Uvod U Racunarstvo

Martin Jovanovi - Uvod u raunarstvo
Dipl. ing. Martin Jovanovi
Uvod u
raunarstvo
Elektronski fakultet u Niu - Katedra za

raunarsku tehniku i informatiku
Verzija 24.11.2004.
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Okvirni program predmeta
Prvi kolokvijum (20 poena)

Brojni
sistemi
Binarna aritmetika
Predstavljanje podataka u raunaru
Drugi kolokvijum (20 poena)

Prekidake
funkcije
Realizacija prekidakih funkcija
Konani automati
Elektronski fakultet u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Detaljni program 1. kolokvijum
Brojni sistemi (u nastavku BS)
O tome kako radi raunar i zato uiti brojne sisteme

Brojni sistemi generalno sa akcentom na binarni BS
Osnovne operacije nad (neoznaenim) binarnim brojevima
Konverzija u binarni dekadni BS
Heksadekadni BS
Raunarska aritmetika
Konverzije izmeu sistema sa osnovom 2n i oktalni sistem
Oznaavanje binarnih brojeva

Osnovi aritmetike oznaenih brojeva
Predstavljanje podataka u raunaru
Predstavljanje numerikih podataka
Brojevi
BCD kod
Predstavljanje nenumerikih podataka
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Detaljni program 2. kolokvijum
Prekidake funkcije
Definicija prekidakih funkcija
Prakrina primena prekidakih funkcija i njihova uloga
Naini zadavanja prekidakih funkcija
Realizacija prekidakih funkcija
Realizacija standarnim logikim elementima

Minimizacija prekidakih funkcija
Efikasnija sinteza kombinacionih mrea
Klasifikacija prekidakih funkcija

Jo efikasnija sinteza (ilustrativno, ali definisati pojam)
Specijalna logika kola
Sabirai
Konvertori kodova
Generatori funkcija
Konani automati
Definicija i osnovna klasifikacija automata

Zadavanje automata
Realizacija automata
Brojni sistemi
oblast: 1/6
potpada pod: PRVI KOLOKVIJUM
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Brojni sistemi
Svi podaci u raunaru su predstavljeni u

binarnom brojnom sistemu.
To
je pozicioni brojni sistem sa osnovom dva,

odnosno pozicioni brojni sistem koji poznaje
samo dve razliite cifre: 0 (nulu) i 1 (jedinicu).
Iz tog razloga, u okviru ovog kursa akcenat

e biti stavljen na binarni brojni sistem.
Pored njega bie pomenuti i sledei brojni
sistemi:
heksadecimalni
oktalni.
Takoe e biti rei i optoj teoriji brojnih

sistema, u onoj meri u kojoj je to
neophodno za ovaj kurs.
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Uvod u brojne sisteme
Da bi teorija brojnih sistema bila na pravi nain

shvaena, ovo izlaganje bie zapoeto
uvodnom optom priom o funkcionisanju
raunara.
Raunar je maina za obradu podataka.
Njegovo funkcionisanje se svodi na 4 elementa:
ulaz
podataka u raunar,
transformacije nad tim podacima (obrada),
izlaz podataka iz raunara, i
uvanje (skladitenje) podataka.
Skladitenje podataka ovde nije od interesa.

Ulaz podataka moe biti raznolik:
od
strane oveka (programera, korisnika...),

od strane senzora (prenos neke fizike veliine iz
spoljnog sveta), itd.
Martin Jovanovi
raunarstvo
Obrada podataka je uvek ista!
Uvod
Obratite panju na ovu reenicu. Evo kako to treba shvatiti:

obrada podataka unutar raunara uvek se odvija nad istim
tipom podataka: nad binarnim brojevima. I svodi se na nekoliko
elementarnih operacija. Sve, dakle bukvalno sve se radi po
istom principu:
uzeti podatak iz memorije, odakle ve treba,
izvriti nad njim neku transformaciju (matemat. operaciju), i
vratiti podatak negde gde treba u memoriju.
Ovo se ponavlja na isti nain (samo nad drugim podacima) i
kada kucamo tekst, i kada crtamo sliku, ili obraujemo zvuk itd.
Sva raznolikost raunara postie se konvertovanjem tih uvek
istih podataka u neki od "spoljnih" oblika: grafiki, zvuni itd.
Izlaz podataka takoe moe biti raznolik:

informacije
razumljive oveku (slika, tekst,
zvuk...)
komande drugim ureajima i slini signali, itd.
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
U tom smislu, raunar se moe najgrublje

podeliti na 2 celine:
ulazno-izlazni
sistem, i
sistem za obradu (podataka).
Primeri ulaznih ureaja:

ulazni
ureaji prilagoeni oveku (ovek daje ulaz):
tastatura,
mi,
palica (joystick),
klavijatura sa MIDI interfejsom,
grafiki tablet,
mikrofon + audio kartica,
kamera + VIVO video kartica itd.
ostali
ulazni ureaji (neka fizika veliina daje
ulaz):
temperaturno osetljive sonde,

senzori za ABS u nosau toka vozila,
raunarski kontrolisan EKG ili EEG ureaj, itd.
Martin Jovanovi
raunarstvo
ureaji prilagoeni oveku (ovek ita izlaz):
monitor + video kartica,

zvunici + audio kartica,
tampa
ploter
reza folija itd
ostali
Primeri izlaznih ureaja:

izlazni
Uvod
izlazni ureaji (izlaz je neka fizika veliina):
MIDI interfejs (izlaz iz raunara "ita" muziki instrument),

interfejs prema nekoj industrijskoj maini (CAM),
interfejs prema sistemu za klimatizaciju itd.
Jasno je da su ulazni i izlazni podaci raznorodni.

Uloga ulazno-izlaznog sistema je da raznorodne
podatke prilagoene spoljnoj sredini (slike,
zvuke, ili bilo koje fizike veliine) konvertuje u
format prilagoen raunaru u binarne brojeve.
10
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Zato raunar radi sa bin. brojevima?
Iz istorijsko-ekonomskih razloga.
Raunar uopte ne mora da radi sa binarnim
brojnim sistemom.
Postoje i raunari koji rade sa drugim brojnim

sistemima. Na razvoju takvih raunara se i
danas radi. Oni imaju potpuno razliite
karakteristike od klasinih binarnih raunara,
te imaju specifinu primenu.
Misli se na nain na koji su podaci predstavljeni unutar raunara,

tj. na "interni kd" podataka.
Za takve raunare se kae da rade u "vieznanoj logici".
Meutim binarni raunari su prvi doiveli

komercijalnu ekspanziju i zavladali tritem.
11
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Da bi ovo bilo jo jasnije, treba imati u vidu da:

masovna
proizvodnja binarnih komponenata znai

njihovu nisku cenu, te je razvoj binarnih raunara
najjeftiniji u startu
trite je "naviknuto" na binarne raunare, te je
njihova proizvodnja ekonomski najsigurnija
softver koji je razvijen za binarne raunare morao bi
da se "portuje" na vieznane maine, to u startu
postavlja niz tekoa (da bi se u potpunosti iskoristili
potencijali vieznanih maina potrebno je i razvoju
softvera pristupiti na specifian nain).
U skladu sa svim do sada iznesenim, jasno je

da je binarni brojni sistem od fundamentalnog
znaaja za sve to je vezano za raunar, osim
u smislu pukog elementarnog korienja istog.
12
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Neto najosnovnije o binarnom sis.
U svakodnevnom ivotu koristimo dekadni

brojni sistem. On ima 10 razliitih simbola za
brojeve (cifara): 0,1,2,3,4,5,6,7,8,9.
Dekadni sistem spada u tzv. "pozicione" brojne
sisteme, poto brojna vrednost koju odreena
cifra predstavlja ne zavisi samo od cifre, nego i
od pozicije koju ta cifra zauzima u zapisu broja
(cifra 2 ne nosi istu vrednost u brojevima 12,
21, 3278, 4126438 itd).
Binarni sistem se razlikuje od dekadnog jedino
u tome to poznaje samo dve razliite cifre: 0 i
1.
Binarni sistem takoe spada u pozicione
sisteme.
13
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Zapis brojeva u binarnom sistemu
Zapis broja u binarnom brojnom sistemu

najjednostavnije je pokazati na primeru. U tabeli su
dati zapisi odreenih brojeva u dekadnom i binarnom
brojnom sistemu.
Dekadni sistem
Binarni sistem
0 000
1 001
2 010
3 011
4 100
5 101
6 110
Logika je jasna. Kada se istroe sve cifre, najmanja

cifra se izbacuje ispred (kao u
dekadnom: ...8,9,10,11).
14
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Brojni sistemi - definicija
Poto je ukazano na vanost poznavanja

binarnog brojnog sistema i osnovnih operacija
u njemu, a radi potpunije slike o brojnim
sistemima uopte, u nastavku izlaganja bie
iznet minimum teorije o brojnim sistemima.
Definicija brojnog sistema: to je skup pravila
formulisanih u cilju izraavanja kvantitativnih
svojstava kda brojnih podataka.
Definicija pojma kd: u komunikacijama, kd je skup pravila po

kojima se jedna informacija (slovo, re...) konvertuje u neki
objekat ili akciju, koji ne moraju biti iste prirode.
Primer kda je telegrafski kd, po ijim pravilima se svako slovo
engleske abecede reprezentuje kombinacijom kratkih i dugih
zvunih signala iste frekvencije, to je pogodno za transfer putem
razliitih nosaa (ica, radio odailja, izvor svetlosti itd).
15
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Osnovna podela brojnih sistema
Nepozicioni brojni sistemi

Simbol
koji oznaava broj (cifra) ima istu vrednost

nezavisno od toga gde se nalazi u zapisu broja.
Primer za nepozicioni brojni sistem su rimski
brojevi.
Vrednost zapisa broja rauna se tako to se cifre
saberu.
Jedini izuzetak je kada je manja cifra levo od vee, onda se ona

od te vee oduzima, namesto njih dve u zbir ulazi rezultat tog
oduzimanja. Primer na sledeem slajdu.
Pozicioni brojni sistemi

Simbol
koji oznaava broj (cifra) ima razliitu

vrednost u zavisnosti na kojoj se poziciji nalazi u
zapisu broja.
Primer za pozicioni brojni sistem je dekadni (na)
brojni sistem, binarni, heksadekadni itd.
PrimerElektronski
i dalje fakultet
razmatranje
pozicionih
sistema
u nastavku.
u Niu - Katedra
za raunarsku
tehniku i informatiku
16
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primer za nepozicioni brojni sistem

Uzmimo
zapis broja MCMXXXV. Prilikom

sraunavanja brojne vrednosti ovog zapisa,
slovo M uvek nosi vrednost 1000, slovo C uvek
oznaava vrednost 100, slovo X uvek vrednost
10 a slovo V uvek i svuda vrednost 5. Prilikom
sraunavanja brojne vrednosti zapisa koristi se
pravilo da, ukoliko je manja cifra levo od vee,
ona se od vee oduzima. Sve vrednosti cifara
se potom saberu. Sraunavanjem zapisa
dobijamo vrednost 1935. Moda se nebitnost
pozicije cifre najjasnije vidi kod cifre X. Ona se
nalazi na tri razliite pozicije i u zbir uvek ulazi
kao 10, dakle nezavisno od pozicije na kojoj se
nalazi.
17
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Pozicioni brojni sistemi
Za ovaj kurs su od interesa iskljuivo pozicioni

brojni sistemi.
Uoimo dva osnovna parametra jednog pozicionog
brojnog sistema:
skup svih razliitih cifara tog sistema (u oznaci S)

osnovu brojnog sistema (u oznaci N).
Neka brojna vrednost X se u pozicionom BS sa
osnovom N pie u obliku niza cifara iz skupa S:
xnxn-1...x1x0 , x-1...x-(m-1)x-m
celobrojni
deo
decimalni
zarez
(taka u SAD)
razlomljeni
deo
Cifre su razliite, iako su ovde sve obeleene

simbolomElektronski
x. fakultet u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku
18
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Brojna vrednost zapisa broja
Brojna vrednost zapisa broja dobija se kao zbir

brojnih vrednosti pojedinanih cifara:
(X) N
i m
vrednost cifre (x
oznaava bilo
koju) na i-toj
poziciji
Pri tom, kao to je reeno,brojna vrednost cifre

zavisi od:
same cifre, i
pozicije na kojoj se cifra nalazi u zapisu broja.
Zavisnost izmeu pozicije cifre i njene vrednosti

i
odreuje osnova x
brojnog
sistema.
x N
i
(X) N
i
(
x
N
i )
i m
19
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primeri binarnih aritmetikih operacija
Da bi se pokazalo (ilustracije radi) da se

aritmetike operacije u binarnom sistemu
obavljaju na nain potpuno identian onome
na koji smo navikli u dekadnom, u nastavku
e biti izvrene 4 osnovne aritmetike
operacije nad dva binarna broja.
U pitanju su neoznaeni binarni brojevi, to
znai da se radi samo sa pozitivnim
vrednostima. Naini za oznaavanje
negativnih binarnih brojeva, onako kako se
oznaavanje vri unutar raunara, bie dati u
nastavku kursa.
Uzmimo za primer brojeve: 55 i 11.
20
Martin Jovanovi
Uvod
(55)10 = (110111)2
(11)10 = (001011)2
raunarstvo
Jedan i jedan daju dva... ali u binarnom

sistemu ne postoji dvojka, ve 1+1 daju 10
(jer je to prvi broj vei od 1, faktiki "za
jedan" vei od jedan). I kao u klasinom
dekadnom sabiranju, kada je zbir
dvocifren, niu cifru piemo a viu
"pamtimo", odnosno javlja se prenos.
Sabiranje:
1
110111
1+1+1 (iz prenosa)
001011
daju sledei vei broj (a
-----to je 11). Znai rezultat
je 1, i postoji prenos 1.
1000010
Istom logikom sabiranje se vri do kraja. Uraditi na
papiru.
+
0 1
"Tablica sabiranja" bi izgledala ovako:
0
1
1 10
21
Martin Jovanovi
Uvod
Binarno oduzimanje (isti brojevi):

10
1 1
0 0 1 1 1
0 0 1 0 1 1
------------
1 0 1 10 0
raunarstvo
1-1=0
Ovo je jasno.
1-0=1
I ovo je jasno.
0-1=? Kao kod dekadnog oduzimanja,
"pozajmljuje" se 1 od broja sa sledee
vee pozicije. Taj broj biva umanjen za
1, a na aktuelnoj poziciji se dobija 10.
Kod binarnih brojeva je princip isti. Broj
na veoj poziciji se umanjuje za 1 (i
postaje 0), a broj na aktuelnoj poziciji
dobija "zajam" u vrednosti od 10
binarno. Onda od toga oduzimamo 1:
10BIN-1BIN=1BIN.S
Uraditi nekoliko primera na papiru.

Ovakvi primeri se lako proveravaju.
Za sada oduzimati manji broj od veeg, da rezultat ne bi bio negativan.
Negativni binarni brojevi bie obraeni u nastavku.
22
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Binarno mnoenje
Guess what? Princip je potpuno isti kao kod dekadnog mnoenja.
Samo to se sabiranje radi na binarni nain, kao na odgovarajuem pokazanom slajdu.
1101111011
1011
110111
110111
000000
110111
1001011101
Provebati na nekoliko proizvoljnih primera na papiru.
23
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Binarno deljenje uvodni slajd

Radi podseanja, prvo e biti pokazan primer dekadnog deljenja.
Pretpostavlja se da je prolo puno vremena otkad je italac neto delio "runo".
Ko se dobro sea postupka "runog" deljenja, neka produi na sledei slajd.
Primer je izabran skroz sluajno.
3742
: 27 = 138 3
37
37
27
10 4
81
23 2
216
16 0
81 i t d ...
Pogleda se prva cifra (cifra najvee teine) deljenika. Da li je vea od delioca? U naem sluaju nije (3 nije vee od 27). Ili
kako se to drugaije kae: 27 se ne sadri u 3 ni jednom, odnosno 0 puta. U skladu sa ovim mogli bismo u rezultatu da
piemo nulu, to ne menja tanost, ali se to preskae jer nema mnogo smisla.
Onda se uzima sledea cifra deljenika (7) zajedno sa prvom, i posmatra se kombinacija (37). Da li je ta kombinacija vea od
delioca (da li se delioc bar jednom sadri u njoj)? Ako ne, uzeemo i treu cifru. Ali kod nas se sadri. Od prilike treba uoiti
(bar ja to radim metodom probe i greke) koliko se puta sadri, i taj broj se napie u rezultatu.
Kod nas je oigledno da se 27 (delioc) u 37 ne sadri vie od jednom, pa piemo 1 kao prvu cifru rezultata...
Onda cifrom rezultata koju smo dobili mnoimo delioc. 1x27=27. Rezultat mnoenja potpisujemo ispod grupe (37).
Od grupe (37) oduzmemo potpisani broj (27), zapiemo rezultat. Pridodamo mu sledeu cifru deljenika (4).
Nadalje isto: koliko se (max.) puta 27 sadri u 104? Zapiemo u rezultat. Pomnoimo to sa deliocem. Potpiemo. Itd.
Kada "ispucamo" sve cifre iz deljenika (to se ovde desi kada dopiemo dvojku), na rezultat stavljamo zarez, a dole dalje
dopisujemo nule (jer deljenik moe da se posmatra kao 3742,0000...), i raunamo razlomljeni deo.
24
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Binarno deljenje primer 1 od 2
Na osnovu prethodnog slajda algoritam binarnog deljenja je jasan.
11 1011 10 1 mnoimo rezultat 1 sa deljenikom 1011:

110111:1011=
1x1011=1011
1011
10
1011
0 Gotovo. Poto su brojevi deljivi, nema
oduzimanje:
decimalnog dela.
25
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Binarno deljenje primer 2 od 2 (nedeljivi br.)

Ovaj primer ilustruje deljenje nedeljivh br. u binarnom BS. Primer nije raen
detaljno.
Na osnovu prethodnih slajdova algoritam deljenja mora biti u potpunosti jasan.
(1001110)2=(78)10
(11101)2=(29)10
78:29=2.689655172413793103448275862069
1001110:11101=10,1011000010001...
011101
------00101000
00011101
-------0000101100
Naglaene nule (0) oznaavaju raunanje
0000011101
razlomljenog dela, odnosno dodavanje "imaginarnih
---------nula" da bi se proces mogao nastaviti. Ve je reeno
00000011110
da se deljenik moe napisati (kao i svaki broj) sa
00000011101
beskonano nula iza zareza, pa se te (u deljeniku
----------nenapisane ali podrazumevane) nule "sputaju".
0000000000100000
0000000000011101
---------------00000000000000110000 itd...
26
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Prevoenje br. izmeu razliitih BS
S obzirom na to da je za poznavanje funkcija raunara

najbitnije poznavanje binarnog BS, a da se u
svakodnevnom ivotu koristi dekadni BS, akcenat e
biti stavljen upravo na prevoenje brojeva izmeu ova
dva brojna sistema. Pokazae se da je ovaj postupak u
oba smera izuzetno jednostavan, i da se moe vrlo
lako raditi i "napamet" (bez papira ili pomagala).
Osim binarnog, bie obraena jo dva BS, takoe

bliska unutranjosti raunara: heksadekadni BS
(osnova: 16) i oktalni BS (osnova: 8). Pokazae se da
su ova dva BS srodna binarnom, te da su postupci
prevoenja izmeu ova tri BS gotovo trivijalni.
Na kraju ovog dela izlaganja bie dat osvrt na opte

postupke (algoritme) za prevoenje brojeva iz jednog
udrugi sistem (pri emu oba sistema imaju proizvoljnu
celobrojnu osnovu).
27
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Prevoenje: binarni dekadni BS
U dosadanjem izlaganju bilo je rei samo

o binarnom BS, pa e lekcija o prevoenju
zapoeti upravo sa njim.
Postoji dva mogua smera prevoenja:
dekadni
binarni, i
binarni dekadni.
Ovi postupci se razlikuju. To valja odmah

uoiti.
Smer binarni dekadni je jednostavniji.
Iz tog razloga poeemo sa njim.
28
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Binarni dekadni
Setimo se kako se rauna brojna vrednost broja zapisanog u

bilo kom pozicionom brojnom sistemu: tako to se izvri
sumiranje vrednosti pojedinanih cifara, svaka pomnoena sa
stepenom osnove BS (a taj stepen zavisi od pozicije cifre u
zapisu broja).
xnxn-1...x1x0 , x-1...x-(m-1)x-m
Zapis broja:
celobrojn
i
deo broja
razlomljeni
deo broja
decimalni
zarez
Raunanje vrednosti broja:
(X) N
(x N )
i m
U sluaju binarnog brojnog sistema osnova je 2 (N=2) i postoje

dve cifre: 0 i 1. Ova situacija je vrlo jednostavna. Vrednost
binarnog broja (izraena u dekadnom sistemu) rauna se po
gornjoj formuli kada se N zameni sa 2, a svaka cifra sa 0 ili 1.
Primer u nastavku.
29
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Dekadna vrednost binarnog broja dobija se po formuli:

(X )10
(x 2 )
i
i m
(ovo je konkretizovana varijanta formule s prolog slajda)

Da bi izlaganje bilo jednostavnije, za poetak se neemo
baviti razlomljenim delom binarnog broja, ve samo
celobrojnim binarnim brojevima. Dekadna brojna vrednost
celobrojnog binarnog broja nalazi se po sledeoj formuli:
n
(X )10 ( xi 2i )
i 0
U ovome je razlika! Sumiraju se

pozicije poev od nulte, a ne ide se
od (-m)-te pozicije kao u gornjoj,
optijoj, formuli.
30
Martin Jovanovi
Uvod
Primer: jedan sedmocifren binarni broj:
raunarstvo
1101001
Pozicija binarne cifre:
Njena teina (pri raunanju

brojne vrednosti zapisa
broja):
Sama binarna cifra
...a to je jednako:
x26 x25
64 32
x24 x23 x22 x21

16
8
4
2
x20
1
ta ulazi u sumu:
64
Sa im se mnoi?
Ukupna suma:
32
64 + 32 + 8 + 1 =
105
Zakljuak: zna se koja binarna cifra nosi koliku vrednost

(ako je njena teina p, onda ona nosi vrednost 2p). Uzmu
se u obzir samo jedinice, i saberu im se pripadajue
vrednosti. Prevoenje je, dakle, jednostavno.
31
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Dekadni binarni (celi brojevi)
Ova transformacija bie pokazana na

konkretnom primeru (na nain na koji e se
u praksi najee izvodi).
Nakon pokazana oba smera prevoenja,
bie data opta pravila za prevoenje iz
jedne proizvoljne osnove u drugu.
Konverzija iz binarnog u dekadni zasnivala
se na mnoenju (binarna cifra se mnoila
stepenom osnove, i onda dodavala na
sumu).
Logino je da se suprotna transformacija
zasniva na deljenju.
32
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Prevedimo npr. broj 44 iz dekadnog u binarni BS.
44:2 = 22 ostatak: 0
Ostatak (0) prvog deljenja bie cifra

najmanje teine binarnog broja.
Upisujemo je na poziciju najmanje teine.
Zato delimo dekadni broj ba sa 2? Zato to je 2

osnova ciljnog brojnog sistema (binarnog). To je
najloginiji odgovor, a u dublje razmatranje se nee ii.
22:2
11:2
5:2
2:2
1:2
= 11 ostatak: 0
= 5 ostatak: 1
= 2 ostatak: 1
= 1 ostatak: 0
= 0 ostatak: 1
Rezultat deljenja (22) se dalje deli sa

2. Ostatak deljenja bie cifra vee
teine binarnog broja. Ovom logikom
ide se do kraja postupka.
Postupak se zavrava kada se u

deljenju doe do nule (1:2=0, ost. 1)
REZULTAT:
101100
33
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Pravilan zapis navedenog postupka izgledao bi

na sledei nain (tabela):
xi
44
22
11
yi
xi predstavlja cifru na poziciji i-te teine u

polaznom broju, dok yi predstavlja cifru na poziciji
i-te teine u ciljnom (binarnom) broju.
Donji red tabele (dobijeni binarni broj) se "ita" s
desna na levo, i iznosi: 101100.
34
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Dekadni binarni (razlomljeni brojevi)
Ukoliko dekadni broj ima i ceo i razlomljeni

deo, posebno se prevodi ceo, a posebno
razlomljeni, te se ova dva po prevoenju
spajaju.
Postupak prevoenja razlomljenog dela je
slian prevoenju celog broja, osim to se
sada:
umesto
deljenja, vri mnoenje ciljnom osnovom

(dakle mnoenje sa 2), i
umesto da se gleda ostatak pri deljenju, ovde se
gleda da li se, pri mnoenju dvojkom, pojavila
jedinica ispred zareza (u celom delu broja), i ako
se pojavila ona se upisuje u dobijeni binarni broj.
Ovo e biti objanjeno na primeru koji sledi.

35
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Postupak prevoenja razlomljenog dekad. br. u

binarni:
(0,84375)10 = (?)2
0,843752=1,6875
postupak ponavljamo: 0,68752=1,375
u binarnoj vrsti piemo 1, a u dekadnoj piemo 0,357
0,3752=0,75
prilikom mnoenja dvojkom, pojavila se jedinica u celbrojnom delu

im se tu pojavila jedinica, u tabeli ispod piemo 1 (onde gde je bin.),
a na mestu gde je dekadni broj, piemo samo razlomljeni deo
a to je 0,6875
u binarnom delu piemo 0, a u dekadnom piemo 0,75
Dokle tako mnoimo i piemo?
Postoji mogunost da e binarni broj imati beskonano mnogo decimala,

tako da ovaj postupak ponavljamo do odr. tanosti.
x-i
0,84375
0,6875
0,375
0,75
0,5
y-i
zarez ovde
36
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
itanje rezultata iz tabele ide normalnim smerom, s

leva na desno, pri emu je prva kolona tabele zapravo
celobrojni deo, a od druge kolone poinje razlomljeni,
kako je to na tabeli na ovom slajdu oznaeno:
i
x-i
0,8437
5
0,6875
0,375
0,75
0,5
y-i
0
la,
u
n
i
t
bi deo.
o
k
ka rojni
a
v
e s celob
e
de
Jedinica
Ov r to j
je
1
1
0
1
zarez je ovde, remember!
koja nastaje u prvom mnoenju

(0,843752=1,6875) ne upisuje se odmah ispod,
nego za 1 eliju desno (u prvu poz. iza zareza).
Ovako redom. To vai i za dobijene nule pri
mnoenjima, isto tako.
Rezultat
0,11011.
Elektronski je:
fakultet
u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku
37
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Periodini brojevi
Poseban sluaj koji se moe javiti prilikom

konverzije razlomljenog dekadnog broja u
binarni, jeste sluaj periodinog broja.
Pri ovome se misli na rezultujui, binarni
broj.
Ukoliko doe do periodinosti, prevoenje
se prekida i zadrava se jedna periodina
grupa koja se moe ponoviti proizvoljan
broj puta (zavisno od potrebne tanosti)
potrebe za daljim prevoenjem vie nema.
Ovo e biti pokazano na narednom
primeru.
38
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primer periodinog binarnog broja
i
x-i
y-i
Prevedimo broj (0,4)10 u binarni BS:

0
10 ...
0,4 0,8 0,6 0,2 0,4 0,8 0,6 0,2 0,4 0,8 0,6 ...
0
1 ...
periodina grupa
Rezultat se zapisuje na sledei nain:
(x)2 0 ,0110011001 100110 ... 0 ,0110
39
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Prevoenje
meovitog
broja:
Posebno se prevede celi deo, a posebno razlomljeni.
Dobijeni rezultati se na kraju spoje (saberu).

Primer: (67,875)10 = (1000011,111)2.
Proveriti na papiru.
Prevoenje meovitog binarnog broja u dekadni

brojni sistem najlake se obavlja ukoliko se
operacije obavljaju u dekadnom BS.
Tada se prevoenje svodi na mnoenje svake cifre
stepenom ciljne osnove (10), pri emu su ti stepeni,
u razlomljenom delu, negativni.
Zapravo se koristi formula koja je ve pokazana:
(X) N
(x N )
i m
40
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Opte napomene o prevoenju
Pokazani su postupci prevoenja u oba smera

izmeu binarnog i dekadnog BS.
Generalno, mogue je prevoditi brojeve iz
bilo kog u bilo koji BS, direktno, na potpuno
analogne naine.
Razlika izmeu dva navedena naina lei u
sledeem: da li se same operacije prevoenja
vre u polaznom ili ciljnom brojnom sistemu!
U navedenim primerima sve operacije su
vrene u dekadnom brojnom sistemu.
Pri
prevoenju dek->bin, operacije su vrene u

polaznom brojnom sistemu (dekadni je polazni),
dok su
pri prevoenju bin->dek operacije vrene u
ciljnom BS (jer za takvo prevoenje dekadni BS je
ciljni).
41
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Prosto reeno:
Ukoliko
se operacije pri prevoenju vre u

polaznom BS, onda se koriste one tabele,
odnosno vri se deljenje ciljnom osnovom za
celi deo, odnosno mnoenje ciljnom osnovom
za razlomljeni deo.
Ukoliko se operacije pri prevoenju vre u
ciljnom BS, onda se primenjuje mnoenje cifara
stepenima ciljne osnove, zavisno od pozicije
cifre, odnosno koristi se ona formula sa
sumom.
Za pamenje:
U
polaznoj osnovi: tabele.

U ciljnoj osnovi (prostije): formula sa sumom.
42
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Heksadekadni BS
Postoji jedan BS od posebnog znaaja u

raunarskoj tehnici.
To je heksadekadni BS, sistem sa osnovom
16.
On ima, naravno, 16 razliitih cifara.
U nedostatku arapskih brojeva (kojih ima kao
to znamo 10), za preostale cifre koriste se
slova engleske abecede.
Komplet cifara ovog BS dakle izgleda ovako:
0,1,2,3,4,5,6,7,8,9,A,B,C,D,E,F.
Prevedeno na dekadni BS, cifra A imala bi

vrednost 10, i tako redom, do (F)16 (15)10.
43
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Jedna od najosnovnijih primena

heksadekadnog sistema je obeleavanje
memorijskih lokacija raunara.
Radna
memorija raunara (RAM Random

Access Memory) podeljena je na "elije" fiksne
duine. Duina jedne "elije" varira od raunara
do raunara. Kod prvih kunih raunara
(Commodore 64 i sl) ona je iznosila jedan bajt,
odnosno 8 bitova. Kod kasnijih raunara iznosila
je 16 bitova, da bi danas iznosila 32 odnosno 64
bita.
Jedna takva "elija" naziva se memorijska
lokacija. Kada centralni procesor pristupa RAM-u
radi itanja ili upisa, on pristupa jednoj eliji u
toku jednog mainskog ciklusa. To je osnovna
gradivna jedinica memorije.
44
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Da
bi bio omoguen jedinstven pristup svakoj

memorijskoj lokaciji, svaka je obeleena brojem.
Taj broj se naziva "adresa". Kae se da procesor
ita podatak sa te-i-te adrese.
Interno, u samom raunaru, te adrese su, kao i
sve ostalo, u binarnom BS. Meutim da bi
oveku bilo olakano snalaenje po
"beskrajnom" nizu memorijskih lokacija (u doba
dominacije asemblerskog programiranja),
heksadekadni sistem predstavlja kompromis
izmeu nepreglednog binarnog, i raunaru
"neprirodnog" dekadnog BS.
On je, s jedne strane, po zapisu daleko blii dekadnom nego

binarnom BS. U njemu se ak mogu izvoditi i aritmetike
operacije sa gotovo identinim subjektivnim oseajem kao i u
dekadnom BS.
S druge strane, njegova osnova predstavlja stepen dvojke (2 4),
to maksimalno olakava prevoenje brojeva izmeu ova dva
BS to
e biti
pokazano
u nastavku.
Elektronski
fakultet
u Niu - Katedra
za raunarsku tehniku i informatiku
45
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Prevoenje izmeu BS sa osn. 2 i 2k
Odmah na poetku treba rei sledee: ova

pria vai za prevoenje izmeu brojnih
sistema sa osnovama N i Nk, dakle u
najoptijem sluaju.
Izlaganje emo ipak zapoeti konkretnom
situacijom (2 i 2k), koja je za raunarsku
praksu i najpotrebnija.
Uzmimo za primer malopre pomenuti
heksadekadni BS (osnova: 24 tj. 16).
Dva broja: (101001101101)2 i (A6D)16.
Iz navedenog primera vidi se da grupa od 4
binarne cifre odgovara jednoj heksadekadnoj.
Grupa ima 4 cifre. Binarni BS ima osnovu 2, a
heksadekadni BS ima osnovu 24.
Pravilnost je lako uoiti.
46
Martin Jovanovi
raunarstvo
Prevoenje hex bin:

2FD3
Uvod
= 0010111111010011
Prevoenje bin hex:

011001011110
= 65E
(ispred binarnog broja po potrebi dodamo nule
da bismo na poetku dobili grupu od 4 binarne
cifre, isto da bi to lepe izgledalo).
Jasno je da postoji direktno preslikavanje

izmeu svake heksadekadne cifre i
odgovarajue grupe od 4 binarne cifre.
Ovo moemo posmatrati na sledei nain:
svaka heksadekadna cifra je u binarnom BS
kodirana jednom grupom od 4 binarne cifre!
47
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Ovde nije u pitanju pravo kodiranje, naravno, ve

klasino prevoenje iz jednog BS u drugi. Ali u ovom
sluaju (kada su osnove tih BS u odnosu N i N k) to
prevoenje se vri po istim pravilima kao neko kodiranje,
i to kodiranje prema sledeoj kodnoj tablici (za nae
brojne sisteme, odnosno za osnove 2 (BIN) i 24(HEX)):
BIN
HEX
BIN
HEX
0000
1000
0001
1001
0010
1010
0011
1011
0100
1100
0101
1101
0110
1110
0111
1111
Kako je ranije ve reeno, odnos u kome

stoje osnove (onaj parametar k, na koji
se die osnova prvog sistema da bi se
dobila osnova drugog) odreuje koliko
cifara u sistemu sa manjom osnovom ini
jednu grupu cifara u ovakvoj "kodnoj
tablici".
U naem sluaju (osnove 2 i 24) taj
parametar je 4, pa su u pitanju grupe od
po 4 cifre sa binarne strane.
48
Martin Jovanovi
raunarstvo
Nakon svega navedenog, ovde sledi teorema

koju neemo dokazivati. Ona se odnosi na
prevoenje brojeva u situaciji kada je osnova
sistema N1=N2k, gde kN, i k>1:
Brojna vrednost X zapisana u brojnom
sistemu sa osnovom N2, ima isti zapis i u
sistemu N1 koji je kodiran sistemom sa
osnovom N2.
Uvod
Teorema je data standardnom, naunom formulacijom, koja nije

laka za shvatanje. Meutim princip koji je njome iznesen ve je
objanjen na nain lak za razumevanje na prethodnim
slajdovima.
Gornja teorema ima univerzalno vaenje za

proizvoljen osnove brojnih sistema koji stoje
u navedenom odnosu.
49
Martin Jovanovi
Uvod
17425
Prevoenje: oktalni binarni:

473
raunarstvo
Kao primer za navedenu teoremu, a ostajui

bliski domenu binarnih brojeva, moemo
navesti oktalni brojni sistem, tj. sistem sa
osnovom 8 (23). Ovaj BS takoe ima
primenu u raunarskoj nauci i industriji.
Oktalni BS ima sledee cifre: 0,1,2,3,4,5,6,7.
Prevoenje: binarni oktalni:
001111100010101
010111011 10111011
Poto osnove stoje u osnosu N i N 3, cifre iz

BS sa manjom osnovom grupiu se u grupe
od 3.
50
Raunarska aritmetika
Aritmetike operacije nad oznaenim binarnim brojevima
oblast: 2/6
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Oznaeni brojevi
Termin "oznaeni broj" odnosi se na brojeve

kod kojih postoji informacija o (pred)znaku,
odnosno eventualnoj negativnoj vrednosti.
U svakodnevnom ivotu, u dekadnom BS,
brojevi se piu u formatu
znakApsolutnaVrednostBroja.
Na isti nain mogu se zapisivati i brojevi u

drugim brojnim sistemima.
Primer: -17,3.
Znak + se ne pie ve podrazumeva, osim izuzetno.
Primer: -1010011,101 (binarni).

Primer: -FFD2,3AA (heksadekadni).
Ovakav nain zapisivanja znaka svojstven je

oveku, ali nepraktian za raunarsku
primenu.
52
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Osnovni problem kod predstavljanja znaka

broja u raunaru jeste uvoenje znaka "-".
S obzirom na to da se svi podaci u raunaru
predstavljaju u vidu brojeva, i to binarnih,
logino je da i znak treba predstaviti nekom
cifrom.
U tom smislu mogu se razlikovati 3 naina za
predstavljanje znaka broja:
Klasini:
predznak pa apsolutna vrednost broja,
Pri emu je ovde znak predstavljen nekom od cifara iz BS.
"Nepotpuni
Drugaiji naziv: "komplement najvee cifre".

Drugaiji naziv: "(N-1) komplement".
"Potpuni
komplement" broja, i
komplement" broja.
Drugaiji naziv: "Komplement osnove".

Drugaiji naziv: "N-ti komplement".
53
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
U nastavku e biti opisana sva tri naina za

predstavljanje oznaenih brojeva. Videe se da se
specijalan nain predstavljanja zapravo primenjuje
samo na negativne brojeve, a da pozitivni ostaju u
nepromenjenom obliku.
Bitno je shvatiti da se ovi naini predstavljanja
oznaenih brojeva podjednako mogu primeniti u bilo
kom brojnom sistemu. Poenta je u tome da se
negativni predznak predstavi cifrom.
Na taj nain se oznaeni brojevi predstavljaju samo i
jedino onim elementima koje nam stavlja na
raspolaganje brojni sistem: ciframa!
Da, unutar raunara to jesu najee binarne cifre
(mada je na poetku izlaganja reeno da postoje
raunari koji rade u drugim brojnim sistemima), ali
ovo izlaganje vai uopte, u svakom brojnom
sistemu.
54
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Klasino: ZnakApsolutnaVrednost
Kod ovakvog predstavljanja znaci se kodiraju

sledeim ciframa:
+ se kodira sa cifrom 0 (najmanja cifra tog BS)

se kod. sa cifrom (N-1) (najvea cifra tog BS)
Broj X, zapisan na ovaj nain, izgledae ovako:
[ X ]ZA
(N je osnova BS)
za x 0
X
n 1
(
N
1
)
N
X za x 0
Valja zapaziti da ovakav

zapis oznaenih brojeva
dozvoljava 2 naina da se
zapie nula, praktino je
mogue napisati i +0 i -0.
Osnovni nedostatak ovakvog zapisa broja je u

tome to je u raunaru, prilikom matematikih
operacija, potrebno dodatno vreme da se
isprocesira kod znaka.
55
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Ovakav zapis brojeva (ZnakApVred ili skraeno ZA) se

zbog toga ne koristi u unutranjosti raunara, prilikom
matematikih operacija i skladitenja podataka.
On se koristi jedino prilikom komunikacije raunara sa
spoljanjim svetom.
Iz navedenih razloga za ovu predstavu brojeva nee
biti raeni primeri.
Da bi se izbegli dodatni koraci u procesiranju
podataka, koji su potrebni za analizu kda znaka broja,
koriste se druge dve predstave oznaenih brojeva:
nepotpuni, i
potpuni komplement broja.
Njihova prednost lei u tome to se matematike
operacije nad njima vre bez ikakve analize znaka
broja.
56
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Nepotpuni komplement (NK) broja
Drugi, ravnopravni, nazivi za ovu

predstavu su:
komplement
najvee cifre, i
(N-1) komplement (N - osnova brojnog
sistema).
Poseban naziv - u sluaju binarnih brojeva:
jedinini komplement.
Ovo zato to je osnova binarnog sistema N=2, pa je N-1=1,
ili drugaije
reeno: najvea
cifra
koju tajse
BS tako
poznaje
je: se:
1.
Nepotpuni
komplement
broja
dobija
to
svaka cifra tog broja

oduzme
od najvee
cifre komplementa
tog brojnog sistema.
sistema
Definicija
nepotpunog
broja:
Znak minus zamenjuje se najveom cifrom BS.
Primeri na sledeem slajdu.
57
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primer
i
nepotpunog
komplementa
Dekadni brojni sistem:

Osnova
dekadnog BS je 10, tj. N=10

(N-1)=9, to je najvea cifra koju poznaje dekadni
BS
Uzmimo bilo koji broj za primer: X=-312,84
Podseanje:
znak (minus) se zamenjuje najveom cifrom brojnog sistema

najvea cifra dekadnog BS je 9
svaka cifra se zamenjuje njenom dopunom do najvee cifre:
prva cifra 3 se zamenjuje sa 9-3=6 (jer 6 dopunjuje 3 do 9)

druga cifra 1 se zamenjuje sa 9-1=8 itd.
[X]NK=9687,15.
Binarni BS:
sve
je isto, samo to je kod bin. BS najvea cifra 1:

X=-1001101,1001
[X]NK=10110010,0110
58
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Pozitivni brojevi zadravaju oblik kakav imaju,

odnosno komplement pozitivnog broja je sm taj isti
broj.
(Pred)znak broja se kodira cifrom, i to:

pozitivan
predznak se kodira najmanjom cifrom BS

(nulom), a
negativan predznak se kodira najveom cifrom
brojnog sistema.
Obratiti panju na sledee: na jednom od prethodnih slajdova dat

je zapis broja X zavisno od toga da li je pozitivan ili negativan. Tu
se radilo o broju X (veliko slovo). Ovde se sada radi o pridodatoj
cifri ispred broja (xn+1). Cifra je obeleena malim slovom x.
Malo slovo n oznaava teinu krajnje leve cifre broja u originalu
(pre komplementiranja), dakle teinu cifre koja ima maksimalnu
teinu. To nije isto to i veliko N (koje oznaava osnovu brojnog
sistema).
[ xn 1 ] NK
za X 0
0
N 1 za X 0
xn+1 je cifra ispred broja (na poziciji znaka)
Kao i u prethodnom
sluaju (zapis tipa
ZnakAbsVred), i ovde
postoje 2 prestave za
nulu nije jednoznano!
59
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Broj X (veliko slovo), zapisan u nepotpunom

komplementu, izgleda ovako:
Apsolutna vrednost broja
broj X u
nepotp.
komplementu
[ X ]NK
za X 0
X
n2
m
N
N
x za X 0
Osnova brojnog sistema

podignuta na stepen za 2 vei od
pozicije cifre najvee teine broja
X. Npr. broj 32DEC je dvocifren;
najveu teinu ima cifra 3, a
njena teina je 1 (3x101), jer se u
celobrojnom delu teine broje od
nule. Dakle, n+2 e biti 3, broj e
biti 103, odnosno 1000
(etvorocirfen, tj. za dve cifre
vei od 32).
m je broj cifara u
razlomljenom
delu broja,
odnosno pozicija
cifre najmanje
teine (npr. za
broj 32,435DEC m
je 3, jer najmanja
pozicija je 10-3)
N-m zapravo
predstavlja
jedinicu na
poziciji najmanje
teine u broju
(jedinicu na
poslednjoj
decimali).
Ovo na prvi pogled moda deluje nejasno. Primer na sledeem slajdu e ga uiniti jasnijim.
60
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Radi preglednosti izraz sa prethodnog slajda stoji i

ovde:
za X 0
X
[ X ]NK
n2
m
N
N
x za X 0
Uzmimo za primer broj iz dekadnog sistema, npr.

-32,41.
Cifra maksimalne teine (3) nalazi se na poziciji 1 (u

smislu da se mnoi sa N1 odn. 101). Samim tim u gornjem
izrazu n=1.
Cifra minimalne teine nalazi se na poziciji 2 (u

razlomljenom delu), pa je samim tim u gornjem izrazu
m=2.
U tom smislu, inae, prva cela cifra (2) je na poziciji 0 (jer se mnoi sa N0
tj 100 tj 1). Pozicije se u celobrojnom delu broje poev od nul(t)e.
U razlomljenom delu, za razliku od celobrojnog, pozicije poinju da se

broje od 1, a ne od 0, zato to se vrednost prve razlomljene cifre mnoi
sa N-1, tj kod nas u dekadnom primeru sa 10-1 tj 0,1.
[32,41]
1000 32,41 0,01 967,58
NK
Nepotpuni komplement
broja -32,41 u skladu sa gornjim
izrazom dobijamo ovako:
61
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Formalni NK dekadni primer
Na prethodnom slajdu je dat formalni matematiki

nain za dobijanje NK broja u proizvoljnom BS.
U praksi, NK je najjednostavnije dobiti "runo" tako to
e se:
Prethodni primer (-32,41), uraen "runo", izgledao bi:
minus zameniti najveom cifrom tog BS

svaka cifra oduzeti od najvee cifre BS, i to to se dobije kao
razlika upisati na mesto te cifre.
minus postaje 9, jer to je najvea cifra dekadnog BS
umesto 3 piemo (9-3), a to je 6
umesto 1 piemo (9-1), a to je 8.
Time smo dobili nepotpuni komplement broja -32,41.

On iznosi: 967,58.
62
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Formalni NK binarni primer
Sve prethodno navedeno je isto i u binarnom

(kao i u bilo kom) BS. U binarnom sluaju vai:
osnova
BS N=2;
najvea cifra BS je 1;
najmanja cifra BS je 0;
teine i ovde idu kao i kod svih BS:
u celobrojnom delu poinju od 0 (i idu do n),

a u razlomljenom od 1 (i idu do m).
Posmatrajmo primer: X=-10110001,1011.

m=4
(najvea prisutna teina u razlomljenom delu)

n=7 (najvea prisutna teina u celom delu)
[X]NK=1000000000-(10110001,1011)-0,0001
Ovo uraditi na papiru!
[X]NK=101001110,0100
63
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
I kod binarne varijante je, naravno, najlake

uraditi komplementaciju "runo":
umesto minusa staviti
svaku cifru oduzeti od
svuda)
1 (najvea cifra)
1 (zapravo zameniti 0 i 1
-10110001,1011 -> 101001110,0100

(iza
znaka samo su nule i jedinice promenile

mesta)
Da bi ovo izlaganje bilo upotpunjeno, bie dat

primer sa heksadekadnim BS: X=-3E,A6
Formalno: [X]NK = 1000-(3E,A6)-0,01 = FC1,59
Sve operacije se odigravaju u heskadekadnom sistemu!
"Runo": [X]NK = FC1,59
F ide na mesto minusa
F-3=C
F-E=1
F-A=5
F-6=9
64
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Potpuni komplement (PK) broja
Drugi, ravnopravni, nazivi za ovu

predstavu su:
komplement
osnove, i
N-ti komplement (N - osnova brojnog sistema).
Poseban naziv - u sluaju binarnih brojeva:

dvojini komplement.
Ovo zato to je osnova binarnog sistema N=2.
Potpuni komplement broja dobija se tako to se:
odredi nepotpuni komplement tog broja,

Definicija potpunog komplementa broja:
a zatim se doda jedinica u poziciju najmanje teine.
teine
Primeri na sledeem slajdu.

65
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Formalni izraz za PK i primer
Na slian nain na koji je to uraeno za NK, bie

dat formalni matematiki izraz za raunanje PK:
[ X ]PK
X
n2
N x
za X 0
za X 0
U sluaju potpunog
komplementa predstava
nule je (konano)
jednosmislena, odnosno
jedinstvena!
Primer za PK:
Uzmimo, na primer, neki binarni broj: X=(-1011,01)

[X]NK=10100,10 (nepotpuni komplement)
+
1 (dodata jedinica u poziciju najmanje
teine)
-------------[X]PK=10100,11 (broj X u potpunom komplementu)

66
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Osnovi aritmetike oznaenih brojeva
U okviru ovog kursa bie obraeno samo

sabiranje oznaenih brojeva, u proizvoljnom BS.
Primeri e biti uraeni u:
dekadnom BS, radi ilustracije, i
u binarnom BS, jer je to, sa aspekta raunara, realan sluaj.
Akcenat e biti stavljen na sabiranje u kome

uestvuje jedan negativan broj, ali predstavljen
na nain koji odgovara unutranjoj predstavi
raunara (komplement).
Sabiranje
Sabiranje
pozitivnih brojeva ne donosi nita novo.

u kome uestvuje negativan broj zapravo
predstavlja oduzimanje, tako da je ovim pokrivena i
ta raunska radnja
Mnoenje i deljenje oznaenih brojeva (na nain kako
se to odvija u raunaru) je izvan opsega ovog kursa.
67
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Teoreme
Sabiranje u NK (teorema):
saberu
se brojevi u NK, ukljuujui i mesto za znak,

prenos na mestu znaka broja se odbaci...
...i doda se na poziciju najmanje teine.
Sabiranje u PK (teorema):
saberu
se brojevi u PK, ukljuujui i mesto za znak, i

prenos na mestu znaka se odbaci (i nita vie).
Primer za sabiranje u NK:
Primer za sabiranje u PK:
X=111,11
[X]NK=111,11
X=111,11
[X]NK=111,11
Y=(-100,10)
[Y]NK=1011,01
[X]PK=111,11
[Y]PK=1011,10
XNK+YNK=
se
Y=(-100,10)
[Y]NK=1011,01
111,11
1011,01
-------10011,00
1
1
--------
XPK+YPK=
prenos ispred znaka se
odsee i doda u poziciju
najmanje teine, i dobije
11,01 rezultat!
se
ignorie...
111,11
1011,10
--------
+1
prenos kod znaka broja
10011,01 ovde jednostavno

rezultat!
68
Predstavljanje podataka
u raunaru
oblast: 3/6
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
O podacima
Sve to postoji od podataka u raunaru, tamo

stoji u vidu brojeva.
Svako
slovo teksta koji je otkucan.

Svaki ton pesme koja je snimljena.
Svaka takica (pixel) slike koja je na ekranu.
Panja Ovde nije akcenat na tome da li su to

Panja.
binarni
ili neki drugi brojevi. Vano je shvatiti
.
da su brojevi. Sve unutar maine su brojevi.
Do
sada smo ve nauili da su u naim raunarima

to brojevi iz binarnog brojnog sistema, mada ne
mora da bude tako, postoje raunari koji rade u
drugim BS.
Za poetak ovog dela izlaganja zaboraviemo na to
da li su binarni ili nisu. Bitno je da su brojevi.
70
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
(Jedna od) podela podataka u ra.
Dakle, svaki podatak koji raunar ima u

sebi predstavljen je brojem.
Sa druge strane, podatke (uopte uzevi)

je mogue podeliti na dve grupe:
numerike
(brojane) podatke, i
nenumerike (ostale) podatke.
Inae, ovde se neemo baviti time kako i u

kom obliku podaci ulaze u raunar. Zanima
nas samo ono to je ve unura.
71
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primeri za oba tipa podataka:

Numeriki
(brojani podaci) su podaci u raunaru

koji simboliu neke veliine ili odnose, odnosno
predstavljaju neke brojne vrednosti "iz ivota".
Primer: brojevi indeksa studenata.
Nenumeriki
podaci su podaci u raunaru koji

sadre neku informaciju koja se u spoljnom svetu
(van raunara) ne moe predstaviti brojevima.
Primera ima mnogo vie nego primera za
numerike podatke:
obian tekst,
formatirani tekst (npr. tabela sa imenima studenata),
slika,
video zapis,
audio zapis,
jednaina ili formula,
program (izvorni kd ili prevedeni-izvrni program) itd.
72
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Poto se u raunaru sve predstavlja nekim

brojevima, to vai sledee:
Numeriki podaci (brojevi iz realnog

ivota) se u raunaru predstavljaju
brojevima.
Ovo
je logino, ali
nije tako jednostavno, zato to je neophodno
brojeve u raunaru predstaviti na nain koji je
njemu (raunaru) "razumljiv", odnosno
po formatu prilagoen nainu na koji su
projektovani njegovi delovi (procesor,
magistrala, memorija itd).
Primer: recimo da raunar ima 32-bitne memorijske lokacije;

u tom sluaju svaki broj mora biti na neki nain uklopljen u 32
binarnih cifara i tu nema odstupanja!
73
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Ali i nenumeriki podaci se predstavljaju

brojevima!
Problem
koji ovde nastaje jeste velika raznolikost

nenumerikih podataka:
najrazliitiji tekstovi sa mnogo propratnih informacija o formatu,

web dokumenti sa takoe mnogo razliitih formata,
baze podataka sa formatima koje diktiraju kompanije,
slike (bitmapirane, vektorske, kompresovane ili ne...),
zvuci (u razliitim kvalitetima, sa ili bez kompresije...),
programi (prevedeni ili ne, sa dodatnim informacijama),
biblioteke funkcija, resursi za izvrenje programa... itd.
Na sreu jo uvek nije pronaena konverzija mirisa u brojeve.
Svaki
podatak nenumerikog tipa prevodi se u niz

brojeva, predstavljenih na nain blizak raunaru.
Sve transformacije se dalje vre nad tim
brojevima, a podaci se takoe u tom formatu
skladiraju na masovnim memorijskim medijima
(magnetnim, optikim itd).
74
Predstavljanje numerikih podataka
Pre daljeg izlaganja pogledati dodatni

dokument pod nazivom: "Digresija 1:
Pojednostavljena pria o funkcionisanju
raunara i problemima predstavljanja
numerikih podataka".
Ovaj dokument predstavlja uvod za

nastavak ovog izlaganja. Izdvojen je kao
poseban da bi ova prezentacija bila
preglednija.
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Numeriki podaci mogu biti neoznaeni i

oznaeni.
Osnovna razlika, u smislu predstavljanja u
raunaru, lei u tome to se, kod oznaenih
brojeva, jedan bit odvaja za znak.
Samim
tim, za predstavljanje samog broja

(njegove apsolutne vrednosti), na raspolaganju
stoji jedan bit manje. A posledica toga je
smanjenje opsega brojeva koji se mogu na taj
nain predstaviti.
Primer (sa celim brojevima): ako je raunar 32-bitan, neoznaen

ceo broj se predstavlja sa 32 bita, to znai da je mogue
predstaviti cele brojeve od 0 do 232-1=4294967295. Ako pak
jedan bit odvojimo za znak, ostaje nam 31 bit za predstavljanje
apsolutne vrednosti, tako da opseg prema negativnim brojevima
ide od -1 do -231=2147483648, a prema pozitivnim brojevima od
0 (smatra se pozitivnim) do 231-1=2147483647.
76
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
U programerskoj praksi se podrazumeva

da su brojevi oznaeni. Neoznaeni brojevi
se koriste u retkim sluajevima, i tada se u
programu posebno naznai (recimo, u
nekim jezicima, dodavanjem prefiksa
unsigned) da e dati broj biti smatran
neoznaenim. Ovo se uglavnom radi sa
celim brojevima.
Osim na oznaene i neoznaene (pri emu

emo od sad raditi samo sa oznaenim),
numeriki podaci se dele na celobrojne
(integer) i razlomljene.
77
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Razlomljeni brojevi se dalje dele na:

brojeve
sa fiksnim zarezom (fixed), i

brojeve sa pokretnim zarezom (float).
Re "float" znai plutati. U engleskom jeziku ona se koristi za

ovaj tip podataka, tako da u srpskom postoji i izraz "brojevi u
plivajuem zarezu", gde je "plivajui" sinonim za "pokretni".
Brojevi u fiksnom zarezu su oni brojevi kod

kojih se unapred zna broj pozicija za
razlomljeni deo. U pitanju su (u raunaru),
naravno, pozicije za binarne brojeve.
Brojevi u pokretnom zarezu se tako
predstavljaju da je mogue imati vie ili
manje pozicija za razlomljeni deo, zavisno
od potrebe. Dele se na:
one
sa jednostrukom tanou (float), i

one sa dvostrukom tanou (double).
Kod ovih
je ostavljeno
vie bitova
za tehniku
razlomljeni
deo.
Elektronski
fakultet u Niu - Katedra
za raunarsku
i informatiku
78
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Konana podela izgledala bi ovako:

Brojevi (numeriki podaci
predstavljeni u raunaru)
Oznaeni
Celobrojni
Neoznaeni
Razlomljeni
Fiksni zarez
Pokretni zarez
Jednostruka
tanost
Retko, mahom
celobrojni
Dvostruka
tanost
79
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Predstavljanje celobrojnih podataka
Koristi se binarna dvostruka re (doubleword):
31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
00000000000000000000000000000000
Kd znaka
Broj se predstavlja u dvojinom komplementu.

Opseg: od -231 do 231-1.
80
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Brojevi u fiksnom zarezu
m pozicija za razlomljeni deo,

n pozicija za celi deo
1 pozicija za znak.
31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
00000000000000000000000000000000
Kd znaka
Celi deo
Razlomljeni deo
U naem primeru: m=21, n=10.

m+n+1=32.
Broj pozicija za razlomljeni deo zavisi od
konkretne izvedbe raunara, ili konkretnog
reenja u jeziku u kome se programira.
81
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primer brojeva u fiksnom zarezu
Under construction
82
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Brojevi u pokretnom zarezu
Ovo je nauniverzalniji nain predstavljanja

brojeva.
Broj se predstavlja u eksponencijalnom obliku:
R=mbe
R vrednost broja
m mantisa
b osnova brojnog sistema
e eksponent
31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
00000000000000000000000000000000
Kd znaka
Eksponent
Mantisa
83
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Stari oblik mantise:

m=0,1bbbbbbb
b{0,1}
(ovo znai da se podrazumeva nula, i
jedinica, a ono to pie u samom zapisu
broja, u memorijskoj lokaciji, to su ostale
cifre, obeleene sa bbbbb).
Novi (normalizovani) oblik mantise:
m=1,bbbbbb
b{0,1}
Kod ovog oblika mantise, podrazumeva se
jedinica, a ono to je iza zareza to je ono
to zapravo stoji u memorijskoj lokaciji.
84
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Predstavljanje bilo kog broja u pokretnom

zarezu ide na sledei nain:
Mantisa
je uvek razlomljena!
Ako nam treba ceo broj, onda to "timujemo"
eksponentom.
Primer: broj 10 (binarno).

mantisa e biti (normalizovani oblik): 1,0
poto se kod normalizovanog oblika mantise podrazumeva
jedinica ispred decimalnog zareza, to e zapravo u zapisu
broja, u delu za mantisu, biti samo nule
sve ove cifre su binarne
eksponent e biti: 1 (binarno, mada je to isto i
dek.)
samim tim, konana vrednost broja je:
1,0101=10.
sve cifre su binarne!
85
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primer brojeva u pokretnom zarezu
Under construction
86
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Pokretni zarez dvostruka tanost
Razlika je jedino u tome to se ovde odvaja vie

binarnih pozicija za manticu, te se samim tim
neka vrednost moe predstaviti sa veom
preciznou, odnosno tanou.
Umesto jedne lokacije, koriste se dve (ukupno 64

bita). Recimo to bi moglo izgledati ovako
(zamiljen
primer):
31 30 29 28 27 26 25 24 23 22 21 20 19 18 17 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0
00000000000000000000000000000000
00000000000000000000000000000000
63 62 61 60 59 58 57 56 55 54 53 52 51 50 49 48 47 46 45 44 43 42 41 40 39 38 37 36 35 34 33 32
Znak
Exponent
Mantisa: 52 bita
87
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Primer brojeva sa dvostr. tanou
Under construction.
88
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Predstavljanje nenumerikih podataka
Kako je reeno ranije u tekstu, svi podaci,

pa i nenumeriki, predstavljaju se
brojevima.
U okviru ovog kursa bie pokazano kako se
predstavljaju:
slike,
brojevi
(na drugi nain) i

slova (tekst).
Predstavljanje slike bie pomenuto

ilustrativno, radi pojanjenja opteg
principa.
89
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Predstavljanje slike uvodni primer
U okviru ovog kursa neemo se detaljno

baviti ovom problematikom, pa e ovaj
uvodni deo samo sluiti kao priprema za
nastavak izlaganja.
Slika na ekranu sastoji se od taaka
(mozaik). Ona zapravo predstavlja matricu
taaka (npr. 1024x768 taaka) koje svetle
u odreenim bojama i formiraju sliku.
Jedna taka naziva se pixel (izraz je
usvojen u srpskom jeziku, i iskljuivo se
koristi: "piksel").
90
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Svaki pojedinani piksel sastoji se od 3 dela.

Svaki od ta tri dela daje pikselu jednu boju:
crvenu
(red),
zelenu (green) i
plavu (blue).
Dokazano je da se kombinacijom ove tri

osnovne boje moe dobiti bilo koja boja.
Ovakav pristup formiranju boja kod piksela
naziva se RGB pristup (RedGreenBlue).
Jedan piksel dobija odreenu boju tako to
svaki od njegova tri dela uestvuje sa svojom
bojom u odreenom intenzitetu (osvetljaju).
Intenzitet boje svake od 3 komponente
jednog piksela se oznaava brojem!
91
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Neka slika bude veliine 1024x768 piksela.

To je ukupno 786432 piksela.
Svaki od piksela ima po 3 komponente.
Intenzitet osvetljaja boje svake komponente
je predstavljen nekim brojem.
To je ukupno 7864323=2359296 brojeva.
Niz tih brojeva je zapravo nain na koji se

slika predstavlja u memoriji raunara!
Postoje mnogi drugi naini za predstavljanje

slike, ali ovaj je najprostiji i najosnovniji.
Na analogni nain se predstavljaju i zvuci,
animacije itd (sve na svoj nain, ali
brojevima!).
92
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Bilo kakva transformacija nad slikom

(promena kolorita slike, ili jasnoe, ili
osvetljenja itd) koju radimo u nekom
programu za manipulaciju slikama, se u
raunaru izvodi zapravo kao niz nekih
matematikih operacija nad brojevima koji
ine unutranju predstavu te slike u raunaru.
Primer: ako damo komandu za zatamnjenje
slike, na primer, za 10%:
Program
uzima brojeve koji ine sliku, jedan po
jedan.
Slika je, naravno, smetena negde u memoriji,
poev od neke memorijske lokacije, u nizu
uzastopnih lokacija. Procesor zna gde je smetena.
Svaki broj koji uzme, procesor e umanjiti za 10%
(mnoi ga sa 0,9) i vratiti ga na lokaciju sa koje ga
je uzeo.
93
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
O diskretnom predstavljanju podatka
Nakon to smo stekli sliku kako se nenumeriki

podaci predstavljaju u raunaru, vreme je da
usvojimo neke injenice iz opte teorije
diskretnog predstavljanja podataka.
podataka
Azbuka je konaan neprazan skup simbola koji se

koriste za predstavljanje podataka.
Simbol (ili znak) je nedeljiva jedinica:
velika i mala slova azbuke,

dekadne cifre i
specijalni znaci.
Dopisivanjem simbola jednog za drugim dobija se

niz simbola jedne azbuke koji se zove re.
Podsup skupa svih rei koje se mogu sastaviti od
slova neke azbuke je jezik nad tom azbukom.
94
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Kodiranje
Kodiranje je uspostavljanje uzajamnojednoznane korespondencije izmeu

elemenata nekog skupa i rei neke azbuke.
Neka
je zadat skup B od n objekata: B={b1,

,bn}.
Neka je azbuka A sast. od m simbola: A={a1,
,am}.
Ako se svakom objektu bi iz B pridrui po jedna
re azbuke A, onda se dobijeni skup rei K zove
kd informacija B u azbuci A.
Proces pridruivanja rei azbuke A elementima
skupa B zove se kodiranje, a suprotan proces
dekodiranje.
95
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Osobine koje kd moe imati
Ako su sve rei supa K razliite, kd je

jednoznaan.
U suprotnom je vieznaan.
Ako sve rei koje ine kd imaju istu duinu, kae
se da je kod ravnomeran.
Ako izabrani ravnomerni kd obuhvata sve
mogue rei duine q nad azbukom A, kae se da
je kd potpun.
U suprotnom je nepotpun.
96
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Binarno kodiranje
Sve informacije kod dananjih raunara

kodiraju se reima binarne azbuke
A={0,1}.
O razlozima za ovo bilo je rei na poetku.
Kodiranje reima binarne azbuke naziva se
binarno kodiranje.
Ovo
ima univerzalno znaenje. Na primer kod

predstavljanja slike, svaka boja je predstavljena
brojem (kombinacijom 3 broja za R,G i B
komponentu). Naravno, u pitanju je binarni broj.
Dakle izvreno je binarno kodiranje boja. S
obzirom da je jezik kojim je izvreno kodiranje
konaan, to je i broj boja koje se mogu
predstaviti u raunaru konaan.
97
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Kodiranje znakova (teksta)
U nastavku emo se pozabaviti kodiranjem

znakova.
Svaki raunar ima svoju slovnu azbuku,
koja se sastoji iz znakova.
Kao to je napred navedeno, oni se dele
na:
brojeve,
slova
i
specijalne (upravljake, kontrolne itd) znake.
Jedan pojedinani znak ima uobiajen

naziv "character" (ta re je kao takva,
fonetski prevedena, usvojena i kod nas
"karakter").
98
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Dva najpoznatija standardna binarna kda su:

ASCII,
ASCII (ita se "aski") je skraeno od: American Standard Code for

Information Interchange.
Ovaj kd je 7-bitan (slova su duine 7 binarnih cifara).
EBCDIC.
EBCDIC (ita se "ebsidik") je skraeno od: Extended Binary Coded

Decimal Interchange Code).
Ovaj kd je 8-bitan.
I jedan i drugi se predstavljaju kodnom

tablicom.
Kodne tablice skinuti sa istog sajta kao i ovo.
Kao to se moe videti, puno znakova ima
upravljako znaenje (npr: LF Line Feed, znak
tampau da preskoi jednu liniju).
Ovi kdovi slue kao jezik za komunikaciju
izmeu razliitih delova raunarskog sistema
(na primer za komunikaciju sa tampaem).
99
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
BCD kdovi
Poseban sluaj binarnog kda je BCD kd.

BCD znai Binary Coded Decimal.
Ovo su posebni kdovi za predstavljanje
cifara iz dekadnog brojnog sistema.
Postoji nekoliko varijanti BCD kda
8421
(tzv. "prirodni" BCD kd),

2421 (tzv. "Ajken" BCD kd),
5421,
BCD kd "viak 3" itd.
Kod kdova koji su imaju brojeve u nazivu,

radi se o teinama koje se pripisuju binarnim
ciframa. Kod kda 8421 teine su iste kao
kod binarnog BS, pa se zato on naziva
"prirodnim".
10
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Nekoliko najpoznatihih BCD kdova dato je u

priloenoj BCD kodnoj tablici.
Za BCD kd se kae da je komplementaran (ili da
ispunjava uslov komplementarnosti) ukoliko vai
sledee:
9
x1 x2 x3 x4 x1 x2 x3 x4
Drugaije reeno: ako je kd broja 0 recimo 0000,

onda je kd broja 9 1111. Zbir 0+9 je 9, a svaka
cifra u kdu prvog broja je komplement
odgovarajue cifre u kdu drugog broja. Tipian
takav kd je Ajken.
Isto vai i za brojeve 1 i 8. Njihov zbir je 9, i za
njih su Ajken kdovi: 0001 i 1110, respektivno.
Ovde se jo bolje vidi da su sve cifre u kdovima
komplementarne.
10
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Kodne tablice za ASCII, EBCDIC i BCD
Kodne tablice odgovarajuih kodova

nalaze se u priloenim dokumentima.
10
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
Kodiranje - primeri
Under construction.
10
Martin Jovanovi
Uvod
raunarstvo
End of Part One
Prezentaciju pripremio:
dipl. ing. Martin Jovanovi
asistent-pripravnik Elektronskog fakulteta u Niu
10

Uvod U Racunarstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Uvod U Racunarstvo

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Uvod U Racunarstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Martin Jovanovi - Uvod u raunarstvo

Dipl. ing. Martin Jovanovi

Elektronski fakultet u Niu - Katedra za

Okvirni program predmeta

Prvi kolokvijum (20 poena)

Drugi kolokvijum (20 poena)

Elektronski fakultet u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku

Detaljni program 1. kolokvijum

Brojni sistemi (u nastavku BS)

O tome kako radi raunar i zato uiti brojne sisteme

Konverzije izmeu sistema sa osnovom 2n i oktalni sistem

Oznaavanje binarnih brojeva

Predstavljanje podataka u raunaru

Predstavljanje numerikih podataka

Predstavljanje nenumerikih podataka

Elektronski fakultet u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku

Detaljni program 2. kolokvijum

Definicija prekidakih funkcija

Prakrina primena prekidakih funkcija i njihova uloga

Naini zadavanja prekidakih funkcija

Realizacija prekidakih funkcija

Realizacija standarnim logikim elementima

Klasifikacija prekidakih funkcija

Specijalna logika kola

Definicija i osnovna klasifikacija automata

Martin Jovanovi - Uvod u raunarstvo

Elektronski fakultet u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku

Svi podaci u raunaru su predstavljeni u

je pozicioni brojni sistem sa osnovom dva,

Iz tog razloga, u okviru ovog kursa akcenat

Takoe e biti rei i optoj teoriji brojnih

Uvod u brojne sisteme

Da bi teorija brojnih sistema bila na pravi nain

Skladitenje podataka ovde nije od interesa.

strane oveka (programera, korisnika...),

Obrada podataka je uvek ista!

Obratite panju na ovu reenicu. Evo kako to treba shvatiti:

Izlaz podataka takoe moe biti raznolik:

razumljive oveku (slika, tekst,

Elektronski fakultet u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku

U tom smislu, raunar se moe najgrublje

Primeri ulaznih ureaja:

ureaji prilagoeni oveku (ovek daje ulaz):

ulazni ureaji (neka fizika veliina daje

temperaturno osetljive sonde,

ureaji prilagoeni oveku (ovek ita izlaz):

monitor + video kartica,

Primeri izlaznih ureaja:

izlazni ureaji (izlaz je neka fizika veliina):

MIDI interfejs (izlaz iz raunara "ita" muziki instrument),

Jasno je da su ulazni i izlazni podaci raznorodni.

Elektronski fakultet u Niu - Katedra za raunarsku tehniku i informatiku

Zato raunar radi sa bin. brojevima?

Postoje i raunari koji rade sa drugim brojnim

Misli se na nain na koji su podaci predstavljeni unutar raunara,

Za takve raunare se kae da rade u "vieznanoj logici".

Meutim binarni raunari su prvi doiveli

Da bi ovo bilo jo jasnije, treba imati u vidu da: