ratzigpreatincri

Venceslav Glii | 30. jul 2014. 18:33 | Komentara: 0

oko Pajkovi je izjavio da je imao nekoliko sukoba sa Nekoviem oko ocenjivanja politike situacije na Kosovu i Metohiji

0
0

GREKE Blagoja Nekovia nabrajali su najblii partijski drugovi. oko Pajkovi je izjavio da je imao nekoliko sukoba sa Nekoviem oko
ocenjivanja politike situacije na Kosovu i Metohiji. Na oblasnoj partijskoj konferenciji u svom izlaganju, kao osnovni zadatak partijske
organizacije postavio je podjelu nepodijeljene zemlje sirotinji i stvaranje sirotinjskih komiteta. Pokazalo se da je ova direktiva bila rezultat
1. Gorke suze
nepoznavanja prilika na Kosovu i Metohiji, da nikakve nepodijeljene zemlje nije postojalo, da sirotinjski komiteti nijesu imali nikakvog razloga
Josipa Kopinia da postoje. Utroeno je mnogo dragocenog vremena, dok Oblasni komitet nije uvideo da je osnovni problem na drugoj strani - da se
2. Samo Rankovi iptarima vrati bespravno oduzeta zemlja, koja je bila dodeljena naseljenicima. Ja sam to ispred OK vie puta ukazivao Nekoviu, emu on
nije pridavao nikakvu vanost.
znao istinu

NASTAVCI

3. Kosmet samo
srpski okrug

Najzad smo odluili da sami pripremimo predlog jedne odluke za reenje ovog pitanja. Meutim on se i o to ogluio, odugovlaei reenje
ovog pitanja, koje je, kako je ve praksa pokazala, bila prva ozbiljna mjera za povezivanje nae Partije sa irim masama iptara na Kosovu.

Ovde je oko Pajkovi namerno propustio da navede da je prethodno doneta odluka da se zabrani povratak kolonista na Kosovo i Metohiju, a
potom je odlueno da se njihova zemlja podeli iptarima da bi se na taj nain pridobili da sarauju sa Partijom u sprovoenju njenih odluka.
To je potvrdio i David Nimani na Osnivakom kongresu KP Srbije kada je rekao da se od tada popravila politika situacija na Kosovu i
5. iptari grenici Metohiji im su iptari dobili zemlju.
iz rata
Neposredno pred izbore 1945. godine, kada je Oblasni komitet na osnovu interesovanja koje je postojalo u masama, pitao Blagoja
6. Otre rei
Nekovia kako e se reiti pitanje Kosova i Metohije u novoj dravi, on je vjerovatno zbog svog stava prema iptarima rekao: da e biti
druga Pere!
okrug u okviru republike, igoui nae miljenje o potrebi autonomije, ponavljajui i ovog puta da su iptari teki grenici iz rata, da im je
zbog toga i to mnogo, kao i da svako izraeno nezadovoljstvo moe povlaiti njihovo iseljavanje.
7. Velika urba
egzekutora!
Duan Petrovi ane se uglavnom osvrnuo na Nekovievo rukovoenje narodnooslobodilakim pokretom u Srbiji od 1941. do 1944. godine.
4. ilas opet vodi
glavnu re

converted by Web2PDFConvert.com

Poznata je stvar da se Nekovi sve do druge polovine 1943. stalno nalazio u Beogradu, mada su postojali uslovi,
a i potreba da bude u neposrednijem i direktnijem kontaktu sa partijskim organizacijama na terenu. Ja mogu da
tvrdim, da je Nekovi imao kukaviko dranje u toku oslobodilakog rata. Da njemu na srcu nisu leali interesi
radnike klase, ve iskljuivo njegovi lini, sebini, sitni interesi.

8. Drugovi steu
vrst obru
9. Broz trai
manje porcije!

Najmanje je ane imao moralnog prava da prigovori Nekoviu za ilegalni boravak u Beogradu, ako se zna da je na
terenu bio duboko zakonspirisan u zemunici kod seljanke Darinke Radovi u selu Rajkovac kod Topole. Zajedno sa
10. ef partije preti
dve kerke nju su zaklali etnici, a da ga nije odala. Nekovi mi je priao da je jedva saznao gde se nalazi da bi
Sibirom!
sa njim uspostavio vezu.
Slinu izjavu o Nekoviu u oktobru dala je Cana Babovi: Kroz itav period rata nisam se mogla oteti misli, da je
Nekovi smiljeno naao razloge da ostane u Beogradu. Verujem da je smatrao da je sigurnije sedeti u Beogradu
u dubokom ilegalstvu nego li izai na slobodnu teritoriju gde se vodila teka i otvorena borba sa nadmonijim
neprijateljem i gde ishod borbe po njegovom miljenju nije bio jasan...

SRODNE TEME

Rekonstrukcija
Vlade
Sabor SPC

U jednom razgovoru, ja sam se radovala naim velikim rezultatima u ratu, a on je skeptiki reagovao, vrtei glavom
ja jo ne znam kakvi preokreti mogu da nastanu, jer je i u paniji poetak bio isti, a pod pritiskom sile se sve
razbilo. Na kraju je usledio rezime: To se moe desiti i naima, moda e oni opet morati da se vrate u
Beograd... Bilo je oigledno da je iz panije doao demoralisan.

Sluaj Artemije
Sve ene Lotara
Mateusa

Cana je ovo izjavila iako je Tito poetkom 1942. godine prihvatio da Nekovi ostane u Beogradu i hvalio je njegovu
partijsku aktivnost. Tako je 8. febuara 1942. pisao: Iz izvetaja druga Mihaila vidi se da on dobro radi. Uspio je da
odri veze sa istonom Srbijom i jo nekim organizacijama. Beogradska organizacija je ouvana i ima uspjeha u radu. U pismu od 23. oktobra
1942. godine izmeu ostalog navodi: U prvom redu, zbilja moram da te pohvalim to si uspio, uprkos svim tekoama, da nekako progura
kroz sve to vrijeme to se nismo vieli.

SUMNjE U
KIDRIA I
LESKOEKA
VOJA Lekovi izmeu
ostalog navodi: On
je u vie navrata, u
ovom ili onom
obliku, izraavao
sumnju da drugovi
Kidri i Leskoek
rade na tetu
Narodne republike
Srbije, a u korist
Narodne republike
Slovenije, psovao im
mater i nazivao
banditima. Jedanput,
kada smo se u
diskusiji sporili oko
reorganizacije
industrije otro mi je
prebacio kako sam
iao da ga tuim kod
Kidria. Iz tih i niza
drugih postupaka ja
sam zakljuio i mogu
smelo rei da je
Blagoje Nekovi
zatrovani ovinista,
koji u svom
ovinistikom slepilu
dolazi u sukob sa
linijom nae Partije i
razorno deluje na
razbijanju jedinstva
naih naroda...

Ocenite

Najopirnija je bila izjava Mitre Mitrovi takoe iz oktobra 1952. godine u kojoj pored ostalog pie: Svoje miljenje o
Blagoju Nekoviu odredila sam jasno i precizno vrlo brzo posle ulaska u Politbiro CK KPS. Moje miljenje bilo je u
osnovi vrlo negativno o njemu i kao oveku i kao rukovodiocu...

KULAKI
MOZGOVI
PAKO Romac je
izmeu ostalog
naveo da se
Nekovi nadmeno
ponaao prema
rukovodstvu
Vojvodine. Ne elim
da bilo ta sruim na
njega, ali njegov
odnos prema
lanovima PK bio je
toliko despotski i
nedrugarski da su ga
zapamtili svi lanovi
PK. Nije bilo retko od
njega uti: Vi ste
oportunisti, imate
kulake mozgove
itd. Bilo o emu da
se govorilo sa
Blakom, uvek je
priivao epitete:
oportunisti, kulaki
mozgovi,
autonomai itd.

Sukobe u radu imali smo naroito po nacionalnom pitanju... Radila sam stalno, bilo u agitpropu, bilo u Vladi po pitanjima prosvete i kulture,
tako da smo se u radu mnogo sretali s tim problemima. Bilo je prilino natezanja u poetku ak i o izrazima velikosrpska hegemonija ili
buroazija, ime je, po shvatanju svih nas, trebalo odluno stati protiv pokuaja velikosrpstva u novim uslovima.
Mi komunisti iz Srbije, koji smo se za vreme rata sticajem ratnih prilika borili po svim krajevima Jugoslavije, osetili smo suvie jasno koliko je
velikosrpski predratni hegemonizam naneo nesrea porobljenim narodima Jugoslavije, pa smo bili izvanredno osetljivi na svaku pojavu
ovinizma ili neodlunog stava u pitanjima nacionalne ravnopravnosti, bratstva i jedinstva. Nekovi je, meutim, bio izvanredno osetljiv, po liniji
srpstva da se to ne shvati i kao uvreda srpskom narodu i politikantski se postavljao kao nekakav zatitnik srpskog naroda.
Na komunistima Srbije, meutim, leala je istorijska odgovornost hoe li se svest srpskog naroda po nacionalnom pitanju dovesti na
socijalistike pozicije o ravnopravnosti svih naih naroda, osobito u odnosima sa Hrvatima i Makedoncima. Da su svi stavovi Nekovia u
naizgled sitnijim pitanjima, poev od tekstova u prvim bukvarima posle osloboenja pa do drugih pitanja, sprovoeni, da na takva principijelna
pitanja nije nailazio na odluan otpor, ko zna kakvim bismo se perjem ovinizma i uskosti u tim prvim danima okitili.

(Nastavie se)

Dopada mi se 8

Ne dopada mi se 2

Postavite na

Budite prvi posetilac koji e ostaviti komentar:

Poaljite komentar
Ukoliko ne elite da popunjavate polja za ime, email i kod sa slike, prijavite se.
Ime ili nadimak

converted by Web2PDFConvert.com

E-mail
Komentar

Preostalo karaktera: 500

Izraunajte

Uslovi objave

Prihvatam uslove objave komentara

Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odraavaju stav vlasnika i urednitva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takoe nisu nuno
ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za tetu nastalu drugom korisniku ili treoj osobi zbog krenja ovih Uslova i pravila komentarisanja.
Svaki prekraj pravila komentarisanja moe rezultirati upozorenjem ili zabranom korienja. Administratori i redakcija jedini su ovlaeni za interpretaciju pravila.
- Korisniki nalozi vlasnitvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kanjiva
- Korisniku se pristup komentarisanju moe onemoguiti i bez prethodnog upozorenja.
- Administratori zadravaju pravo cenzurisanja postova to e biti naznaeno u tim postovima.
Strogo su zabranjeni: govor mrnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili lanovima
redakcije, postavljanje sadraja i linkova pornografskog, politiki ekstremnog, uvredljivog sadraja, oglaavanje i postavljanje linkova ija svrha nije davanje dodatanih
informacija vezanih za tekst .
Strogo je zabranjeno i lano predstavljanje, tj. ostavljanje lanih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima nee biti odobreni.
Redakcija Novosti.rs zadrava pravo da ne odobri komentare koji ne potuju gore navedene uslove.

Poaljite komentar

Autorska prava Kompanija Novosti, 2011. Sva prava su zadrana. Uslovi korienja

O nama
Akcije i nagrade
Marketing
Kupi knjigu
Dosije Novosti

converted by Web2PDFConvert.com