SADRAJ

1.
2.

Greke i predstavljanje brojeva. Greke funkcija.........................................................................1

Interpolacija i aproksimacija funkcija..........................................................................................2
2.1.
Lagranova interpolacija......................................................................................................2
2.2.
Njutnova interpolacija..........................................................................................................2
2.3.
Metoda najmanjih kvadrata..................................................................................................2
2.4.
Splajn interpolacija...............................................................................................................3
2.4.1.
Kubni splajn.................................................................................................................3
3. Numeriko diferenciranje.............................................................................................................4
4. NUMERIKA INTEGRACIJA...................................................................................................4
4.1.
NJUTN-KOTESOVE FORMULE.......................................................................................5
4.2.
Specijalni sluajevi Njutn-Kotesovih formula.....................................................................5
4.2.1.
Uoptena trapezna formula...........................................................................................5
4.2.2.
Uoptena Simpsonova formula....................................................................................5
5. KVADRATURNE FORMULE GAUSOVOG TIPA...................................................................5
5.1.1.
Greka Gausove kvadraturne formule..........................................................................6
5.1.2.
Gram-midtova ortogonalizacija.................................................................................6
6. REAVANJE NELINEARNIH JEDNAINA.............................................................................6
6.1.
Lokalizacija korena jednaine..............................................................................................6
6.2.
Iterativni metodi za reavanje jednaina.................................................................................7
6.2.1.
Uslov pod kojim iterativni proces konvergira..............................................................7
6.2.2.
Izlazni kriterijum (za zaustavljanje iterativnog procesa).............................................7
6.3.
Metod polovljenja intervala (bisekcije)................................................................................7
6.4.
Njutnov metod (metod Njutn-Rafsona)................................................................................8
6.5.
Metod seice.........................................................................................................................8
6.6.
Sistemi nelinearnih jednaina...............................................................................................8
6.6.1.
Metod Njutn-Kantorovia............................................................................................8
6.6.2.
Gradijentni metod.........................................................................................................8
7. Reavanje sistema linearnih jednaina.........................................................................................8
7.1.
Sistemi linearnih jednaina..................................................................................................8
7.2.
Faktorizacioni metodi...........................................................................................................9
7.3.
Iterativni procesi...................................................................................................................9
7.4.
Jakobijev metod....................................................................................................................9
7.4.1.
Uslovi konvergencije....................................................................................................9
7.5.
Gaus-zajdelov metod..........................................................................................................10
7.6.
Iterativni metodi za inverziju matrica................................................................................10
7.7.
Odreivanje sopstvenih vrednosti matrica.........................................................................10
8. Priblino reavanje diferencijalnih jednaina.............................................................................10
8.1.
Ojlerov metod.....................................................................................................................11
8.2.
Metodi Runge-Kuta............................................................................................................11
8.3.
Sistemi diferencijalnih jednaina.......................................................................................11

1. Greke i predstavljanje brojeva. Greke funkcija

Neka je x tana, a x priblina vrednost nekog broja, tada je:

apsolutna greka broja x

x x x ,

granica apsolutne greke broja x , svaki broj x koji zadovoljava nejednakost

x x

relativna greka broja x

x

granica relativne greke broja x , svaki broj x koji zadovoljava nejednakost

x x .

Ako je poznata granica apsolutne greke, tada je

x
.
x

Neki od zapisa broja x su sledei:

x x x , odakle za x vai da je x x x x x .

x x 1 x , odakle za x vai da je x 1 x x x 1 x .

Data

G xR

je

xi xi xi ,

y f x1 , x 2 ,..., x n

funkcija

oblast

G,

i 1,2,..., n kojoj pripadaju promenljive

definisane

sa

x1 , x 2 ,..., x n . Potrebno je

odrediti priblinu vrednost y f x1 , x2 ,..., xn i granice njenih greaka. U tabeli su date granice
apsolutnih i relativnih greaka pojedinih funkcija
Funkcija

Granica apsolutne greke

Granica relativne greke

n

y a i xi , gde su
i 1

ai 1,1 i i 1,2,..., n

y x1p1 x 2p2 ...x npn , gde su

xi , pi R \ 0 i

i 1,2,..., n

y x1 x 2 ...x n , gde su
xi 0 i i 1,2,..., n

x1
, gde je x1 x 2 0
x2
y x m , gde su x 0 i
m N
m
y x , gde su x 0 i
m N

R y

y y A y xi
i 1

i 1
n

a x
i 1

A y x1p1 x 2p2 ...x npn

A y x1 x 2 ...x n
A y

p
i 1

xi
i 1

x1
x1 x2
x2

A y x m m x

A y

1
x
m

xi

xi

A y
y

R y pi xi
i 1

R y xi
i 1

R y x1 x2
R y m x
R y

1
x
m

x
x

y ln x

gde je x 0

A y x

R y

y log x

gde je x 0

A y log e x

R y log e

x
x
1

Znaajna cifra broja Svaka cifra broja sem nula koje slue za fiksiranje decimalnog zareza
je znaajna ili vaea cifra tog broja. Svaki broj a 0 moe se zapisati u normalizovanom obliku,
tj. pomou pokretne take (zareza), kao
a 0.a1a2 a3 ... 10 k ,

a1 0,

k Z ,

ai 0,1,2,...,9 , i 1,2,...

Sigurna cifra broja Broj sigurnih cifara p priblinog broja x m 10 n , gde su 0.1 m
1 i n Z odreuje se prema formuli
x x 0.5 10 n p

2. Interpolacija i aproksimacija funkcija

2.1.

Lagranova interpolacija

Date su take: x 0 , y 0 , x1 , y1 ,..., x n , y n , gde su: yi = f (xi), i = 0, 1, ... , n. Lagranov

interpolacioni polinom stepena n koji prolazi kroz ove take je:
n

Pn x y i Li x , gde su: Li x
i 0

x x0 ... x xi 1 x xi 1 ... x xn
xi x0 ... xi xi 1 xi xi 1 ... xi xn

Greka interpolacije se odreuje prema formuli:

Rn x M x x 0 x x1 ... x x n , gde je M max
a b

2.2.

n 1! .

n 1

Njutnova interpolacija

Njutnov interpolacioni polinom sa podeljenim razlikama ima oblik

n

k 1

k 1

j 0

p n x y 0 f x0 ,..., x k x x j ,

gde se podeljena razlika reda k, u oznaci fx0, x1, ... , xk, definie kao:

f x0 y 0 , k 0
f x 0 , x1 ,..., x k

f x1 ,..., x k f x 0 , x1 ,..., x k 1
, k 1,2,..., n
xk x0

Njutnov interpolacioni polinom prve vrste (sa opadajuim konanim razlikama) dat je sa:
k y 0 k 1
x xi ,
k
k 1 k! h
i 0
n

pn x y0

gde su opadajue konane razlike reda k definisane sa:

0 y i y i

k y i k 1 y i 1 k 1 y i , k 1,2,..., n

Njutnov interpolacioni polinom druge vrste (sa rastuim konanim razlikama) dat je sa:
k y n k 1
x x n i
k
k 1 k! h
i 0
n

pn x yn

gde su rastue konane razlike reda k definisane sa:

0 yi yi

k y i k 1 y i k 1 y i 1 , k 1,2,...
2.3.

Metoda najmanjih kvadrata

Funkciju y f x aproksimiramo linearnom kombinacijom funkcija

x c k k x ,
k 1

Funkcija greke u proizvoljnoj taki x je tada m x f x x . Konstante c1 , c 2 ,..., c m ,

koje je potrebno nai, odreujemo iz uslova da se dobije minimum funkcije zbira kvadrata greaka
m xi (na emu je zasnovana metoda najmanjih kvadrata). Odnosno, traimo minimum funkcije:
n

F x; c1 ,..., c m m xi

i 1

Ova funkcija ima minimum ako su parcijalni izvodi po c1 , c 2 ,..., c m jednaki nuli.
Odnosno:
F
F
F
0,
0 , ... ,
0.
c1
c2
cm

Sve ovo zapisano pomou matrica ima sledei oblik:

X c y,

gde su:

1 x1 2 x1 3 x1 ... k x1
x x x ... x
2
2
3
2
k
2
1 2

...
...
...
...
...

1 x n 2 x n 3 x n ... k x n

c1
c
2

, c

, y

...

y1
y
2

cm

...

yn

Traene konstante c1 , c 2 ,..., c m odreujemo prema formuli

c XTX

XTy

Kod polinomske aproksimacije funkcije k xi imaju oblik x k 1 , gde je k 1,..., m .

2.4.

Splajn interpolacija

Definicija Neka je interval a, b podeljen takama x0, ... , xn tako da vai a = x0 x1 ...
xn = b. Funkcija S zove se splajn stepena k ako je:
1. oblast definisanosti funkcije S je interval a, b,
2. funkcije S, S, ... , S(k-1) su neprekidne na a, b,
3. S je polinom stepena k na svakom podintervalu xi, xi+1.
2.4.1.

Kubni splajn

Kubni splajn je funkcija S(x) koja se sastoji od n polinoma treeg stepena:

S 0 x, x0 x x1
S x, x x x
1 1
2

S x

...
S n1 x, xn1 x xn

koja zadovoljava uslove interpolacije:

S x i y i za 0 i n

i uslove neprekidnosti, koji vae samo za unutranje vorove x1, x2, ... , xn-1:

lim S k x lim S k x , gde je

x xi

x xi

k 0,1,...

Ukoliko su zadovoljeni dodatni uslovi:

3

S x0 S x n 0
u pitanju je prirodni kubni splajn.

Algoritam za odreivanje prirodnog kubnog splajna je sledei:

hi xi 1 xi
z0 0
1
bi y i 1 y i
hi 1 z i 1 u i z i hi z i 1 vi ,1 i n 1
hi
zn 0
u i 2 hi 1 hi
vi 6 bi bi 1
Si x

z i 1
x xi 3 z i xi 1 x 3 yi 1 hi z i 1 x xi y i hi z i xi 1 x
6hi
6hi
6
hi

hi 6

3. Numeriko diferenciranje
Neka su date vrednosti funkcije y i f xi u takama xi a, b . Izvodi y f x i
y f x u pomenutim takama se mogu odrediti pomou Njutn-Gregorijevih formula:
y x

2 y 0 3 y 0 4 y 0
1
n 1 1 n
y 0

... 1
y 0

h
2
3
4
n

y x

1 2
11 4
5

y 0 3 y 0
y 0 5 y 0 ...
2
12
6
h

Greka prvog izvoda se odreuje prema formuli:

1 k k 1 y 0
R x
h k 1

4. NUMERIKA INTEGRACIJA
Numerika integracija se koristi u sluajevima kada je:
podintegralna funkcija data tabelarno,
odreivanje primitivne funkcije komplikovano,
nemogue odrediti primitivnu funkciju podintegralne funkcije, a numerika vrednost
odreenog integrala postoji...
Numerika integracija se bavi postupcima za priblino izraunavanje vrednosti odreenog
integrala:
I f ; a, b

f x dx
a

na osnovu niza vrednosti f. Pretpostavlja se da je f neprekidna na intervalu a,b.

Formule pomou kojih se vri numeriko izraunavanje jednostavnih integrala se zovu
kvadraturne formule, iji je oblik:
n

Qn f ; a, b Ak f x k
k 1

Ako je x1=a i xn=b, kvadraturna formula je zatvorenog tipa, a u ostalim sluajevima je

otvorenog tipa.
4

Izbor vorova i teinskih koeficijenata se vri tako da kvadraturna formula Qn(f;a,b)

predstavlja to je mogue bolju aproksimaciju za I(f;a.b). Greka numerike integracije En(f) je
razlika:
b

k 1

E n f I f ; a, b Qn f ; a, b f x dx Ak f x k

i zove se ostatak kvadraturne formule. Jedan od naina ocene greke En(f) je pomou algebarskog
stepena tanosti.
Definicija: Kvadraturna formula Qn(f;a,b) je algebarskog stepena tanosti p ako je
E n x i 0 , i 0,1,..., p i E n x p 1 0 .
Pri odreivanju xk i Ak (k=1,2,...n) uobiajeni su pristupi:
vorovi xk su unapred poznati i fiksirani, a koeficijenti Ak se odreuju iz uslova da se dobije
i
maksimalan stepen tanosti, tj. da je E n x 0 , za i 0,1,..., n 1 .
i
koeficijenti Ak i vorovi xk odreuju se tako da je E n x 0 , za i 0,1,...,2n 1 .
4.1.

NJUTN-KOTESOVE FORMULE

Njutn-Kotesove formule su kvadraturne formule sa vorovima koji su unapred zadati.

Teinski koeficijenti se odreuju tako to se podintegralna funkcija zamenjuje svojim
interpolacionim polinomom (Lagranovim) ija se integracija zatim vri direktno. Kvadraturna
Njutn-Kotesova formula ima sledei oblik:
b

f x dx b a H k f x k E n f

k 0

gde su:
x1 , x 2 ,..., x n a, b , x0 a , x k x0 hk , h

ba
n

x x0
, p n 1 p p 1... p n
h

Hk

1 n k
n!n

n

k

p n 1
dp , k 0,1,..., n Kotesovi koeficijenti
pk

E n f odgovarajua greka
4.2.
4.2.1.

Uoptena trapezna formula

b

4.2.2.

Specijalni sluajevi Njutn-Kotesovih formula

f xn b a 3
f x0
f x dx h
f x1 ... f x n 1
f

2
12n 2
2

Uoptena Simpsonova formula

h
f x dx 3 f x 4 f x 2 f x 4 f x ... 2 f x
0

2 n2

4 f x 2n1 f xn E f

E3 f

b a 5
2880n

f 4 , a, b

U ovom sluaju je interval a, b podeljen na 2n podintervala, a h

ba
.
2n

5. KVADRATURNE FORMULE GAUSOVOG TIPA

b

f x dx Ak f x k E n f
k 1

i
U navedenoj formuli vorove i teine dobijamo iz uslova da je E n x 0 , za i 0,1,...,2n 1 .

Drugi nain je analiza Gaus-Kristofelove kvadrature:

b

k 1

p x f x dx Ak f xk E n f
Teorema: Interpolaciona kvadraturna formula ima algebarski stepen tanosti 2n-1 akko su xk
(k=1,2,...,n) nule polinoma Qn.
Dalje je potrebno odrediti teinske koeficijente A1,...,An Kristofelove brojeve:
2

Qn 1
a
Ak n
a n 1 Qn 1 x k Qn x k

gde je k=1,2,...,n, a a n , a n 1 su koeficijenti uz najvii stepen polinoma Qn, odnosno Qn-1.

5.1.1.

Greka Gausove kvadraturne formule

En f
5.1.2.

Qn

2n !a

2
n

f 2 n , gde je a, b

Gram-midtova ortogonalizacija

Uvodimo pojmove:
L2 a, b skup svih realnih funkcija integrabilnih sa kvadratom na intervalu a, b
p nenegativna integrabilna funkcija definisana na a, b , teinska funkcija

f , g skalarni proizvod

f , g L2 a, b u odnosu na p:
b

f , g p t f t g t dt
a

norma proizvoljnog elementa f L2 a, b

f

f, f

p t f t dt
2

1
2

skup funkcija iz L2 a, b koji obrazuje ortogonalni sistem ako je:

0, i j

,
i j

i , i j

ove funkcije su linearno nezavisne

Gram-midtov postupak ortogonalizacije je postupak za dobijanje ortogonalne baze iz

postojee. Obino se polazi od prirodnog bazisa k x x k , k 0,1,... . Sistem ortogonalnih
funkcija dobijamo po formulama:
Q0 0 , Qk k

k 1

k , Qi

Q ,Q Q
i 0

, k 1,2,...

6. REAVANJE NELINEARNIH JEDNAINA

6.1.

Lokalizacija korena jednaine

U nekim sluajevima do reenja jednaine moemo doi analitikim putem, dok je za neke
potrebno konstruisati metode za nalaenje priblinih vrednosti korena. U tom procesu ima dva
koraka:
lokalizacija korena utvrivanje to je mogue manjih intervala a, b , koji sadre samo
jedan koren jednaine
poboljavanje aproksimativnih vrednosti korena dok se ne postigne eljena tanost

Teorema: ukoliko neprekidna funkcija f(x) ima na krajevima intervala a, b vrednosti

razliitog znaka, tj.

f a f b 0

, tada interval (a,b) sadri bar jedan koren jednaine f x 0 . Taj

koren e biti jedinstven ukoliko funkcija f ima izvod f koji ne menja znak na intervalu (a,b).
Za lokalizaciju korena funkcije moemo koristiti dva naina:
Imamo funkciju y f x na intervalu a, b . Za dati interval definiemo podeone take:
ba
a x 0 , x1 ,..., x n b po formuli: x k x 0 hk ,
h
, k 0,..., n ,
n
zatim raunamo vrednosti y k f x k , a lokalizaciju korena vrimo ispitujui uslove:

yk

yk1 yk 0

mali pozitivan broj, tj. y mora biti blisko nuli

yk yk1 yk1 yk 0

ispitivanje promene znaka prvog izvoda

Ovaj kriterijum se primenjuje u sluaju dva bliska korena ili dvostrukog korena.
esto funkciju f(x) piemo kao: f x g x h x
6.2.

Iterativni metodi za reavanje jednaina

Imamo jednainu f x 0 , gde je f nelinearna funkcija definisana sa f : a, b R . Ovu

jednainu zapisujemo u obliku:
x=g(x)
pa polazei od poetne aproksimacije x0, tanog reenja , izraunavamo sukcesivno aproksimacije
x1 , x 2 ,... prema nekom iterativnom algoritmu, npr:
x n 1 g x n ,

n 0,1,2,...

Ovim je definisan iterativni postupak za reavanje jednaine f x 0 , gde je g(x) iterativna

x n iterativni postupak je konvergentan.
funkcija. Ako niz x n konvergira ka reenju , lim
n
6.2.1.

Uslov pod kojim iterativni proces konvergira

Teorema: neka je data neprekidna funkcija g : a, b a, b , diferencijabilna na intervalu

a, b , ako postoji broj q takav da je:

g x q1
za x a, b , tada je iterativni proces konvergentan bez obzira na x 0 a, b , a granina vrednost
lim x n predstavlja jedinstven koren jednaine x=g(x) na intervalu a, b .
n

6.2.2.

Izlazni kriterijum (za zaustavljanje iterativnog procesa)

x n x n 1

unapred zadata tanost. U sluaju da iterativni proces konvergira sporo

ee se koristi uslov
f x n dovoljno mali pozitivan broj.

Ako je f x malo, uslov e biti ispunjen, a xn veoma daleko od nule funkcije, tada se zadaje
maksimalan broj iteracija.
6.3.

Metod polovljenja intervala (bisekcije)

Reavamo jednainu oblika f x 0,

1
2

odreuje taka c b a ,

a, b

i za dati interval vai

f a f b 0

. Zatim se

f c ? i postupak ponavlja po potrebi.

6.4.

Njutnov metod (metod Njutn-Rafsona)

xn 1 xn
6.5.

xn 1 xn

f xn
f xn

Metod seice

xn xn 1
f xn ,
f xn f xn 1

n 1,2,...

za poetne aproksimacije je neophodno da x0 i x1 budu sa razliitih strana u odnosu na .

6.6.

Sistemi nelinearnih jednaina

Neka je dato n realnih funkcija u i f x1 ,..., x n od n nezavisnih promenljivih x1 ,..., x n

koje su neprekidne i diferencijabilne u zajednikoj oblasti definisanosti. Tada jedanine:
f 1 x1 , x 2 ,..., x n 0
f 2 x1 , x 2 ,..., x n 0
...
f n x1 , x 2 ,..., x n 0
predstavljaju sistem nelinearnih jednaina ije je zajedniko reenje potrebno nai.
6.6.1.

Metod Njutn-Kantorovia

x k 1 x k W 1 x k f x k ,

k 0,1,...

gde je

 f1
x
1
f

2
f x W x x1

f
n
x1

f1
x2
f 2
x2

f n
x2

f1
xn

f 2

xn

f n

xn

matrica parcijalnih izvoda Jakobijeva matrica.

6.6.2.

Gradijentni metod

x k 1 x k 2 k WkT f k

gde su:

f k ,Wk WkT f k
1

k
2 Wk WkT f k ,Wk WkT f k

k 0,1,...

; f k f k xk ;

Wk W x k

7. Reavanje sistema linearnih jednaina

7.1.

Sistemi linearnih jednaina

Reenje sistema od n linearnih jednaina sa n nepoznatih je n brojevnih vrednosti, takvih da

kad se one zamene u jednainama sistema, svih n jednaina je zadovoljeno.
Sistem moe imati jedinstveno reenje, beskonano mnogo reenja i nijedno reenje (u
druga dva sluaja sistemi su singularni). Postoje dve vrste numerikih tehnika za reavanje sistema
linearnih jednaina:
direktni metodi u konanom broju koraka dolazimo do tanog reenja
iterativni metodi dobijamo aproksimativno reenje sa odreenom tanou
Od direktnih metoda imamo: Gausov metod eliminacije i njegove varijante: sa izborom
glavnog elementa i sa skaliranim izborom glavnog elementa.
7.2.

Faktorizacioni metodi

Reavamo sistem od n linearnih jednaina sa n nepoznatih: Ax b . Jedan od pristupa

reavanju sistema zasniva se na LR-faktorizaciji matrice sistema A, tj. svoenje A na proizvod:
A=LR

gde je L donje-trougaona matrica, a R gornje-trougaona matrica. Ovim se sistem Ax b svodi na

dva trougaona sistema:

L y b i Rx y
koji se jednostavno reavaju sukcesivnim zamenama. (Metod Heleckog)
Da bi LR-faktorizacija bila jedinstvena potrebno je da unapred fiksiramo dijagonalne
elemente matrice R ili matrice L. Obino se za ove vrednosti uzima jedinica.
7.3.

Iterativni procesi

Metod proste iteracije se moe opisati relacijom:

x k 1 Bx k
k=0,1,...

A x b x Bx

Dovoljan uslov konvergencije niza

x
k

ka tanom reenju je

B 1 , gde je

proizvoljna matrina norma:

9

max a ij
i

j 1

A 1 max aij
j

i 1

1
2

2
ij

i, j

(norma midta)

Potreban i dovoljan uslov konvergencije je da su sve sopstvene vrednosti matrice B po

modulu manje od jedinice.
7.4.

Jakobijev metod

Jakobijev metod je specijalan sluaj metoda proste iteracije koji je najee u upotrebi:

x k 1 D 1 D A x k D 1b

k=0,1,...

D=diag(A)

Odnosno, komponente vektora odreujemo po formulama:

k 1 1 n b
xi aij x k i
aii j1
aii

i=1,...,n

k=0,1,...

j i

7.4.1.

Uslovi konvergencije

det D 1 D A I 0 koreni jednaine treba da budu manji od jedinice po modulu.

ispitati da li je norma matrice manja od jedinice

Ako su zadovoljeni uslovi teoreme o dominantnosti glavne dijagonale matrice:

aii aij

i=1,...,n

j i

tada Jakobijev metod primenjen na dati sistem konvergira nezavisno od izbora poetne
aproksimacije.
7.5.

Gaus-zajdelov metod

Gaus-Zajdelov metod predstavlja modifikaciju

metoda proste iteracije kojom se postie

ubrzanje konvergencije. Dat je sistem: x Bx

gde je B B1 B2 , i B1

0
b
21

0
0

...

...

bn1

bn 2

b11
0
...
, B
2
... 0
...

... 0
0
...

0
0

b12
b22
...
0

...
...
...
...

b1n
b2 n
bmn

bnn

Formiramo iterativni proces oblika:

x k 1 B1 x k 1 B2 x k , k=0,1,...

Uslov konvergencije je: da svi koreni jednaine det B2 I B1 budu po modulu manji od 1; ili
da vai teorema o dominantnosti glavne dijagonale:

konvergira bez obzira na x 0 .

7.6.

aii aij
j i

, i=1,...,n, u kom sluaju dati sistem

Iterativni metodi za inverziju matrica

Neka je F0 I AX 0 matrica koja predstavlja meru odstupanja matrice X0, aproksimacije A-1
od A-1. Definiimo niz matrica:
10

X k X k 1 I Fk 1 ... Fkm11 ,
Ako je

F0 q1

k=1,2,...

, niz matrica X k konvergira ka A-1.

ulcov metod za inverziju matrica:

X k X k 1 2 I AX k 1 (za m=2, to se u praksi najvie koristi, u pitanju je ulcov metod)
7.7.

Odreivanje sopstvenih vrednosti matrica

Za odreivanje dominantne sopstvene 1 vrednosti koristi se metod stepenovanja. Vektor

y k predstavlja u svakom koraku aproksimaciju za nenormirani sopstveni vektor koji odgovara

sopstvenoj vrednosti 1. Meutim, u praksi se umesto niza vektora y 0 , y 1 ,... koristi niz

z 1 , z 2 ,... definisan formulama:
k
k k z
k 1
z
Ay , y
, gde je:

k max z i k z k
i

lim k 1 , lim y k x1

, i tada je

Za poetni vektor y 0 uzimamo neku aproksimaciju sopstvenog vektora x1 , ako nam je takva

ocena unapred poznata.

T
y 0 1 0 ... 0 .

Ako

to

nije

sluaj

uzima

se

T
y 0 1 1 ... 1

ili

8. Priblino reavanje diferencijalnih jednaina

Za diferencijalne jednaine prvog reda zadaju se takozvani poetni uslovi oblika
y f x, y , y x 0 y 0
to je takoe poznato kao Koijev problem.
Pikardov metod sukcesivnih aproksimacija:
y n 1 x y 0

f t, y t dt
n

x0

8.1.

Ojlerov metod

Neka je dat Koijev problem ije se reenje trai na intervalu a, b . Interval a, b delimo na
k 1,..., n , gde je h = (b a) / n. Opti
n podintervala pomou taaka: x0 a , xk a hk
oblika pojedinanog koraka Ojlerovog metoda je:
y k 1 y k hf x k , y k , k 0,1,..., n 1
8.2.

Metodi Runge-Kuta

Metod Runge-Kuta reda dva koji ima malu preciznost, ali ipak nalazi primene, glasi:
y n 1 y n

h
h
f x, y f x h, y hf x, y
2
2

Od daleko veeg praktinog znaaja je metod Runge-Kuta reda etiri definisan formulom:
y n 1 y n

h
k1 2 k 2 2 k 3 k 4 ,
6

gde su:

11

k1 f xn , yn
h
h

k2 f xn , yn k1
2
2

h
h

k3 f xn , yn k2
2
2

k4 f xn h, yn hk3
8.3.

Sistemi diferencijalnih jednaina

Specijalno, ako je dat sistem od dve jednaine prvog reda:

dx
dy
f t , x, y i
g t , x, y sa poetnim uslovima x t 0 x 0 i y t 0 y 0 .
dt
dt
Numeriko reenje datog sistema traimo u intervalu a t b . Deljenjem ovog intervala na n

jednakih podintervala irine h = (b a) / n, dobijamo podeone take t k t 0 hk ,

da formule Runge-Kuta etvrtog reda za reavanje ovakvog sistema glase:

k 1,..., n

tako

h
f1 2 f 2 2 f 3 f 4
6
h
y k g1 2 g 2 2 g 3 g 4
6

x k 1 x k
y k 1

gde su:
f1 f t k , x k , y k

g1 g t k , x k , y k

h
h
h

f 2 f t k , x k f1 , y k g1
2
2
2

h
h
h

f 3 f t k , xk f 2 , y k g 2
2
2
2

f 4 f t k h, x k hf 3 , y k hg 3

h
h
h

g 2 g t k , x k f 1 , y k g1
2
2
2

h
h
h

g 3 g t k , xk f 2 , yk g 2
2
2
2

g 4 g t k h, x k hf 3 , y k hg 3

12