skrene vae miljenje. Ostavite da
vae dranje deluje na one to vas okruuju, ne
kljukajte ih razlozima za delovanje.
Zauzmite udoban poloaj, opustite miie, za
tvorite oi i zamislite u mislima grafiki oblik broja
1.
Kad ste uspeli da dobijete tanu sliku preite na
broj
2, i nastavite tako do broja 9. Kad ste ve
dovoljno
obueni da se defile brojeva odvija brzo i jasno
pred
vaim unutarnjim okom, preite na niz od 10 do
99; j
zatim, od 100 do 999, i tako redom. Zamorna,
s
poetka, ta veba, vrena polagano, razvija
gipkost
duha, panje i volje.
Izaberite neki predmet jednostavnog oblika, ali
donekle neuobiajen - na primer, boicu
originalnog
izgleda - postavite to ispred sebe, otpirlike na
me
tar i, vraajui se u prethodni poloaj,
prouavajte;
pomno izgled vae posude. S vremena na
vremei
sklopite oi i predstavite sebi, mentalno, model
o;
kome se radi. Sve dotle dok slika koju vi
nastojite
da stvorite ne dobije savrenu otrinu, sve dotle
dok
uspevate samo da zamislite jednu nejasnu
predsta-f
vu, istrajte u tome da ne vrite uporeenje
stvarne!
boice sa fiktivnom. Najzad, dok drite oblik
mode-1
la, trudite se da ga ouvate neokrnjenim;
rekon-|
struiite ga ako postane nejasan, i zadrite
vau
misao predanu toj duhovnoj predstavi to je
uzel
mogue.

98

Uzmite jednu hartiju i dve olovke; jednom

rukom pokuajte da nacrtate krug, a drugom
kvad
rat.
Na osnovu fotografije ili svog seanja rekonstruiite, do po deo, mentalni portret, u
mislima,
neke osobe. Kad se radi o nekome koga
esto
viate, tek to ste sklopili oi ve vam se uini da
je
uspelo. U stvarnosti, to je opti utisak koji se
dobija
od fizionomije lica koga ste se podsetili, dok se
cilj
vebe sadri u tome da se ta fizionomija
zamisli
tako precizno i potpuno da bi se tom fikcijom
moglo
posluiti kao modelom za portret. Ne treba
nastojati
da se uspe otprve, ve ponavljati esto tu
vebu
dok se njom ne ovlada.
Poto smo se privikli na duhovnu koncen
traciju pojedinih predmeta, moe se prei i na
sloe
nije slike. Vaa kancelarija i vaa soba za
spavanje
posluie korisno kao modeli. Pretpostavite da
se
nalazite na pragu, oiju okrenutih prema
unutra
njosti prostorije, i da detaljno odmeravate
svaku
stvar, poev sa desne a zavravajui s levom
stra
nom. Za kraj, nastojte da zamislite opte vienje
i,
potrudite se da ga zadrite u mislima sa
svim
pojedinostima etvrt sata ili dvadesetak minuta.
U tramvaju, eleznikom vagonu, na ulici ili
pozoritu, fiksirajte svoj pogled u potiljak neke
oso
be uz intenzivnu elju da je vidite kako se
okree.
Ne ponavljajte stalno: Hou da ona pogleda
una
zad, hou da ona pogleda pozadi. Tu elju
potvrdi
te u nekom ivom i snanom obliku.

Pretpostavite
da odabrana osoba osea neodoljivu potrebu da
se
okrene i da e ona za koji tren izvriti taj pokret,
koji

99

vi unapred "vidite" i to jasno. Po pravilu, potrebno je i

dva do pet minuta da bi se postigao rezultat.
ak i onda kad se ne uspe u tome, veba daje
onome koji se u nju upustio potpun efekat.

5. Autosugestija
Autosugerisati znai mentalno ponavljati neku
naredbu, neku tvrdnju u cilju daje usadimo temeljito
u svoju svest, tako da ona zavri time to e
nadvladati suprotnim elementima ili tenjama. Od
poetka izuavanja hipnotizma, razni praktiari bili
su zaprepaeni kad su videli da neka sugestija,
data nekom licu, vri na njega veoma dubok utisak,
ak i u budnom stanju. Meu vanim iniocima
hipnoze, smatra se iekujua panja; drugim
recima, fiks ideja lica koje oekuje da bude uspavano. Samo taj jedan elemenat dovoljan je, sam po
sebi, da se u hipnotiki san potope brojne individue.
U seansama hipnotizma esto se dogaa da se
jedna ili dve osobe uspavaju gledajui kako operator hipnotie druge osobe; one predstavljaju,
uobraavaju tako intenzivno ono to moraju oseati
ti koje hipnotizer tek to nije opinio da to uobraenje zavri u njih sa analognim efektom onome to
pretrpi subjekat ogleda.
Zna se, s druge strane, da kad neka posebna
misao zaposedne polje svesti ona vri jedan izuzetan uticaj na individuu. Videemo, u prvom sledeem poglavlju, da taj uticaj deluje na dubinske zone
organizma, i da im moe doneti bilo vane poremeaje, bilo izleenja bolesti to su vaile za neizleive.

100

Poto smo donekle uli u tajnu duhovne koncentracije, autosugestija moe, dakle, da nam napravi
veoma znaajne usluge.
Najprostiji nain vrenja autosugestije - i najmanje delujui, takoe - jeste mehaniko ponavljanje
neke formule. Na primer, jednu od onih to smo ih
preporuili u prvom poglavlju. Kad se zapoinje sa
razvijanjem volje, njihovo sitno delovanje je dragoceno i, to malo panje to je iziskuju, stavlja ih ispred svih ostalih.
Ali, da bi se obezbedili duboki i brzi rezultati,
valja postupati sluei se slikom, formom slike. Da
bi se razvilo, na primer, bilo kakvo svojstvo - budui
da smo potpuno odredili u emu se sastoji to
svojstvo, i sve dobrobiti koje ono omoguava
-treba zamisliti da smo ve posednici tog atributa i
videti sebe kako delujemo sluei se njim. Dakle,
ne samo ponavljati verbalno: "Voljan sam" ili "Pamtim", nego emo se potruditi da i u duhu proivimo
razliite situacije u kojima se ispoljava naa volja ili
pamenje.
Kad se radi o tome da se savlada kakav nedostatak, dobro je, najpre objektivisati sve posledice,
zatim prednosti koje e se izvui iz toga to emo
ga se osloboditi. Potom se, kao i prethodno, predstavi sebi nekoliko razliitih stvarnih situacija. Razne okolnosti u kojima smo rtva nedostataka o
kome je re, mogu biti doarane na konkretan
nain. Gledajui ih i svaki put pobeujui impuls ili
iskuenje i oseajui zadovoljstvo od te pobede.
Autosugestija najdelotvornije utie pred padanje
u san. ak i meu onima kojima je tua psihika
kultura, veliki broj pojedinaca poznaje postupak ko-

101

jim se za svoje buenje odreuje izabrani as. (JI

trenutku usnivanja, usredsreenost duha na motiv]
zarad koga se valja probuditi u ovaj ili onaj as, po
pravilu je dovoljna za postizanje cilja, ali dovodi do
poneto nemirnog spavanja.
Bolje je, umesto pomiljanja na potrebu da se ne
zakasni na voz ili zakazani sastanak, uobraziti izgled predmeta koji nas okruuje, takav kakav e on
biti u trenutku kad elimo da se na san prekine,
spoljne zvukove koji e pristizati spolja u prostoriju u
kojoj se spava, i, zamisliti svoje buenje u svim
podrobnostima, povezujui potonje misli sa prethodnim.
Ima postojanih autosugestija iz kojih zrai velika {
snaga. Oseanje psihikog blagostanja to proizilazi iz upranjavanja racionalne higijene, tei da uvrsti optimizam, poverenje u sebe, mirnou, energiju, j
Ono pomae da se odrimo u mentalnim raspoloenjima punim nade i zadovoljstva. Ono dovodi u
duhu sve vrste osnaujuih pomisli kao, na primer:
Postii u da nadvladam sve tekoe; Imam sve to
je potrebno da proem najpovoljnije u trenutnim
okolnostima; Ja sam na stazi uspeha; Iz dana u dan
moja snaga se uveava, moja usvajanja novih stvari;
su sve bra i tanija, moja volja sve snanija, itd.;'
Itd. Reci, dakle, nisu ono to je ovde najhitnije. U
svaijoj glavi, prethodno opisane misli se razliito
formuliu. Valja srasti elom svojom inteligencijom
sa navedenim mislima i zazvati ih u asu kad nam
zatrebaju.
Ponekad se autosugestija bolje usklauje sa
linou na manje neposredno potvrdan nain
-osobito kod stidljivih, kolebljivih, deprimiranih
osoba.

102

Ovi potonji i kad doaravaju najbolje autosugestivne

slike oseaju se nesigurno, to se tie njihovog
dejstva na sebe. Vie no jedan nam je poverio da
se pasivno odao vebanjima koja smo mu propisali,
ali da mu je, dok ih je upranjavao, neki unutranji
glas - glas sumnje - doaptavao: Ti si odve nizak,
odve slabe volje; nee uspeti! Ovo nee imati
dejstvo na tebe! U slinim sluajevima valja se
opredeliti za soluciju progresivnog postupanja,
-zamenjujui, na primer, tvrdnju: Miran sam - tvrdnjom: Oseam se manje uzbuen; iz dana u dan
oseam da sam manje iznerviran, i, uskoro u
postati posve miran. tavie, da bi se putem autosugestije pobedila neka ukorenjena navika, sistem
postupnog napredovanja ini se najpouzdanijim.
Poinje se sa zamiljanjem, uobraenjem da je
manje mona potreba zadovoljenja navike koje se
elimo osloboditi, dodajui da e se ispoljenje same
potrebe obaviti sa izvesnom odvratnou na poetku. Nastavlja se svakog dana time, smanjujui
neprimetno rave pobude, a pojaavajui odgovarajue odbijanje.
U vezi sa autosugestijom, duni smo da ponovimo, kako najsitniji napor ostavlja u svesti trajan
trag. Nita se ne gubi u oblastima psihikim i dananji klecavi pokuaj priprema energian i pobedonosan sutranji postupak.
6. Transformacija snaga
Ve smo naglaavali korelaciju izmeu fizioloke
ravnotee i psihikog razvitka. U veine psihoza
stanje se poboljava odmah posle nekoliko nedelja

103

dezintoksikacije. Kultura volje pospeuje, pre svega, regulisanje organskih funkcija.

Izvesni psihiari idu jo dalje. Polazei od naela jedinstva sila, do kog je dola moderna fizika, oni
pretenduju na to da se moe izvui mentalna energija iz svih vrsta psihikih izvora:
"Uenik, veli Tarnbal, poto se povukao u mir i
tiinu, mora stajati potpuno uspravno i stegnuti miie svog tela onoliko snano koliko moe. Evo nas,
dakle, u prisustvu jedne snage stvorene, ali neupotrebljene. Duh uenika e se sa arom usmeriti
na elju koja mora biti zadovoljena. Snaga - izraz -i
fizika, to e rei krutost njegovih miia preobrazie se u snagu - izraz - mentalnu."
U jednom drugom idejnom, duhovnom redu,
adepti istonjake kole praktikuju duboko disanje,
usredsreujui svoj duh i tenju na to da privuku
sebi okolne snage i da se sa njima srastu telesno.
Udiui lagano vazduh, adept joge misli: Ja upijam
u sebe pranu rasutu po atmosferi. On uva, zadrava neko vreme, nekoliko sekundi, udahnuti vazduh
u pluima, mislei: Fiksiram u sebi te energije.
Zatim, izbacujui vazduh govori sebi: Izbacujem
vazduh, ali zadravam vaskoliku energiju kojom
sam upravljao i koju sam sam prisvojio."
Svuda gde se troi neka koliina aktivnosti, mogue je zarobiti jedan njen deo putem prostog napora analognog onom disajnog apsorbovanja. To je
bar ono to nam kazuju okultisti i teozofi.
Tarnbal tumai u svom ve navoenom nauku
kako se izvlai snaga. iz svojih sopstvenih elja.

104

Njegova teorija ini nam se vredna ozbiljnog razmatranja:

"elja, u svim svojim oblicima, pie on, jeste
jedan duhovni tok obremenjen, ispunjen moi, istom tom moi, precizno reeno, kojom ovek magnetski deluje na svoje blinje. Kad kaem duhovni
tok, ja mislim doslovno, ne sluim se samo metaforom. Kad se podajete elji, vi rasipate svoju
snagu i smanjujete, na primer, svoju privlanu mo.
Snaga elje se manifestuje u velikom broju duhovnih tokova, kao to su nestrpljenje, bes, nehajnosti
ili tatina. Taj poslednji tok je, moda, onaj koji od
svih oslabljuje najvie. Nain postupanja je, prema
tome, taj da vi, im osetite tok elje, odbijate da ga
sledite. Preko tog svesnog napora svoje volje, vi se
izolujete od bremena to vas oslabljuje. Ne zamiljajte da e ta navika da suzdravate svoje impulsev
proizvesti neko stanje utrnulosti zbog koga e se
elja ponititi. Efekat je suprotan: elja poprima
desetostruko vie snage."
Shvatljiva je vrlo dobro, uprkos izvesnim nejasnostima, misao autora: nagomilati energije ija potronja izgleda nekorisna, jeste popuniti neku vrstu
mentalnih baterija - izraz kojim se slui Tarnbal
-riznicu iz koje e se crpsti za delovanje i htenje delovanja.
Svi ti psihiki agensi mogu biti posmatrani kao
izvori mentalne okrepe. Aktivirajui i reguliui
izmenu, hidroterapija, na primer, mono snai nerve
i mozak. Sunane kupke, tranje u prirodi, a naroito psiholoki magnetizam, imaju izvrsno dejstvo.
Bez reci se razume da valja crpsti iz tih izvora,
zarad toga da bi se iskoristila stimulacija koja e se

105

tu pronai za line napore voljnog kultivisanja, i da

nita ne moe zameniti stavljanje u pokret svojih!
sopstvenih sposobnosti i njihovo obuavanje, delujue ispoijavanje samog sebe, psihike agense ili
magnetske uticaje.
Preporuimo, za kraj, kompletnu kuru naturizma,
onakvog kakav se upranjava u nekim sanatorijumima, i koji, po recima svih koji su ga oprobali,
donosi istinsko obnavljanje i psihiko i moralno.

106

esto poglavlje

NEPOSREDNO DELOVANJE VOLJE

NA ORGANIZAM I KAKO GA

ISKORISTITI

1. Volja aktivirana u hipnozi

ve do nedavno, samo "prugasta" miina vlakna su bila smatrana za direktno zavisna od

volje, dok su "glatka" vlakna, prema fiziolozima,
izmicala tom delovanju. Hipnotiki eksperimenti pokazae, od samog poetka, da fiksideja, stvorena
putem sugestije, utie, protivno ranijem verovanju,
na bilo koji deo tela. Naroito su u tom pogledu bili
zaprepaujui ogledi sa vesifikacijom - stvaranjem
mehuria na koi. Evo ta, u vezi s tim, kae doktor
Graset, naunik od autoriteta:
"Doktor Luj Pregalmini iz Intre u Pijemontu, uspavavi neku bolesnicu, sugerisao joj je da e joj
staviti oblog za izleenje vesifikacije. Umesto da joj
stavi flaster, on je mirno oblepi papirom na kome je
bio napisao naredbu. Vesifikacija se pojavi i rana se
gnojila deset do dvanaest dana.

107

Fokaon, apotekar u armu, sugerisao je nekoj|

eni, koju boli iznad leve slabine, da e nainiti 1
jedan plik na bolnom mestu. Sutradan je mehur bio l
tu. Drugog dana, kako se ona alila na neuralgiju u J
predelu desne kljune kosti, on joj je dao slinu f
sugestiju, i nainie se opekotine u svemu sline
onima od vatre, pravei potpuno prave kraste.
Sa Fokaonom, doktori Lijebo, Bernhajm, Lijeoa i Boni ponovie isti ogled i, utvrdie u duini od
etiri do pet centimetara, da je epiderma ohrapavila,
postala bolna na dodir i da, ima beloukastu boju.
Taj deo koe bio je okruen jednom zonom intenzivnog crvenila, sa oteklinama od oko pola centimetra debljine.
Buri i Biro, upisae ime jedne uspavane osobe, f
jednim tupim perom, na obe njegove podlaktice i
rekoe joj: Veeras u etiri sata ti e prokrvariti iz
ruke na crtama koje ja upisujem. Na paralizovanoj |
strani (radilo se o jednom hemipleiku), nita se nije
dogodilo. Ali na zdravoj strani, ocrtala se reljefna i
crvena kontura i, ak se mrljice zarosie na nekim
mestima.
Mabij je izazvao, putem sugestije, niz konih hemoragija, koje su isto ocrtavale slova njegovog imena na jednoj ruci, jednom bedru, jednom elu.
U Salpetrijeru, arko i njegovi uenici, kau Bine
i Fere, esto su na hipnotisanim osobama proizvodili opekotine sugestijom."
Svi hipnotizeri se slau da sugestija umanjuje i,
ak, moe u potpunosti ukloniti osetljivost na bol.
Hipnotina anestezija je overena od strane velikog
broja praktiara kao to su Broka, Eskuirol, Folen,

108

Estaj, arko, Dimompalije^Berijon - da navedemo

samo glavne autoritete. tavie, i u najslabijem
stanju potpune hipnoze, onakve kakvu opisujemo u
naem delu "Praktina metoda Magnetizma, Hipnotizma, Sugestije", moe se postii, prostom uputom,
neosetljivost koe. Mi smo ve doli dotle da izazovemo, u stanju budnosti, neosetljivost itavog
jednog regiona tela.
Vie opita krunisanih uspehom bilo je preduzeto,
na Fakulltetu u Nansiju od doktora Bonija, da bi se
pokazao uticaj sugestije na srce. Lupanje srca,
zabeleend* na sigmografu variralo je od est do
trinaest otkucaja u minutu pod dejstvom tvrdnje da
e doi do ritminog usporavanja.
U jednom analognom redu ideja, Mare i Heli
-prenosi nam Grase - ostvarili su sugestijom snienje telesne temperature koje je ilo do 34 C.
Koji proces proizvodi sline pojave? Vie je
nego sigurno da je re o vazomotornom putu. Misao usaena sugestijom deluje na nervni sistem, i
njeno delovanje se prostire sve do ogranaka ovog
poslednjeg, oko sitnih posuda sistema za cirkulaciju. Svako zna da izvesne emocije proizvode
crvenilo lica, dok druge izazovu trenutno bledilo.
Kad stidljivko prodre u sredinu iju vanost preuveliava, on oseti smesta utisak" iji je uinak da se
zgre vazomotorni konii lica i, da dovedu priliv
krvi vidljiv na epidermi. Strah deluje na suprotan
nain; on uprilii neko oputanje konia o kojima je
re i, uporedo, odliv krvi.
Klinika hipnoza je mogla ispisati impresivne
anale, na osnovu kojih bi se svako mogao uveriti da
sugerisana ideja, ponavljana, drana dugo u polju

109

svesti, izvrava lekovite promene, ne samo kao to

se obino misli kad se radi o nervnim bolestima,
nego, isto tako, i u isto organskim bolestima. Poremeaji funkcionisanja stomaka, eluca, srca, pa,
ak, i plua, bubrega i jetre, tumori, groznice - sve
patoloke bolesti su podlone tretmanu putem
sugestije. Veliki broj pozitivnih rezultata doputa da
se smatra kao utvrena ova istina, da misao,
miljenje, deluje na organizam.
Hipnoza se ini kao neko neprirodno stanje u
kojemu psihiki fenomen preuzima naroitu vlast
nad fizikom pojavnou. Ali, mi emo videti da,
ako u izazvanom snu dolazi do pojava, izrazito
upadljivih zakona uticanja morala i psihe na fiziko
bie, taj isti zakon javlja se katkada i u budnom
stanju, sa podjednakom jasnoom.

2. Duboki efekti ideje u budnom stanju

Mogli bismo navesti frapantne primere crpei iz
embrioloke psihologije sluajeve u kojima emocija,
ideja, duevno stanje majke ima na dete nesumnjive posledice. Radije emo se ograniiti na injenice
autosugestivnog delovanja svesti individue na samu
sebe.
Rat je omasovio znanje o vrsti trenutnog odvajanja svesti ratnika od svoje fizike osetljivosti. Ponesen arom borbe, nesrenik, pogoen, ak, veoma
opasno - tako da bi u obinom ivotu odmah osetio
uasan bol - ne opaa esto nita od svoje rane
osim teenja krvi.
Obavestili su nas o sluaju nekog oveka koji, i
poto je "popio" deset metaka, nastavlja da se bori

110

do kraja sukoba, kad izjavljuje da se osea iznurenim^zbog ega ga odvode u ambulantu. Prenesen u jednu bolnicu on umire za samo nekoliko asova, stalno se alei da mu nije dobro.
Sad evo i nekoliko jo karakteristinijih stvari.
Jedna majka je zauzeta time da aranira u
jednoj vitrini porculanske vaze kojih su joj pune
ruke; njen mali sini igra se na podu, na drugom
krajirsobe, blizu ognjita bez vatre. Snano dirnuv-j
si mehanizam, deki zavVava time to otkai kuku
i, gvozdena zavesa kamina preti da se obori na vrat
deteta koje je na kolenima u poloaju za giljotiniranje dok zavesa kamina igra ulogu noa za giljotiniranje.
Upravo tog trenutka, prestiui, u hipu, pad metalne zavese, majka se okree* iznenadno; ona vidi
opasnost koja preti njenom detecetu. Pod uticajem potresenosti, "njena krv", prema utvrenom
Izrazu, "obrnula se samo-jednom". Kako je ta ena
jako osetljiva i nervozna, stvorio se odjednom, reklo
bi se, jedan krug koji je eritametirao i krvario okolo
vrata, na istom mestu na kom je dete bilo pogoeno. Taj peat, u prvom redu dermografski, trajao
je toliko dugo i bio tako intenzivan da ga je doktor,
stigavi nekoliko sati docnije, mogao samo sa aljenjem k'onstatovati.
Posmatrali smo u Praktinoj'koli magnetizma,
1915. Godine, jedan sluaj u kome delovanje Domisli pokazalo ekstremno brzo. Gospodin C. koji je
pratio nastavu u koli, a posebno kurs anatomije,
osetio bi izvestan poremeaj, uzbuenje u. svakom
delu tela o kome je profesor govorio.

111.

Na teaju patologije, audijencija posednika ovog

ili onog simptoma, prouzroila bi u gospodina C.
-neku nelagodnost koja je tano odgovarala svakom
pojedinom sluaju. Postupak neke hirurke operacije, u njega bi, takoe izazivao nepodnoljiv bol u
onom delu tela o kome se govorilo tom prilikom.
Rei e nam da se radi o anomaliji i da jedna
zdrava osoba ne pokazuje takva svojstva. Upravo ti
specijalni sluajevi i jesu ono to osvetljava zakon
delovanja zamisli na organizam, zakon koji je stalan
za sve, s tom razlikom to je u jednih potreban
mnogo vei naboj psihikih aktivnosti, nego u drugih, da izvri jednu preciznu fiziku posledicu.
Dobro je zapaeno postojanje neke latentne moi u
svima nama, a koju valja razvijati ako se hoe
upranjavati dobrovoljno i savreno.
Neke orijentalne sekte, predane vrsti obuke neophodne za do - dervii, fakiri, jogini - doterali su
do izvanredno proirenih granica mo nad samim
sobom. Oni podnose vatru a da se ne opeku, pro- ;
badaju svoje telo ne pokazujui da oseaju ni najmanji bol, otvaraju rane koje trenutno zaceljuju
sami, suspreu svekoliko unutarnje kretanje svog
bia, zatim se daju pokopati na nekoliko nedelja, iza
ega se spontano vraaju u ivot. Svedoenje o
scenama te vrste ostavili su naroito engleski pisci
koji su istraili i proputovali Indiju.
U Africi, nae se jo poneki fanatik koji se izvetio, dugim obuavanjem, stekavi mo da izazove
na samom sebi pojave sasvim sline onima koje
nam je Indija pokazala.
Evo u vezi s tim nekoliko redaka koje su napisali
gospoda Diatel i Varkolije u svom ve navoenom

112

delu, prema Novoj Reci od Roma, koju je preveo g.

C. D. Evesmes, direktor Anala psihikih nauka:
"G. Pin zapita isposnika (marabu), poznaje li
mo|da neku psihiku ili fizioloku tajnu, bi li, >na
primer, mogao podneti dejstvo vatre. Marabu mu
potvrdno odgovori, nadnese istog asa ruku nad
plamen jedne svece koja je gorela na stolu, zadra
je tako nekoliko minuta i smae je potom, rieto
malo crnu od dima, ali bez ikakvog traga opekotine,
ne pokazujui niim bol. astijanini, koji je bio
prisutan? da bi se uverio da li plamen stvarno pee,
doe na pomisao da to ^oproba, oponaajui
marabua, ali ne uspe zadrati ruku na plamenu
due od dve - tri sekunde i tre je odmah oseajui
da se opekao. Sutradan, on ree g. Penu da ga
ruka jo uvek boli; dlan bese malo otekao.
Drugi eik se podie, uze jedan bode, uvue
mu vrh u usta i probode s njim levi obraz, tako da
vrh izbi napolje. Ne ukaza se ni kap krvi; marabu
ne pokaza nikakav znak bola, izbode se uzastopno
sa etiri bodea, jednim u desni obraz, jednim u grlo
i dvama u ruke. Na na znak on izvue dva bodea
iz usta, jedan iz grla i dva druga iz ruku a da ne
izae otuda ni kap krvi niti osta ni najmanji trag
rane. Samo su se na rukama videle dve sitne
takice kao modrice.
Povue se potorn u dno sobe, razgoliti trbuh, uze
sablju i poe je premetati iz jednog^ ugla usta u
drugi. Zatim, izgovarajui nerazumljive reci i
skaui, on zapoe snano udarati sabljom u trbuh.
Na nae traenje da zada udarce otricom i da
mae sabljom napred i nazad, drei otricu uz
meso, on to uradi. Poto mu naredismo da zavri,

113

isprobasmo otricu koja je bila veoma otra. Naf

stomaku marabua ne naosmo nikakvu povredu,
osim dve lako crvene linije, svagda kao modrice, ili
kao kakvo obeleje ostavljeno od tesnog vora, na
nekom gajtanu, recimo."
Medijum Hjum u Londonu 1870, pokaza na
jednoj seansi, kojoj je prisustvovao sir Rasel Valas,
kako moe dugo drati u ruci uareno ugljevlje, a da
od toga ne oseti ni najmanji bol, niti da se ukae i
najmanji trag opekotine.
3. Primer moi samosvesne misli
U svemu to prethodi, nalazili smo se u oblasti
paranormalnog, i italac bi se mogao pitati od kakve
koristi moe biti za jednu individuu, normalnu kao
to je i on i lienu potrebnog vremena za dugo
obuavanje, neposredna mo volje koja utie na|
organizam. elimo da mu pokaemo da savremeni
zapadnjak koji ivi obinim ivotom, i koji poseduje
jedno zadovoljavajue znanje injenica psihizma,
osobito ako je poeo da kultivie svoju volju metodama koje su ve naznaene u etiri prva poglavlja
ovog dela, moe izvriti na svoje organe veoma
snaan uticaj.
Samoizleenje, koje emo prikazati, bilo je,
istina, steeno od oveka slavnog u svetu psihikih J
saznanja, ali njegov sluaj, posve oajan, donosi
jednu neuvenu tekou, koja se ini u prilino |
dobroj srazmeri sa energetskim izvorima oveka o
kome se radi - Hektora Dirvila.
Zahvaen uremijom (brightigue), on se naao J
1913. oboren zagnojenim pleuritisom, to je epire-

114

nomen njegove glavne bolesti. Vie lekara

dadoe dijagnozu bolesti i objavie njenu
neizleivost.

"Kaljui neprekidno, pie on u svojoj Psihoterapiji, izbacivao sam pokatkad litru gnoja, krvi i
gnojave sluzi za smo jedan dan i, kao svi koji su me
okruivali, istinski sam oekivao kobni trenutak."
Mi sami, koji smo u tom dobu bili u svakodnevnom dodiru sa bolesnikom, i koji smo bili nauili da
gajimo puno poverenje u njegovu magnetiku snagu, alili smo to ga vidimo prerano iupanog iz
kruga nauke, divljenja njegovih saradnika i ljubavi
njegovih najbliih. Protivno svim oekivanjima - on
nije umro. Koncem nekoliko nedelja, objavi nam da
je odluio da se podvrgne svojoj vlastitoj kuri i da je
posve siguran da e ozdraviti. Ne mnogo govorljiv,
nije se raspriao o tanim postupcima koje namerava upotrebiti i opisao ih je tek znatno docnije u
svojoj ve navoenoj brouri iz koje donosimo nekoliko redaka:
"Miljenje je uvek bilo iskljuivo usmereno na
ozdravljenje. Sa najveim poverenjem u uinak koji
sam oekivao, upranjavao samo duboko disanje u
meri koja mi je bila mogua. Stavljajui ruku na
levo pluno krilo za vreme udisanja govorio sam
mentalno, ili ak u pola glasa: Prizivam u svoju
pomo Snage Prirode potrebne za ozdravljenje;
zadravajui dah: Upijam lekovite snage da bih ih
prikljuio svojima; a za vreme izdisanja: Izbacujem
gasove i produkte truljenja.
Ta trojaka formulacija esto ponavljana, ponekad ceo as - bilo danju, bilo nou - pribavljala mi
je vrlo prihvatljive psihike i moralne sile koje je

115

organizam koristio da bi postajao bolje i bolje raspe

loen.
Varirao sam tu autosugestivnu apsorpciju vie
naina: ponekad s obe ruke poloene na bole^f sna
plua, govorio sam; Upijam u sebe Snage
Prirode da bi mi ozdravilo pluno krilo; ja upravljam!
te snage u organ koji e ih iskoristiti; ja izbacujem!
tetne produkte.
Na srodan nain delovao sam na bubrege, srcej
stomak, i svaki drugi organ koji je za to imao hitnu)
potrebu; nastojao sam da tako dovedem organe,!
jedan za drugim, u ravnoteu.
Bolesnik, na veliko zaprepaenje svih koji beja-l
hu svedoci poetne krize, vidljivo se oporavljao ii
lekari ga proglasie za, kako rekoe, jedinstveni
fenomen u svojoj vrsti.
Docnije, da bi zavrio leenje, on se predao;i
psihikoj delatnosti preciznog usmeravanja bubre-*
ne funkcije:
Stavljajui, kae on, dlan leve ruke na stranju
stranu levog bubrega, koja je bila jae obolela, a
desni dlan na prednju stranu - zamiljajui organ
to je mogue bolje - upravljao sam, isprva, svoju
misao od spolja prema unutra, da bih njome prodro
tamo i zasitio je u potpunosti.
Posle nekoliko trenutaka, uvek sa milju izotreno definisanom, kazivao sam u sebi ili poluglasno:
Od oica (konkavnog dela) prodirem unutra preko
arterija, pratei sve njene delove i poddelove, do
malih arterija i vraam se preko venica, delia i
poddelia do bubrene vne. Kad sam taj put obavio, vraam se u nerv koji vodi arteriju do arterijica,

116

govorei samom sebi: Prodirem oseajnim delom

nerva, pratim njegove odeljke i pododeljke do
njegovih ekstremiteta, i vraam se preko motornog
dela nerva. Od oica prodirem u baseni koji punim, koncentriem se viestruko kao da hou da
istrljam au. Odavde preko mokranih sudova prodirem u piramidu Malpigijevu, zamiljajui da e
delovanje koje tu vrim biti u sadejstvu sa svim
drugim."

Ova praksa ponavljana tokom vie meseci,

svakodnevno, dovela je do potpunog izleenja
bolesnika koji je doiveo duboku starost.
- Anatomsko - fizioloka znanja neophodna da bi
se na samom sebi tretiralo tim postupkom, moe,
naelno, stei svaki ovek, ali ak i kad se znaju
samo elementarne stvari koje se mogu nai u nekoj
popularnoj monografiji, bie dovoljno da se efikasno
okua na samom sebi isceliteljsko delovanje misli.

4. Lekovito dejstvo misli korieno je u

svim .epohama
U Kaldeji, Persiji, Egiptu, u Grka i Rimljana,
nalazimo, prema onome to nam je istorija dostavila
iz onovremene medicinske vetine, niz praktinih
postupaka koji su imali za cilj da ukljue u igru
imaginaciju bolesnika da bi podstakli njihovo ozdravljenje. Strabon, Diodor sa Sicilije, amblik Prosper Alpini, Pausanija, zabeleili su prikazivanja
kojim su Egipani molili Iziu i Anubisa za olakanje svojih muka i zahvaljivali im na dobrim uincima koji su pristigli.

117

Medicina u Hramovima, veoma rairena u Grke i

u Rimu, uivala je opte poverenje. Poto bi duge
molili bogove zatitnike da ih oslobode bolova,!
strpljivi, kau nam letopisi, padali su u san i pojedini!
izmeu njih budili su se potpuno izleeni.
Od prvobitnih naroda, mistina i magijska terapi-J
ja se i dalje razvijala.
U srednjem veku upranjavaju je arobnjaci; u|
nae doba jo uvek, u izvesnim krajevima, ona imaj
svoje iscelitelje i svoje pacijente. Jedno racionalnoj
objanjenje rezultata ove prakse dao je, 1897.1
Godine, doktor arko. Vera stvara fiks ideju, neho-f
tinu mentalnu koncentraciju i, svi efekti uputstaval
Crvenog Zmaja, poput molitava upuenih kakvom!
boanstvu, nisu nita drugo nego napori volje kojaf
tei ka ozdravljenju.
U Bostonu postoji mono udruenje pod nazi-1
vom Christian Science. Njegovi pripadnici, okuplje-|
ni na ceremonijama nadahnutim njihovim metafizi-jj
kim konceptualizmom, upuuju Nevidljivom apel da]
bi bolest koja je, kau oni, samo jedna neuravno-?
teenost, neskladnost, iezla "kao senka u nekoji
sobi u koju je proputena svetlost to rastvaraj
kure". Naunici Hristovog udruenja vre mnoga
leenja meu kojima je impresivan broj onih stoj
vae za oajne sluajeve prema svim medicinskim
metodama.
Sve religije imaju svoja mesta hodoaa gde je, |
kao u Hramovima Antike, Nevidljivi i Oboavani;
arko prizivan. Najslavnije takvo mesto u Francus-j
koj, Lurd, organizovan je sa tako raskonim scenskim reiranjem iji je efekat na bolesnike utoliko
moniji ukoliko su ovi potonji prijemiviji.

118

Ako imaginacija, na odgovarajui nain usmeravana, reaguje na patoloka stanja, kako sumnjati da
ta ista sposobnost, upuena na eksperimentalnu sigurnost koja zamenjuje lepu veru, ima na organizam znatan uticaj.
Sad emo, iz onoga to je ovome prethodilo,
izuvi praktinu metodu lekovite autosugestije.

5. Individualne primene
Duhovna usredsreenost ne podrazumeva, kao
to bi se moglo oekivati, neku zamarajuu nervnu
napetost i mi emo, tavie, rei da je mirnoa prvi
uslov koji moramo da steknemo zarad samoostvarenja.
Radi li se o nekoj slabosti ili manje tekom ili
teem poremeaju, ispruite se, opustite miie i
zamiljajte ono to biste oseali, savreno dobrog
zdravlja, u okolnostima zdravstvenog blagostanja.
Mislite na stanje mira, predstavite ga sebi objavljujui spokojno sami sebi, da neete omanuti u
tome da izazovete njegovo roenje.
Za vreme od dvadesetak minuta, pazite da se ne
pomiete, nepokretnost, sama po sebi, ima blagotvoran uinak i, vaspostavlja uravnoteenost intelektualne impulsivnosti.
Kad se prisilimo na nepokretnost od etvrt sata,
vie se ne osea elja za kretanjem, imaginativno
predstavljanje dobrog stanja koje kao da je ve
steeno, malo po malo brie bol, slabost i tei da
regulie grozniavo stanje.

119

Ako ne posedujete potrebna fizioloka znanja daj

biste mogli tano oceniti ta se dogaa u vaem
organizmu, da biste zamiljali same organe, zadovoljite se time da pomiljate na poboljanje, malo,
ali izvodljivo. Ponavljajte sami sebi bez prestanka
tu ideju, ne samo preko neke verbalne ili mentalne f
formule kao to je - Neu omanuti da se ponem
oseati bolje - nego jo i osobito zamiljajui ono f
to elite da iskusite: smanjenje bola, optu prijatnu
utrnulost, sanjivost, dubok san, itd.
Tekoa lekovite autosugestije lei u otporu koji
suprotstavlja priliv ideja koje se odnose na bolest od
koje se pati; njene neprijatnosti, odocnjenje koje e
ona prouzrokovati u poslu, briga koju uslovljava, i
slino. Ovde valja pozvati u pomo razbor i shvatiti
da je najsigurniji nain da se ne reaguje, nadoknadi
trajanje propalog vremena, u tome da se to je J
mogue potpunije oslobodimo svakog drugog pojma
osim elje da prezdravimo, elje koja e, upravljajui naim unutranjim snagama, olakati i ubrzati f
povratak u prirodno stanje.
Podrazumeva se, samo po sebi, da je upra- f
njavanje higijene nezaobilazno. U protivnom, psihiko dejstvo koje se vri na samog sebe sueljava J
se sa neprijateljskim elementom. Izvesnost, da smo f
stavili sebe u najbolje eljene uslove kako bismo
doli do olakanja, je sutinski lekovita.
Bezmalo, svi bolesnici osete izvesno poboljanje, kad im se ulije snaga u vidu nekoliko ohrabrujuih, lepih reci od strane lekara. uju li oni da im
se kae: "Zahvatio vas je taj ili taj poremeaj, evo
lekova koji e vam doneti dobro, uskoro ete se
oporaviti" ili neku slinu stvar, dolazi do oputanja
120

njihove teskobnosti, uznemirenosti. Energija

koju su troili uznemireno ekajui na dolazak
lekara ostaje od sada u njima samima i oni se
osete gotovo odmah okrepljenima.

Upravljajui svoju misao direktno na oboleli

organ, moe se korisno vriti upotreba disanja i
apsorbovanja energije. Mirno, bez urbe, bez bojazni, udie se polagano vazduh, zamiljajui da s
njim upijamo snage rasute atmosferom, zadrava
se udahnuti vazduh na trenutak, pomiljajui da
ustaljujemo u sebi energetske sile koje on sadri,
potom se izbacuje sadrina iz plua pratei taj
vremenski tok tvrdnjama da su samo tetni gasovi i
produkti izbaeni, ali da su upijeni elementi koji
poveavaju ivahnost.
Kad napori ponu da nas zamaraju, obustavljamo ih da bismo se povukli u usamljenost, zatim
iznova zapoinjemo da upravljamo svoju psihiku
delatnost prema delu koji nam je vaan, predajui
se zamisli da e se on ubrzo povratiti u svoje
normalno stanje.
Dirvil je preporuivao svojim pitomcima da govore svojim organima kao porodinim slugama, da im
se daje blago i sa upornou naredba da funkcioniu kako valja. Vie puta dnevno - pisao je on
-osobito uvee u postelji, pre no to se uspavate i
nou, u trenucima nesanice, izolujte sebe da ne
mislite ni na ta; opustite miie i u tom poloaju
vidljivog mira, govorite vaim elijama, vaim organima i organizmu u celini da biste ih smirili ili
podstakli, prema potrebi i biete zaueni videi da
vas sluaju, da se smiruju ili pokreu prema vaoj
elji. Zarad toga, govorite im kao da zborite nekoj

121

osobi u porodici koja vam je potinjena, po godinama i pozivu. Nastojte da izleite tu osobu ili te
organe delovanjem misli i pod uticajem tog delovanja proizvee se neka vrsta indukcije koja e
odmah dejstvovati nad njim."
U opakim bolestima, u kojima je prva kriza praena postojanom depresijom i polusveu, nedostaje
eljene energije za vrenje autosugestije, ali ipak,
moemo nastojati da izagnamo obeshrabrujue, alostive, teskobne i nemirne misli.
Kao to smo ve rekli, odreena prethodna obuka volje olakava uticaj morala na fiziko bie u
sluaju bolesti. Dodajmo i to da, kad razvoj psihe
dostigne izvesni stepen, dolazi do neke vrste razdvajanja "ja" od utisaka i senzacija koje prima. Pomalo, kao neka vrsta gledaoca, uestvuje se u
onome to se zbiva u samom sebi, ne uzimajui u
tome nikakav udeo. "Ja" se pod dejstvom bolesti
ponaa kao abdicirani kralj pod pritiskom svojih
podanika, ali koji za njih ima jo dovoljno moi da bi
ih naveo na to da ga oslobode.
U hroninim oboljenima dugog trajanja, dui ili
krai poinci daju nekom strpljivom oveku dosta
vremena da bi prouio svoj sluaj kao u nekoj patolokoj raspravi, da bi ga bolje razumeo, da bi ga
samosvojno tretirao sa najveom preciznou, kroz
dobro sainjene mentalne predstave.
Primer koji smo vam prikazali pokazuje ta se
moe oekivati od te metode. Uostalom, ak i kad
je nejak, napor misli ili, jo bolje, volje da upravi
svoje miljenje prema ideji olakanja ili izleenja,
svagda donosi rezultate koji su dovoljni da se potvrdi vera u autosugestivnu terapiju.
122

Sedmo poglavlje

NEPOSREDNO D E LO VAN J E VOLJE

NA DRUGE

1. Legendarne moi maga

agija je optepoznata pod definicijom "vetina

vrenja uda protivinih zakonima prirode". Meutim, ko eli savladati dela savremenih okultista,
kao to su Vronski, Lakirija, Sent Iv Dalvijedr, Elifas
Levi, Stanislas de Gvajta, Ankos, Peladan i neki
drugi, nai e tamo potkrepljeno ozbiljnom dokumentacijom, izlaganje o jednoj starinskoj askezi koja
ini da se rodi i razvije na najviem nivou uzvienost adepata nad sebi slinima.
Magija u Persijanaca bila je sveti in ije je upranjavanje bilo povereno uenjacima, mudracima koji
su sticali sposobnost maga. Tajna nauka se otkrivala samo u dnu svetilita, u najpotpunijoj tajnosti.
Istoriari, filozofi, doktori, pesnici iznose razliite
dokazne materijale: Ploice pokrivene natpisima,
eksvoto, obeene po zidovima hramova, hijeroglife
po bareljefima i druge spomenike koji su odoleli
zubu vremena i ratnim razarnjima; valja znati da je
123

tajanstvena praksa okultizma bila svuda rasprostrs

njena, naroito u Egiptu, Indiji, Persiji, Haldeji
Grkoj. U prvom veku nae ere, javila su se dvc
jica velikih adepata - poslednji do kojih su stigla, ui
svoj svojoj celovitosti, saznanja Drevnih Hramova;!
Apolonijus iz Tijane i Simon Mag. Prvi, slavan pol
svojoj moi imao je za ivotopisca Filostrata kojil
ovako pria o jednom od fenomena kojima je Apo-l
lonijus dugovao svoj glas:
"Jedna mlada udavaa naprasno je umrla. NjenJ
verenik je stajao kraj samrtnog odra, tuei al
svojom draganom, dok je ceo Rim tuio zajedno al
njim, jer je devojka bila iz aristokratske porodice.1
Apolonijus, koji je bio svedok tog jada, uzviknu:!
Poloite je na postelju! Obavezujem se da u za-t
ustaviti vae suze. Potom se raspita za irne devoj-f
ke. Gotovo svi prisutni pomislie da se on spremal
da odri posmrtni govor, kao to je obiaj nalagao.!
Meutim, Apolonijus je samo dodirnuo mladuf
devojku, izgovorio nekoliko reci i, istog asa, devoj-1
ka, koju su svi smatarali mrtvom, stade da se budi]
kao oda sna. Ispustivi snaan krik, utra u roditelj-J
sku kuu, kao Alcest koga je Herkul vratio u ivot iz]
carstva mrtvih." (Apolonijus iz Tijane, njegov ivot, l
njegova puteestvija, itd).
Simona Maga koga smo mi sami opisali zajednoj
sa Hektorom Dirvilom u naem delu Razumna
istorija Magnetizma, jedan od osnivaa gnostikef
filozofije, osvojio je podjednako veliki ugled inei,;
kao Hristos i njegovi apostoli iji je savremenik bio,
brojna udesa i izleenja, ali uprkos svojoj moi, nije
uspeo da ugradi u sebe moralno - etiki princip, jer
je, po cenu novca hteo kupiti od Petra tajnu nje-|
gove moi, otkud potie re simonija koja oznaava
124

trgovinu svetou i svetim predmetima. Njemu je

bio podignut kip sa natpisom Simoni Deo, Simonu
Bogu.
Sa tim nedostatkom to su bili iskljuivo rezervisani za svetenike, zazivanja, zaveti, blagoslovi,
kletve u upotrebi u Starih, izgovarane sa verom koja
pokree planine, izgledaju kao prvotni naini da se
stave u dejstvu nepoznate snage, izreene ili oivljene iz ovejeg unutranjeg bia.
Ovo shvatanje podelili su brojni mislioci. "Neka
dua - kae Gete - moe samo svojim prisustvom
snano delovati na drugu duu. Mi imamo u sebi
neto kao elektrine ili magnetske sile sline samom magnetu; sledei ih mi stupamo u dodir sa
slinim ili neslinim telima koja nas privlae ili
odbacuju."
2.Teoretiari psihizma u XVI i XVII veku
Osnovni kuljuevi moi volje, onako kako su je
upranjavali Stari, izgleda da su nepopravljivo izgubljeni u prvim vekovima posle Hrista. to se odmicalo dalje, nekoliko intuitivnih duhova je zapazio realnost upranjavanog dejstvovanja - ak i na daljinu
- ljudskog bia na svoje bilnje.
Marcilius Ficin izjavljuje da "duh kad je oivljen
estokom eljom moe delovati ne samo na svoje
spostveno telo, nego jo i na tela u blizini, naroito
ako su mu ta tela slina po prirodi, ili ako su slabija."
Pomponas podrava slinu tezu: "Dua deluje
menjajui tela na taj nain to zrai fluidne talase
koji imaju svojstvo da deluju na daljinu. Sve due

125

nemaju istu mo u svih osoba; drugaije reeno,

ima ljudi koji poseduju jedan vrlo visok stepen moi
da deluju na svoje blinje, dok su drugi toga sasvim
lieni. Dua vri svoje vladanje preko transmisije
povratnih centara, izuzetno suptilnih, koje ona alje
drugim duama."
Agripa, ija je reputacija maga bila ogromna,
pie: "Strasti due praene fantazijom kad su
estoke, mogu ne samo promeniti spostveno telo
nego se jo pruaju dotle da utiu na drugo telo, na
nain da se tako proizvede udesan utisak u
elementima i stvarima. Ne treba se uditi da duh
moe delovati na telo i duu nekog drugog."
U naem ve navoenom delu, italac koji eli
da produi prouavanje tih dokaza, nai e skupljeno mnotvo injenica i miljenja srodnih ovima koje
smo pomenuli.
3. Veliki magnetian
Posle Paracelzusa, koji je leio na daljinu, do Di
Potea, autora jednog pravog udbenika psihikog
uticaja na daljinu, objavljenog pod naslovom Otkrivena magija, svi magnetisti su poznavali i usvojili
delovanje svojstveno volji.
Mesmer je izazivao krize u pojedinaca, ostajui
skriven u nekoj susednoj sobi i delujui kroz zidove. U svom delu Smrt i njene misterije, Kamij
Flamarion pria, prema dr Kerneru, kako je na
maarskom dvoru Mesmer bio prozvan od naunika
Sajferta da napravi opisani ogled i kako je on u
tome uspeo na zaprepaenje ovog potonjeg.

126

De Pijsegur vri mentalnu sugestiju na svoje

somnambule i briljivo odvaja, u svojim teorijama,
magnetizam svojstven organizmu od psihikog uticaja stavljenog u dejstvo putem volje.
Di Pote, ve navoen, vri, takoe, izleenja na
daljinu. Najzad, Dirvil kudikamo uvebaniji od prethodnih u onome to se tie delovanja volje na
daljinu, podrava smelo sa okultistima i teosofima,
da se svaka misao odvaja od svog poiljaoca zato
da bi otila da deluje na onog kome je upuena.
4. Savremene injenice komunikacije misli
U naem delu Praktini metod Magnetizma,
Hipnotizma i Sugestije, ve smo opisali izvestan
broj fenomena. Slini primeri fenomena su toliko
izobilni da, bezmalo, vie nikog ne teraju na sumnju.
Svakog dana novi dokazi pridruuju se masi onih
koji su ve prikupljeni. Kamij Flamarion, kome pripada ast da je bio prvi koji je sainio ozbiljnu
anketu o tim stvarima, barem u Francuskoj, uvodi u
svom ve pomenutom delu novine u pogledu izuavanja telepatije.
Za one nae itaoce koji jo nisu posvetili svoju
panju tom predmetu, evo odlomaka razmatranja
koje je objavio Flamarion:
Prvo neto to je izneo dr Poarson iz Pasavana:
"l - Ima dva meseca, boravei u Belforu, dadoh
se u naglo i intenzivno miljenje o jednom od moje
sabrae iz Jure o kome ne razmiljam vie do jednom godinje. Nekoliko minuta potom naoh se licem u lice sa njim, na jednom raskru, a kako je
127

on dolazio na biciklu iz jedne poprene ulice, bilo je

nemogue da sam ga unapred video, iz daljine.
II - Kao doktor po profesiji, esto sam uznemiravan preko noi. Nemalo svakakvog sveta prolazi
pored mojih vrata. Dolazi li osoba koja e zazvoniti
na moja vrata, budim se sam, onda kad je ona na
dvadesetak metara daleko od mog praga; unapred
znam da e zvoniti.
Ja sam to utvrdio ne jednom nego stotinak puta
za ovih dvanaest godina."
Drugi sluaj prenoenja misli ovog puta u snu:
"9. januara 1909. godine, stigao sam u Monrijer
da bih proveo nekoliko sati sa svojim roditeljima,
koje sam ostavio u dobrom zdravlju. Nekoliko dana
docnije majka mi je poslala vesti o sebi i ocu; bili su
dobro.
U noi 30. ili 31. januara, sanjam da dolazim kod
svojih roditelja. U salonu, vidim gomilu okupljenu
oko neke improvizovane postelje, guram osobe koje
okruuju postelju i vidim svog oca mrtvog, ispruenog po madracu postavljenom na nogarama.
Sutradan, saznajem da se moj otac osetio nevoljno sino u 11 sati i bio mrtav u pet i po u trenutku kad sam ja dosanjao onaj uasni komar; bili
su ga ispruili po postelji slinoj onoj koju sam video
u snu i u salonu kao to mi je prikaza bila dojavila."
Ponavljamo da su na hiljade osoba ispriale sline injenice koje pokazuju, vie nego katkada, bez
namere da ubeuju, kako misao jednog oveka
opti sa drugim i izlae se obostranoj panji.

128

5. Mentalna sugestija
Zastupnici modernog hipnotizma izgleda da nisu
ni najmanje zabrinuti u pogledu mogunosti sprovoenja svojih sugestija, formuliui ih iskljuivo u mislima. Profesor S. Rie, prvi je koliko mi znamo, doao na zamisao da uspava na daljinu neke osobe u
bolnici i, uspeo je u tome vidno. Neto docnije, dr
Okorovi sa Univerziteta iz Lemberga, izvrio je
jednu seriju ogleda i eksperimenta o mentalnoj sugestiji. U naem delu Metode Magnetizma, Hipnotizma i Sugestije, mi smo izveli jedan njegov
primer, saoptenje o ogledima iz Havra. Evo sada
nekoliko saoptenja o Okorivievim pokusima.
Postavivi se na nekoliko metara od jednog
izmeu svojih pokusnika, i glumei da pie, on daje
svom ispitaniku niz naredbi koje postiu sledee
uinke:
1. Podii desnu ruku.
(Gleda ispitanika kroz prste leve ruke naslonjene
na elo)
Prva minuta - nita.
Druga minuta: pokretanje desne ruke.
Trea minuta: kretanje se uveava, bolesnica
skuplja obrve i podie desnu ruku.
2. Ustati i prii mi.
On je odvodi na njeno mesto nita ne govorei.
Ona nabira obrve, uzmuva se, polako ustaje i, sa
tekoom, prilazi mu pruene ruke.
3. Skinuti narukvicu sa leve ruke i predati mi je.

129

Ona isprua svoju levu ruku, die se i kree prema jednoj posmatraici, zatim prema jednom pijaninu.
On dodiruje svoju desnu ruku i verovatno je malo
pomera u pravcu leve ruke usredsreujui svoju
misao na datu naredbu.
Ona skida svoju narukvicu, kao da razmilja i
daje mu je.
4. Ustati, pribliiti jednu fotelju od stola i, esti
naspram nas.
Ona nabira obrve, die se i koraca prema njemu.
"Treba da uradim jo neto", kae ona.
Zatim trai, pomera taburet, premeta au sa
ajem.
Odstupa, uzima fotelju, gura je prema stolu sa
zadovoljnim smekom, i seda rui se od umora.
Kao i u sluajevima spontanog prenoenja misli,
postoje dokazi i za mentalnu sugestiju, i bilo bi nam
potrebno deset tomova kao to je ovaj, da bismo
izneli samo glavno. Neka se ne misli da mi biramo
izmeu najneobinijih one to ih ovde prenosimo;
uzimamo ih, naprotiv, nasumice. U mnotvu verodostojnih ogleda - i to ne od strunih eksperimentatora, ve od samostalnih istraivaa
-donosimo ovaj koji sledi, onako kako ga nam je
saoptio flamarion, a on potie od Flamarionovog
sabrata - gospodina Smole:
"9. jula 1887, po toplom i olujnom vremenu, bio
sam na svom podnevnom otpoinku ljuljajui se na
viseoj mrei, obeenoj u mojoj dvorani i itajui
brouru od E. Girneja. Bilo je tri sata po podne.

130

Nedaleko od mene odmarala se moja ena, u fotelji,

ona je duboko spavala. Gledajui je tako, pade mi
na um da joj se mentalno pribliim tako to u joj
narediti da se probudi. Poeh, dakle, da je gledam
netremice i usredsreujui svekoliku svoju volju,
dovikivao sam joj u mislima: Probudi se! elim da
se probudi! Tri ili etiri minuta minuse a da nisam
postigao ni najmanji uspeh, jer moja ena nastavljae da mirno spava. Odustadoh od ogleda, govorei sebi da bih, najposle, bio vrlo zauen da mi je
uspelo. Ponovih ga, meutim, nekoliko minuta kasnije, bez imalo vie uspeha no prvi put. Iza toga,
dadoh se u itanje i ubrzo sam bio sasvim zaboravio svoju besplodnu nameru.
Odjedared, deset minuta docnije, moja ena se
probudi, protrlja oi i gledajui me sa izgledom iznenaenja i pomalo namrteno, upita: "ta hoe od
mene? Zato me, dakle, budi?"
Ja? Ni re ti nisam kazao.
Ali, jesi! Upravo si me gurao da se probudim.
ali se. Nisam ni otvarao usta.
Zar sam, znai, sanjala! - udila se ona.
Gle, to je tano, seam se sad, ja sam jedno
stavno to sanjala.
Da vidimo ta si to sanjala? To je moda za
nimljivo - rekoh, smekajui se.
Imala sam jako neugodan san - odvrati ona.
Videla sam sebe na Okruglom trgu u Kurbvoa. Bilo je vetrovito i vreme je bilo teko. Od
jednom videh neku ljudsku priliku (bese li ovek
ili ena?), obavljenu belom zastavom, kako klizi

131

dole niz kosinu. Ona je pravila uzaludne napore

da se pridigne. Ja sam htela da joj pojurim u
pomo, ali se osetih zadrana nekom silom, koju
isprva nisam nikako mogla da dokuim. Na kraju, shvatih da si to ti koji si potopoto hteo da mi
oduzme moje slike iz sna. Dede, probudi se,
vikao si, i to snano. Ali ja sam ti se opirala i
savreno sam svesna da sam se pobedonosno
izborila protiv buenja to si mi ga ti nalagao.
Meutim, kad sam se probudila, tvoj nalog
-Hajde, probudi se! - i dalje mi je odzvanjao u
uima.
Moja ena je bila snano zauena kad sam joj
saoptio da sam joj stvarno nareivao da se probudi
putem misli. Ona nije znala koju sam knjigu itao i
psihiki problem je nije nikad mnogo zanimao. Nikada nije bila hipnotisana niti od mene niti od bilo
koga dugog."
Zapisnik od 9. januara 1886 - potpisan od strane
dr a. Liboa, uvenog autora Kljua crne Magije
Stanislasa de Gvajte - potvruje realnost potpunog
uspeha razliitih sugestija, davanih mentalno od
obeju potpisnika jednoj uspavanoj osobi koja se
nalazila u izazvanom somnabulskom snu. Na primer, De Gvajta je, obraajui se mentalno osobi,
upitao: "Hoete li se vi vratiti prve nedelje?" Dobio
je odgovor: "Moda!"
Gvajta potom zatrai da mu kae, ta ga je pitao.
Vi ste me pitali, da li u se vratiti idue nedelje,
uzvratio je medijum.

132

6. Analiza injenica
ini se da, na osnovu ovoga to je izloeno,
proizilazi jasno da misao pojedinca moe uticati na
druge osobe, i menjati ih u odreenom smislu i
pravcu. Ceo je problem u tome, praktino govorei,
da se sazna sme li se uoptiti to pravilo, zakon, i izvui iz njega zakljuak primenjiv na ostvarenje naih
elja i da li, uistinu, jeste mogue izvriti uticaj na
nekog treeg na udaljenosti.
Zapazimo da se u svim sluajevima komunikacije misli ili mentalne sugestije pojavljuje jedan ili
drugi od sledeih elemenata ustaljeno:
Ili od strane pojedinca, ije se mentalno
delovanje prenosi, jedno izuzetno vibrantno
stanje
due, intenzivno, puno energije, koncentrisano;
oseanje prouzrokovano nekim udesom,
neminovnou
smrti, voljnim naporom eksperimentatora i slino.
Ili specijalna trenutna prijemivost od strane
osobe koja je na daljinu zahvaena milju
drugoga
(prirodni ili izazvani san, recimo).
Vidimo, dakle, da se veoma dobro poklapaju podaci okultne nauke koja zagovara da se sva naa
duevna stanja, sve nae zamisli, sve nae elje,
sva naa htenja odvajaju od nas i tee da se odraze na mentalu onih to nas zanimaju. To isto potvruju i posmatranja modernih naunika koja su u
celini vrena na spoljanjim fenomenima, sposobnim da naine oiglednim psihiko delovanje na
daljinu.

133

lako to mi ne opaamo, nevidljivi uticaj mozgova

koji misle na nas, pokazuje se samo u obliku blage
infiltracije; taj uticaj nas ne uzbuuje, ne optereuje.
Sve dok psihika napetost neke osobe slabog
karaktera, nedovoljno jake volje, istrajnosti, odlunosti, ne bude bila potinjena drugoj vrsto usmerenoj volji, treba smatrati da pojava telepsihikog
nije takva da se ne bi poelela njena potpuna
primena. Prijemivost, naroito kad je uspostavljena putem simpatije, ljubavi, slinosti misli, usaglaava dva mentaliteta na taj nain da, bez
posebnog napora, i u jednog i u drugog, spontano
prihvatanje vibracija jednog prima se od strane
drugog. Obrnuto, isto kao to se dva oveka koja
govore razliitim dijalektima ne bi mogla razumeti,
dva karaktera koja predstavljaju razliita oplodna
jezgra, emituju misli nesline da bi se njihovo
uzajamno talasno kretanje moglo nai na istoj talasnoj duini.
Od jednostavne komunikacije moramo razlikovati
imperativni uticaj, neodoljivi pritisak volje jednih na
osobe koje su psihiki i slabije od njih. Ovde se ne
radi o srodnosti dvaju tonova kretanja to objanjavaju pojavu, nego o nadmoi voljnog intenziteta
gospodara nad potinjenim. Sva obuavanja, koja
iznose knjige o magiji, tee da stvore tu nadmonost na osnvu tanih naela; drugim recima, da
naviknu adepte na izotreno, dugo, vrsto htenje.
"Energian, pun volje ili strastven karakter, emituje
veoma snano delatne snage" - napisali smo u
jednoj od ranijih knjiga. "Zaustavljene naredbe, pristojna naela, mnogo ispravnosti, ine nas neprijemivim na mentalno uticanje od strane drugih."
134

7. Obuka koja prethodi ogledima

Radi li se o predavanju eksperimentima iz oblasti
telepsihikog, da se preduzme uticaj na neku odreenu osobu, valja se obavestiti u naem delu Metod Magnetizma, Hipnotizma, Sugestije, gde e
se pronai niz ogleda stepenovanih, specijalno smiljenih radi postizanja ve pomenutih fenomena.
Radi ovladavanja u tekuem ivotu izravnog uticanja na volju drugih, ne moe se bolje pripremiti nego
se predajui upranjavanju izloenog u prethodnom
poglavlju. U stvari to praktikovanje, nezavisno od
uinka svojstvenog svakom od njih, stvaraju malopomalo naviku da se misli i da se hoe jasno,
ujednaeno, sa postojanou i energijom. To vaspitanje volje, razvija neopipljivi magnetizam duevne
individue i bez toga da ona ini bilo ta posebno u
pogledu upranjavanja, daje joj jednu vrstu opteg
uzdizanja.
Hteti izvriti uticaj na nekoga koga krasi duga
psihika kultura, znai - rasipati svoje mentalne
snage na sopstvenu tetu: u stvari, enormna potronja potrebna za tu nameru navui e odgovarajuu depresiju i ostavie nas nedovoljno naoruane za druge napore kao recimo, za izolovanje od
uticaja koji nas okruuju.
Svako, koliko iz rekreativnih razloga toliko da bi
proverio istinitost delovanja volje na daljinu moe
se, u najmanju ruku, predati nekim takvim pokuajima koji nemaju nikakvu neprijatnost ni po onoga ko
ih vri niti po onpga ko im je objekat.
135

I Pisali ste nekome iji je odgovor zadugo

izostao i pada vam na pamet da ga od njega zatra
ite. Umesto da mu poaljete drugo pismo, sugeriite mu da vam da zadovoljenje.
U tom cilju zauzmite udoban poloaj i zamislite
vaeg korespondenta kako vam upravo pie.
Mentalna slika se ne stvara za nekoliko sekundi;
valja vie puta usredsrediti svoju panju da bi se
uvrstilo to uobraenje; ali posle odreenog napora
u tome se sasvim dobro uspeva. Deset do petnaest
minuta takve kontemplacije bie dovoljno da se
osigura rezultat.
II Na ulici, kad vidite da vam prilazi neko, sugeriite mu s koje strane elite da vam pristupi. Kao i
u prethodnom sluaju, ne ograniite se samo na
nalog ve, zamislite konkretno to lice kako je kao
gurnuto, nekim neodoljivim impulsom, prema vaoj
desnoj ili levoj strani.
S vaeg prozora fiksirajte neku osobu koju
opazite na udaljenosti, elei jako da u trenutku
kad
prolazi pored vaeg prozora podigne glavu
i
pogleda vas. Samo se po sebi razume da taj
ogled
moe uspeti i kad va prozor nije otvoren i kad
vas
ne mogu videti spolja.
III

Obrnuti ogled moe podjednako posluiti,

ako
se porudite da ne podignete glavu ili ne
obraate
panju na neki spoljanji dogaaj.
III

U nekom javnom vozilu, pravei se da

itate
neto, usmerite svu svoju energiju prema nekom
od
svojih suseda, sa strane ili s lica - svejedno je
da li
je blizu ili je udaljen - nalaui mu u sebi da
vas
pogleda ili okrene glavu od vas. Ponovite vie
puta
III

136

tu operaciju radi toga da biste je to bolje utvrdili.

Ako ste naili na nekoga na koga ste dosta brzo
uticali, nastavite sa svojim eksperimentom menjajui ga. Ako ovek dri kakav predmet u ruci, predstavljajte mentalno pokret kako taj predmet ispada
iz ruku, i ponavljajui spokojno, postojano, energino tu uobraenu sliku, ugledaete je kako se
ostvaruje.
VI Kad se neko, dok razgovara s vama, prekida
kao da trai pravi izraz, sugeriite mu jedan od
izraza koji bi on usvojio; ne samo stvarajui mental
nu sliku njegovog grafikog oblika, ve zazivajui u
mislima i njegov ton. Taj pokuaj daje impresivne
rezultate samo tokom jednog susreta. U vezi s tim,
primetimo da se esto dogaa da istog asa kad
nam neki blizak roak uputi neku frazu bivamo
frapirani slinou njegovog miljenja sa naim a
to mi izraavamo govorei: To to ste mi sad rekli,
ja sam ve pomislio.
VII Pored nekog bolesnika, o ijem se stanju
moe postii bezmalo potpuno taan uvid, zaustavi
mo nae misli na ideji olakanja, pozivajui u pomo
svekoliko sauee koje nam on nadahnjuje. Emitujte misli smirenja, dobrog zdravstvenog stanja,
progresivnog ublaavanja poremeaja. Pacijent e
svagda osetiti uticaj te mentalne delatnosti, a pone
kad i u zamanom stepenu.
Mogli bismo umnoiti indikacije eksperimenata te
vrste, ali domiljatost itaoeva sama e mu sugerisati dovoljno drugih.

137

8. Razliite metode

Pravila razvijanja volje ostaju, bezmalo, ista u

svim "kursevima" i raspravama koje su objavljene o
toj stvari. Preterano hvaljeni metodi o prenoenju
svog mentalnog uticaja na druge, variraju, meutim,
od autora do autora. Dirvil smatra da, drei se
mirnih, dobronamernih, optimistikih, energinih
raspoloenja, privlaimo sebi linosti sposobne da
nam budu korisne, a odbacujemo one koje nam
mogu koditi. Prema njemu, svako mora da se pqtrudi da, gotovo jedinstveno, razvija svoju mentalnu
mo i da joj daje dobronameran smer, ne traei
kako da se njom poslui da bi uticao na nekoga. Na
jednom stepenu kultivisanosti mi vrimo - njegova
je sutinska poruka - silno dejstvo jia sve one koji
su to hteli postii sa nama i to bez posebne namere
na svakog ponaosob.
Tarnbal preporuuje "mentalno fotografisanje",
koje se sastoji u tome da se ono to se hoe napie
na papiru, a zatim se to oivljava u mislima. Na primer, imate neki spor sa X. Y. Da biste poeleli da
se u njegovom duhu rode pomisli kadre da izmene
njegov stav, napiite na velikom listu: Hou da X. Y.
promeni miljenje o toj stvari. Ostavite pisaniju postrance i dajte se na ponovljeno razmatranje smisla
reci to ste ih napisali.
Isti autor tvrdi da se princip transformacije oblika,
o emu smo ve govorili, efikasno primenjuje na
daljinu. Tako, poto ste zgrili i opustili svoje miie, izraavajte mentalno tenju da vidite kako se
sila - izraz, na taj nain stvorena, prenosi od vas na

138

osobu na koju ste eleli delovati preobraavajui se

u silu - izraz mentalnog tipa.
Mudra Re savetuje da se upotrebi, zarad pomoi u koncentraciji, fiksiranje centra neke boce napunjene vodom. Filijatr preporuuje isti postupak sa
kristalnim globusom.
Svaka od ovih metoda ima svoju vrednost i,
meu mnogim kojima smo mi preporuili za upotrebu ovu ili onu metodu, veoma malo njih nije postiglo nikakav rezultat. Po naem miljenju, i oni, takoe, mogu uspeti u tome, ako se valjano potrude.
Tako, za celinu onoga to vas zanima, jutarnja
meditacija, opisana u jednom od ranijih poglavlja i u
kojoj ete vi propustiti kroz duhovno vienje, sukcesivno raznorazne osobe koje za vas neto znae,
dae izvrsnu podlogu vaoj moi da biste mogli da
vrite na njih metodian uticaj. Verujemo da smo
pokazali da izotrenost htenja, istrajnost s kojom ih
podravamo i jaina elje koja ih prati, jesu sutinski
uslovi njihove efikasnosti. A najbitnija od tih triju
osobina je, bez sumnje istrajnost. Recimo - ponavljajui svakodnevno objavu onoga to se hoe dolazi
se postupno do upravljanja, u izvesnoj meri, ponaanja sa nae strane prema onima koji ine
predmet naih misli.
Tokom uoptenih meditacija, ako se nauimo da
definiemo podrobno, u pojedinostima, planove koji
se zamiljaju, emituju se pouzdano vibracije to
deluju na one koji u nekoj stvari imaju veze s naim
smerovima.
Jo sa veom pravilnou dogaa se da, kad se
obuimo, uigramo, u energetskim dispozicijama o

139

kojima smo govorili u prvom delu ovog rada

-pouzdanje u samog sebe, reenost da se uspe,
autokontrola, strpljiva delatnost, itd, itd., deluje postojano na druge u, za nas, povoljnom pravcu.
9. Rezime i instrukcije za svakodnevnu upotrebu
telepsihikog delovanja
Delovanje misli na daljinu - intenzivna duevna
stanja, vatrene, voljne, stamene misli, deluju nevidljivo na bilo koju daljinu na one koji su njihov
predmet. Ta injenica je u svim periodima istorije i
u svim zemljama bila poznata od izvesnog broja
naunika, adepata. Nju su izuavali najugledniji nauni kapaciteti: Edison, Kruks, Boarak, Rie, Flamarion, Maksvel - svi oni koji su objavili radove o tom
pitanju. Kao i u sluajevima veine izuma, tajna nauka je pretekla zvaninu nauku u pogledu telepsihike komunikacije, Jedno ranije objavljeno delo,
tretira ovo pitanje sa preciznom strogou. Ovde
predstavljena instrukcija ima za cilj da prui, onima
koji ele da se odaju podrobnijem prouavanju,
prosta i praktina uputstva za delovanje na daljinu.
Intelektualna ili emocionalna delatnost zrai jednu vrstu dinamike zvanu "psihika sila", koja
prenosi u vidu talasnih kretanja analognim hercovim
talasima, misao poiljaoca. Taj prenos tei da izazove odjek.
Ako vi mislite da N. N. treba da vam pie, ta
misao praena odreenim sponom psihike energije
koja se prostire do N. N., tei da izazove u N. N. u
njegovom duhovnom biu, vibracije koje e njegova
svest primiti Kao oblik namere da vam pie.

140

Pretpostavimo da u trenutku kad prima nalog, N.

N. bude obuzet nekom drugom stvari, on moda
nee u tom asu posluati vau sugestiju, ali, ako je
vi ponavljate dugo, energino i uestano, on e se
njemu, neizbeno, nametnuti.
Da bismo uticali na neku osobu na daleko, da
bismo joj sugerisali oseanja, elje, emocije, ideje, i
slino, nije dovoljno imati za to nejasnu nameru (jer
su onda mentalne vibracije isuvie povrne i previe
raznovrsne da bi se nametnule); valja usredsrediti
svekoliku svoju energiju i slati je iz dana u dan.
tavie, mora se raspolagati velikom rezervom
duhovne snage da bi se mogle zadrati, dugo i
fiksirano, mentalne predodbe stavljene u funkciju.
Veina nas je sklona da rasipa svoju psihiku
energiju mislei istovremeno na isuvie velik broj
raznovrsnih stvari. ak i kad mislimo na samo jednu
stvar, mi teimo da je sagledamo sa svih strana. To
je razlog zbog kojeg nam se ini da naa htenja na
poseduju svoju sopstvenu delatnu snagu.
S druge strane, svi smo mi skloni da besplodno
troimo svoju nervnu snagu; to ini aneminom
potenciju volje. Pogledaemo, prvo, kako akumulisati svoju nervnu snagu i drugo, kako je upotrebiti
efikasno, korisno.
Nervna sila se stvara u krvnoj tvari. Dosledno
tome, ako elite da upranjavate uticanje na daljinu,
valja da, pre svega, odgovorite ispravno na ono to
je preporueno u drugom poglavlju ove knjige, da bi
se ojaao vitalni "tonus" i obogatila krv. Racionalna
ishrana, aktivno disanje i dobra cirkulacija krvi, jesu
tri izvora mentalne snage. Ako se savreno oba-

141

vljaju te tri funkcije, organizam proizvodi veliku koliinu suptilne energije i misao postaje snana.
Svaka manifestacija ekspanzije zahteva potronju nervne snage. Nastojte, prema tome, da suzdrite vaa ekspanzivna kretanja. Usredsredite se
u samom sebi. Ne pod leite potrebi da se poveravate, da sa drugima delite vaa duevna raspoloenja, brige, miljenja i slino. Ne znajui da suzdrite svoju spontanost, vi bez i najmanjeg dobitka
troite snagu kojom se moe uticati na ljude. Ne
troite svoju panju na jalove stvari, nitavne i
beznaajne, ma koliko vam prijatnosti to moglo
donositi. Onoliko koliko impulsa odbijete da zadovoljite, toliko dodajete vaoj riznici duevne snage.
Izbegavajte da u svojim delima ili recima ostavite
mesta i za najmanje nepromiljeno postupanje. Ne
reagujte na ono to vam se kae. Budite smireni.
Ne otkrivajte spoljnim znacima vae duhovno raspoloenje. Ne govorite nita to e odati vae uenje, simpatiju, odobravanje ili laskanje. Svaki put
kad se suzdrite od impulsa prema jalovom govorenju, vi ste ouvali za sebe jedinstvenost svoje
nervne moi, koja bi, u protivnom, otila napolje.
Posle jedva etiri ili pet dana praktikovanja svega
ovoga, osetiete unutarnju spoznaju, da u vama
postoji zaliha snage. Mozak e vam funkcionisati s
lakoom, misli e vam biti jasne, seanje hitro.
Sve elje, ije ispunjenje je nekorisno ili tetno,
valja suspregnuti, ostaviti neispunjenim, poto njihovo ispunjenje podrazumeva gubitak nervne snage.
Obraajui se prisutnoj osobi, pazite da mislite
snano to to nastojite da joj utuvite. To e vam biti
lako ako se drite naih prethodnih uputstava o
142

intenzivnoj produkciji i akumulaciji nervne snage.

Pratite vae reci milju. Nastojte da prenesete u
nekom vidu mentalne slike ono to elite postii od
"predmeta".
Recimo, ako kaete: Hou li imati priliku da vas
vidim sutra u isti sat? Zamislite mesto, kao to smo
ranije prikazali, gde ta linost treba da doe i
zamislite je kako se smeje dolazei, pruajui vam
ruku tano onako kako uobiava. Ako kaete: Ii u
tog dana na to mesto i ako imate elju da osoba
kojoj to zborite doe tamo da vas vidi, uobrazite,
mentalno, mesto na koje ete ii, osobu kako tu
stie, primeuje vas, prilazi vam da bi s vama
govorila, itd. Itd. Taj postupak stvara eljene vibracije da bi se u mislima "predmeta" rodila odgovarajua pobuda. To e rei, da vi, vrei neku mentalnu sugestiju, ne smete nikad propustiti da predstavite "subjekat" kako izvrava tu vau nameru.
U svakodnevnom ivotu trenirajte da pratite
svoje reci mentalnom sugestijom. Pazite budno da
se saslua ono to govorite.
Ako hoete vrite uticaj na neku prisutnu osobu,
ne priajui, zamislite, mentalno, tu osobu, mislei
ono to vi hoete, osecajui elju za odnosom, ispunjavanjima, itd.
Da bi se vaa misao s dovoljno moi prenela radi
izazivanja jasnih i ivih posledica u biu osobe na
koju vi mislite, nuna su etiri uslova: 1. Izotrenost.
- Morate zamisliti to to elite sa preciznou,
jasnoom, u vidu izotrene i ustaljene slike. 2.
Koncentrisana fiksiranost. - Sva vaa panja mora
biti usredsreena na pomenutu sliku koja mora biti
fiksirano zadrana u vaim mislima. 3. Kontinui-

143

ranost. - Nije dovoljno zadrati sliku nekoliko trenutaka; valja to initi 15, 30, 45 minuta ili due ako je
nuno i zapoinjati s tim svakog dana dok se ne
postigne rezultat. 4. Voljna intenzivnost. - Predajui se koncentraciji, treba elju odrati arkom,
volju gospodarski raspoloenom da stekne ono to
elite. Vodei, pri tom rauna o svemu tome, evo
kako valja postupati:
Prvi in: Sednite udobno na nekom mirnom
mestu, zatvorite oi, opustite miie i prepustite se
pet minuta potpunoj nepominosti. Drugi in: Zamislite da je osoba, na koju elite uticati, na nekoliko
koraka od vas ili bolje, da je vidite tamo gde je.
Zamislite mentalno njeno lice, crte, stas. Nemojte
se due od 15 minuta baviti time da pravite iv,
taan, precizan portret. Pomognite se fotografijom,
ako hoete. Trei in: sada, zamislite da su miljenje i senzibilitet vaeg objekta odjednom osvojeni
vaom slikom - da vas vidi, da se ne moe otrgnuti
od vizije vaeg lica, da uiva posmatrajui ga, itd.
Mislite smireno na to to inite. Govorite postojano:
Primoravam je da misli na mene; ona ne moe
postupati drugaije; ova slika se namee njenim
mislima, itd. Gledajte istovremeno nju u obliku slike, kao da je gledate na bioskopskom platnu.
etvrti in: Zamislite potom tu osobu obuzetu
duevnim raspoloenjem i pobudama koje biste vi
eleli da osea; gledajte je zamiljenu, sa vaom
slikom pred oima, kako ponavlja: Oseam da me
privlai ta linost; elim da joj budem prijatna, itd.
Produite s tim tridesetak minuta, ili vie. Ponavljajte to svakog dana.
to je trenutno oseajno raspoloenje osobe
prema vama razliitije od onoga koje joj vi suge144

riete, vie e morati da se ponavlja seansa kako bi

se postigao uspeh. Kao to smo ve objasnili u
knjizi pod naslovom Psihologija ljubavi, psihiko
delovanje na daljinu nailazi u biu objekta na vei ili
manji otpor, koji se uklanja malo po malo pod efektom blagih psihikih talasanja to ih vi upuujete.
Sposobnost delovanja na daljinu, putem mijenja
pokretanog voljom, uroeno je svakom ljudskom
biu. Nema ni najmanje sumnje u ovu izjavu, l vi
moete savreno uspeti u tome. Taj fenomen nema,
sve u svemu, u sebi nita natprirodno; tumai se
posve prirodno. Jo uvek slabo poznat, on prua
onima koji ga razvijaju jedan jedinstveno dragocen
nain delovanja.

145

Osmo poglavlje

NEPOSREDNO DELOVANJE VOLJE

NA SUDBINU

1. Svaka mentalna predstava privlai nas ka

vlastitom objektu ili objekat privlai k nama

aa lina shvatanja su se uobliila, ak, i pre

nego to su dobila saglasnost od onoga to se
naziva Okultizam. Prema tom poslednjem sistemu,
tajnom nauku, svako bie se nalazi na putu evoucije i krajnji cilj postojanja jeste sticanje Saznanja.
ovek bi bio sainjen od izvesnog broja prepletenih
tela, od kojih svako uspostavlja razliitu susptancu,
a svako od tih tela poseduje odvojena svojstva.
(Okultisti razlikuju etiri oveija tela: fiziko, energetsko ili ivotno, astralno i mentalno). Kao to smo
okupani vazduhom (gasovitom fizikom materijom),
mi smo, takoe, po njima, okupani i jednim beskrajnim okeanom nevidljivih tvari, od kojih su sainjena naa "astralna" i "mentalna" tela. Nae su
intelektualne i emocionalne aktivnosti posledica njihovog uzajamnog delovanja, odnosno, odraz treperenja astralnih i mentalnih supstanci koje su
posvuda prisutne u latentnom stanju. Ne tajimo
146

opasnost zbrke u koju moe dovesti izlaganje onih

za koje je ova stvar nova; i mi im preporuujemo
specijalistika dela, ukoliko ele produbiti svoja
saznanja. Ono to je trenutno vano staviti u iu
jeste da te teorije izgledaju proverene, to se tie
rezultanti o kojima smo maloas govorili. Tako, ako
vi iskuavate nekakvo afektivno stanje, ono, ini se,
ne ostaje u moguem stanju, nego dobija na astralnoj razini naroite oblike; ono stavlja podjednako
u igru razne agense koji, sa svoje strane, deluju
povratno na vas. Jedna ograniena emocija - bes,
na primer - vri na astralnom planu neko silovito
preokretanje, ije se kretanje trpi i privlai ruilake
snage ili uticaje. elja neke osobe - naroito ako je
praena mentalnom predstavom - deluje nevidljivo
na taj nain to, ako istraje neko vreme, mi emo ili
jako privui sebi neku osobu koja moe da nam
donese posedovanje onoga na ta smo pomiljali, ili
emo sami stvoriti na okolne uzronosti jednu takvu
akciju koja e nam uskoro omoguiti da osvojimo
osobu koja je u pitanju.
U stvari, zar svako od nas ne zapaa pojavu
saglasnosti izmeu svojih psihikih kretnji i izvesnih
zbivanja to pristiu, pokatkad, vrlo brzo, im se
stavi u pokret volja, katkada sa prispeem, pouzeem, preporueno. Izgubili ste neku alatku, knjigu,
dokumenat. Traite je besomuno neko vreme, ali
bez uspeha. Umorni od borbe, odustajete da traite
dalje i posle nekoliko asaka plutajueg mentalnog
stanja, u koje uraunavate i trenutnu upotrebu svog
vremena, pada vam na um ideja - manje ili vie u
saglasnosti s tim raunanjem - da krenete prema
tom i tom mestu vaeg stana, prema tom komadu
nametaja gde vi, zaprepaeni, stavljate ruku pra147

vo na zagubljeni predmet. Drugi primer. Zaneli ste

se nekim poslom, radom za kojim imate potrebu,
kako biste doli do neke indikacije, knjige, neije pomoi, l gle! Iz najneoekivanijeg izvora stie odgovor na vae duhovno traenje. Iz razloga vere koju
proglaavaju okultisti, savremeni uenici starih
adepata, misao koja tei da se ostvari stavlja u
pokret uticaje i agense koji su za to potrebni. Ali,
mnoina naih elja i, onoga to im se protivi, vie
nego dovoljno objanjava nae promaaje. Pod
impulsom volje, nevidljivi inioci izvrenja stupaju u
akciju. Ali, sa kojim beskrajnim brojem elja, tenji,
namera, manje ili vie suprotstavljenih, ne ometamo njihovo mirno takmienje!
"Hteti istovrenemo - pisali smo drugde
-psihiku ravnoteu, stalno blagostanje i intenzivna
uivanja, eleti u isto vreme svetlosti saznanja, zadovoljenje strasti, boriti se uporedo za kolosalnu karijeru i za estetsku kultivisanost, nameravati ostvariti
neko grandiozno delo i doiveti bezumnu ljubav, to
je - pustiti u pogon dva protoka snage koji tee da
se ponite."
Susreu se ljudi kojima sve kao da ide po elji.
Posmotrimo li ih, utvrdiemo da su oni od onih ija
misao ostaje vazda uvrena na jedan te isti cilj.
Na drugoj strani, pak, susreemo inteligentne osobe, vrlo kultivisane, aktivne na svoj nain, ali kojima
nita ne polazi za rukom - ne rasipaju li oni svoje
psiholoke delatnosti na jedan isuvie velik broj
aspekata ivota.

148

2. Uzrona povezanost
Misli istih priroda se privlae, suprotnih se odbijaju. Drukije reeno, obini nain vaih duevnih
raspoloenja stavlja vas u odnose, i dri vas u njima, sa osobama koje se nalaze u raspoloenjima
koja su srodna vaim. Taj zakon se moe izvesti iz
raznih spisa okultnog uenja. Obino, ujemo ga
ovako formulisanog: "Slini se sastavljaju". Ali, znaenje te opaske se ograniava u duhu veine nas
na ideji jedne potpuno karakteroloke selekcije,
izbora. Izvesni susreti ojaano sugeriu irenje tog
tumaenja. Telepsihiko poimanje bie dovoljno da
objasni stavljanje u odnos, na veliku daljinu, dveju
srodnih dua, ili dua koje se dopunjavaju i stvaranje lanca, toka neprestanog privlaenja jedne prema drugoj, do dana kad e se one sresti i na fizikoj
razini.
Ukoliko je istina, da nae tajne tenje mogu biti
sposobne da utiu na one ija obasjanja, oslonac,
takmiarstvo, usluge mogu da nam budu od koristi,
ini se da samo kroz to i u jednoj prilino irokoj
meri, mi moemo predusloviti neke od okolnosti
nae sudbine. Ako bi ono to danas doivljavamo
moglo biti posledica naih ranijih misli, takoe e i
misli kojima se danas predajemo, uticati na uzroke
to raaju budue dogaaje.
injenice predoseanja, dvojakog vienja, pokazuju da, pre svog materijalnog ispoljenja, svaka sluajnost predegzistira u mogunosti, odnosno, u virtualnosti. Dogaaj bi mogao biti rezultanta niza
uzronosti, iji svretak izvesna bia mogu dokuiti.

149

3. Nekoliko sugestivnih primera predvianja

U delu pod naslovom Psihiki fenomeni, doktor

Maksvel saoptava da je jedan od njegovih ispitanika imao jednog dana posve jasnu viziju nekog
parobroda u plamenu. On je opisao zbivanja oko
poara i oznaio ime koje je video na zastavi broda
"Leutchland". Oko nedelju dana docnije, krstarica
"Deutchland" rtva udesa, pononula je u okeanu.
Predava je u svom snovienju proitao "L" umesto
"D"; istina je, ali sloiemo se da se moe smatrati
beznaajnom ta mala zabuna, utoliko pre to su
inicijali broda mogli biti neznatno oteeni, pa je
slovo "D" poprimilo oblik slova "L". Evo, znai,
brodoloma koji je proreen na osam dana pre nego
to se stvarno dogodio. Moguno, elementi koji su
ga proizveli mogli su se, prema tome, odraziti u
obliku precizne slike, opaljive, preko stvorenja
obdarenog nadnaravnim sposobnostima.
Gospodin Flamarion, u delu Smrt i njena
misterija, navodi jedan drugi primer predvianja jo
sugestivniji od prethodnog, u pogledu onog to nas
zaokuplja:
"Profesor Bern, koji je predavao matematiku u
Marburgu, jedne veeri, dok je sedeo sa svojim
prijateljima, bio je odjednom proet oseanjem da
se mora vratiti kui. No, poto se mirno posluio
ajem, on se odupro tom pozivu koji se ponovo javi
sa tolikom snagom da mu se morao odazvati. Stigavi kui, nae sve kao to je ostavio, ali se osetio
primoranim da promeni mesto svoje postelje. Ma
koliko mu se besmislenom uinila ta mentalna
naredba, oseti da je mora izvriti. Pozva domaicu i
odvue, uz njenu pomo, postelju na drugu stranu

150

sobe. Poto je to obavio bio je sasvim spokojan i,

vrati se da zavri vee sa svojim prijateljima. Razdvojie se u deset sati. Doao je kui, legao i,
naglo utonuo u san. Bi probuen, u neko doba, uz
strahovit tresak. Opazi da je pala jedna debela greda koja je odvalila deo stropa i pala na mesto gde
se ranije nalazila njegova postelja."
U primeru koji smo ispriali, izgleda da je neto,
stavljeno u pokret putem vlastite volje, pristiglo da
obavesti doktora Berna. On je sudbinski bio predodreen za neku teku povredu, verovatno, ak, i
za samu smrt, u noi u kojoj se dogodio pad grede
u njegovoj sobi. Misteriozni mehanizam, zahvaljujui kojemu je bio obaveten i spaen, kako da se
objasni drukije nego prema ve izloenim darovima, odnosno ueem nekog plana koji stupa u
dejstvo, pod uticajem unutranjeg bia.
Moemo se zapitati zato, budui da je razumljivo da mi ne volimo nikakve udese, nismo u trenutku
opasnosti tako efikasno obaveteni. Ta primedba,
osim to ostavlja netaknutim problem izloen u
naem primeru, lii na ono pitanje koje bi se moglo
postaviti u prilici kad dva oveka zapadnu u istu
opasnost, pa sposobnosti jednoga - njegova hladnokrvnost, recimo - omoguuju da se izvue neozleen, dok drugi, sa manje srenim osobinama,
postrada.
4. Praktina uputstva
Ne laskamo sebi da e nas svi nai itaoci pratiti
na putu koji smo preli. Smatrali smo se, u najmanju ruku, dunim da ne preutimo tu stranu moi

151

volje. Uostalom, prihvati li se ili ne dejstvo misli na

uzroke dogaaja, ostaje da se razmotri posredan
uinak nae mentalne ispravnosti na nau sudbinu i
isti nalogodavni principi nameu se po sebi.
Usvajanjem jedne utvrene orjentacije, u kojoj
se sve sopstvene tenje podvrgavaju glavnoj, zadovoljavaju se podjednako naela razuma kao i naela psihizma. U stvari, racionalist e promisliti da
iskoristi na ispravan nain svoju mentalnu energiju,
kao to e i okultist imati u vidu nunost da insistira
na stvaranju istih mentalnih slika kako bi obezbedio
njihovo ostvarenje.
tavie, potruditi se da u sebi zadrimo, uprkos
raznim uzrocima poremeaja to mogu iskrsnuti,
savrenu istovetnost raspoloenja, bie za jednoga
jedna mudra mera vladanja samim sobom, a za
drugoga, upranjavanje zakona smirenja, preko
kultivisanja tog potonjeg duevnog raspoloenja.
Psihologija podjednako kazuje da pesimizam,
mrnja i bes truju organizam, kao to adepti magije
zastupaju miljenje da oni privlae na nas ruilake
sile i burne dogaaje.
lepa odanost strastima, ocenjena sa dveju
razliitih taaka gledita, vodi istom zakljuku: jedni
u njoj vide nunost proizalu iz nereda priroenog
emocionalnim stanjima, isuvie jakim; drugi smatraju
da, toleriui u sebi samima teku nepravilnost,
putaju je da se jo tee razmnoi na uzronom nivou dogaanja, u budunosti manje ili vie udaljenoj.
Teorije okultista preporuuju, kao praktino sredstvo neposrednog uticaja volje na sudbinu, izuzetno

152

sloen sistem postupaka. Mi ga drimo za zastareo. Moe se magijski ceremonijal svesti na znatno
jednostavniji postupak, a da se ipak, postigne vrlo
visok stupanj zanosa.
U trenucima meditacije, osobito ako osetite da
vam miljenje dobro radi, i da ste tano precizirali
zadatke koje ste sebi postavili da ispunite, svojstva
oveka, kakvim biste hteli postati, materijalne i moralne uslove poloaja prema kome teite, pomiljajte na to da oko vas krui jedan nevidljivi delatnik,
spokojni upravlja postojanih, energinih i iznijansiranih htenja.
Podseajui se svih pokretaa to vas podstiu
u svakodnevnoj borbi, zamiljajte svakog od njih sa
njegove najprivlanije strane, dok ne osetite u sebi
pokretanje delatnog entuzijazma. Zatim, kanaliui
taj talas energije, mirno ga planirajte definiui
podjednako izotreno, u najveoj moguoj meri, ono
to hoete da postignete.
Pazite da izbegnete uzrujanost, preterano uzbuenje i da ostanete u potpunosti svoj sopstveni gospodar. Bdijte sa spokojnom moi oveka koji tano
zna ta hoe i koji se postojano dokazuje kao kadar
da uspe u onome to je zacrtao sebi i pred sobom.
Prikazujui samima sebi, u imaginaciji, dogaaje
koji su za vas poeljni, u svim njihovim pojedinostima i, ako je mogue, u njihovoj uzronoj loginosti, ponavljajte u sebi energino: Hou da se na taj
nain stvari odvijaju; Moj ivot se kree prema
takvim okolnostima; Stvaram prilike povoljne za ono
to elim, itd. Itd.

153

Ta praksa ima sama po sebi sjajno svojstvo, da

stvara odlunost, da odstranjuje sumnju koja paralie i da pokree duh prema bitnim naelima koja
podstiu panju i budnost.

154

Deveto poglavlje

PRAKTINA UPOTREBA

1. elite li postii rezultate?

ela koja govore o duhovnoj obuci imaju u sebi

neto vrlo privlano, pa stoga imaju brojne itaoce, ak i meu osobama koje ne zanima konkretan rad na sebi. Ovi potonji itaoci oseaju, bez
sumnje, zadovoljstvo u saznavanju mogunosti
samoostvarenja uz pomo ovih metoda, mada sami
nemaju snage za vlastiti put. Ovo poglavlje se
obraa itaocu koga je ova knjiga povukla, jer je,
odgovorila na njegove tenje; onome koji je potraio, itajui je, sredstva i naine da razrei neki problem, da postigne pozitivne rezultate. Dali smo, u
prethodnim poglavljima, brojne upute, otvorili nove
vidike, pokazali da svako raspolae nainima delovanja da se primeni ono to ga moe izmeniti,
uticati na druge i dati inicijativu za upravljanje sopstvenom sudbinom. Jeste li odluili da delujete? Jeste li spremni za napor? elite li da postignete
neto? Ako je odgovor "da", pokuaemo da vam
predloimo mali plan na osnovu kojega sami moete produiti puteve samoostvarenja.

155

2. ta je to to hoete?
To je prvo pitanje, koje valja sebi postaviti.
Uradite to i odgovorite sami sebi napismeno. Uklanjanje nekog nedostatka, neke slabosti, nedostojne
tenje. Sticanje jedne ili vie odlika koje su vam nadohvat ruke. Proirenje vaeg uticaja uopte, ili
vaeg uticaja na neku treu osobu? Pramena sadanjih okolnosti vae egzistencije? Do vas je da
sastavite spisak vaih preljkivanja. Napravite ga
ozbiljno. Nainite ga sa preciznou. Zabeleite tano, crno na belom, to to e vam vae tenje
doneti u pogledu onoga to ete izbei i onoga to
ete postii. Evo jednog jednostavnog ina, jedne
precizne take od koje se mora krenuti. Kad sam
rekao "in" trebalo je da dodam "volje". Kompletirajte ga izlaganjem razloga, motiva zbog kojih hoete svoje rezultate. Predstavite sebi jasno prednosti koje od njih oekujete, ne zaboravljajui da odredite i neprijatnosti i nepoudnosti koje e prestati
njihovim postizanjem ili koje ete izbei. Nuno je
da naglasim: sve ovo valja da sainjava, s vae
strane spisak vlastoruno napisan, tajan, koji nikome neete otkrivati, ali koji ete esto proitavati,
kao da biste hteli da mu poboljate oblik ili da
upotpunite podatke. Osetiete manje ili vie velik
otpor od strane vae podsvesti u trenutku kad se
odajete malom poslu o kojemu je re. Slomijte taj
otpor. Obavite to to ste odluili. Vaa podsvest
-entitet, bie okamenjeno automatizmom - strahuje
od svega to rui njegove navike. Njegova je tenja
da zadri vau svesnu volju u lenjosti. Ono je
protivno kad vi hoete da se odate nekom novom
156

poslu. Ne p>dleite,mu.... Predstavite seoi kako valja

ono to hoete'i zato ba to hoete. Podmuklo e
vam se privui pomisao da je nepotrebno zapisivati. Jo jedna.obmana demona inercije. .Neka to
bude samo zarad zapoinjanja pri/i\ene moje metode - zapiite vafg prieljkivanja i motive. Odmah
potom, energija vae odlunosti bie toliko vidno
ojaana da ete osetiti pravu prijatnost.

3. Sa snova na delo
Bilo da su rezultati kojima teite od onih "na
sebe samog", ili "na druge", odnosno "na sudbine",
ne moete ih odrediti dok ne promenite svoje svagdanje ponaanje. Ne mislite da ta pramena, ije
su vam naine pokazala prethodna poglavlja, moe
biti obavljena od danas do sutra. Sada ste, verovatno, zapetljani u mrei navika, suprotnih ili razliitih od onih koje biste eleli usvojiti. Ne rasprujte
se. Preskoite prepreke. Zamane su, ali ne i nesavladive. S druge strane, vi, moda, ivite okrueni
ljudima ije su misao i delatnost upravljene tako da
njihov primer ili uticaj koe u vama duh odlunosti.
Ne skrivajte se pred sobom: isto kao to podsvesni
automatizmi presuuju, svojim antagonizmom, svaki
izvor inicijative unutar slobodne volje, je iniciranje
razboritih misli. Uticaj sredine - svake sredine - deluje vie ili manje kao konica, kao iskrivljavanje,
kao neutraliui agens buenja individue na putpu
ostvarenja, putu postizanja nadmonosti; ali ija
psihika snaga, jo nedovoljno krepkra, ostaje osetljiva na utiske koji joj pristiu spolja. Ovo objanjava zato, umesto da zagrizu ilo u praktian
rad, brojni nazovi adepti psihike kulture prosto
157

samo itaju i sanjare. Posle jedne knjige, oni se laaju druge. Deseci knjiga, hiljade stranica se odvijaju jedna za drugom pred njihovim oima. Oni se
mutno nadaju da e im nova knjiga odati tajnu
postizanja uspeha, tajnu savladavanja prepreka sa
kojima se valja suoiti licem u lice. U stvari, meseci
i godine se niu u beskrajan lanac, a nikako da se
krene s delom. Moe se nainiti bogata bilioteka
knjiga koje tumae duhovno-duevnu obuku i jasno
usvojiti njihov sadraj, a da se zaista ne napreduje
ni za korak. Primetio sam da mnogi itaoci istrajno
proitavaju, ak i prouavaju, sve to se objavljuje o
toj stvari, a da se nikako ne odluuju da izvre stavljanje u delo onoga to im se preporuuje, stalno
odlaui as stupanja u akciju; oni niti potpuno odbacuju niti ele zaboraviti tu nameru, nit se, pak,
daju ubediti primerima drugih osoba. Tako, oni u
sebi samima odgaje prilino velik rasad misli iz
mnogobrojnih tiva. Jednog lepog dana, neki se i
odlue da deluju. Bolje je odluiti se na to odmah.
4. Ono ime valja zapoinjati u svim sluajevima
Obezbedite sebi svakog dana vreme - otprilike
od jednog sata - za duhovno povlaenje, za unutranji odmor. U raznim rokovima, usamite se, jedan sat na dan, u tiinu i polutamu, da biste usredsredili svoju panju, svoje milsi, na cilj prema kome
teite. Usamljenost prekida dra spoljanjih uticaja.
Samo je usamljenost podesna za razmiljanje, za
duhovne predstave pune jasnoe i preciznosti, za
vebanje razabiranja, prosuivanja i za stvaranje
vrstih odluka. U toku tog stianog povlaenja, mora
da se izgradi jedan program za sledea 24 sata,

158

program izvrenja postupaka koji se nameu u

svrhu ostvarenja onoga to hoete da postignete.
Onoliko koliko vi to moete da sagledate, veina
ljudi pravi samo napore koji su im savreno nemili ili
napore koji su im sugerisani. Vi, adept duevno-duhovne kulture, vi znate - prethodna poglavlja su
nesumnjivo uinila da to shvatite - da se va sutinski nain delovanja sastoji u obavljanju napora
koji ste vi sami hteli da uinite, na koje ste se resili
svojom sopstvenom odlukom, izvan svih spoljanjih
uticaja i, po potrebi, uprkos spoljnim preprekama ili
otporima. Pa dobro, va prvi napor je to da raistite sa samim sobom da biste tako ojaalli vae
line odluke, one koje ciljaju na postizanje toga to
vi hoete. Bilo bi beskorisno i ak ne i lieno izvesnih neugodnosti, kad bi stvarni cilj vaeg svakidanjeg povlaenja bio poznat drugima. On bi tada
bio komentarisan, to bi vas odvelo u beskorisno
troenje energije u obliku objanjavanja, opravdavanja i diskusije. uvajte tajnu vaih odluka,
saznanja, prouavanja, ciljeva. Nadmone misli koje
odgajate, izgubile bi velik deo svoje moi kad biste
ih izloili, kad biste pustili da se za njih sazna ili, da
se u njih prodre sa strane. Ne gubite nikada iz vida
estu stavku prvog poglavlja. Pretpostavljajui da
ste se odluili i da se svakog dana naete, u odreeni as, u drutvu sa svojim vlastitim belekama
(onim iz druge stavke), sednite opustite miie i
predoite sebi lepo podatke o problemima za reavanje, drukije reeno, ono to hoete da postignete, razmatranja zarad kojih ete sa arom zamisliti ta je u rezultatu o kojem je re toliko poeljno,
stavove zbog kojih se vama ini neprihvatljivim da
odustanete od tih rezultata i da ih ne pokuate stei,

159

najzad, trenutne okolnosti ili oekivanja onoga to

morate savladati da biste doli do cilja. Najei
sluaj je da italac koji se prihvati praktine primene
ovih uputstava to sainjavaju nau knjigu, ojaa,
uopteno govorei, mo svoje volje na svoju sopstvenu linost, svoj lini uticaj u privatnom i profesionalnom ivotu i svoju umenost da pobolja
sopstvenu sudbinu. Evo kojim se redom valja
posluiti. itajte iznova sa olovkom u ruci prvo poglavlje i otkrivajte, ispisujui na svesci, specijalno
tome namenjenoj, sva uputstva data u tom poglavlju
i sa kojima se valja usaglasiti, prilagoditi postojano,
dan za danom. Posle, zamislite sebe samog usaglaenog sa tim uputstvima; odluite se da ih upranjavate.
Ne prelazite na ono to sledi u drugom poglavlju,
nego odredite kao neposredni cilj stavljanje u delo
izvrenja prvog poglavlja.
Osim raznih pravila za upranjavanje, prvo poglavlje savetuje nekoliko vebi, vodei rauna o
onom to sleduje.
Ponavljanje, verbalno ili mentano, neke fraze,
nagovaranja, ne moe imati do izuzetno polagani
uinak. Zarad toga, upravo sugestija, kako se obino uzima,"ne daje oekivane plodove. Istinska
autosugestija, ona ije je ispunjenje sgurno, mora
se vriti, ne formulama, nego slikama. Na primer,
ne ograniavajte se na to da itate i mehanici ponavljate reenice stavljene u zagradu: obratite se
svojoj imaginaciji i predstavite sebi tano njihova
znaenja. Prva od reenica o kojima se radi poinje
ovako: Hou da postignem trajan mir. Zamislite
kako valja - lik, dranje, govor, ponaanje neke

160

osobe koja je posojano smirena. Uobrazite da ste i

vi sami ve obdareni spokojstvom koje nita ne
moe poremetiti. Preivite, u snovima, ceo jedan
dan onako kako biste iveli stalno kad biste posedovali tu osobinu to se naziva smirenost. Zapitajte
se potom: U kom bih trenutku, pod kakvim uticajem,
u kojim okolnostima, mogao, uopteno uzevi, izgubiti svoj mir? Zatim zamislite dolazak tih trenutaka,
uticaja, okolnosti i gledajte da u duhu sauvate svoj
mir, oseajui pritom vaskoliko unutarnje zadovoljstvo koje biste zbog toga imali. Eto efikasne
autosugestije.
U veini sluajeva, potrebno je oko mesec dana
rada, i to svakodnevnog, da se ovlada, inspiriui se
ovim to smo rekli, prvim poglavljem. Taj mesec
bie bitan, osnovan. Isprva, valja da stvorite naviku
svagdanjeg meditativnog povlaenja u sebe, to je
osnova psihike kulture. Na drugom mestu, vi ete
zamano poveati poverenje u sama sebe. Potom,
budui da e se ispoljiti izvesni razultati, zadovoljstvo koje e iz toga proizai delovae na vas
silnom stimulacijom. Razumljivo, poto ste obuili
svoj automatizam da se pridrava uputa iz prvog
poglavlja, prei ete na sledee i tako redom.

5. "Na samog sebe"

Stavka koja prethodi vai za sve sluajeve, svejedno da li je glavni zamiljeni cilj samoispravka
nekog nedostatka ili proirenje neke osobine. Da bi
se ispravila kakva mana, greh, savladala neka
strast, neophodan je izvestan stepen vrstine. U
tom sluaju, usvajanje etvrte stavke predstavlja

161

osnovni in vrstine za izvravanje. On pravi moguim sve druge, koji, kad su bez oslonca, izgledaju,
bezmalo, nesavladivo teki.
Tokom svakodnevnog meditativnog povlaenja u
sebe, to postaje uobiajeni oslonac, predoavajte
sebi, uzastopno, razne trenutne i trajne posledice,
uinke podleganja iskuenjima. Pobunite se protiv
neprilika i u mislima smatrajte da ih ne moete
podnositi. Zatim, sa arom zamiljajte mogunosti
koje e vam biti otvorene prestankom greaka'koje
sta vi sami ocenili kao takve. Stavite to je mogue
vie ivotnosti u njihovo duhovno predoavanje, ije
e posledice u sledeim danima potpomagati va
otpor.
Ne proputajte da predvidite, da unapred nainite program svoje delatnosti za naredna 24 sata.
Na taj nain e prilike, trenuci, uslovi u kojima se
ispoljava va nedostatak kojeg elite da uklonite biti,
unapred, zabeleeni i vi ete se nalaziti u stanju
budnog bdenja, spremni da sa vrstinom delujete.
Upranjavajte poteno program koji je predvien za
odreeni dan. Usaglaavanje se tako sa onim to
je odlueno, podrazumeva niz voljnih inova, vrstu
"treninga" ija je priroda da zamano olakava manje ili vie muan napor koji podrazumeva odupiranje nekom impulsu ili, posebno, silnom iskuenju.
Radi li se o odgajanju neke osobine, valja postupati donekle kao batovan koji, da bi podstakao rast
nekog eljenog bunia, isplevi okolni teren od svih
parazitskih trava. Pretpostavimo da hoete da poboljate svoje pamenje. Pre svega, valja ukloniti
sve to je nepovoljno po razvijanje te vae sposobnosti; zatrovanja, u prvom redu. Uputstva iz dru-

162

gog poglavlja omoguie vam da izbegnete sve

organske i duevne smetnje valjanom, funkcionisanju vae memorije. Ribo je pokazao da je registrovanje pojmova bilo povezano da disajnom
funkcijom koja predstavlja izvestan odnos sa sposobnou hotimine panje. On je, i to tako, utvrdio
da ouvanje uspomena zavisi od ishrane nervnih
elija. Nadalje, pokazao je da se seanje ne izvri
na zadovoljavajui nain ako cirkulacija krvi ne
prezentira zapaena uzbuenja. Vidi se znaaj
organske regulacije o kojoj se govori u drugom poglavlju. Nema moralnih kvaliteta koji nemaju svoju
bioloku podstrukturu. Upravo zato sam ja od poetka ove knjige skretao panju itaocu na prvostepeni znaaj svestrane higijene.
ilost duha, brzina razumevanja i koncepcija
zahtevaju zadovoljavajuu delatnost izluivanja tiroidne lezde; tavie, ono to se naziva "radna
sposobnost" pokazuje potpunost i obilatost luenja
nadbubrenih lezda. Osetljivi mehanizam tih endokrinih sprava slabo se slae sa krvnom irigacijom
optereenom toksinim elementima. Neke izuzetno
snano graene osobe osete docnije - ili u svojim
potomcima - tetno dejstvo toksinih elemenata
ishrane, alkohola, podstrekaa i izazivaa, ali oni
koji trenutno oseaju neku psiholoku nesigurnost
postupie suprotno svojim ciljevima povedu li se za
primerima nekih specijalnih sluajeva, izuzetaka,
izbegavajui apstinenciju koja je za njih neophodna.

163

6. "Na druge"
Poglavlje VII sadri sutinu onoga to valja
saznati da bi se izvukla korist iz line moi koja postoji u svakome od nas, ako delamo prema uputstvima to ih sadri ova knjiga. Ostaviti dobar utisak
-to ne znai samo biti simpatian, nego proet onom
ispravnom i mirnom uravnoteenou koja podstie
na razumevanje, zanimanje za nas i stvara u drugih
raspoloenje za potovanja vredno dranje prema
nama.
Tokom povlaenja u sebe, na emu smo ve
toliko insistirali, dobro je misliti na one sa kojima
imamo odnose od bilo kakve vanosti. Zarad toga,,
predoi se sebi uzastopno svaka osoba, kao da je
tu prisutna, licem pred nama i zadravajui stalno tu
sliku pred oima, prenosi joj se neka mentalna
sugestija, upuuju joj se misao i miljenja za koja
smo zainteresovani da ih ona ima u vlastitom unutranjem biu. Ako ponaanje neke od njih ne spada u ponaanje koja nas zadovoljavaju, unosi se
pramena dranja, ponaanja, u ono koje bismo eleli videti u njih. To se energino i zapovedniki prenosi. Istrajno praktikovanje te revizije raa plodne
efekte saglasne sa sugerisanim slikama. Ti plodovi
dolaze u srazmeri sa istovremenim intenzitetom
proizvedenog napora, uestalou njegovog ponavljanja i sa usklaenou onoga to je sugerisano
sa osnovnim podlonostima osobe na koju se vri
sugestija.
Potrebna je sasvim posebna unutranja usredsreenost kad nastojimo uticati na nekoga za koga

164

se zna da je predodreen - bilo svojim sopstvenim

sklonostima, bilo pod uticajem neke tree osobe
-da se odupre. Meutim, i u takvom sluaju, napor
ponavljan sa upornou postepeno menja duevno
raspoloenje objekta.
To je delo dugog daha. Da bismo ga se poduhvatili, najbolje je ili biti izuzetno obdaren, ili se posluiti progresivnim pojaavanjem napora da se ono
ostvari. Isto kao to postoje roene atlete, postoje
pojedinci koji poseduju, bez prethodnog obuavanja, izvanrednu krepkost volje. Ali, veina meu
nama stie jedino obukom stepen sugestivne moi i
neophodnu istrajnost pred zamano velikim otporom.
Uroen ili steen, to mora biti posao od vie
meseci, svakidanji rad u trajanju oko dva sata
dnevno kojemu valja da sleduje potpuni otpoinak
podjednake duine, nuan da bi se prikupile snage i
da se ne bismo istroili.
Nae metode, koje nikome ne daju sredstva da
postignu uobiajene rezultate bez odgovarajuih napora, ne daju, takoe, ni nadu da se postignu izuzetni uspesi bez napora koji su srazmerno veliki.
Valja rei da upotreba duhovno-duevnog uticaja
na daljinu predstavlja sluaj od kapitalne vanosti.
Ako nismo potpomognuti od monih podstrekaa,
neemo izbei podleganje umoru i nemoi. Nezavijsno do uputstava datih u ovoj knjizi, napisao sam o
telepsihikom uticaju celovitu raspravu kojoj se
moete obratiti.

165

7. "Na sudbinu"
Uticaj koji ovek moe imati na svoju spostvenu
sudbinu moe se razmatrati iz dvaju uglova:
S jedne strane, onaj iz koga e se razviti hotimino poboljanje prvotnih okolnosti i za koji e se
uloiti napor u pogledu osvajanja odreenog poloaja.
S druge strane, uticanje svojom predanom milju, svojom smiljenom voljom na spoljanje uzronike, koji prethodno stvaraju zbivanja. (Ponovo
proitaj poglavlje VIII). Uticaj o kojemu je re postie se, u oba sluaja, predostronim postupcima.
On ne bi smeo biti ni u emu improvizovan, niti bi
smeo teiti iznenadnim i besmislenim promenama;
valja mu se odati sa upornou da bi se ubrali eljeni plodovi. Zamisliti ozbiljno budunost, proraunati
ta e se dogoditi, ako se ograniimo da mislimo i
delujemo pasivno, predoiti sebi jasno to to bi se
htelo, ma ta to bilo, i koje uslove valja ostvariti za
to, to mora biti prva briga pojedinca reenog da
preuzme stvar u svoje ruke. Ma koliko siromana
bila sredstva mukarca ili ene, raspoloenih za
ovo, ma koliko nepovoljni bili njihovi sadanji ivotni
uslovi, od trenutaka kad oni poele da iziu iz
koloteine svagdanjeg ivljenja, od trenutaka kad
oni rese da "plivaju uzvodno", delo je krenulo.
Valja sagledati stanje takvo kakvo jeste i poduhvatiti se da ga postepeno menjamo. Dugo smiljan plan je neophodan. Ma koliko podrobno bio
prouen plan samoostvarenja, neminovno se moe
oekivati togod nepredvieno. Dolazi svagda do

166

tekoa na koje se nije pomiljalo. S druge strane,

neke prepreke to su se inile velikim, bivaju odstranjene pre nego to smo ih preskoili. Ali, plan mora
biti osmiljen u celini, makar stoga da bi osiguravao
doslednost svakidanjeg razmiljanja o konanom
cilju.
Neodlunost, sanjarenje, nehaj, pasivnost pred
trenutnim uivanjima, nespojivi su sa aktivnim uvebavnjem moi volje. Obavljanje, manje ili vie neuspelo, nunih potreba, ini da se nae duhovne
mogunosti razlabavljuju. Mi raunamo na itaoca
koji je odistinski pronikao u onaj pricip to smo ga
vie puta uoljivo izneli tokom ovog rada: postati
sposoban za napor koji je nadmoan onom to
svagdanji ivot iziskuje od nas, jeste prvobitni cilj u
koji svako mora da niani. Radi se o tome da se,
pre no to uzmognemo hteti vie od onoga to se
obino moe, nauimo hteti ono to se moe od
sada. Zato, svaka osoba, reena da uzme stvari u
svoje ruke na putu ka sebi, mora, s jedne strane,
posvetiti svakog dana izvesno vreme prouavanju
svojega plana a, sa druge strane, unositi u sve te
namere stalnu tenju prema savrenstvu. Nema
tako besmislenog posla koji ne bi mogao - osim to
je i neopsredno koristan - sluiti razvijanju volje.
Dan proveden u usredsreivnju svoje panje i energije na svaki zadatak koji ivot postavi pred nas, u
pogledu toga da se izvre svesno i sa odreenim
majstorstvom, podjednako vredi kao i skup uspeha i
ojaava individualnu mo.
Kad po prvi put adept naih metoda pokua da
predvidi, saobrazi, precizira plan svojih uzastopnih
izvrenja, to e mu omoguiti da postigne svoj bitni
cilj, on se poesto razoara. Ideje mu ne padaju na
167

pamet. Mata ga odvodi isuvie daleko od predmeta o kojemu je odluio da razmilja. Obeshrabrenost i umor ga obuzimaju. To je stoga to se
umee usredsreenog, paljivog miljenja, ne stie
za jedan dan. Da bi se korisno razmiljalo potrebna
je obuka. Samo se upranjavanjem ta umenost
razvija. Provedite trideset dana uzastopno posveujui po sat dnevno ozbiljnom predoavanju "injenica problema" i nadahnue e vam se javiti. Vai
modani mehanizmi, do tada neaktivni ili tromi,
najednom e se razigrati. Ne ini li vam se zanimljivije da mislite na sebe, da proraujete taktike manevre koje valja upotrebiti zarad napredovanja, da
unapreujete uslove vae egzistencije, nego da pustite da vae i miljenje i vreme zarobe beskorisne
stvari, tiva liena svih korisnih obavetenja ili zabave koje e naroito rasejati neki upotrebljivi deo vaeg vremena i energije.
Kako valja usmeravati nae meditative misli o
sudbini. Sve zavisi od godina i okolnosti. Mladi ljudi
moraju da odmere koja im se karijera ini najboljom,
u odnosu na njihove tenje, znanja i sposobnosti.
Kad se jednom donese odluka i zapone sa njenim
ostvarivanjem,
sticanje
znanja
i
strune
osposobljenosti daju mnogobrojne prilike za razmiljanje. Traenje najboljih metoda za izvlaenje
koristi iz saznanja i umea koje se steklo, trai,
takoe, napore preduzimljivosti, napore ija jasna
koncepcija moe samo proizai iz mnogih duhovnih
koncentrisanja. Neki se nau u svojim, manjevie
poodmaklim godinama, pred perspektivom promene
osnovne orjentacije, koja je proizala iz nepredvienih okolnosti, ili suvie jednostavno sagledanih,
jer prvotna orjentacija nije donela zadovoljenje.

168

Ovde je opet ispravnije raunati na svoje sopstvene

duhovne izvore nego li na kakav spoljni oslonac da
bi se sainio plan za reorganizovanje. Ako se
uskladimo sa uputstvima datim u ovoj knjizi, u
pogledu organskog regulisanja, obrade i koncentracije energije, kao i uvebavanja duevne snage,
misaona lucidnost, ak i nesaglediva, nee propustiti da se pojavi i odluke koje valja preduzeti,
iskrsnue uskoro u punoj jasnoi.
Izloili smo u devetom poglavlju teoriju odjekivanja, odazivanja individualne duevno-duhovne
delatnosti na determinizam iz koga proizilaze dogaanja. Ta teorija nije samo naa lina. Fabr Dolive
i Stanislas de Gvajta su nadugako i jasno objasnili
ulogu ljudske volje u skupu uzroka koji raaju sudbine pojedinaca i naroda. A hteti, to je, u naelu, delovati. Svi postupci, zrelo procenjeni koje vi preduzimate u pogledu toga da ostvarite onaj cilj prema
kome teite, imaju dva efekta: jedan neposredan,
trenutan, materijalan, moglo bi se rei; i drugi
-posredan, nevidljiv, ije dejstvo na uzronost, na
virtuelnost aktuelno delujuu, biva utoliko usaglaeniji sa vaim tenjama ako je va odgovorajui
ar bio to intenzivniji i istrajniji. Pod uslovom da
delujete, da sebi predoavate sa lucidnou to to
elite postii da izvravate smelo neposredne napore koji se nameu za stvar, vi ete dejstvovati na
pratee uzroke i, ono to se, na trenutak, nalazilo
izvan vaeg dohvata, postae vam doseno. Vae
prve stidljive, nesigurne tenje nisu nita manje
plodne i pune obeanja; one ojaavaju vau psihiku prirodu, inei je sposobnom za sve smelije i
smelije tenje. im raskinete sa inercijom, vi poinjete uspevati. Strpljenje, upornosti i hrabrost su

169

neophodni. Ti kvaliteti postoje u vama u obamrlom

stanju. Oni su ljudski i ako meu vaim pobudama
ima mekunih, iscrpljujuih i nedosenih, ima isto
toliko velik broj i onih snanih, okrepljujue prirode,
odlune individualnosti, ratnikog duha. Sutastvo
njihovih svojstava je u vama. Dajte svoje odobrenje
toj grani svog naslea i vi ete nadvladati elemente
debiliteta koji su vam, moda, bili namenjeni. Niste
sami usred kolektiva manje ili vie neprijateljskog;
ela jedna kolona predaka vas podrava. Vaa
jedinstvenost utapa se u beskrajnost,- u ijim nedrima vee najintimnije misli imaju odjek. Poveavajte
svakog dana poverenje u samog sebe. Budite sasvim svesni svojih nedostataka i slabosti - to je
prvi uslov da ih nadvladamo - ali budite podjednako
svesni vae mogune perfektnosti, zamanih izvora koji snae vau linosti i ciljajte na to da svakog
dana budete sve sposobniji za to smiljeniju i energiniju delatnost.

170

Deseto poglavlje

KLONULOSTI, MALODUNOSTI,
ODUSTAJANJA

1. Nikad se ne obeshrabrujte

ati se na praktinu upotrebu sutine onoga to

smo izloili u svojim glavnim poglavljima, pa
potom bez malodunosti istrajati vie meseci sluaj je koji se samo izuzetno dogaa. U veini
sluajeva, pokae se isprva odluno zanimanje, ali
se posle kraeg ili dueg vremena podlee
iskuenju da se napor oslabi. Na podmukao nain,
stara spontanost, automizmi uslovljeni u dobu
detinjstva i pasivne tenje, nadigrale su budnost
novog adepta i ponovo nad njim preuzele vlast.
Potrebno je da se po drugi put ovlada njima. Posle izvesnog vremena, njihov ofanzivni povratak je
neizbean. ta je - tu je; valja se iznova dograbiti s
njim.
Recite uvek sebi: Ja u se srediti. Odluite da
po cenu ponovnog hvatanja u kotac konano pobedite svoje najokrutnije misli, najvie ukorenjene
mane, vae najgore slabosti.

171

Kle obesh/abrujte se nikada.

Budite vrsti u tom da daje, u samom sebi, intenzivnu ivotnost ve izreenoj formuli: Ja u se uvek
srediti. esto i ubedljivo ponavljanje stvorie njenu
legitimnost, sigurnost. Na taj nain ete uspostaviti
nepomeriv oslonac, jedno nepotopivo ostrvce otpora zahvaljujui kome e ustaljenost vaeg psihikog
razvoja ostati obezbeena po cenu prolaznih klpnua, pa ak i trajnijih.

2. Vi ste jedan od izabranih

lako o tome niste mislili, vi ste jedan od izbranih.
Svaka osoba kojoj je neka knjiga ove vrste probudila i uvrstila panju, svedoi o predodreenosti za
usavravanje i, prevashodno, predispoziciju za postizanje "Stepena duhovne moi iznad svojih granica.
Ostvarenje naih snanih tenji zavisi od nas
samih, kad ove dostignu intenzitet potreban da izbiju
u prvi plan misli i da se tu zadre. injenica da se
ova knjiga nala u vaim rukama, pokazuje da ste
vi bili odlikovani da uspete u pokuajima koje ona
propoveda i objanjava. Njeno itanje je zao-ralo u
vama jednu trajnu brazdu. Sve ono iz naih uputa,
to ste vi odobrili, sve to se primilo u vama, to ste
shvatili, upili, registrovali u svom duhu, stopili sa
osnovom vaeg unutarnjeg ivota, dejstvuje na vas
same, danonono, na nain mehanike i stalne
autosugestije. Desie se da tokom dana ili nedelja,
obuzeti neim, rastreseni ili zaposleni, izgubite iz
vida tumaenja koja ste usvojili itajui prethodna
poglavlja - u dati as na nauk e vam se ukazati
pred oima i vi ete se opet njim pozabaviti.

172

3. Visoke i niske tenzije

Najjai kao i najslabiji poznaju periode, dane,
trenutke maksimalne krepkosti kao i periode, dane,
trenutke minimalnog napona.
Bistrina misli, sposobnost naprezanja (drugim reima, truda u nekom napornom poslu), odlikuju maksimum, dok tokom minimuma sud ostaje nesiguran, neodluan; kolebljiv, a zamorenost preovlauje. Nikad nisam upoznao oveka koji ne potpada pod ove dve alternative. To se objanjava time
to nai energetski izvori dostiu visoke napone i
padaju na vrlo niske, prema individualnom ritmu
amplituda to se menja od osobe do osobe, ali
neminovno u svakoga.
Razume se samo po sebi, da potencijalna mo
svagda visoko podignuta u jakih, uvek nedovoljna u
slabih zavisi istovremeno od duevno-telesne kondicije i od duhovne obuke, isto kao to miini tonus
proizilazi iz kakvoe miia i od njihove svakodnevne uposlenosti.
Relativna stabilnost se stie, na prvom mestu,
dobrim regulisanjem opteg ponaanja. Povodom
toga, obratite se ponovo drugom poglavlju. Na drugom mestu, stabilnost zahteva spremnost izlaganja
uhodanim navikama, upranjavanja tanosti i urednosti, nagomilavanja nervnog prilivanja; drugim recima nadziranja impulsivnosti i ekspanzivnosti. Proverite sami na sebi izvanrednu dinaminost koja se
oseti posle samo nekoliko dana postojane autokontrole - poverenje u sebe, jasnost misli, uverenje,
ornost za rad, lini uticaj, sve je poboljano, ojaano.

173

4. Umeti analizirati, ralaniti i nadvladati

tekoe
Da bi se proirila mo volje, valja - ve smo videli - s jedne strane, podvrgavati se u svakidanjem ivotu nekim pravilima, a s druge strane, posveivati svake nedelje, as ili dva, izvravanju specijalnih vebi sve dok ne doemo do toga da ih obavljamo sa savrenstvom, lakoom i brzinom.
Voditi u praksi rauna o pravilima iznetim u ovoj
knjizi, iziskuje panju i udubljivanje. Svakog trena
neka pobuda tei da nas skrene od onoga to nam
nudi u zamenu razboritosti. Toliki napori redovno
zamore poetnika koji se izlae opasnoti da se,
usled umora, da odvesti u oputanje ili odustajanje,
bar za izvesno vreme. Velika pomo se tada moe
nai u "upotrebi vremena", udeavanju budnosti
preko dana i u odavanju duom i telom svakoj
planiranoj preokupaciji. Neka su vai poslovi, zadaci, ne znam koliko, lieni cara - ne mari! Iskoristite
ih kao stabilizatore usredsreujui svoju misao na
najmanju pojedinost i nastojte da ih obavite savreno. Na taj nain ete ostati hladnokrvni, smireni i
prisebni. Pobude iznutra i podsticaji spolja zaticae
vas sve manje osetljivim. Stavljanjem u delovanje
naela koncentracje sauvaete vidnu otpornost.
Predviati svake veeri ta e se initi i ime
emo se pozabaviti sutradan, zacrtavati tanu i
odlunu meru ponaanja prema svemu i svaemu,
eto jednog tipa autosugestije osobito plodne rezultatima. Tokom spavanja, mentalne predstave tako
stvarane, raaju sjajno raspoloenje, uvaju od prekidanja samonadzora, koji je osnova duevnoduhovne kulture, tog unutarnjeg straara koga treba odr-

174

avati budnim, od buenja do sledeeg spavanja,

ako hoemo da mislimo, govorimo, delamo, postupamo u punom skladu sa svojom samosvesnom
milju, uprkos antagonizmima to dolaze iz instinkta, emotivnosti, mate i s druge strane, uticaja
drugih.
to se tie nekih vebanja - poimence onih koja
su izloena u petom poglavlju - ona zbunjuju veinu
onih to ih okuaju, prosto zato to oni od svojih
prvih pokuaja oekuju potpun uinak. "Nikako da
uspem" - piu mi mnogi itaoci. Autor je duan, bez
sumnje, jo posle prvog objavljivanja Moi volje da
upozori na to poetnike: osim nekih izuzetno predodreenih osoba, niko ne moe izvriti lako neku vebu od prvog dana. Po optem pravilu: mnogobrojni pokuaji su neophodni da bi se uspeno izvrila
upranjavana veba, ali svaki pokuaj donosi makar
najmanje poboljanje i ako smo spremni da ih nanovo vrimo uredno i postojano, otpori koji se s poetka oseaju, smanjuju se progresivno, a potom iezavaju.
Uzmimo jedan primer - usamljivanje. (Poglavlje
V, stavka 1). Re je o stavljanju u budnost, a zatim
o obustavljanju miljenja. (Ponovo proitajte stavku
o kojoj je re). Ovde mogu iskrsnuti etiri tekoe:
1. Neko stanje koje se u poetku vebanja (potpuna nepokretnost i krajnja oputenost miia) ini
neostvarljivim. Veba bi hteo stvarno ostati nepokretan. Ali njegova budnost, ometana raznim impulsima, poputa. Odjednom on se mie, rukom, nogom, glavom, ili menja nekoliko puta poloaj. Ako
zakljui: "ja neu nikad uspeti da uradim tu vebu"
-vara se! Moe savreno ovladati svojom uzrujano175

u, pod uslovom da obnovi svaki put svoj pokuaj

tokom, otprilike, trideset minuta. Jedno dve - tri nedelje smetnja e potrajati, ako i ne iezne, bie
umanjena u vrlo ohrabrujuoj meri. Ako posle svakog prekidanja nepokretnosti, opet pokua, stvorie
uslov za njeno omoguavanje na jedno znatno due
vreme, umesto dva ili tri minuta, poi e mu za rukom pet ili deset minuta nepokretnosti.
2. Hiperprodukcija misli i slika preostaje ak i
posle petnaest minuta na istom vazduhu ili pred
irom otvorenim prozorom. Moe se, takoe, isturiti
kroz prozor, to odmah dovodi do irenja disajnih
organa.
Svest opsednuta sanjarijama, to je, bez
su
mnje, odmarajuce, ali nespojivo sa postizanjem
nameravanog postignua - potpuno obustavljanje
toka
misli aktivnih ili pasivnih. U ovom sluaju, radi se
io
optoj sklonosti prema sanjarenju, to valja
pretho
dno pobediti. Kako? Treniranjem namerne
promene to je opisano u poglavlju II, paragraf 4.
Uosta
lom - to je ovde osnovno - stavljanje u dejstvo,
izvr
avanje onoga to je predmet jednog poglavlja
ove
knjige, olakava i ini moguim sledee
vebe.
Tako, usamljivanje, savetvovano u petom
poglavlju,
ne moe biti postignuto pre no to se ovlada
onim o
emu se govori u etiri prva poglavlja.
3.

Najzad, umesto poputanja, zatim

hotiminog
obustavljanja miljenja, naglo, dogaa se,
dolazi
san. U devet od deset sluajeva to proistie iz
ne
dovoljnog nonog otpoinka. Grekom loeg
rada
pleksusa, koji su akumulatori nervnih priliva, a
u
drugim sluajevima, zbog nepravilnog spavanja,
ini
se tekim biti opruen, nepokretan, a svestan,
bu3.

176

dan. Snaan umor dovodi esto do trenutnog sna,

im se postavimo u leei poloaj. U oba sluaja,
savetujemo da se nastoji postii osamljivanje poetkom dana i na prazan eludac, u poloaju vie sedeem nego leeem. Male doze antinarkotikih
lekova mogu biti korisne, ali najhitnije je regulisanje
nonog sna. Kad se spava uredno osam ili devet
sati svake noi, vebe psihike kulture - i posebno
izolovanja - ne izazivaju nikada vanredna spavanja.
5. Kontrasugestije i nain odgovora na njih
Meu smetnjama sa kojima se odmerava poetnik, kontrasugestije koje ga koe, zasluuju specijalan paragraf. Kontrasugestije formalnog tipa, kategoriki iskazane, ma koliko bile dekoncentrantne,
izazovu najee otpor koji ih poniti. Ali, postoje,
takoe, posredne protivsugestije koje su razornije
od svih reci na svetu. Govorimo prvo o direktnim
protivsugestijama. Jedna ili vie osoba odlue da
vas obeshrabre, nastoje da vas uvere u neefikasnost vaih napora, prave se da gledaju na duevnoduhovnu kulturu kao na postupak proizaao iz zabludnih stavova, odbacuju je sa nadmonim izgledom ili sarkastinim tonom. Ovo se ne bi moglo
dogoditi, primetimo to, kad bi, u skladu sa osnovnim
naelom izloenim na prvim stranicama ovog dela,
italac uvao tajnu svog znanja, svoje lektire, svojih
tenji; reju, kad ne bi nikome, ma ko god on bio,
poverio da se odao razvijanju svoje moi volje. U
svakom sluaju, ako se ve ogluio o zavet utanja i
govorio o onome o emu je trebalo utati, najbolji
odgovor na sve sastoji se u nepristajanju na diskusiju, na naklapanja jednih i drugih, na primedbe i

177

upadice neposveenih. Pustite ih da se troe u svojim kritikama sve dok ih to ne dovede do umora
pred vaom nepomuenou. Oni e, nesumnjivo,
nekad ponovo pokuati, ali e ih ubrzo zaustaviti
vae nepomueno spokojstvo.
Posredna protvsugestija dolazi gotovo uvek od
bezlinih, fatalistikih, smuenih ili krajnje prizemnih
osoba kojima smo okrueni, od svetine. Gledanje
njihovog ponaanja, sluanje njihovih izlaganja,
nevidljivi ali stalni uticaj njihovih misli, zbunjuje i
remeti, manje ili vie, svakog novog adepata na
stazi samoostvarenja. Odrati se budnim, promiljenim i duhovno delatnim u moru mrtvila, meu
beslovesnom ruljom, to je najvei izazov za oveka
od duha. Nekada slian sebi bliskima, adept osea
da je postao sasvim razliit, otkrivi latentne mogunosti svog unutarnjeg bia. Odluio se da "pliva
protiv struje", dok svi oni sa kojima on ima posla
"putaju da ih struja nosi". Razume se, samo po
sebi, da e razborit italac zadrati za samog sebe
vlastite utiske i nee nikad doputati sebi ni najmanju primedbu na stavove i ponaanje bilo koga
drugog. On e nalaziti duhovnu mo u saznanju da
se razlikuje od drugih. Ostae suzdran pri svim
svoim pobudama, da navede one sa kojima se susree da podele njegova gledita. To bi bio jedan
nerzborit utroak energije. Oni koji su u svom razvoju
doli dotle da su im potrebna via duhovna saznanja, sami e sebi postajati najbolji uitelji.
Jedan drugi vid protivsugestije dolazi iz isuvie
raznovrsnih preokupcija ili isuvie brojnih poznanstava. Da biste izvukli pouku iz uputstava koja
ste dobili, morate linom razvoju, napretku na stazi
samospoznaje, da podredite sve drugo. Va interes
178

,i

da izbegnete ono to vas rastrojava je vrlo velik,

kao i ono to vas dekoncentrie, to ^am skree
pogled sa vaeg bitnog cilja; znai, morate se kloniti
onih ije prisustvo za vas znai gubitak vremena.
6. Suoenje sa nepredvienim preprekama
Osim smetnji o kojima se govori u oetom paragrafu, moramo pomiljati i na one to nam ih razna
sudbinska talasanja bacaju pred noge tokom egzistencije, u duim ili kraim periodima, iznenadnim
nezgodama, nepredvienim tekoama iz kojih ne
znamo kako da se izvadimo i iji nam je ishod
neizvestan. Kad prisigne neprijatnost, u ovom ili
onom obliku, aept, ak i samo teoretiar, duhovne
obuke, budui da je dobro usvojio principe i njihove
postupke, nee se nikada osetiti pometenim kao
ovek ijoj moralnoj grai nedostaje pristojno poimanje moi volje. Daleko od toga da se skri, da
dozvoli da ga ophrva malodunost, unite njegova
sredstva odbrane. On e u ivotu nai zatitu u
tome to zna. Naoruan uverenjem da mora nadvisiti situaciju, on e traiti naine (posebno upranjavanjem naela iz prvog poglavlja) da podstakne
lucidnost svog prosuivanja, sredstva da sprovede
namere koje se nameu i da ih energino podvrgne
procesu izvravanja. Ako u svojoj mentalnosti nije
samo usadio principe i postupke koje izlaemo,
nego ih je i praktikovao, oigledno, on e se ponaati kao iskusan, naoruan ratnik, spreman na borbu. Prihvatie svaki izazov, siguran u sebe i esto
sasvim raspoloen da odmeri ono to je u to uloio.
Izai e iz borbe ojaan, sa saznanjem da najgore u
1,79

ivotu nije iskuenje - koje razmrdava - nego mlitavost i umalost.

Svi oni to, osim savrenog usvajanja principa i
postupaka koji su predmet ovog dela, usklade s
nijm i svoje ponaanje - osobito to se tie osmog
poglavlja Mo direktnog uticaja volje na sudbinu
-podredie sebi, u zadovoljavajuoj meri, uzronike
svoje budunosti, da bi.vlastitom voljom upravljali
svojom sudbinom i da bi spremni doekali sve
nedae - line, kolektivne i opteoveanske. Oni
su, za sebe, izgradili postolje na kojem vrsto stoje
u svim okolnostima, odolevajui svemu na vlastitom
putu samospoznanja i samoostvarenja. Za njih su
sudbina i slobodna volja tek razliita imena jedne te
iste stvari.

180

POL KLEMAN ZAGO

(1889 - 1962)

Poreklom iz siromane porodice, od roenja nenog zdravlja, Pol K. ago imao je teko detinjstvo.
Ceo njegov ivot odvijao se u Parizu, gradu koji je
izuzetno voleo.
U osamnaestoj godini otkrio je hipnotizam u
kontaktu sa jednim strunjakom, A. Lapotrom, ali ga
je u tajne hipnotizma uveo Hektor Dirvil iji je bio
uenik od 1907, da bi ubrzo potom postao i njegov
saradnik.
Preko hipnotizma u njemu se rodila ljubav prema
okultnim znanjima i primenjenoj psihologiji. Temeljno je prouavao prvo magnetizam, zatim astrologiju,
kirologiju, fiziognomiku i osobito, grafologiju u kojoj
je zablistao.
Njegova duboka saznanja u oblasti individualne
psihologije dovela su do raanja jednog znaajnog
knjievnog dela koje zrai po elom svetu. Sa svih
strana su mu to posvedoili njegovi itaoci: njegove
knjige su im donele vrstinu u iskuenjima, sranost
i smelost u poduhvatima i mnogi su, zahvaljujui
njemu, postigli uspeh u ivotu.

181

Pol K. ago - to je UBpon samouka. Bez diplome, on je samog sebe duhovno uzdizao celog ivota. Obdaren udesnim pamenjem, bio je istinski
erudita. Njegov uticaj na brojne itaoce bio je velik,
ali ga to saznanje nije uinilo tatim. Nijedan drugi
spisatelj nije bio toliko lien svake knjievne tatine;
uvek je zaueno irio oi sa neskrivenim smekom, kad bi mu se prialo o dobrobitima koje su
njegove knjige donele.
Umro je onako kako je i iveo - tiho i nenametljivo. Sahranjen je na parikom groblju Tije, bez
ikakve zvanine pompe; ispraen od nekolko najprisnijih prijatelja. On slua, kao najlepu uspavanku u grobnoj kolevci, hvalopoje miliona italaca koji
su mu zahvalni na tome to su, uz njegovu pomo,
prebrodili mnoge tekoe u ivotu, Stiui saznanja
o vlastitim mogunostima na putu samoostvarenja.

182

SADRAJ

PREDGOVOR KONANOM IZDANJU.............

7
UVOD.................................................................. 10

Prvo poglavlje: Kako se pripremiti za

obuavanje volje.......................................
15
Drugo poglavlje: Kako se upravljati.................. 27
Tree poglavlje: Kako stei savrenu
sigurnost................................................... 49
etvrto poglavlje: Kako organizovati svoju
sudbinu..................................................... 66
Peto poglavlje: Veliki izvori ivotne energije...... 92
esto poglavlje: Neposredno delovanje volje
na organizam i kako ga iskoristiti.............107
Sedmo poglavlje: Neposredno delovanje
volje na druge...........................................123
Osmo poglavlje: Neposredno delovanje volje
na sudbinu................................................146
Deveto poglavlje: Praktina upotreba................155
Deseto poglavlje: Klonulosti, malodunosti,
odustajanja...............................................171
BELEKA O AUTORU......................................181