Univerzitet Metropolitan Beograd

Fakultet digitalnih umetnosti

TEORIJA VIZUELNE KULTURE

Kolokvijum 2:
Upoznavanje sa proirenim i produbljenim
simbolikim znaenjima pojma trag

Profesor
Student
Dr Bokovi Rajka
Jemenica Sran
IV godina
Grafiki dizajn
Beograd

2014/15
K2-Trag
Najraniji tragovi ljudske delatnosti, miljenja i ponaanja
ukazuju na jasno odreene smernice ka veim
mogunostima saznanja prirode i smisla opredmeenih
formi koje su sami ljudi proizvodili za svoje fizike i duhovne
potrebe.
Mogunosti ulnog opaanja kao osveeni odnos prema
onome to se i nainu na koji se opaa ostavile su duboke
tragove u sauvanim materijalizovanim formama.
Sve produbljenija saznanja o ivotu prvobitnih ljudi,
steena uz pomo savremenih metoda otkrivanja stanita,
tumaenja materijalnih ostataka- artefekata, rezultata
paleolingvistikih istraivanja i drugih savremenih naunih
pristupa u multidisciplinarnim istraivanjima, njihov ivot
sagledavaju drukije od onih shvatanja koja prvobitnog
oveka vide samo kao divljaka.
Kosta Bogdanovi, Poetika vizibilnog, Zavod za udbenike,
Beograd,2007
VI deo, 97.strana

I danas su u naem govorenju ostali tragovi u pokretima

rukama, naroito ako nam je neto tee izraziti reima, na
primer priliko nedovoljno nauene lekcije u koli.
Da bi se iz bilo kog razloga neto saoptilo i na drugi
nain, ljudi su od davnina koristili sliku u vidu predstave,
znaka i simbola. Tako su ostavili odreeno znaenje poruke

i na due vreme. Od davnina slikom se predstavlja neiji lik

u znaenju da se on zauvek pamti i potuje, kao to su to
bili likovi mnogih vladara i poznatih linosti po hrabrosti,
znanju, dobroti, istaknutoj kulturi i umetnosti i druge
poznate linosti, kao i zamiljeni likovi boanstava i
svetitelja.
Rajka Bokovi , Kosta Bogdanovi, Likovna kultura za peti
razred osnovne kole, Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva Beograd,2007
32.strana

Kada su se moderni ljudi prvi put susreli s peinskim

slikama sedamdesetih godina XIX veka, nisu verovali
svojim oima.
Umetnici koji su stvarali u peinama u doba paleolita
koristili su irok raspon tehnika da bi dobili slike koje su
sauvane do naih dana. esto radei daleko od ulaza u
peinu, tamu su osvetljavali pomou svetiljki isklesanih iz
kamena i ispunjenih mau ili kotanom sri. Arheolozi su
pronali vie takvih svetiljki u Laskou i na drugim mestima.
Tako se mogu videti otisci rukom u prostoriji Brinel u oveukoji su se dobijali pokrivanjem dlana bojom i otiskivanjem
na zid.
Jansonova istorija umetnosti, I poglavlje strana.5

Traganje oveka

Crte u prikazati kao traganje oveka, gde je ovek

prikazan kao drvo (drvo ivota).
Kronja drveta e biti predstavljena kao skup aka (akolik)
koje su osnovni trag postojanja oveka i forma zov i
oznaavaju zajednitvo, porodicu, slogu...
Koren drveta u prikazati kao ljudsko stopalo koje je
oslonac oveka i koje prikazuje dinamizam i budunost,
ostavljajui za sobom tragove.
Oko drveta e biti zaobljene i spiralne linije koje su odraz
enskolikog arhetipa forme po oblikovnom rodu.
Rad u raditi likovnim tehnikama sa temperama i lav.
tuem.

SRAN
JEMENICA

LITERATURA
* Kosta Bogdanovi -Poetika vizibilnog, Zavod za udbenike,
Beograd,2007
* Rajka Bokovi , Kosta Bogdanovi - Likovna kultura za
peti razred osnovne kole, Zavod za udzbenike i nastavna
sredstva Beograd,2007
*Jansonova istorija umetnosti