PITANJA 2.

deo
Lekcija 8.
1. ta je relaciona algebra je?
Relaciona algebra pripada kategoriji formalnih upitnih jezika proceduralnog karaktera
ini je skup operatora za rad sa relacijama, a rezultati operacija su takoe relacije
Relaciona algebra je osnova za upitne jezike koje koriste ljudi(komercijalni jezici)
Svaki od algebarskih izraza je jedan upit ili pretraivanje
ini je skup od 8 operacija koje se nazivaju osnovnim (5 elementarnih i 3 izvedene)
Elementarne: restrikcija (selekcija), projekcija, unija, razlika, Dekartov proizvod
Izvedene: presek, spajanje, deljenje
Klasifikacija prema broju operanada:
Unarne (1 operand)
Binarne (2 operanda)
2. ta je upitni jezik?
Upitni jezik jezik kojim korisnici zahtevaju informacije iz BP
3. Unarna operacija relacione algebre je ...
operacija nad jednom relacijom
4. Binarna operacija relacione algebre je ....
operacija nad dvije relacije
5. Restrikcija je operacija relacione algebre koja ...
iz polazne relacije po zadatom kriterijumu izdvaja se podskup n-torki, n-torke koje
zadovoljavuju odreeni uslov. Dobijena relacija ima istu strukturu kao i polazna.
Operacija restrikcije kao rezultat moe da da prazan skup n-torki. Zakljuak za restrikciju:
Struktura relacije se ne menja, ema rezultata odgovara emi operanda (polazne relacije)
Restrikcija, selekcija => selekcija n-torki Za broj n-torki u relaciji vai: N(t) N(r).
Dozvoljeno je koristiti sledee operatore: =, , <, >, , , ,
6. Projekcija je operacija relacione algebre koja ...
iz polazne relacije po zadatom skupu atributa formira se nova relacija kao skup n-torki nad
tim atributima. Zadati skup atributa mora biti podskup skupa atributa polazne relacije
Vrednosti atributa u n-torkama nastale relacije odgovaraju onima u polaznoj relaciji.
Primenom operacije projekcije mogue je da vie n-torki polazne relacije daje iste vrednosti
Poto rezultat operacije mora biti relacija, uzima se samo jedna rezultantna relacija. Jedna
od namena operacije projekcije je promena redosleda atributa. Zakljuak z projekciju:
ema relacije se menja i odreuje je zadati skup atributa
Za broj n-torki u relaciji vai: N(t) N(r)
Projekcija =>selekcija po atributima
7. Razlika je operacija relacione algebre koja ...
iz dve polazne relacije formira novu koja sadri sve n-torke prve relacije koje se ne nalaze u
drugoj. Definicija: iz dve polazne relacije formira novu koja sadri sve n-torke prve relacije
koje se ne nalaze u drugoj
Ova operacija je mogua samo izmeu unijski kompatibilnih relacija. Pre operacije razlika
prvo se moraju uskladiti eme relacija, zatim se primjeni. Zakljuak za operaciju razlika:
eme relacija se prethodno moraju uskladiti
Broj n-torki u rezultatu 0 N(t) N(r)
8. Presek je operacija relacione algebre koja ...
iz dve polazne relacije formira novu koja sadri sve n-torke prve relacije koje se nalaze u
drugoj relaciji. Definicija: iz dve polazne relacije formira novu koja sadri sve n-torke prve
relacije koje se nalaze u drugoj relaciji
Ova operacija je mogua samo izmeu unijski kompatibilnih relacija.
Presek je izvedena operacija, moe se izvesti iz:

r s = r (r-s). Zakljuak operaciju presek:

eme relacija se prethodno moraju uskladiti
Broj n-torki u rezultatu 0 N(t) min(N(r),N(s)
9. Unija je operacija relacione algebre koja ...
iz dve polazne relacije formira novu koja sadri sve n-torke iz obe relacije. Definicija: iz dve
polazne relacije formira novu koja sadri sve n-torke iz obe relacije
Ova operacija nije mogua izmeu bilo koje dve relacije, tj. mora biti zadovoljeno:
eme relacija moraju imati isti broj atributa
Atributi ema relacija redom odgovaraju po znaenju i tipu (ne mora po nazivu)
Navedeni uslovi se nazivaju: unijska kompatibilnost. Svaka n-torka koja je prisutna u obe
relacije pojavljuje se samo jednom u rezultantnoj. Zakljuak z uniju:
eme relacija se prethodno moraju uskladiti
max(N(r),N(s)) N(t) N(r)+N(s)
10. Za koje operacije relacione algebre je neophodna unijska kompatibilnost?
Unija
11. Posle operacije selekcije, u novonastaloj relaciji broj n-torki je ...
Manji ili jednak broju ntorki u polaznoj..
12. Posle operacije selekcije, u novonastaloj relaciji broj atributa je ...
Jednak br atributa kao u polaznoj..
13. Posle operacije projekcije, u novonastaloj relaciji broj atributa je ...
Odredjen zadatim skupom atributa
14. Posle operacije projekcije, u novonastaloj relaciji broj n-torki
Manji ili jednak broju ntorki u polaznoj..
15. Ako se za relaciju STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) izvri
BrInd( Adresa=Ruma(STUDENT)) dobijaju se ...
svi brojevi indeksa za studente koji su iz Rume
16. Ako se za relaciju STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) izvri
Fakultet=FPI(STUDENT) dobija se ...
svi podaci iz relacije STUDENT za studente koji su upisali FPI
17. Ako se za relaciju STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) izvri
BrInd,Ime (STUDENT) dobija se
projekcija relacije STUDENT po broju indeksa i imenu
18. Ako se za relaciju STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) izvri
Ime (STUDENT) broj zapisa u novonastaloj relaciji je...
moe biti manji od broja zapisa relacije STUDENT
19. Ako se za relaciju STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) izvri
BrInd100(STUDENT) dobija se ...
pregled svih podataka iz relacije STUDENT za studente sa brojem indeksa od 1 do 100
20. Ako se za relaciju STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) izvri
(BrInd100) (Ime = Marko) (STUDENT) dobija se ...
pregled svih zapisa iz relacije STUDENT za studente sa brojem indeksa veim od sto, kao i
za one ije ime je Marko
21. Ako se za relaciju STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) izvri
(BrInd100) (Ime = Marko) (STUDENT) dobija se ...
pregled svih zapisa iz relacije STUDENT za studente sa brojem indeksa veim od sto, ako im
je ime Marko
22. Ako se za relacije STUDENT (BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Fakultet) i ISPITNI_ROK
(SifP, BrInd, Sala, Datum, Ocena) izvri: ( BrInd(STUDENT) - BrInd(ISPITNI_ROK))
dobija se...
Pregled brojeva indeksa za studente koji nisu polagali ispite u datom roku

Lekcija 9.
23. SQL naredba za definisanje (DDL) je:
SQL se zasniva na relacionom raunu n-torki. SQL podrava 3 osnovne funkcije BP:
definicije, manipulacije i kontrolu
Definicija BP: struktura, koje tabele, koji atributi, koji tipovi, koja ogranienja, pomoni
indeksi za direktan pristup (DDL Data Definition Language)
CREATE TABLE kreiranje tabele u BP DROP TABLE uklanjanje tabele iz BP ALTER
TABLE izmena definicije tabele CREATE INDEX kreiranje indeksa DROP INDEX
uklanjanje indeksa CREATE VIEW kreiranje pogleda DROP VIEW uklanjanje pogleda.
24. SQL naredba za dodelu privilegija korisnicima je:
GRANT (dodeljivanje ovlaenja nad objektima baze drugim korisnicima od strane
vlasnika)
25. Obeleiti ta sve sadre SQL naredba za kreiranje tabela:
Ime tabele, mora biti unikatno u BP Ime svake kolone, mora biti unikatno unutar tabele
Tip svake kolone Jedno ili vie ogranienja za kolone, koje ih imaju Jedno ili vie
ogranienja za svaku tabelu, ako postoje. Sintaksa naredbe kreiranja tabele: CREATE
TABLE ImeTabele ( ImeKolone TipKolone OgranienjeKolone ... {, ImeKolone TipKolone
OgranienjeKolone ...} [OgranienjeTabele {, OgranienjeTabele}]);
26. UNIQUE klauzula kao ogranienje kolone oznaava :
UNIQUE u koloni nije dozvoljeno ponavljanje iste vrednosti
27. Ako se neka kolona oznai kao PRIMARY KEY to znai:
PRIMARY KEY kolona je primarni klju, nije dozvoljena NULL vrednost niti ponavljanje
vrednosti
28. ta znai sledee ogranienje pri kreiranju tabele: ImeKolone REFERENCES
ImeTabele
REFERENCES ImeTabele - specifikacija referencijalnog integriteta za jednu kolonu
kolona je strani klju u odnosu na tabelu ImeTabele,
mora imati ili vrednost primarnog kljua u toj tabeli ili NULL (ako nema NOT NULL
ogranienja)
29. Naredba za uklanjanje tabele iz BP je:
DROP TABLE ImeTabele ;
30. Kod brisanja (uklanjanja) tabele iz BP neophodno je da:
tabela koja se uklanja mora biti prazna.U suprotnom SUBP nee izvriti tu naredbu
31. INDEX je :
Indeks pomona datoteka za ubrzanje pristupa podacima u osnovnoj datoteci. Indeks
moe se preureivati u rastuoj ili opadajuoj vrednosti indeksnog niza
Sintaksa naredbe kreiranja indeksa: CREATE [UNIQUE] INDEX ImeIndeksa ON
ImeTabele (ListaKolona). Nad istom tabelom se moe definisati vie indeksa (za razliite
pristupe podacima). Indeksiranje ima i svojih nedostataka: Prilikom auriranja osnovne
tabele (brisanje, unoenje), mora se vriti reindeksiranje, pa se gubi na vremenu
Indeks se moe kreirati odmah (dok je tabela prazna) ili naknadno.
32. Koji atributi nisu dobri kandidat za INDEX:
bit-map, text ili slika. Po pravilu su strani kljuevi kandidati za indeks
33. Kod uklanjanja indeksa (DROP INDEX ImeIndeksa) karakteristino je sledee:
Indeks se moe bilo kada i bez obzira na sadraj svoje tabele ukloniti naredbom: DROP
INDEX ImeIndeksa
34. Izmena definicije postojee tabele vri se SQL naredbom:
Naredba ALTER. ALTER TABLE ImeTabele ADD (ImeKolone Tip, [ImeKolone Tip]...);
35. Pogled (VIEW) je:

virtuelna (izvedena) tabela. Nastaje kao rezultat upitaSintaksa naredbe kreiranja pogleda:
CREATE VIEW ImePogleda [ListaKolona] AS Upit;ImePogleda - unikatno ime u BP
36. Obeleiti sve prednosti upotrebe pogleda (VIEW):
37. ta je obavezno u svakom SELECT upitu:
38. ta se dobija posle naredbe: SELECT * FROM ImeTabele:
39. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Telefon) primenom SQL-a prikazati sve
podatke iz tabele sortirano u rastuem redosledu po atributu Prezime:
40. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Telefon, Fakultet) primenom SQL-a
prikazati BrInd, Ime i Prezime studenata koji su upisali FPI:
41. Za tabelu Automobil(RegBr, GodProizvodnje, Tip, Boja) primenom SQL-a prikazati sve
razliite tipove automobila (Tip) koji su uneseni u tabelu:
42. Za tabelu Automobil(RegBr, GodProizvodnje, Tip, Boja) primenom SQL-a prikazati
registarske brojeve automobila tipa Mercedes crne boje:
43. Obeleiti (svodne) funkcije koje se mogu koristiti u SQL upitima sa izvedenim rezultatom:
44. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Telefon) primenom SQL-a izraunati koliko
ukupno ima unesenih studenata:
45. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Telefon) primenom SQL-a izraunati koliko
ukupno ima studenata sa imenom Marko:
46. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Telefon) obeleiti dva upita koja daju isti
rezultat:
47. ta je ekvivalentno sledeem izrazu: Prom1 BETWEEN Prom2 AND Prom3:
48. ta je nekorelisani podupit:
49. ta je korelisani podupit:

Lekcija 10.
50. SQL naredba INSERT je:
51. SQL naredba UPDATE je:
52. SQL naredba DELETE je:
53. Naredbe auriranja se odnose na:
54. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime) primenom SQL-a uneti podatke za novog studenta
Marko Markovi sa brojem indeksa 157:
55. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime, Telefon) primenom SQL-a za studenta sa brojem
indeksa 178 uneti novi broj telefona 063/123456:
56. Za tabelu Racun(BrR, Ime, Prezime, StanjeNaRacunu) primenom SQL-a pripisati kamatu
9,75% za sve redove u tabeli:
57. Za tabelu Racun(BrR, Ime, Prezime, Stanje) primenom SQL-a pripisati kamatu 8% za sve
racune sa stanjem manjim od 10.000,00 dinara:
58. Za tabelu Student(BrInd, Ime, Prezime) primenom SQL-a ukloniti podatke za studenta sa
brojem indeksa 157:
59. Za tabelu Racun(BrR, Ime, Prezime, Stanje) primenom SQL-a obrisati sve racune sa stanjem
manjim od 10,00 dinara:
60. Iz tabele Student(BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Telefon) primenom SQL-a kreirati pogled
Student1 koji sadri samo podatke o broju indeksa i prezimenu:
61. Osnovne kontrole pristupa podacima su:
62. Kontrola pristupa se obezbeuje sa funkcijama:
63. Username je:
64. Password je:
65. CONNECT Opte pravo znai sledee:
66. RESOURCE Opte pravo znai sledee:

67. DBA Opte pravo znai sledee:

68. Ako se korisniku ukloni CONNECT opte pravo:
69. Ako se korisnicima daju Posebna prava sa WITH GRANT OPTION klauzulom, tada:

Lekcija 11.
70. eme relacija imaju dobru strukturu kada:
71. Karakteristino za eme relacija loe strukture je:
72. Normalna forma je:
73. ta je normalizacija eme relacije:
74. Redudansa u relaciji je:
75. Obeleiti sve mogue posledice redudanse u relaciji:
76. Obeleiti sve karakteristine anomalije zbog ema relacija loe strukture:
77. Anomalija unoenja znai da se:
78. Anomalija uklanjanja znai da se:
79. ta je loe u sledeoj emi relacije loe strukture
STUDENT (BrInd, Ime, ifFakulteta, NazivFakulteta):
80. Kod eme relacije loe strukture:
81. Pri dekompoziciji eme relacije loe strukture ta se deava sa atributima:
82. Dekompozicija je bez gubitaka ako:
83. Dekompozicija je reverzibilna ako je ispunjeno sledee:
84. Nakon dekompozicije, ta se deava sa polaznim funkcijskim zavisnostima (koje su vaile u
polaznoj emi relacije):
85. Funkcijska zavisnost je totalna (potpuna) ako:
86. Funkcijska zavisnost je parcijalna ako:
87. Funkcijska zavisnost je tranzitivna ako:
88. ema relacije je u 1NF ako vai:
89. ema relacije je u 2NF ako vai:
90. ema relacije je u 3NF ako vai:
91. ema relacije je u BCNF ako vai:

Lekcija 12.
92. ta je transakcija:
93. Obeleiti sve opasnosti kod izvravanja transakcija:
94. Zbog moguih problema kod izvravanja transakcija SUBP mora:
95. Kojim naredbama se moe zavriti jedna transakcija:
96. Naredba COMMIT je naredba za:
97. Naredba ROLLBACK je naredba za:
98. Atomnost (Atomicity) je osobina transakcije koja kae:
99. Konzistentnost (Consistency) je osobina transakcije koja kae:
100. Izolacija (Isolation) je osobina transakcije koja kae:
101. Trajnost (Durability) je osobina transakcije koja kae:
102. Naredbom BEGIN TRANSACTION:
103. Ako se radi o ugnjedenim transakcijama, za COMMIT vai sledee:
104. Ako se radi o ugnjedenim transakcijama, za ROLLBACK vai sledee:
105. Problem nepotvrenih promena (prljavo itanje) u BP nastaje:
106. LOG ili URNAL (dnevnik transakcija) zapisuje za svaki objekat i transakciju koja je
vrila auriranje:
107. Oporavak - proces vraanja BP u korektno stanje je:

108. Ako se u toku zavretka transakcije izvri njen prekid kod izvravanja COMMIT
naredbe:
109. U sluaju otkaza raunarskog sistema na kome se vre transakcije, na osnovu ega se
rekonstruie ispravno stanje baze podataka
110. Serijsko izvravanje transakcija oznaava da:
111. Serijsko izvravanje transakcija oznaava da:
112. Konkurentno izvravanje transakcija je serijabilno (linearno):
113. Mehanizam zakljuavanja (locking) kod izvrenja transakcija je:
114. Ako jedna transakcija postavi SL katanac (shared lock ili read lock)
115. Ako jedna transakcija postavi XL katanac (exclusive lock ili write lock)
116. Mrtvi vor (dead lock) u izvravanju dve transakcije nastaje:
117. Na koji nain se razreava mrtvi vor (dead lock) u izvravanju dve transakcije nastaje:
118. Nad im je sve mogue izvriti zakljuavanje kod izvrenja transakcija:

Lekcija 13.
119.
120.
121.
122.
123.
124.
125.
126.
127.
128.
129.
130.
131.
132.
133.
134.
135.
136.
137.
138.
139.
140.
141.
142.
143.
144.
145.

Obeleiti osnovne elemente klijent server paradigme:

Koje mesto ima aplikacija, a koje SUBP u klijent server paradigmi:
ta su integrisana okruzenja:
Navestidi primer integrisanog okruenja:
Koje su prednosti integrisanih okruzenja:
Koji su nedostaci integrisanih okruzenja:
Do ega je sve dovelo pojava objektno orjentisanog programiranja:
ta je raslojavanje aplikacije u objektno orijentisanom programiranju:
Koji je osnovni aplikacioni model u objektno orijentisanom programiranju:
Iz ega se sve sastoji osnovni aplikacioni model u objektno orijentisanom programiranju:
Koja je namena prezentacionog sloja u troslojnom aplikacionom modelu:
Koja su 2 (dva) pravila dobrog dizajna aplikacija:
Koje aplikacije su primer aplikacija koje imaju vie od tri sloja:
Koja su tri osnovna naina u pristupanju BP iz aplikacija:
ta sadri korisniki interfejs kod desktop i Web aplikacija:
ta znai pristup podacima iz prezentacionog sloja:
Koja vrsta pristupa podacima je primenjena u Access aplikacijama:
U kom jeziku su kodirane Web stranice
ta je ASP?
ta je JSP?
Kako se pristupa BP direktno iz ASP ili JSP stranice?
ta se nalazi unutar tagova <%..%> u ASP i JSP stranicama?
ta je JSTL?
Navesti sve prednosti pristupa podacima u bazi podataka iz prezentacionog sloja?
ta su DB brokeri?
ta je Recordset (CRecordset) u C++, odnosno ResultSet u Java-i?
Kako se vri pristup podacima u BP iz sloja podataka: