Darko Hini

Goran Mihajlovi
Slavica uki-Dejanovi
Mirjana Jovanovi
UDK: 616.89-058:[316.774:004.738.4

Klinika za psihijatriju, Medicinski

fakultet, Kragujevac

Kratak sadraj. Drutvene nauke

moderne ljudske civilizacije su u izvesnoj meri optereene pitanjem stepena
tetnog uticaja razliitih oblika medija
na socijalne odnose, vrstinu drutvenih
struktura i socijalno ponaanje u celini.
Iako se Internet prvenstveno koristi za
interakciju i komunikaciju sa drugim
osobama, sve vei je broj istraivanja
koja dovode u vezu njegovu poveanu
upotrebu sa oseanjem i stanjem usamljenosti, odnosno socijalne izolacije
njegovih korisnika. Ta dilema je u literaturi postala poznata i pod nazivom Internet paradoks.
Ovaj pregled dosadanjih istraivanja na tu temu je zamiljen kao podloga
ili uvertira u grupu metodoloki i prediktivno sofisticiranijih studija i projekata, sa ciljem da se izvri deskripcija i
postigne razumevanje psiho-socijalnih
posledica razvoja informacionih tehnologija, na prvom mestu Interneta. U dananjem trenutku, i stanju kakvom se
sajberpsihologija kao empirijska nauka
nalazi, sve se vie uvia potreba za koncepcijskim i sadrinskim dopunama ciljeva i zadataka koji su postavljeni u trenutku raanja sajberpsihologije kao nauke. Samim tim, cilj ovog pregleda, osim
uporeivanja nalaza dobijenih u raznovrsnim istraivanjima na temu Internet i
usamljenost, bio bi i specifikovanje
predloga za nove zadatke, pitanja i ciljeve u oblasti prouavanja mogueg tetnog uticaja korienja Interneta na proces socijalne ukljuenosti.
Kljune rei: informacione tehnologije, Internet uticaj, socijalna interakcija
i izolacija, socijalne veze

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

POVEANA UPOTREBA
INTERNETA I SOCIJALNA
IZOLACIJA

47

Loneliness is a gun
House of Love

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

UVOD

48

Dananji teoretiari humanistikih nauka su u Internetu donekle prepoznali konaan udarac sve oiglednijih individualistikih tendencija u razvoju ovekovog
ponaanja. U tom kontekstu, drutvene
nauke moderne ljudske civilizacije su u
prvi plan svojih ispitivanja postavile pitanje stepena tetnog uticaja razliitih oblika medija na socijalne odnose, vrstinu
drutvenih struktura i socijalno ponaanje
u celini [1]. Pitanja koja se uporno postavljaju su: da li e ovaj proces razvoja masovnih medija proizvesti vie informisanu,
preduzimljiviju, ukljueniju, uticajniju,
ukratko sposobniju i vre povezanu
mas-medija publiku ili e kao otrovna sila neprimetno, iznutra izjedati drutvene
strukture, prvenstveno porodine i prijateljske grupe, i dovesti do uveanih bezlinih odnosa i otuenja? Da li e tehnologija kojoj je osnovna svrha da nam utedi
vreme, to vreme u stvari sve vie vezivati
za sebe? [2]
Sredinom devedesetih godina prolog
veka, u Americi, od strane Veronis, Suhler

& Associates agencije, izvedena je vremenska procena godinjih i dnevnih aktivnosti prosenog pripadnika zapadne civilizacije. Na medije u globalu, obian
Amerikanac je troio otprilike 9 sati dnevno. Internet je tada bio tek u zamahu. Za
poslednjih desetak godina situacija se drastino promenila. Internet je najglobalniji
oblik globalne tehnologije kakav do sada
nije postojao na medijskoj sceni [3]. Komunikacija je prestala da bude ograniena
daljinom i granicama meu narodima.
injenica da postoje male razlike u koliini vremena provedenog na Internetu, po
razliitim starosnim grupama (izuzev ljudi iznad 65 godina starosti), govori i o tome da se danas ivi u svetu u kome postoji trend u ponaanju: ako eli da bude
deo modernog i razvijenog drutva, mora biti prikaen 1. [4]

KOMUNIKACIJA I INTERNET
Uloga Interneta i ostalih sredstava masovne komunikacije u razvoju i modifikaciji komunikacionih procesa u savreme1 www.stanford.edu/group/siqss/;
www. rider.edu/users/suler/psycyber.html

Tabela 1. Klasifikacija sredstava komunikacije prema kriterijumu

diskriminativnosti i uzajamnosti samog procesa

da prekine komunikacioni proces, u

koju ulogu da uskoi i to sa vrlo
malo stvarnih posledica. Mogunost
interakcije i oslobaanje od pasivnosti,
aktivniji pristup izboru informacija, su
dakle ono to najvie izdvaja Internet
od svih ostalih oblika medija, naroito
televizije [7].
Osim pomenutih, karakteristike
ovog prostora su i ogranienost ulnih
iskustava, jer uglavnom postoji slaba
mogunost za angaovanjem veine
ulnih kapaciteta na koje se oslanjavamo u svakodnevnom ivotu, zatim
asinhronost verbalne razmene (vea
kod elektronske pote, manja kod etovanja), mogunost uvanja podataka, ukljuujui i celokupan tok interakcije sa drugim osobama. Anonimnost omoguava poveanu slobodu i
poetnu jednakost koja dalje moe
proizvesti poveanu otvorenost i iskrenost, mogunost spreavanja pojave
predrasuda, ali naalost i mogunost
lanog predstavljanja i manipulisanja.
Navedene promene u komunikacionim procesima, kao i vei broj modifikacija koje nisu pomenute, nagnale
su teoretiare da zaponu brojne diskusije i o negativnim posledicama takve interakcije i takvih mogunosti. U
njima se sve ee pominje teza da se
komercijalizacijom Interneta i mogunosti komunikacije preko Mree, ljudska interakcija trajno promenila pri tome naginjui ka sve veem distanciranju, povrnosti, slabim fizikim kontaktima i bezlinou. Kao primer uzima se e-mail koji je ubedljivo najzastupljenija aktivnost na Internetu i koji po
pretpostavkama pomenutih teoretiara preti da u budunosti verovatno

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

nom drutvu je nesumnjiva. U skladu sa

osnovnim oblicima i karakteristikama komunikacije moe se napraviti klasifikacija
medija (Tabela 1).
Kao to je oigledno u tabeli nije
naveden upravo Internet. To je zato
to je Internet, za razliku od drugih
oblika informacionih tehnologija, znaajno napredovao u kombinovanju interpersonalne i masovne komunikacije, kao i jednosmernog i dvosmernog
uticaja uesnika u komunikaciji [5].
Termin masovni je bio od samog poetka vezivan za pojam Interneta, s tim
to je uz taj termin dodatno vezivana i
karakteristika interaktivnosti, odnosno dvosmernog odnosa uesnika u
komunikacijskom procesu. Upravo
ova karakteristika je neto to je nedostajalo ostalim oblicima masovnih medija, i to je jo uvek najjai adut svetske mree.
Usko vezana za ovu karakteristiku
je i poveana aktivnost samog korisnika Interneta. Bila to stvarna ili prividna mo u rukama korisnika, veina
ljudi koji su ikada traili neto online
izjavie da se za razliku od korienja
tzv. klasinih medija, oseala mnogo
slobodnije i angaovanije, jer su sami
traili i konano sami birali informacije koje e uzeti u obzir i u kasniju obradu i korienje.
Vrlo esto se u skladu sa ovom konstatacijom govori o liberalizaciji komunikacije putem Interneta [6]. To
znai da se vie nego ikad u ovekovoj
istoriji sloboda izbora i brojnost mogunosti nalazi pred svakim korisnikom ovog sredstva komunikacije. Sajbersurfer moe birati sa kime eli da
komunicira, kada da zapone i kada

49

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

50

ozbiljno ugrozi komunikaciju ivom

rei. Profesor N.Nie (glavni istraiva
na projektu Internet and Society, Stanford univerziteta) kae: e-mail, kao
ubedljivo najzastupljenija aktivnost, je
nain da se ostane u kontaktu sa ljudima, ali njime definitivno ne moete da
popijete kafu ili pivo sa nekim, ili pak
da zagrlite nekog.
Ljudi putem Interneta najee odravaju i grade slabe, veze i odnose (weak ties), a snane (strong ties) i dublje
ostaju uglavnom zapostavljene jer zavise od fizike blizine i direktnog kontakta. U tom kontekstu Internet bi teoretski mogao biti ultimativni nain
izolacije, i to vei nego to je TV ikada
bio. Televizija je bila i ostala tehnologija kod koje vie ljudi (naroito onih
bliskih) moe da koristi isti aparat u
isto vreme2. Internet, odnosno pojedinani kompjuteri to ve nisu. To je individualna aktivnost koja ne moe da
egzistira kao pozadinska buka ve
trai mnogo vie panje i angaovanja.
Ova strahovanja vae kako za izolaciju od socijalnih kontakata, tako i na
sveopte distanciranje od realnih odnosa i obaveza.
Pripadnici suprotne struje meutim
istiu da su pomenute tvrdnje tane
kada se u obzir uzme pojedinani
kompjuter i ne-socijalni vidovi Internet aktivnosti. One ipak nisu tane kada se u obzir uzme mogunost umreavanja vie raunara i vie individualnih
korisnika. I upravo to je osnovna definicija i karakteristika Interneta kao
svetske mree, pa iz tog razloga navedena strahovanja ne bi trebalo da se
odnose na njega, naroito ukoliko je
svrha njegovog korienja neka od

drutvenih potreba i drutvenih motiva. Samim tim Internet se negde vie

pribliava funkciji telefona, a manje
televizije kao sredstva masovne komunikacije to su pokazala i brojna istraivanja koja su kao prvenstvenu upotrebnu funkciju Interneta identifikovala interpersonalnu komunikaciju (Kraut, Mukhopadhyay, Szczypula, Kiesler,
& Scherlis, 1998).
Skoranje studije uticaja Interneta
na drutvenost stvorile su oigledno
poprilino polarizovanu atmosferu
(lo Internet/dobar Internet). Sa jedne
strane, su oni koji smatraju da je Internet novi, bolji medijum koji e omoguiti nove obrasce u komunikaciji i povezivanju ljudi, te da kao takav podstie i olakava drutvenost; sa druge oni
koji smatraju da upotreba Interneta
moe dovesti samo do socijalne izolacije. Cilj ovog rada je pregled istraivakih pokuaja da se rasvetle mogui
tetni efekti uticaja Interneta na ljudsku komunikaciju i socijalne veze u realnosti.

Ljudske potrebe i Internet

Iako znamo da se Internet moe koristiti u najrazliitije svrhe i za zadovoljenje najrazliitijih ljudskih potreba,
sve one se u sutini mogu podvesti pod
dve kategorije:
traenje i korienje informacija
koje su korisniku potrebne, i

2 mada je kvalitet, u smislu socijalnog

benefita, takvog korienja nizak. To je medij
koji omoguava milionima ljudi da uju isti vic,
u istom trenutku, a opet ostanu usamljeni T.
S. Eliot

SOCIJALNI IVOT
Pojam socijalne ukljuenosti (social
involvement) teorijski se definie kao
vreme provedeno u komunikaciji sa porodicom, prijateljima, ili kao veliina socijalne mree (ue i ire), a operacionalno kao broj osoba sa kojima individua
komunicira barem jedanput nedeljno,
odnosno jedanput meseno. Takoe jedna od operacionalnih definicija je i indeks socijalne podrke. Istraivanja su
pokazala da su drutvene veze i socijalna
ukljuenost u ivot zajednice jedan od
najboljih prediktora ivotnog zadovoljstva (up. Putnam, 2000.). Zajednice sa
niim stepenom razvijenosti socijalnih
veza (social network) u ovim istraivanjima pokazuju nii uspeh dece u kolama, vie problema sa maloletnikom delinkvencijom, veu prenatalnu smrtnost,
veu stopu kriminala, manju politiku i
izbornu angaovanost, nii nivo poverenja, nii stepen volontiranja[8]. Bez
obzira na pretpostavke o moguoj tendenciji savremenog oveka ka otuivanju i socijalnoj izolaciji koje se sve ee
uju u krugovima teoretiara psiho-socijalnih kretanja ljudske civilizacije, ljudima su oigledno i dalje potrebni drugi
ljudi i kontakti sa njima. U tom kontekstu, pre pregleda konkretnih istraivanja
i rezultata na temu povezanosti Internet
upotrebe i promena u kvalitetu socijalnog ivota njegovih korisnika neophodno je osvrnuti se kratko na teorijske postavke koncepcije o socijalnoj podrci i
posledicama njenog nepostojanja ili deprivacije, usamljenosti i socijalnoj izolaciji.
3

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

interakcija, komunikacija sa
drugim ljudima u virtuelnom
prostoru
Postoje dve vrste znanja: Ili mi sami neto znamo, ili znamo gde da se o
tome obavestimo3. Lakoa pristupa
velikim koliinama informacija je neto to ljude privlai mnogobrojnim
aktivnostima na Mrei, od obinog
pretraivanja (search ili surfing) pa do
raznovrsnih oblika kupovine, rezervacija, bankarstva i sl; i to sve u onom
trenutku kada sam korisnik to zaeli, u
skladu sa njegovim rasporedom i raspoloenjem. Mnogi se Internetu okreu i kao nainu da izbegnu pritisak i
diskomfor svakodnevnog ivota. Istraivanja pokazuju da je Internet esto i
sredstvo ostvarenja ve postojeih oblika zavisnosti, preteranih preferencija
i/ili kompulsivnog ponaanja.
Pored svih ostalih razloga, ipak i
pre svega, ljudi se okreu Internetu da
bi zadovoljili svoje vane socijalne i
psiholoke potrebe, na prvom mestu
interpersonalnu komunikaciju, a onda
i potrebu za pripadanjem, samopouzdanjem, radoznalost, oseanje sopstvene vrednosti i dr. Meutim, kliniko, ali i empirijsko iskustvo govore i o
brojnim negativnim razlozima, odnosno posledicama istog. U ovom radu
izdvojiemo jednu, moda najee pominjanu i ispitivanu negativnu posledicu poveane upotrebe Interneta, a to bi
bila socijalna izolacija, usamljenost,
gubitak socijalnih kontakata ili u najblaem obliku definisanu kao slabljenje socijalnih veza.

Semjuel Donson

51

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

Socijalna podrka

52

Pojam socijalne podrke odnosi se

razliite oblike podrke (pomo, saradnja, savetovanje, empatija) koje ljudi mogu dobiti od socijalne sredine koja ih okruuje. Ovaj pojam se generalno klasifikuje u dve (ponekad tri) glavne kategorije: emocionalna, instrumentalna (i ponekad informaciona)
podrka. Emocionalna podrka se odnosi na stvari i radnje koje drugi ljudi
ine i zbog kojih se mi oseamo voljeni i prihvaeni i koje uveavaju nae
oseanje vanosti, samopouzdanja i
vere u sebe (npr. hrabljenje, razgovor o
problemima, ispovedanje, aktivno sluanje, savetovanje, saoseanje); najee nema veze sa materijalnom, ekonomskom pomoi. Suprotno tome, instrumentalna podrka se uglavnom
odnosi na materijalnu, fiziku i ekonomsku pomo (npr. pozajmice svih
oblika, bejbisitovanje, fizika, manualna pomo). Trei oblik je informativna podrka (esto se prilikom teorijskih razmatranja ukljuuje u instrumentalan oblik) i odnosi se na pomo
koju nam drugi pruaju dajui nam
adekvatne (korisne, relevantne i tane)
i pravovremene informacije.
Istraivanja u ovoj oblasti socijalne
psihologije su se kretala ka pronalaenju veza izmeu pojma socijalne podrke i drugih, za ovekov ivot vanih
procesa kao to su psiholoko blagostanje, fiziko zdravlje, psihika stabilnost, stres, vie oblika psihike neprilagoenosti i disfunkcionalnosti, itd.
Neka od ovih istraivanja su imala vie uspeha, mada veina nije bila ni priblino jednoznana u svojim nalazima.

Izmeu ostalog, identifikovano je da se

socijalni stresori i njima izazvan stres
ee javljaju u sredinama sa manjim
indeksom socijalne podrke (Evans et
al., 1989; Lepore et al, 1991.). Utvrena je i korelativna veza suprotnog smera, tj. socijalni stresori depriviraju poverenje, otvorenost, saradnju u datoj
socijalnoj sredini (Krause, 1992). Najjae asocijacije utvrene su izmeu
emocionalnog oblika podrke i psihikog blagostanja (psychological wellbeing) izraenog kroz nizak rizik od
depresije, psihiku ravnoteu i odsustvo stresa (up. George, 1989., Stansfeld, 1997.). Ova povezanost se najvie zapaa kod populacije dece i adolescenata (rizik od depresije Kaslow
and Leweinsohn, 1994.; suicidalne
ideje - Adams, 1994). Veza sa fizikim
blagostanjem (npr. infarkt, modani
udar, kancer) je sa druge strane daleko
od potvrene.
Ovi podaci nepobitno govore o posredujuoj ulozi socijalne podrke i saradnje u mnogim psiho-socijalnim
procesima koji se vrlo esto reflektuju
i na ovekovo opte psiho-fiziko blagostanje, odnosno dobrobit [9]. To je
jedan od najvanijih razloga zato se
pretpostavlja da procena dostupnosti
socijalne podrke igra vanu ulogu i u
preferencijama prema Internetu i u
njegovom (veem ili manjem) korienju, naroito posmatrana u korelaciji
sa individualnim osobinama linosti
koje su u meudejstvu sa njom. Takoe, to je dobar razlog i za pretpostavku da se individue koje imaju realan ili
subjektivan oseaj nedostatka socijalne podrke u ivotnoj sredini koja ih
okruuje mogu okrenuti sajberprosto-

Usamljenost i socijalna izolacija

Nesumnjivo je da je jedna od
osnovnih linih potreba svakog pojedinca da bude u zajednici sa drugim
ljudima, da bude prihvaen od njih.
Zadovoljenje odnosno nezadovoljenje
ove potrebe (usamljenost ili socijalna
izolacija) samim tim predstavlja temelje oseanja sigurnosti, psihikog blagostanja i kvaliteta ivota. Socijalna
izolacija predstavlja neprijatno, ugroavajue oseanje usamljenosti, nedostatak socijalne podrke i znaajnijih
personalnih, linih veza. Moe biti nametnuta od strane drugih ljudi usled
neprilagoenih stavova, potreba ili neprihvatljivog socijalnog ponaanja same osobe, nesposobnosti komunikacije u socijalnim situacijama, odbijajueg fizikog izgleda i sl. U tom sluaju
dominantna oseanja su oseanje odbaenosti, oseanje razliitosti od drugih, nesigurnost u javnosti ili u masi i
dr. Pod ovim pojmom se takoe podrazumeva i samoinicijativno osamljivanje, izdvajanje i samoa, preokupiranost sopstvenim mislima i oseanjima
ukratko slaba komunikacija i manjak
kontakta sa drugim ljudima.
Iako se socijalna izolacija esto povezuje sa pojedinim mentalnim poremeajima (depresija, autizam) kao izdvojena pojava se ne ubraja u mentalna oboljenja i kao takva se uglavnom i
ne tretira terapeutski. Uprkos toj injenici ona ostaje predmet ispitivanja
mnogih naunih studija.

Vrste socijalne izolacije

Trenutno se u literaturi izdvajaju
dva pristupa u definisanju socijalne
izolacije. Prvi je baziran na niskoj frekvenci interakcije sa drugim osobama,
a drugi na niskom nivou prihvatanja
od strane drugih (operacionalno izraeno kroz sociometrijske mere i skorove).
U skladu sa tim pristupima i izdvajanje iz socijalne sredine i slabljenje
kontakata sa drugim ljudima iz ue/ire socijalne sredine moe se posmatrati u vie oblika. Kada osoba ne eli da
bude sa drugima (aktivna socijalna
izolacija) i kada drugi ne ele da budu
sa tom osobom (pasivna socijalna izolacija). Situacija da sama osoba izbegava druenje sa drugim ljudima uobiajena je za depresivna stanja i za posttraumatska stanja. Druga, slina podela izolacije, izdvaja protektivnu i izolaciju spolja nametnutu. Prva je dobrovoljna i za osobu ima ulogu zatite od
percepiranih preteih sadraja, dok
druga nije.
Sledea podela je na potpunu, koja
podrazumeva i fiziku izolaciju, i samo
mentalnu/emotivnu koja podrazumeva da je osoba emotivno izolovana pri
emu i dalje moe biti ukljuena u fizikom smislu u funkcionisanje socijalne mree u kojoj se nalazi.
Kratkotrajna samoa se obino odnosi na period u kome persona trai
samou i mir kako bi mogla da razmilja, odmara se ili radi na miru. esto
se u ovom kontekstu koristi i pojam
privatnost. Sa druge strane, dugotrajna samoa ili izolovanost se najee
tumai u negativnom svetlu, kao nepo-

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

ru u potrazi za istom, i to mnogo vie

i intezivnije od onih koje nemaju takav
oseaj.

53

eljno ponaanje koje moe prouzrokovati sloenije posledice kao to su

anksioznost, distorzije u perceptivnim
i procesima panje, gubitak socijalnih
kontakata, otuenost, depresiju, patoloku socijalna izolaciju.

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

Veza izmeu socijalne izolacije

i Interneta

54

Ispitivanja socijalne izolacije i usamljenosti kao moguih determinanti

poveane upotrebe Interneta daleko su
brojnija od bilo kojih drugih koja su se
bavila nekom od moguih tetnih posledica korienja Interneta. Razlozi su
razliiti. Od lake operacionalizacije
pojma, kraih i jednostavnijih instrumenata za dijagnostikovanje, do sloenosti ostalih pojmova. Najvaniji razlog je da, kao to je ve naznaeno, socijalna izolacija predstavlja esto jedan
od simptoma drugih, ozbiljnijih psihikih poremeaja, od fizikih oboljenja i
mana, preko neuroza, depresije do
autizma [10]. Gledano na taj nain, istraivai iji je prvenstveni cilj bio prouavanje nekog kompleksnijeg poremeaja npr. depresije, su na poetku
svojih istraivanja posmatrali upravo
socijalnu izolaciju kao jedan od moguih indikatora i prediktora tih disfunkcija. Bez obzira da li su uzroci socijalnog izdvajanja psiholoke prirode ili
situacione prirode, osobe u toj situaciji mogu pokazivati ozbiljne potekoe
u daljem praktino/emotivnom funkcionisanju pa se i iz preventivnih razloga, Internet kao medij koji preuzima
primat na medijskom nebu mora drati pod konstantnom prismotrom

radi pravovremenog evidentiranja i lokalizovanja moguih tetnih efekata.

Kako upotreba Interneta meu
mladim osobama, naroito tinejderima, belei eksponencijalni porast tokom poslednjih deset godina tako raste i zabrinutost javnosti u vezi sa njegovim moguim tetnim dejstvom po
psiholoko blagostanje omladine (Becker, 2000). Anketa sprovedena na
uzorku od 1000 amerikih roditelja
otkrila je veliku zabrinutost roditelja u
vezi sa uticajem Interneta na razvoj i
socijalno prilagoavanje (ukratko socijalizaciju) njihove dece. Skoro dve
treine roditelja izrazilo je brigu da
uestalo boravljenje na svetskoj mrei
moe dovesti do socijalne izolacije njihove dece (Turow, 1999). Rana istraivanja su donekle potvrdila ove pretpostavke to je dovelo do irenja zabrinutosti i lavine novih pretpostavki i istraivanja. U longitudinalnoj studiji Kraut-a i saradnika (1998), nakon dve godine poveane upotrebe Interneta, kod
ispitanih porodica dolo je do smanjenja porodine komunikacije i obima
socijalnih veza van nje. Dodatno, dolo je do poveanog oseanja depresije
i usamljenosti kod nekih ispitanika,
naroito onih u mlaem i adolescentnom dobu [11]. Meutim, veina ovih
istraivanja je jo uvek bila metodoloki neisto isplanirana, krajnje problematino tehniki izvedena i sa vrlo olako izvedenim i generalizovanim zakljucima. Pa ak i tada, sa svim grekama, dobijene statistike vrednosti
su pokazivale samo male i ne uvek statistiki znaajne veze sa socijalnom
izolacijom i poremeajima ponaanja.
Ipak, kritike su usledile prekasno i ova

REZULTATI DOSADANJIH
ISTRAIVANJA
Korienje Interneta zahteva odreeno vreme. U zavisnosti od uestalosti i intenziteta njegovog korienja,
ostale dnevne aktivnosti e trpeti manje ili vee promene. Generalno gledano, vreme provedeno u obavljanju tih
aktivnosti moe biti samo manje, jer
konana suma ne moe biti vea od 24
asa. Meutim, na utrb kog vremena
se ostvaruje ova aktivnost?
Bowling Alone sada ve bestseler
nauno-popularne literature, Robert
D. Putnam-a, politikologa sa Harvard
Univerziteta, donosi zanimljiv pristup i
pogled na pojavu sve veeg uruavanja
socijalnog kapitala modernog, naroito amerikog, drutva [8]. Patnam
kao primere ovog drutvenog procesa
navodi sve manji intenzitet kontakata
ljudi sa njihovim blinjima, manji broj
neformalnih veza prosenog amerikog graanina, koji postaju sve vie
izolovani, cinini, pasivni i generalno
otueni od javnog ivota, optu deprivaciju socijalnih mrea, smanjenje
lanstva u raznim oblicima drutvenih
grupa, klubova, politikih partija, humanitarnih i volonterskih organizacija, poseta crkviak i kada samo
lanstvo ne opada, opada stvarna, aktivna ukljuenost u delatnostima date
grupe ili organizacije, koja se sve vie
svodi na pisanje ekova, a sve manje
na fiziko prisustvo i stvarno angaovanje. Iako se ovo delo direktno ne odnosi na Internet, autor ga uz druge vrste medija (prvenstveno televiziju) vie
puta pominje u svom delu. Sa jedne
strane kao medij koji unosi letargiju i

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

istraivanja su ve pokrenula niz novih

studija.
Glavni ciljevi koji su se nalazili
pred novim studijama bili su - utvrditi:
slinosti/razlike socijalne interakcije preko Interneta i one u
stvarnom ivotu
da li uestvovanje u online socijalnim grupama, ima iste prednosti/posledice po drutveni
identitet kao to ima sudelovanje u grupama iz nevirtuelnog
prostora?
da li su poznanstva ili prijateljstva formirana preko Interneta
tako vrsta, trajna i smisaona
kao ona iz stvarnog ivota?
i konano glavno pitanje, da li
ljudi koji vie vremena provode
sa virtuelnim prijateljima postaju istovremeno vie izolovani od
svoje ne-Internet drutvene sfere
i na taj nain srljaju ka usamljenosti i depresiji?
Iako su u trenutku raanja sajberpsihologije kao nauke pomenuta pitanja
bila ne samo smislena ve i dovoljno
iroka i sveobuhvatna, u dananjem
trenutku, i stanju kakvom se sajberpsihologija kao empirijska nauka nalazi,
sve se vie uvia potreba za koncepcijskim i sadrajnim dopunama gore navedenih ciljeva i zadataka. Samim tim,
cilj ovog pregleda, osim uporeivanja
nalaza dobijenih u raznovrsnim istraivanjima na temu Internet i usamljenost, bi bio i specifikovanje predloga
za nove zadatke i pitanja u oblasti prouavanja mogueg tetnog uticaja korienja Interneta na proces socijalne
ukljuenosti. Ova pitanja bie izneta u
delu diskusije.

55

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

56

pasivnost u ljudske ivote podstiui

proces socijalne izolacije, ali sa druge i
kao medij koji omoguava nove oblike
komunikacije i socijalnog udruivanja.
Paradoks ili e-volucija?
U HomeNet studiji (Human Computer Interaction Institute), merei demografske karakteristike, socijalnu
ekstravertnost i socijalnu ukljuenost
ispitanika, kao i psiholoko stanje
(well-being) ispitanika, istraivai su
doli do zakljuaka da poveana upotreba Interneta dovodi do statistiki
znaajnog smanjenja komunikacije
meu lanovima porodice korisnika,
smanjenja mree bliskih drutvenih
odnosa i pojave oseanja usamljenosti
[11]. Iako je ova studija za sobom
ostavila mnotvo diskusija, doivela
kritike i neslaganja (ak i konano
opovrgavanje veine rezultata ponovljenim testiranjem), nakon objavljivanja ovih rezultata poelo je sve vie da
se govori o pojmu Internet paradoksa,
tj. pojavi da jedan medij, prvenstveno
razvijen da bi se poboljala komunikacija i socijalna interakcija njegovih korisnika u stvari dovodi do sve vee socijalne izolacije i nezadovoljstva socijalnom mreom [12].
Nacionalna studija Katz & Aspden
(1997) je jedna od retkih, ranih, studija, koje su se bavile uporednom analizom socijalne participacije Internet korisnika i ne-korisnika [13]. Ovi istraivai nisu doli do statistiki znaajnih
razlika izmeu korisnika i ne-korisnika u pogledu njihovog lanstva u religijskim, kulturnim i rekreativnim organizacijama, kao i u pogledu subjektivne procene vremena provedenog u

komunikaciji sa porodicom i prijateljima.

Glavni nalaz Stanfordove studije iz
2000. pod nazivom Internet & Society je da korienje Internet uzima
vreme uglavnom od gledanja televizije
(vie od 50% ispitanika je izjavilo da
manje gleda televiziju od kada su poeli da koriste Net). Ni ostali oblici masovnih medija nisu zabeleili pozitivnije rezultate. Ono to je vanije za priu
o socijalnim odnosima je da telefonski
razgovori i vreme provedeno sa prijateljima i porodicom belei pad kod
26%, odnosno 13% ispitanika; neto
vie od poseivanja drutvenih dogaaja kod kojih se pokazao najmanji
pad, kod 8% ispitanika4 [2,14].
U istraivanju Upotreba Interneta
i drutveni ivot njegovih korisnika
(Hini D. 2006), dolo se do zakljuka
da je uticaj Interneta na ivote korisnika u naim uslovima minimalan i skoro u potpunosti pozitivan. Negativan
uticaj, Internet je imao samo na korienje ostalih oblika sredstava masovne komunikacije [15]. Ovo istraivanje
korienja Interneta sprovedeno na
podruju gradova Beograd, Novi Sad i
Kragujevac, tokom 2005/6, za razliku
od prethodno navedenih govori vie o
intenzitetu smanjenja vremena (ne samo o procentu korisnika) koje korisnici Interneta provode u ostalim svakodnevnim aktivnostima, koliko je ono
ozbiljno, a koliko ne. Iako nije bilo
mogue objektivno izmeriti promene u
intenzitetu, u ovom sluaju i subjektivna procena nastalih promena je poka4 ovi podaci se odnose na prosenu grupu
Internet korisnika (5 sati nedeljno online),

prelazili 2.4 sata boravka na Internetu

nedeljno. Patoloki korisnici su se razlikovali i po tome to su njhovi skorovi na UCLA Loneliness skali takoe bili znaajnije vii to po miljenju autora govori u prilog tezi o negativnom
dejstvu Interneta.
Hamburger & Ben-Artzi su predloili model koji pretpostavlja da se ljudi
koji ve u realnom ivotu imaju problema sa oseanjem usamljenosti i naputenosti vie okreu Internetu iz prostog razloga jer pokuavaju da bar u
virtuelnom svetu smanje ili se eventualno u potpunosti lie tih oseanja
[17]. U svojoj studiji iz 2002. kritikujui model Krauta i saradnika5 ovi istraivai sa pravom naglaavaju da se
ubudue mora ozbiljno uzeti u obzir i
pitanje tipologije i dinamike linosti
Internet korisnika, jer ono to je dobro, poeljno ili barem ne-tetno za
jednu osobu ne mora nuno biti i za
drugu [18].
Specifina vrednost ove studije je
da demonstrira ne samo primer uticaja
personalnih karakteristika na online
ponaanje ve jasno sugerie redosled i
smer povezanosti tih karakteristika sa
oseajem usamljenosti kao jednim od
vanijih prediktora faktora koji uopteno moemo nazvati psiholoko blagostanje, ili kvalitet ivota. Taj model
glasi: neuroticismlonelinessInternet
(naroito socijalni aspekti Interneta).
U nastavku svojih radova dotini istraivai (Amichai-Hamburger, 2002, ali
i Wang, 2001) predlau i druge rele-

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

zala zanimljive i dosta verovatne rezultate. Ispitanicima je, izmeu ostalog,

bilo zatraeno da na skali od 3 (u
potpunosti se smanjilo) do +3 (jako se
povealo), procene da li je i koliko dolo do promene u koliini vremena koje posveuju navedenim aktivnostima
od kada su poeli da koriste Internet.
Osim upotrebe drugih oblika medija,
predmet ispitivanja su bile i promene u
drugim oblicima socijalnog ponaanja
i angaovanja, kao to su: vreme provedeno sa porodicom, prijateljima, poslovna aktivnost, obavljanje kunih
poslova i poseivanje drutvenih dogaaja i manifestacija. Indikativno je da
su i u ovom sluaju masovni mediji
pretrpeli najjai udarac. Nasuprot
stanfordskom istraivanju u ovom su
se ostale aktivnosti, koje nemaju veze
sa upotrebom nekog medijskog sredstva, kao to su vreme provedeno u
druenju sa porodicom i prijateljima ili
obavljanju kunih poslova, nale u
drugom planu, sa neznatnim frekvencama.
Janet Morahan-Martin i Phyllis
Schumaker ispitali su 283 studenta koji su pohaali kurseve za koje je neophodno korienje kompjutera i Interneta [16]. Mogue patoloke simptome su prethodno grupisali u tri grupe:
personalni problemi, promene raspoloenja i simptomi apstinencijalne krize. Rezultati su pokazali da se i ispitanici takoe mogu klasifikovati u tri
grupe. Patoloki korisnici (proseno
8.5 sati Interneta nedeljno i svi navedeni simptomi), grupa sa odreenim
simptomima (proseno 3.2 sata nedeljno online), dok ispitanici bez ikakvih
patolokih simptoma proseno nisu

5 poveana upotreba Interneta vodi ka

poveanju usamljenosti i socijalne izolovanosti

57

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

58

vantne personalistike, teorijske modele i konstrukte koji bi mogli biti

predmet buduih istraivanja, na primer: potreba za stimulacijom, lokus
kontrole, potreba za jasnoom ili kognitivna disonanca, vezivanje, avanturizam (risk taking) i druge.
Matricu varijabli u studiji Internet
use and well-being in adolescence izmeu ostalih inili su i sledei kompleksi varijabli: specifina online i offline aktivnost sa jedne i socijalna anksioznost i usamljenost sa druge strane.
Vanost ove studije ogleda se u njenom
predmetu istraivanja, koji je definisan
kroz vrstu online i offline aktivnosti,
tj. kroz podatke o tome TA je to to
ispitanici radi kada svoje vreme provode u online ili offline aktivnostima
[19]. Iako je kod izvesnog broja ispitanika utvrena visoka mera intenziteta
Internet aktivnosti, skoro svi ispitanici
su nastavili da redovno i normalno
provode vankolsko vreme u aktivnostima od kojh je veina podrazumevala i interpersonalnu interakciju sa porodicom, prijateljima, poznanicima.
Zakljuak studije je da ne postoji jedinstven efekat Interneta na svakodnevne aktivnosti prosenog adolescenta i da Internet slui potpuno drugaijoj svrsi kod socijalno anksioznih i
usamljenih individua [20]. Kod onih
ispitanika koji su inae zadovoljni svojom socijalnom mreom i intenzitetom
socijalnih veza u realnosti, identifikovana svrha Internet upotrebe nije sticanje novih, ve nastavak i produbljivanje ve postojeih veza. Nasuprot tome, ispitanici koji se u svakodnevnom
kolskom i vankolskom ivotu osea-

ju odbaenim, naputenim ili socijalno

anksioznim uglavnom stupaju u online
kontakt sa nepoznatim osobama, to
znai da je kod njih svrha Internet
upotrebe u stvari sticanje novih socijalnih veza.
U studiji McKenna & Bargh [21]
68% ispitanika, koji su prethodno
imali problema sa melanholijom, usamljenou i depresivnou, je nakon
odreenog perioda korienja Interneta izjavilo da ima oseaj da im je Internet pomogao u irenju linog socijalnog kruga, samo 3% je izjavilo da im
se krug prijatelja smanjio, dok 28%
nije primetilo nikakvu promenu. Rezultati, koji po miljenju autora sugeriu da Internet moe biti poprilino korisno sredstvo za graenje novih odnosa i socijalnih relacija kod individua
koje su usamljene i socijalno anksiozne.

DISKUSIJA
Kao to je napomenuto pre dela o
rezultatima dosadanjih istraivanja,
cilj ovog pregleda je i izdvajanje dodatnih pitanja na koje savremeni prouavaoci uticaja Interneta na ljudsko ponaanje moraju odgovoriti. Ta pitanja
su sa porastom empirijske grae postepeno izranjala iz tumaenja istih, a neka od njih su ve ozbiljno uzeta u obzir u najnovijim studijama. Neka su
ve pomenuta u delu o rezultatima istraivanja, ak je i sam izbor prikazanih istraivanja bio takav da bi ukazao
na raznovrsnost razliitih pitanja i pristupa. Bez obzira na to, sva pitanja e

individue uzak. Slabe, povrne veze

(Granovetter, 1973), ukljuujui i one
online (Constant, Sproull, & Kiesler,
1996), su naroito korisne pri povezivanju ljudi sa potrebnim informacijama i sredstvima kao i socijalnim resursima koji nisu oveku na raspolaganju
u njegovoj realnoj socijalnoj sredini, tj.
lokalnom okruenju. Sa druge strane,
vrste veze predstavljaju one odnose
koji vie utiu na ovekov emotivni ivot, smanjenje stresa, i konano dovode do pozitivnih pomaka u njegovom
psiholokom blagostanju.(S. Cohen &
Wills, 1985; Krackhardt, 1994). Najvie socijalne podrke i pomoi, ipak
ljudi dobijaju upravo od onih osoba sa
kojima su u najfrekventnijem kontaktu, sa kojima imaju emotivno i lino
razumevanje, i od kojih zbog vrtine
veza mogu oekivati najvee usluge
(Wellman & Wortley, 1990). Intimne
veze, odnosi sa blinjima, su potvrene
kao vaan prediktor oseanja samopouzdanja i zadovoljstva, i negativan
prediktor nedostatku samopouzdanja, looj self-slici i konano depresiji
[14]. U tom smislu i budua istraivanja bi trebalo da ozbiljnije pristupe
operacionalizaciji i raslanjivanju tipova odnosa i tipova uesnika u sajberinterakciji.
Pitanje personalnih karakteristika
Internet korisnika takoe sve vie privlai panju [25]. Primeri istraivanja
kao to su Hamburger & Ben-Artzi
(2002) i Gross E.F, Juvonen J, Gable
S.L. (2002) potvrdili su da svaki pojedinani korisnik Interneta u zavisnosti
od svojih interesovanja, potreba i linosti izgrauje svoj idiosinkratian

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

biti na ovom mestu jasno izdvojena i

naglaena kao takva.
Pitanje svrhe online aktivnosti je
jedno od pitanja koje se sve ozbiljnije
shvata. Uoeno je da u sutini nije iskljuivo presudno koliko vremenski
neka individua provede na Internetu.
Vremenski kriterijum zavisnosti od Interneta ili podlonosti drugim negativnim posledicama se ve neko vreme ne
uzima za dovoljan dijagnostiki kriterijum. Veoma je bitno i razliito da li
to vreme osoba provodi u komunikaciji sa drugim ljudima ili u potrazi za informacijama, kupovini ili igranju igrica [22,23].
Jo bitnije je sa kojim to osobama i
u kakvu vrstu interakcije ta individua
stupa [24]. Da li Internet ima lo ili pozitivan uticaj na socijalni ivot pojedinca zavisi od toga kako Internet utie na balans izmeu slabih i jakih socijalnih veza tog pojedinca. Sutinski je
apsolutno drugaije da li je svrha takve
interakcije odravanje jakih i vrstih
veza sa bliskim osobama ili su to slabi
i kratkotrajni odnosi sa povrnim poznanicima ili trenutnim istomiljenicima i sluajnim prolaznicima u sajberprostoru. Iako i jedna i druga vrsta
odnosa, veza, obezbeuje individui odreen nivo socijalne podrke razlike su
oigledne. vrste i jake veze su definisane uestalim kontaktima, dubljim
emocijama vezanosti, empatije i dunosti. Dijapazon njihovog uticaja na
sadraje i ivotne situacije individue je
takoe i mnogo iri. Slabe veze se opisuju kao povrne, lako se prekidaju,
intenzitet kontakata i interakcije je nizak, a njihov uticaj na ostatak ivota

59

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

60

model online ponaanja. Jedan od upeatljivih nalaza je i da usamljeni ljudi

gledaju televiziju vie nego ostali (Canary & Spitzberg, 1993), a kao razlog
za to navode upravo potrebu da izbegnu oseaj usamljenosti (Rubinstein &
Shaver, 1982; Rook & Peplau, 1982).
Pitanje vrste socijalne podrke se
takoe logiki dedukuje iz prethodnih
pitanja. U istraivanjima koja se slue
indeksom socijalne podrke kao merom socijalne ukljuenosti u budue se
moraju uzeti u obzir i pojedinani indeksi tipova socijalne podrke. Kao to
se vidi, emocionalna podrka se vie
vezuje za intimne i vrste veze dok se
instrumentalna i informaciona podrka mogu lake i ee vezivati i za slabe i povrne veze.
Konano, neizbeno je i pitanje
smera u odnosu usamljenost-korienje Interneta. Argumenti bazirani na
iskljuivom posmatranju atributa tehnologije kao takve uglavnom nikuda
nisu doveli. Sam termin personalni raunar govori nam neto. Ljudi sami,
lino kreiraju nain i svrhu kako e iskoristiti mogunosti koje im raunar
kao naprava sa svojim tehnikim karakteristikama prua. U skladu sa tim
sve vie se pretpostavlja da se Internet
u veini sluajeva koristi kao sredstvo
za ublaavanje inicijalne, ve postojee
usamljenosti ili socijalne izolacije. Kao
primer ve je bila navedena studija
Hamburger & Ben-Artzi iz 2003, koja
je izmeu ostalog pretpostavila redosled i smer povezanosti oseaja usamljenosti i ponaanja na Internetu u
smeruneuroticizam usamljenost Internet. Jedan od slinih nalaza je i nalaz

(Canary & Spitzberg, 1993), da usamljeni ljudi gledaju televiziju vie od

ostalih.

ZAKLJUAK
Sagledavajui konano celokupnu
temu, kroz prizmu opisanih kretanja,
ini se da rezultati navedenih studija
vie opisuju prirodne procese globalnog razvoja zapadne, a sve vie i ostatka civilizacije, gde je Internet samo
sredstvo, nikako uzrok uoenih kretanja i drutvenih promena. Kako profesor Eriksen u svom delu Tiranija trenutka primeuje, u trenutku u kome se
danas nalazi ljudska civilizacija, a ija
je glavna karakteristika enormna koliina dostupnih informacija, generalno
se smanjuje vreme koje pojedinac moe da posveti svakoj pojedinanoj aktivnosti, naroito onoj koja se nalazi
izvan poslovnih i radnih obaveza, na
koje je najee hteo ne hteo formalno
nateran. Internet se u takvoj situaciji nuno nametnuo kao logian izbor u
sve brem prenosu i sve veoj potrebi
za informacijama. Mreu bi u tom svetlu trebalo pre shvatiti kao proizvod,
posledicu globalne evolucije ljudskog
drutva i prirodnog stremnjenja sveta
ka ubrzanju.
Pria o antisocijalnom dejstvu boravka na Internetu vie u veini sluajeva ne stoji. Slino kao i u sluaju sa
koncepcijom o depresivnom dejstvu
Interneta na mlade ljude i ova koncepcija se suvie dugo zadrala na istim
pozicijama bez adekvatne i pravovremene empirijske verifikacije i teorijske
adaptacije. [26]

ina delovanja na mrei ostaje krupan

problem, nemogunost ireg obuhvatanja svih eljenih pojmova i procesa,
nunost eklektinijih pristupa, a primoranost na usitnjavanje predmeta i
zadataka, takoe, ali ono to je najvanije je da je uinjeno nekoliko dosta
sigurnih koraka u pravcu njihovog
amortizovanja.
Gledano iz jedne perspektive, moe
se zakljuiti da postoji opasnost od irih socijalnih implikacija navedene situacije kao i da e prevlast Interneta
kao medija dovesti i do veih socijalnih posledica [27]. Gledano sa druge
strane, zahvaljujui mail-u, chat-u i forumima, Internet je sredstvo koje e
pomoi povezivanju i saradnji ljudi,
opet vie nego to e televizija ikada
uiniti7. Istina je verovatno negde izmeu. Jedina konana opaska bi bila,
da bi se trebalo, barem za sada, suzdrati od a priori zakljuaka i predrasuda o Internetu kao tihom ubici socijalnih odnosa, bez obzira da li, recimo,
postoje slini rezultati u oblasti ispitivanja uticaja televizije. Vreme, kao jedan od najvanijih faktora u razvoju
svakog drutvenog procesa e i u ovom
sluaju pokazati svoje.

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

O tome govore brojni podaci o rasprostranjenosti i daljem irenju online

zajednica i komunikacijskih aplikacija/softvera. Komunikacija sa blinjima
je danas sve vie olakana raznovrsnim
aplikacijama kao to je instant messaging, koje omoguavaju korisnicima
da u svakom trenutku znaju da li su
njihovi prijatelji ili poznanici online i
da samim tim istog trenutka budu u
stanju da stupe sa njima u kontakt.
Kada su zapoete studije o uticaju Interneta na drutvenost to nije bio sluaj, ali se danas instant messaging aplikacije kao to su AOL IM i ICQ,
Skype6 ubrajaju u najkorienije programe na Internetu (Subrahmanyam et
al. 2001). Ostaje pitanje kvaliteta tako
uspostavljene interakcije, ali se njemu
mora pristupiti sa daleko sofisticiranijim i dugotrajnijim (longitudinalnim)
postupkom praenja ispitanika.
Dosadanja istraivanja Internet
ponaanja i njegovih posledica po
ostale ivotne aktivnosti esto vie
otvaraju nego zatvaraju pitanja i dileme (u skladu sa specifinou predmeta i stupnju razvoja ove oblasti naunog delovanja), tako da se nije daleko
dolo na tom putu. Neprestano uslonjavanje i stvaranje novih oblika i na-

6 aplikacija za jeftino telofoniranje i razgovor sa inostranstvom

7 ova dilema je u literaturi poznata i pod
nazivom Internet paradoks

61

INCREASED INTERNET
USE AND SOCIAL
ISOLATION

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

Darko Hini
Goran Mihajlovi
Slavica uki-Dejanovi
Mirjana Jovanovi

Clinic for Psychiatry,

Clinical Centre Kragujevac, Kragujevac

62

Summary. Social sciences of modern human civilisation are to a certain extent encumbered with the issue
of harmful effect of different forms of
the media on social relations, firmness
of social structures and social behaviour on the whole. Although the Internet is primarily used for interacting
and communicating with other persons, there is a growing number of researches which relate its increased usage with the feeling and state of loneliness, i.e. social isolation of its users.
This kind of dilemma has become
known as the Internet paradox in reference books.
The review to follow has been designed as the foundation or overture
to methodological, predictive and more sophisticated studies and projects,
with the aim of providing both a detailed description, as well as a clear insight into psycho-sociological consequences of IT development, in the first
place the Internet. Concerning the time and the state in which
cyberpsychology as an empirical science finds itself, it is clear that there is a
growing need for conceptual and content supplements to aims and tasks
established
in
the
dawn
of
cyberpsychology as a science. Consequently, the aim of this review, apart
from comparison of the results gathered in various researches on the Internet and loneliness, would be also to
specify proposals for new tasks, questions and goals in the field of studying potentially harmful impact of the
Internet use on the process of social involvement.
Key words: information technologies, Internet influence, social interaction and isolation, social ties

1. Suler J, The Psychology of Cyberspace,

www.rider.edu/users/suler/psycyber.
html
2. Nie N, Erbring L, Internet and Society: A
Preliminary Report, Stanford, CA:
SIQSS, 2000. www.stanford.edu/group/siqss/
3. Giddens A, Sociologija Odabrana poglavlja, Ekonomski fakultet, Beograd
2002.
4. Horrigan J, Rainie L, Allen K, Boyce A,
Madden M & OGrady E, The Ever-Shifting
Internet
Poulation,
2003,
http://www.pewinternet.org/reports/
5. Walther, J. B. (1996). Computer-mediated
communication: Impersonal, interpersonal and hyperpersonal interaction. Communication Research, 23,
6. Wilson S, Mass Media / Mass Culture: An
Introduction, McGrow-Hill Inc, 1993.
7. Hini D, Internet i tradicionalni mediji, CePIT, BO, Beograd, 2004.
8. Putnam R, Bowling Alone; The Collapse
and Revival of American Community,
New York: Simon and Schuster, 2000.
9. Cobb S, Social support as a moderator of
life stress, Psychosomatic Science, 38,
1976.
10. Young K. S, Caught in the Net, New York,
NY: John Wiley and Sons, Inc, 1998.
11. Kraut R, Patterson M, Lundmark V. Internet Paradox: A social technology that reduces social involvement and psychological well-being? American Psychologist
Vol.53, 1998.
12. Kraut R, Kiesler S. The social impact of
Internet use. Psych. Science Agenda;
2003.
13. Katz J, Aspden P, A Nation of Strangers? Friendship patterns and community involvement of Internet users, Communications of the ACM, December
97/vol. 40, No.12, 1997.
14. Nie N, Sociability, Interpersonal Relations, and the Internet, American Behavioral Scientist, 2001.
15. Hini D, Upotreba Interneta i drutveni
ivot njegovih korisnika, Empirijska istraivanja u psihologiji, Beograd, 2007.
16. Morahan-Martin J, Schumaker P. Incidence and Correlates of Pathological Internet Use. Annual Convention of the
American Psychological Association;
1997.

17. Hamburger Y.A, Ben-Artzi E. Loneliness

and internet use. Computers in Human
Behavior; 2003; 19, 71-80.
18. Hamburger Y.A, Ben-Artzi E. The relationship between extraversion and neuroticism and the different uses of the Internet. Computers in Human Behavior 16;
2000.
19. Gross E.F, Juvonen J, Gable S.L. Internet use and well-being in adolescence.
Journal of Social Issues; 2002; 58(1),
75-90.
20. La Greca A.M, Lopez N. Social anxiety
among adolescents. Journal of Abnormal Child Psychology; 1998; 26(2), 8394.
21. McKenna K.Y.A, Bargh J.A. Can you see
the real me? Relationship formation and
development on the Internet. Manuscript
submitted for publication; 1999.
22. Milanovi G, Baki I, Golevski N, Internet pregled: Beograd 2002., CePIT, Beograd, 2002.
23. Golevski N, Milanovi G, Globalni graani Empirijska studija korisnika Interneta u Srbiji 2003., CePIT, BO, 2003.
24. McKenna K.Y.A, Bargh J.A. Causes and
Consequences of Social Interaction on
the Internet. MEDIA PSYCHOLOGY I;
2000.
25. Baki I, Povezanost ponaanja pri korienju interneta i dimenzija linosti, Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd,
2003.
26. Ybarra M. The Role of Adolescent Depressive Symptomatology in Internet Experiences. Johns Hopkins University
Baltimore; 2006.
27. LaRose R, Eastin M. S, Gregg J, Reformulating the Internet paradox: Social
cognitive explanations of Internet use
and depression. Journal of Online Behavior, 1, 2001.

Darko Hini
Brae Hadia 60/31, 34000 Kragujevac
tel. 034 313 410, mob. 064 190 80 77
e-mail: dahinfla@ptt.yu

Engrami  vol. 29  januar-jun 2007.  br. 3-4

Literatura:

63