KREATIVNO PISANJE

Biblioteka Praktinih Knjiga

Dorotea Brend
otkrijite svoj dar pisanja

Urednik
Dragan Paripovi

BEOGRAD
2011.

Naslov originala:
DOROTHEA BRANDE
Becoming a Writer
Copyright na prevod za Jugoslaviju
IP BABUN
Preveo sa engleskog originala
GORAN BOJI
Lektura:
TOMISLAV TRBOJEVI
Naslovna strana
BRANIMIR TROI
tampa
LUKATAMPA
TIRA: 500
BEOGRAD 2004
ISBN 86-83737-26-8

Dvema Dozefinama

SADRAJ:
Predgovor Dona Gardnera
11
Uvod
15
I etiri tekoe
19
Tekoa da se uopte pie; Pisac jedne knjige; Pisac koji
pie povremeno; Pisac koji pie neujednaeno; Tekoe koje
ne potiu od tehnike opreme
II Kakvi su pisci
26
Razviti narav pisca; Lani i pravi umetnici; Dve strane jednog
pisca; Razdvajanje nije uvek psihopatsko; Svakodnevni primeri dvojne linosti; Movara oajanja
III Prednosti dvojnosti
33
Proces uobliavanja prie; Roeni pisac; Nesvesno i svesno; Dve linosti jednog pisca; Providna prepreka; Zadrite
sopstveno miljenje; Va najbolji prijatelj i najei kritiar;
Ispravna razonoda; Prijatelji i knjige; Arogantni intelekt; Dva
sopstva koja nisu u sukobu; Prva veba
IV O prihvatanju saveta
45
Sauvajte svoju energiju; Imaginacija nasuprot volji prilikom
menjanja navika; Uklanjanje starih navika; Jedan primer; Ispravno stanje uma
V Uprezanje nesvesnog
50

VII

Fantazije bez rei; Ka pisanju bez napora; Udvostruite svoju

proizvodnju
VI Pisanje po planu
55
Obavezati se na pisanje; Dug asti; Proirenje vebe; Uspeti
ili prestati sa pisanjem
VII Prvi pregled
59
Kritiko itanje vaeg dela; Zamke imitacije; Otkrivanje vae
snage; Jedna fusnota za uitelje
VIII Kritiar na delu prema samom sebi
65
Kritiki dijalog; Budite odreeni u svojim predlozima; Ispravke nakon kritike; Uslovi da delo bude izvrsno; Nametnuti svakodnevni reim
IX Kad pisac ita svoje delo
72
Proitajte dvaput; Opti sud i detaljna analiza; Drugo itanje;
Vane take
X O imitaciji
76
Imitirati tehniku perfekciju; Kako troiti rei; Suprotstaviti se
monotoniji; Nai nove rei
XI Uiti da iznova vidite
80
Zastori navike; Uzroci ponavljanja; Povratiti bezazlenost pogleda; Stranac na ulici; Nagrade vrline
XII Izvor originalnosti
86
Neuhvatljivi kvalitet; Originalnost, a ne imitiranje; Iznenaujui kraj; Iskrenost, izvor originalnosti; Verujte sebi; Va bes
i moj bes; Jedna pria, mnogo verzija; Vaa neotuiva jedinstvenost; Jedan upitnik
XIII Pieva razonoda
95
Odmarati se radei slian posao; Razonoda bez rei; Naite
ono to vas podstie; Raznovrsnost stvari kojima ispunjavate vreme

VIII

XIV Praktina pria

99
Jedan rezime; Zaraznost stila; Naite sopstveni stil; Pria u
zametku; Pripremni period; Piite sa pouzdanjem; Dovreni
eksperiment; Vreme za nevezivanje; Kritiko itanje
XV Veliko otkrie
106
Vebe pisanja sa pet prstiju; Koreni genija; Nesvesno, a ne podsvesno; Via imaginacija; Upoznajte se sa nesvesnim; Umetnika koma i pieva magija
XVI Ta trea osoba, genije
111
Ne dualni, ve trostruki pisac; Tajanstvena sposobnost; Oslobaanje genija; Ritam, monotonija, tiina; Pod koji treba oribati
XVII Pieva magija
116
X stoji u istom odnosu prema umu u kom um stoji prema telu;
Odrite svoj um mirnim; Vebe kontrole; Ideja prie kao objekt; Magija na delu; Izazivanje umetnike kome; Oprotajni govor
Kao zakljuak: neke prozaine smernice
122
Kucanje na maini; Nabavite dve pisae maine; Pribor za
pisanje; Za pisaom mainom: PIITE!; Za zavisnike od kafe:
kafa u odnosu na Koka; itanje knjiga i nabavka asopisa
Bibliografija
126

PREDGOVOR
Zapanjujue je to je knjiga Doroteje Brend Kreativno pisanje
uopte nestala iz prodaje, a srea je to se danas vratila u sredite
panje koje zasluuje. Osnovni problemi pisca, bilo da je mlad
ili star, bilo da tek poinje ili da je ve mnogo objavio, nisu
danas drugaiji nego to su bili 1934., kada je delo Kreativno
pisanje prvi put objavljeno. On se ne suoava sa problemom
tehnike pisanja knjievnih dela - osnovnom temom svih kurseva kreativnog pisanja - a poto se na njima osnovni problemi
nikad ne spominju, gotovo svi kursevi kreativnog pisanja su za
veinu ljudi u veini sluajeva promaaj. Osnovni problemi pisca su problemi linosti: ne mogu da ponu da piu, ili dobro
zaponu priu, a onda se obeshrabre, ili povremeno dobro piu,
a ostatak vremena loe, ili piu briljantno, ali posle jedne izvrsne
prie ili romana ne mogu vie da piu, ili sjajno piu dok traje
kurs kreativnog pisanja, ali kad se okona, ne mogu da nastave.
Osnovni problemi su, drugim reima, problemi pouzdanja, potovanja prema sebi, slobode - to jest pievog duha-genija esto
dre u zatoenitvu razne sablasti nesvesnog.
Gospoa Brend ukazuje - sa oaravajuom duhovitou koja
provejava itavom njenom knjigom - da uitelji pisanja i knjige
o pisanju, a da i ne govorimo o konferencijama uvenih pisaca,
ine za mlade (ili stare) pisce koji se bore sa nesigurnou i
sumnjom u sebem, upravo najgoru moguu stvar: U uvodnom

10

11

predavanju, na nekoliko prvih stranica knjige, u nekoliko reenica na konferenciji pisaca, njima e u prilino kratkoj formi
biti reeno da se genijalnost ne moe nauiti; a ba tu se gasi
svetlucanje njihove nade. Jer, bilo da su toga svesni ili ne, oni
trae upravo tu stvar koja im se takvim neuviavnim iskazom
uskrauje. Cilj knjige g-e Brend je da piscu uini dostupnom
upravo tu stvar koja mu se obino uskrauje.
Ona je u pravu kada kae da se genijalnost moe nauiti
(kad jednom razumemo tajnu prazninu te fraze), zato to je,
zapravo, genijalnost isto tako esta kao i stare cipele. Svi je
imaju, iako moda neki u veoj, a neki u manjoj meri; ali, to
jedva da ima nekog znaaja, poto niko ne moe da se nada da
e uspeti da upotrebi vie od veoma male koliine svog prirodnog dara. Svaka nona mora (a imaju ih ak i psi) ukazuje
na tajne rezerve imaginativne moi ljudskog uma. Ono to je
blokiranom piscu, (ili piscu koji jo nije ni zapoeo da pie)
potrebno, jeste neka magija da doe u dodir sa sobom, neki
klju. Pisac treba da zna kakve navike u miljenju ili delovanju
ometaju napredak, kakve neopaene sile podrivaju pouzdanje,
i tako dalje. Ona ukazujena to da su ti problemi specifini kod
pisaca. Uitelji pisanja i knjige o pisanju su posebno pesimistiki. Knjige koje se piu za slikare ne podrazumevaju da e
njihov italac po svoj prilici uvek biti samo prepotentno mazalo, a ni udbenici za inenjere ne poinju upozorenjem studentima da to to su uspeli da naprave skakavca od dve gumice i
kutije ibica ne znai da bi trebalo da uobraavaju da e ikad
biti dostojni svoje odabrane profesije. Ga Brend zna i razotkriva razloge za taj pogreni pesimizam u oblasti pisanja. Na
primer, najuspeniji pisci (i uitelji pisanja) ni sami nisu svesni
kako su prevazili osnovne probleme; i poto su iz iskustva nauili da ne mogu da pomognu drugima da ih prevaziu (poto,
zapravo, ne razumeju u potpunosti da ima problema koje treba
prevazii), oni unapred upozoravaju na svoje ogranienje, ali

na nesreu, za njega okrivljavaju svoje uenike, pa na taj nain i nehotice uveavaju njihove probleme.
Postoje razni drugi razlozi za taj pesimizam, tu zabludu rasprostranjenu ak i meu uiteljima pisanja, da se pisanje ne
moe nauiti. G-a Brend komentarie uobiajene stereotipne ideje ljudi o piscima - da su oni detinjasti, nedisciplinovani
ljudi, a mogue i veci ili vetice, jer kad su pisci veoma dobri
u svom poslu, izgleda kao da znaju vie nego to bi pristojna
osoba trebalo da zna; da pisci, u veoj meri nego drugi umetnici, nemaju vidljiv dokaz o svojoj posebnosti kada je jednom
postignu. Vizuelni umetnici, koji nose unaokolo svoje koom
obloene fascikle, i muziari, koji stvaraju komplikovanu i
ubedljivu buku pomou cevi ili komada ice i drveta, imaju
nezgrapni fiziki dokaz da nisu kao ostali smrtnici. Pisci koriste jedino rei, kao to to ine i papagaji. Nervoza koju pisci
oseaju u poetku, a esto ak i kad postignu uspeh (zato to
pisati znai izloiti sebe napadima, pa ak i preziru) kod starijih
pisaca ili uitelja pisanja moe da poprimi oblik neke vrste arogantne iskljuivosti: iako vam oni naplauju kurs kreativnog
pisanja, nee vam dozvoliti da poverujete kako ste ak i potencijalno pametni kao to su oni. G-a Brend kae: Verovatno
ete uti da je vaa elja da piete moda samo infantilni egzibicionizam, ili ete biti upozoreni da to to vai prijatelji misle
da ste veliki pisac (kao da se to ikad deava!), ne znai da i svet
deli to dobro miljenje. I tako dalje, krajnje smarajue.
Cilj g-e Brend je, dakle, da istera duhove - posebnim savetom i vebama koje dovode pisca u specifian kontakt sa
njegovim nesvesnim, pomogne piscu da stvori zdrave navike
(nije sluajno to veina pisaca previe pui i pije previe
kafe, ako ne i rakije), i vodi pisca ka osloboenju od svih
vrsta blokada. (Njen pristup, mogao bih da kaem, bio je udesno dalekovid: iako mislim da u vreme kada je ona pisala
transcendentalna meditacija nije bila poznata, ona saoptava

12

13

dovitljive i tanane vebe meditacije, pa ak govori i o onome

to bismo mi nazvali mantrama). Ona se u potpunosti usredsredila, i to je zaista vredno, na piev um i srce. Ona nema
nita da kae o tehnici pisanja, osim sluajno i usput. Ako
bi joj neko postavio to pitanje, ona bi se moda pobunila rekavi da tehnika ne spada u okvir posebne tematike ove knjige, koju predstavljaju osnovni problemi; ali, tu i tamo ona
ukazuje na stvarno i na sopstvenom iskustvu zasnovano, nepoverenje u asove pisanja. Na jednom mestu ona spominje
mogunost da uenik, da ne pati od psiholokih bolesti koje
ne moe da iskoreni, verovatno ne bi ni iao na kurs pisanja.
Na raznim mestima ona pokazuje da nema ba strpljenja sa
asovima o formi prie i pominje da su svi asovi kreativnog pisanja koje je sama pohaala, kao i najvei broj knjiga
o pisanju, bili razoaravajui. Ona govori o sklonosti pisaca
koji pohaaju kurseve da se zubima i noktima domognu
tuih pria; i stalno iznova insistira (s pravom) da istinska
originalnost jedino moe da doe iznutra.
Svakako je istina da veoma malo kurseva kreativnog pisanja zadire u osnovne probleme pisca, ali ja ne delim loe
miljenje g-e Brend o asovima kreativnog pisanja. Ne pominjem to da bih predloio da budete rezervisani prema onome to je ona u ovoj knjizi uradila, ve jedino da bih ukazao
da osnovni psiholoki problemi nisu jedini problemi sa kojima pisac mora da se suoi. Ja sam ne mogu da se setim da
sam ikad patio od bilo kakve blokade u pisanju, a mislim
da sam imao i prilian broj uenika koji bi mogli da kau to
isto. Svakako da niko ne bi mogao da se usprotivi tvrdnji da
bi Sezanovim uenicima slikarstva, ili Kortoovim studentima klavira, bilo bolje da za uitelja imaju imaju dovitljivog
psihijatra, ni da je ono to je jednom mladom ininjeru potrebno, zapravo neki mudri guru iz Bombaja. Iako je danas u
nekim krugovima moderno da se napadaju asovi kreativnog

pisanja, meni izgleda oigledno da su ti asovi, za uenika

koji je dovoljno srean da ga ne opsedaju osnovni psiholoki
problemi, ili za uenika koji je te probleme nekako prevaziao, od neprocenjivog znaaja. Na pamet mi pada samo mali
broj poznatih amerikih pisaca koji nisu pohaali asove kreativnog pisanja, i to obino ne samo jedan, ve nekoliko. Ono
na ta mi knjiga g-e Brend ukazuje, nije to da asovi kreativnog pisanja ne obavljaju dobro svoj zadatak, ve da oni to
ine samo za nekolicinu srenika, odvraajui ili iskljuujui
one iji su problemi sutinskiji nego to je to predmet kursa.
Uiteljima pisanja je tako lako da se toliko veu za visoke
standarde pisanja (njegova neumoljiva volja da pie dobro ili
da ne pie nikako je uitelja i uinila dostojnim njegove uloge) i da postanu nestrpljivi sa onima koji, verovatno zbog
lenjosti ili loeg karaktera ili gluposti ne rade svoj posao,
da otputaju veinu onih sa kojima rade kao ljude koji nisu
zaista pisci ili kao neuporedive budale, ne uspevajui da
vide u emu je zaista ta glupost. Ako uenici pisanja grabe
jedan od drugog zubima i noktima, ili ako to pokuaju nekoliko puta, greka je uiteljeva - on nije uspeo da uspostavi
pravu atmosferu.
Niko ne moe uspeno da pie bez odreene mere tehnikog majstorstva i sposobnosti da pouzdano i praktino analizira vrline i mane sopstvenog dela ili tuih dela. To su stvari
koje ovek ui na jednom dobrom kursu kreativnog pisanja.
Knjiga g-e Brend sjajno postavlja osnove za takav jedan kurs.
Ukoliko se ne suprotstavi i ne izae na kraj sa osnovnim problemima, uenik kreativnog pisanja podlee nesvesnim glupim
trikovima. A ukoliko neki uitelj ne shvati svoju odgovornost u
reavanju tih osnovnih ljudskih problema, kao i onih problema
koji su drai naim srcima, tom uitelju nije mesto u uionici,
nego u nekoj vojsci - po mogustvu, to daljoj. Ja o takvim uiteljima, zapaziete, govorim sa velikim prezirom. ovek esto

14

15

govori takvim tonom kada se osea krivim. Ja nameravam da

se popravim (molite se za mene), kako g-a Brend, kada me
vidi gde hrlim prema raju, ne bi upotrebila svoje veze i dovitljivost da mi zatvori vrata pred nosem.
Don Gardner
Saskehana, Pensilvanija
25. oktobar 1980.

UVOD
Najvei deo svog odraslog ivota bavila sam se pisanjem,
urednikim poslom i kritikom proze. Pisanje umetnike proze
sam shvatala, a i dalje ga shvatam, ozbiljno. Vanost romana i
kratkih pria u naem drutvu je velika. Proza prua jedinu filozofiju za koju veina italaca zna; ona ustanovljuje njihove
moralne, drutvene i materijalne standarde; ona ih uvruje
u njihovim predrasudama ili otvara njihove umove ka irem
svetu. Teko da moemo da precenimo uticaj bilo koje veoma
itane knjige. Ako je senzacionalna, trivijalna, ili vulgarna,
nai ivoti postaju siromaniji zbog jeftinih ideala koje ona
puta u promet; a ako je, to se tako retko deava, to sasvim
dobra knjiga, iskreno zamiljena i iskreno realizovana, svi
treba da joj budemo zahvalni. Filmovi nisu potkopali uticaj
proze. Naprotiv, oni su proirili njen domen, prenosei onima
koji su suvie mladi, suvie nestrpljivi ili suvie neobrazovani
da bi itali ideje koje ve krue meu italakom publikom .
Zato se ne opravdavam to ozbiljno piem o problemima
proznih pisaca; ali, samo do pre dve godine trebalo je da se
oseam krivom to sam dodala jo jedan tom radnoj biblioteci
pisaca. U vreme dok sam i sama bila uenik - i priznajem,
dugo poto sam prestala da budem uenik - itala sam sve knjige o tehnici proze, konstrukciji zapleta i rukovanju likovima
kojih sam mogla da se dokopam. Sedela sam do nogu uitelja

16

17

raznih kola: sluala sam analize pisanja proze jednog neofrojdovca; prijavila sam se jednom entuzijasti koji je u endokrinoj
teoriji odlunosti neke linosti video neiscrpan rudnik za pisce
koji tragaju za karakterima; sluala sam poduke jednoga koji
je crtao dijagrame i drugog koji bi poinjao od sinopsisa, a potom ga lagano irio do potpune prie. @ivela sam u literarnoj
koloniji i razgovarala sa piscima koji su se obuavali, a koji su
na svoju profesiju gledali na razne naine - kao na zanat, na
profesiju i (prilino stidljivo) kao na umetnost. Ukratko, imala
sam iskustvo iz prve ruke sa gotovo svim savremenim pristupima problemima pisanja, a moja polica je pretrpana delima
drugih instruktora koje nisam videla lino.
Ali, pre dve godine - nakon jo vie godina provedenih u
urednikom radu za izdavae, biranju proze za asopise velikog tiraa, pisanja lanaka, pria, prikaza i detaljnijih kritika,
neformalnog razgovora sa urednicima i piscima svih uzrasta o njihovom radu - poela sam i sama da dajem asove o
pisanju proze. U trenutku mog prvog predavanja, poslednja
stvar na koju bih pomislila bila bi da uveam broj tekih dela
o tom predmetu. Iako sam bila znatno razoarana veinom
knjiga koje sam proitala i svim asovima koje sam pohaala, tek kad sam i sama postala instruktor, shvatila sam ta je
prava osnova mog nezadovoljstva.
U osnovi tog nezadovoljstva bilo je saznanje da tekoe
jednog prosenog uenika ili pisca amatera poinju mnogo
pre nego to doe take kada e mu koristiti da dobije tehnika uputstva kako da pie prie. Da je sam mogao da otkrije uzrok svoje jalovosti, sva je prilika da nikad ne bi ni
doao na bilo kakav as. Ali, on samo maglovito zna da su
uspeni pisci prevazili tekoe koje njemu izgledaju gotovo
nesavladive; on veruje da prihvaeni pisci imaju neku magiju, ili, na najniem nivou poimanja, da postoji neka tajna tog
zanata koju, ako bude budan i paljiv, moe da epa. Dalje,

on pretpostavlja da uitelj koji mu nudi svoje usluge zna tu

magiju i da mu moe apnuti neku re koja e za njega biti
kao Sezame, otvori se! U nadi da e je uti ili epati, on
e verno kao pas pohaati niz asova o vrstama pria i oblikovanju zapleta i tehnikim problemima koji nemaju veza sa
njegovom dilemom. On e kupiti ili pozajmiti svaku knjigu
u ijem naslovu stoji proza; itae o svim konferencijama
pisaca na kojima oni pominju svoje metoda rada.
U gotovo svim sluajevima bie razoaran. U uvodnom predavanju, na nekoliko prvih stranica knjige koju zapone, u jednoj ili dve reenice sa konferencije pisaca, njemu e prilino
lakonski biti saopteno da se genijalnost ne moe nauiti; i
tu se gasi svetlucanje njegove nade. Jer, bilo da je toga svestan
ili ne, on trai upravo tu stvar koja mu se takvim neuviavnim
iskazom uskrauje. On moda nikad nee taj nejasni podsticaj
da svoju sliku sveta predstavi reima, nazvati genijem, on se
moda nikad nee usuditi da se svrsta rame uz rame sa besmrtnim piscima, ali je izjava da se genijalnost ne moe nauiti,
kojim, izgleda, veina uitelja i pisaca smatra da mora da se
ogradi to je ranije i ee mogue, predstavlja pravu smrt njegove istinske nade. On je eznuo da uje da postoji neka magija u pisanju i da bude iniciran u bratstvo pisaca.
Ova knjiga e, verujem, biti jedinstvena, zato to mislim da
govori istinu. Ja smatram da takva magija postoji i da se njoj
moe nauiti. Cela ova knjiga govori o magiji pisanja.

18

19

Poglavlje I
ETIRI TEKOE
I tako, poto sam iznela svoja izvinjenja i izjavila u ta verujem, od sada u se obraati samo onima koji se nadaju da
e pisati.
Postoji neka vrsta pieve magije. Postoji procedura do koje
su mnogi autori doli srenom sluajnou, ili su je sami razradili, i koja se, delimino, moe nauiti. Da biste bili spremni
da je nauite, moraete da idete prilino zaobilaznim putem,
uzevi najpre u obzir glavne tekoe sa kojima ete se sresti,
a potom se pozabaviti jednostavnim vebama (koje, meutim,
trae strogu samodisciplinu), da biste te prepreke prevazili.
A nakon svega, morate da imate vere, ili radoznalosti, da biste
prihvatili jedan udan savet koji nee liiti ni na jedan od prekora sa kojim ste se susreli u uionicama ili udbenicima.
Drugim reima, pored tvrdnje da postoji znanje o pisanju
koje poseduje inicirani, ja se neu drati uobiajene procedure onih koji nude prirunike za mlade pisce. Otvorite razne
knjige koje su posveene problemima pisaca: u devet od deset sluajeva ete naii, veinom na samom poetku, na neke
veoma sumorne paragrafe koji vas upozoravaju da moda
uopte neete postati pisac, da vam verovatno nedostaju ukus,
rasuivanje, imaginacija, pa ak i mrvica onih posebnih sposobnosti koje su neophodne da se od aspiranta pretvorite u

20

umetnika, ili barem u prihvatljivog zanatliju. Verovatno ete

uti da je vaa elja da piete moda samo infantilni egzibicionizam, ili ete biti upozoreni da to to vai prijatelji misle
da ste veliki pisac (kao da su to ikad mislili!), ne znai da e i
ostali svet imati tako povoljno miljenje. I tako dalje, krajnje
smarajue. Razlozi za taj pesimizam u pogledu mladih pisaca
mi nisu jasni. Knjige napisane za slikare ne podrazumevaju da je verovatno da njihov italac moe da postane jedino
uobraeno mazalo, a ni udbenici inenjerstva ne poinju
upozorenjem studentu da to to je uspeo da napravi skakavca
od dve gumice i kutije ibica ne znai da treba da misli da e
ikad biti dostojan svoje odabrane profesije.
Moda je istina da samoobmana najee uzima oblik verovanja da je ovek u stanju da pie; to ne mogu da kaem. Moje
lino iskustvo mi govori da nema nijedne oblasti, u kojoj onaj
ko iskreno eli da ui i da obavi dobar posao, moe da naini
ogromne korake za veoma kratko vreme. Zato u ovu knjigu
pisati za one koji su potpuno iskreni, koji veruju da e im njihov
zdrav razum i inteligencija omoguiti da naue elemente reenice i strukture paragrafa, koji ve shvataju da su, kada su se
poduhvatili pisanja, preuzeli obavezu prema svojim itaocima
da piu najbolje to mogu, koji su iskoristili (a i dalje koriste)
sve prilike da proue majstore engleske proze i koji su sebi za
cilj postavili visok nivo i neprekidno se trude da ga dostignu.
Moda sam samo zahvaljujui tome to sam izuzetno srena, srela mnogo vie pisaca za koje ovo vai nego zaluenih
blesavih krabala. Ali, to je prilino tragino, srela sam nekolicinu osetljivih mladih ljudi i ena koji su, poto su se suoili
sa jednom od prepreka u pisanju koje emo uskoro razmotriti,
postali gotovo ubeeni da uopte nisu podobni za pisanje. U
nekim sluajevima bi elja da piu pobedila ponienje kome
su bili izloeni; ali, drugi bi se vratili u ivot bez kreativnog
oduka, nesreni, osujeeni i nespokojni. Nadam se da e ova

21

knjiga ubediti neke koji samo to se nisu okanuli pisanja da

donesu drugaiju odluku.
Meni lino su se stalno iznova javljale etiri prepreke. Mnogo ee mi se obraaju za savet u vezi njih, nego za pomo
u konstrukciji prie ili skiciranju likova. Pretpostavljam da svi
uitelji sluaju iste albe, ali da su, poto su i sami pisci u praksi,
skloni da ih odbace kao neto to ne spada u njihovu nadlenost, ili da u njima vide dokaz da pometeni uenik nema istinsku
sklonost ka pisanju. Pa ipak, ba oni uenici koji su najoiglednije nadareni pate od tih nesposobnosti, a to su senzitivniji, to
im rizik izgleda vei. Novinar ili piskaralo koji je u zametku u
vama, retko trai bilo kakvu pomo; on juri za agentima i izdavaima, dok njegove ozbiljnije kolege pate od paklenih muka
usled svojih nedostataka. Pa opet su poduke u pisanju najee
namenjene nemarnim trgovcima prozom, a muke umetnika se
odbacuju ili previaju.
Tekoa da se uopte pie
Najpre, postoji tekoa da se uopte pie. Puni, obilni tok koji
se mora uspostaviti ako pisac uopte hoe da se oglasi, naprosto ne poinje. Glupi zakljuak pisca da je pogreio profesiju
ukoliko ne moe lako da pie - potpuna je besmislica. Ima na
tuce razloga za potekoe koje bi trebalo pretresti pre nego
to uitelj s pravom zakljui da ne vidi nikakvu nadu za tog
odreenog uenika.
Moda je koren te nevolje mladost i smernost. Ponekad je
stidljivost ono to blokira taj tok. esto je prepreka posledica
pogrenih shvatanja o pisanju, ili potie od zbunjenosti ili obzira: poetnik moda eka na boanski plamen za koji je uo
da nepogreivo plamti i moda veruje da se on moe upaliti
jedino sluajnom iskrom koja dolazi odozgo. Posebna stvar
koju treba da zapazimo upravo ovde je da ova tekoa prethodi
svim problemima u pogledu strukture prie ili graenja zaple-

22

ta, i da ukoliko neko moe da pomogne piscu da je prevazie,

verovatno uopte nee biti potrebe za tehnikim uputstvima.
Pisac jedne knjige
Druga, daleko ea prepreka nego to bi laik poverovao, jeste
da postoje pisci koji su imali uspeh u poetku, ali nisu u stanju da ga ponove. I ovde postoji licemerno objanjenje koje se
nudi kad god se suoimo sa takvom tekoom: ta vrsta pisca
je, uveravaju nas, pisac jedne knjige. On je napisao jedan
deo svoje autobiografije, rasteretio se od svoje zlovolje prema
roditeljima i svojoj okolini, pa poto se rasteretio, ne moe da
ponovi svoj podvig. Meutim, sva proza je, u smislu koji se
ovde koristi, autobiografska, pa ipak ima srenih pisaca koji
nastavljaju da uobliavaju, rekombinuju i objektiviziraju delove svog iskustva u dugi niz zadovoljavajuih knjiga ili pria.
Ne; pisac s pravom moe da smatra iznenadni nestanak svoga
talenta simptomom bolesti, i uglavnom s pravom moe da misli da se ona moe izleiti.
Oigledno je da taj pisac, ukoliko je postigao zasluen
uspeh, ve zna neto, najverovatnije dosta toga, o tehnikoj
strani svoje umetnosti. Njegov problem nije u tome, pa nikakvi saveti i uputstva u pogledu tehnike, osim pukim sluajem, nee ukloniti taj zastoj. On je, na neki nain, sreniji od
poetnika koji ne moe nauiti da teno pie, jer je bar pruio dokaz o svojoj sposobnosti da uoblii rei na upeatljiv
nain. Ali, njegovo poetno nestrpljenje u pogledu toga to
nije u stanju da ponovi svoj uspeh moe da pree u obeshrabrenost i postane stvarno oajanje; i usled toga, jedan sjajan
pisac moe da bude izgubljen.
Povremeni pisac
Trea tekoa je neka vrsta kombinacije prve dve: ima pisaca
koji, sa zamorno dugim prekidima, mogu da efikasno piu.
Imala sam uenicu koja je proizvodila po jednu izvrsnu priu

23

svake godine - to je jedva dovoljno da zadovolji bilo telo,

bilo duh. Jalovi periodi bili su muenje za nju; a svet, dok ne
bi mogla ponovo da pie, bio joj je ogromna pusto. Svaki put
kad bi uvidela da nije u stanju da radi, bila je sigurna da nikad
vie nee moi da ponovi svoj uspeh, i isprva me je gotovo
ubedila u to. Ali, ali kada bi proivela taj ciklus od poetka
do kraja, uvek je ponovo mogla da pie i pisala je dobro.
I ovde nikakvo tehniko uputstvo ne moe da prie toj
tekoi. Kada se oni koji pate od takvih tiina u kojima izgleda
kao da se ne javlja nikakva ideja, da nijedna reenica ne izbija
neodoljivo na povrinu uma, jednom oslobode te zaaranosti,
mogu da piu kao pravi umetnici i majstori. Uitelj-konsultant
mora da stvori jasnu ideju o korenu tog problema i da ih posavetuje u skladu sa tim. A opet, moda u osnovi tog problema
stoji nekakva predstava da treba ekati bljesak munje inspiracije. esto je ona posledica takvih ideala savrenstva koji teko
mogu da podnesu svetlost dana. Ponekad, ali retko, deluje neka
vrsta povredljive sujete koja ne eli da rizikuje nikakvo odbijanje, pa zato nee dopustiti da se preduzme bilo ta to unapred
nije sigurno da e biti prihvaeno.
Neravnomeran pisac
etvrta tekoa zapravo ima tehniki aspekt: to je nesposobnost da se pria, ivo, ali nesavreno doivljena, dovede do
uspenog kraja. Pisci koji se ale na ovo esto su u stanju da
dobro zaponu priu, ali uviaju da im nakon nekoliko strana
izmie kontroli. Ili, oni e napisati dobru priu toliko suvo i
krto da e sve njene vrline biti izgubljene. Povremeno oni ne
mogu da na odgovarajui nain motiviu sredinje zbivanje, pa
pria nije ubedljiva.
Sasvim je tano da se onima koji se nau u ovakvom procepu moe mnogo pomoi uenjem o strukturi, o raznim oblicima
koje moe da uzme pria, o bezazlenim trikovima profesije

24

koji e pomoi da pria premosti prepreku. Ali, ak i ovde se

prava tekoa uvreila davno pre nego to je u pitanje dola
forma prie. Autor nema neophodno samopouzdanje da dobro
iznese svoju ideju, ili je suvie neiskusan da bi znao kako bi se
njegovi karakteri ponaali u stvarnom ivotu, ili je suvie stidljiv da bi pisao onoliko potpuno i emocionalno koliko je potebno da bi njegova pria oivela. Piscu koji izbacuje, jednu za
drugom, slabe, zbrkane ili napreac ispriane prie, oigledno
je potrebno neto vie nego da neko kritiki pregleda njegove
rukopise. [to je pre mogue, on mora da naui da veruje sopstvenom oseanju za priu i da se opusti dok pria, sve dok ne
naui da koristi sigurni, umeni manir oveka koji je majstor u
svojoj struci. Zato se ak i ova dilema, na kraju krajeva, svodi
na problem u pievoj linosti, a ne na nedostatak u njegovoj
tehnikoj opremljenosti.
Tekoe nisu u tehnikoj opremljenosti
To su etiri tekoe koje se najee sreu na poetku stvaralakog ivota jednog pisca. Gotovo svi koji kupuju knjige o
pisanju proze ili pohaaju asove o vetini kratke prie imaju
ovaj ili onaj od pomenutih problema i sve dok ih ne prevaziu,
nee moi da imaju mnogo koristi od tehnike obuke, koja e
im kasnije biti tako dragocena. Povremeno, atmosfera u uionici
dovoljno podstakne pisce da stvaraju prie tokom kursa; ali, oni
prestaju da piu onog trenutka kada taj podsticaj nestane. Zapanjujui broj onih koji zaista arko ele da piu nije u stanju ak
ni da obradi zadatu temu, pa ipak se s nadom ponovo pojavljuju
na asovima, ponekad godinu za godinom. Oni oigledno trae
pomo koja im se ne ukazuje; i oigledno su iskreni - spremni
da uloe koliko god je potrebno vremena, napora i novca da bi
isplivali sa asova za novajlije i one koji eznu da postanu pisci,
i zauzeli mesto meu produktivnim umetnicima.

25