Johan Volfgang Gete (1749 1832) je iveo u vreme klasicizma, ali je tad nastao i romantizam, kao i

sentimentalizam i to je imalo uticaja na Getea. Faust je kruna njegovog stvaralatva.

Gete je 1773. poeo da razmilja o Faustu i u periodu 1773-1775. nastala je prva verzija Fausta PraFaust, a Faust je nastajao preko 6 decenija; tokom pisanja drame, Gete je umnogome promenio
koncepciju drame i izmenio lik samog Fausta.
1800. godine odluio je da dramu podeli na dva dela. Prvi deo Fausta objavio je 1808. godine, a do
kraja ivota je radio na drugom delu koji je objavljen posthumno, 1833. godine.
Ovo delo odraava prilike tog vremena, ono je odraz itave epohe upravo zbog obimnosti dela i
vremena potroenog na njegovo nastajanje.
Druge Geteove drame, pored Fausta su i Torkvato Taso, Egmond, Ifigendija na Tauridi
Pisao je i lirske pesme, balade, romane (Jadi mladog Vertera, roman o Vilhelmu Majsteru (ima 2 dela)),
a i autobiografiju i neke teorijske tekstove.
Gete je mnogo svoga linog usadio u Fausta.

Drama Faust
Tema drame je prodavanje due avolu (to imamo i u delu Eladije i u Prii o biskupu Teofilu)
Krajem 15. veka, iveo je Johan Faust, uenjak, bavio se razliitim stvarima, a za njega se govorilo da
je prorok, da ostvaruje kontakt sa avolom i nastala je legenda o njemu, pojavila se knjiga (Johanes
pic) koja je objedinila sve fantastine prie o njemu
Kristofer Marlo je u 16. veku u Engleskoj napisao dramu o Faustu, kao i Lesing u Nemakoj, ali je nije
dovrio.
Specifinosti drame:

ima 2 obimna dela

sam Gete ispod naziva Faust, pie da je to tragedija
nema izvuene likove,
drama nije podeljena na inove stvorio je dramu od niza scena mozaika struktura drame
(to se javlja u 20. veku, on iskorauje iz antike poetike koju su klasicisti veoma potovali)
imamo 2 prologa (po nekima i 3)

Drugi deo Fausta ima podelu na 5 inova.

Likovi:

Faust (lat srenik)

Mefistofeles (hebrejski ruilac dobroga)
Greta, Marta
Vagner

U prvom delu, Faust je okrenut malom svetu, a u drugom delu velikom svetu putuje, dobija sina
euferiona sa lepom Jelenom (antika Grka).
Kompozicija drame
1.
2.

Posveta 1797. godine napisao je posvetu, a prva verzija Fausta nastala je mnogo ranije, 70ih
godina. Posveta ne upuuje na samu dramu, ona je izraz Geteovog lirskog raspoloenja.
Predigra na pozornici to takoe nije sam uvod u dramu. Ona je nastala pod uticajem drame
Sakuntala indijskog pesnika Kalidase; a takoe se i u Hamletu dotiu pitanja savremene
dramske knjievnosti.

Ovde su prisutni upravnik pozorita, glumac (komiar) i pesnik i dolazi do sukoba izmeu upravnika i
pesnika, koji imaju razliite predstave i oekivanja od umetnosti.

Prolog na nebu Predigra na nebu drama poinje posle prologa, javljaju se Bog, Mefistofeles
i aneli. Sutina razgovora je opklada izmeu Boga i Mefista. Predigra nagovetava dogaaje u
drami i objedinjuje prvi i drugi deo drame.

Faustov lik je najvie modifikovan, zatim Mefistov, a najmanje lik Boga.

Faust je predstavnik ljudske vrste. Stvaralaki poriv je usaen u Fausta.
Na scenu prvo izlazi Bog, pa aneli i potom Mefisto oni izlaze pred Boga.
Mefistov pogled na ljude: na Zemlji je jad i beda, ni avo vie ne mari da ih kinji (ljude). U odnosu na
druge, ovek je zapravo mali Bog, ali ga Mefisto doivljava kao skakavca ili zver. Mefisto kritikuje Boga
govorei da se ljudi samo mue. Bog se Mefistu obraa krajnje tolerantno. Mefisto Boga zove Stari to
upuuje na njihov blizak odnos.
Mefisto Fausta pominje kao doktora to uzakuje na to da ga poznaje, ali i da ga potuje; a Bog ka
pominje kao svog slugu.
Na kraju drugog dela predigre nagovetava se sledea scena pominju se i pakao i nebo i Zemlja. Ovo
je jedna okvirna pria koja sve povezuje u celinu (prolog).
Faust je ovde u ulozi predstavnika oveanstva Geteov Faust se razlikuje od ranijih pria o Faustu.

Tragedija prvi deo no pred Uskrs, tesna gotska soba Faust se ali, razoaran je u
savremenu nauku, to ne moe da prodre u smisao ljudskog postojanja.

Vagner, Faustov pomonik, iskazuje krajnju neskromnost, misli da sve zna.

Faust priziva duha, koji objanjava da je smisao ivota na Zemlji u nastajanju i nestajanju, ali poto
Faust nije bio zadovoljan odgovorom, eli da se otruje, ali je uo zvuk zvona i predomislio se. Izaao je
na ulicu, sluao svakodnevne razgovora i posmatrao kako se ljudi ophode prema njemu on je kao
doktor uivao odreeni ugled.
Sagledava se moral i pogled na ljude u to vreme

Neki su okrenuti linim interesima (trei graanin).

avo se prvo javlja u obliku psa. Faust se ne plai Mefista, ve se u odnosu na njega ponaa
superiorno! Poto je Faust oajan, Mefisto to koristi i obeava mu veno zadovoljstvo u zamenu za
njegovu duu i za to trai potpis od Fausta.
Faust se ponaa prema Mefistu kao gospodar, kao da je Mefisto njegov sluga, naziva ga ponekad
pogrdnim imenima, podsmeva mu se.
Faustu nedostaju emocije i ljubav. S obzirom na to, on pristaje na dogovor, daje Mefistu asnu re, ali
Mefisto je traio potpis krvlju.
Da bi Faust spoznao radosti ivota, Mefisto hoe da ga podmladi, pot Faust u ovoj verziji ima preko 50
godina. Mefisto odvodi Fausta u vetiinu kuhinju.
Faust je bio fasciniran likom devojke u ogledalu i pre nego to je popio napitak ukazuje na to da on
nije osoba sasvim liena oseanja.
Greta se vraa iz crkve, ila je na ispoved, iako nije imala grehe Mefisto nije imao vlast nad njom.
Greta ivi sa majkom, ima i brata koji je u vojsci; siromana je, ali je njena soba ista i svetla upuuje
na moralnu istotu. Faust pripada viem drutvenom sloju.
edomorke su u Nemakoj, sa zakonske strane, posmatrana samo kao poinioci zloine, na kao rtve.
Svesna toga, Greta prvo odbija Fausta to se desilo i njenoj drugarici Varvari, Liza je napada, a Greta ju
je branila, mogla je da je razume.
Pokloni koje je dobila su zaudili Gretu, nije znala odakle su se stvorili.
I majin savet i njena savest su je spreavali da te poklone prihvati. Tu Gete izraava i kritiku prema
crkvi, preko lika pohlepnog svetenika; a na samom poetku je zineo i kritiku savremenih univerziteta.
Greta je bila predana toj ljubavi dala je majci uspavljujue sredstvo i tako otrovala majku.
Valentino je uo prie o Gretinoj vezi, to je bilo neprihvatljivo, on dolazi kui, napada je i kritikuje. Faust
ubija Valentina (kao to Romeo ubija Tibalda), ali Greta nije odbacila Fausta, ali je pala u ludilo (kao
Ofelija).