1

Dek Vans

Gospodari
zmajeva
Jack Vance
THE DRAGON MASTERS
1962

Ugravirani duboko u srcu krenjake stene, apartmani Doaza Banbeka sastojali su

se od pet glavnih dvorana, postavljenih na pet razliitih nivoa. Na najviem spratu bili su
relikvijar (soba u kojoj se uvaju svete moti) i slubena dvorana za savetovanja: prva soba
bila je velianstvena i tamna, u njoj su smetene razliite arhive, trofeji i uspomene Naroda
Banbek; druga soba, pak, u obliku dugog uzanog hodnika, bila je tamno obloena do visine
ovekovih grudi. Iznad njih se uzdizao beli gipsani svod, prostirui se celom irinom litice,
tako da se s jedne strane balkona pruao pogled na Naselje Banbek, a s druge strane na
Kerganovu stazu.
Dole su bile smetene line odaje Doaza Banbeka: primaa i spavaa soba, do njih
radna soba, i, na kraju, na najniem nivou, radionica u koju niko osim Doaza nije imao
pristupa.
Ulaz u odaje vodio je kroz radnu sobu prostranu, u obliku slova L, sa zasvoenim
plafonom s kojeg su se sputala etiri granatima obloena lustera. Sad su bili ugaeni i u sobu
je prodiralo sivkasto svetlo iz etiri izbruene staklene ploe, na kojima su, poput camera
obscura, bili usredsreeni vidici na Naselje Banbek. Zidovi su bili obloeni drvenastom
trskom, a pod pokriven tepihom kestenjaste boje, u ijim su uglovima bile are od kocaka i
krugova.
U sredini radne sobe stajao je nag ovek, njegov jedini ogrta bila je duga, fina,
smea kosa u obliku zlatne baklje, koja je zagrlila njegov vrat i slobodno se sputala niz
njegova lea. Crte lica bile su mu otre, a telo vitko; izgledalo je kao da oslukuje, ili moda
meditira. Povremeno bi bacio pogled na globus koji je, izraen od utog kamena, stajao na
oblinjoj polici. Dok je gledao u njega, usne bi mu se pomerile kao da se prisea neke fraze ili
niza ideja.
Na drugom kraju sobe teka vrata su se oprezno otvorila. Provirila je mlada ena s
nestanim avolastim izrazom lica. Videvi nagog mukarca, brzo je rukama pokrila usta da
zaustavi usklik. Nagi ovek se okrenuo, ali vrata su ve bila zatvorena.
Trenutakdva stajao je namrtena lica i onda polako priao zidu due strane sobe u
obliku slova L. Odkrinuo je odeljak ormana za knjige. Provukao se kroz otvor i iza sebe uo
tup odjek zalupljene pregrade ormana. Siao je niz spiralno stepenite i uao u grubo isklesanu
kamenu sobu, koja je bila lina radionica Doaza Banbeka. Na klupi su leale alatke, komadi
metala, nizovi elektromotornih elija, neobini predmeti uz emu elektrine instalacije. Ti
predmeti bili su trenutna preokupacija Doaza Banbeka.
Nagi ovek pogledao je na klupu i uzeo jedan aparat. Posmatrao ga je s naivnim,
upitnim izrazom lica, kao u deteta. Prigueni glasovi iz radne sobe probijali su se u radionicu.
Nagi ovek podigao je glavu i oslunuo, a onda se sagnuo ispod klupe. Podigao je kamenu
tablu i skliznuo kroz otvor, u tamnu prazninu. Vratio je kamen, uzeo svetlei tap i krenuo niz
strmi uzani hodnik, koji se sputao i spajao s ogromnom prirodnom peinom. U nejednakim
intervalima, svetlei tapi emitovao je bledu svetlost, jedva sposobnu da probije mrak. Nagi
ovek je hitro potrao napred, a svilena kosa leprala je za njim, kao oreol.
U radnoj sobi prepirali su se Fejd i jedan sedi starac. Ja sam ga zaista videla! Fejd
je bila uporna. Svojim roenim oima. Svetenik je stajao ovde, kao to sam i opisala.
Ljutito ga je gurnula laktom. Misli li da sam sila s uma, ili da sam histerina?
Stari Rajf u nedoumici slee ramenima. Nigde ga sad ne vidim. Pope se uz
stepenice i proviri u spavau sobu. Prazna je. Sva vrata iznad nas su zakljuana.
Razrogaenih oiju, gledao je u Fejd. Sedeo sam na ulazu, na svom straarskom mestu.
Spavao si sedei. ak, i kad smo prolazili pored tebe, ti si hrkao!
Grei, samo sam kaljao.
Zatvorenih oiju i zavaljene glave?
Rajf jo jednom slee ramenima. Budan ili u snu svejedno. Pod pretpostavkom da
je ulo, kako je to stvorenje onda izilo? Probudio sam se odmah im si me pozvala, mora to
priznati.
4

Dobro, onda ostani da straari dok ne pronaem Doaza Banbeka.

Fejd potra du prolaza koji se nadovezivao na prolaz Ptiji hod, nazvan tako
zbog mnotva predivnih ptica uklesanih u kamen i ukraenih umecima od lapisa, zlata,
cinobera i malahita. Kroz arkadu zelenog i sivog ada, koja je izraena u obliku stubova,
izila je na Kerganovu stazu. To je prirodni tesnac kojim se obrazovao glavni prolaz u Naselje
Banbek. Kad je stigla do vrata, pozvala je deaie koji su napolju trkarali. Potrite do
inkubatora i naite Doaza Banbeka. Pourite, dovedite ga ovamo, moram s njim da
razgovaram.
Deaci su otrali otprilike jednu milju, na sever, prema pei u obliku niskog cilindra,
koja je bila izgraena od crne opeke.
Fejd je nestrpljivo ekala. Sunce je bilo u zenitu, vazduh jo topao, polja zasejana
grahoricama irila su prijatan miris. Fejd se naslonila na ianu ogradu. Sad je poela da
razmilja o tome koliko su njene vesti hitne, o sutini same stvarnosti. Ne, rekla je estei
se. Zaista sam ga videla!
S obe strane Naselja Banbek uzdizale su se bele, visoke litice. Planine i grebeni u
podnoju bili su razapeti nad celim nebom iaranim perjanim pegama niskih oblaka. Sunce je
zaslepljujue blistalo, slino siunoj briljantnoj takici.
Fejd uzdahnu, napola ubedena u svoju greku. Jo jednom, ovaj put s manje estine,
poe da proverava samu sebe. Nikad dosad nije videla svetenika, zato bi ga sad izmislila.
Kad su stigli do inkubatora, deaci nestadoe u praini. Konjuari, gospodari
zmajeva i oruari odeveni u crnu kou kretali su se unaokolo obavljajui svoje poslove. Posle
nekoliko trenutaka pojavio se Doaz Banbek. Jahao je visokog, tankonogog zmaja Pauka,
terajui ga punim galopom i snano bubnjajui stazom koja je vodila prema Naselju Banbek.
Fejdina nesigurnost je rasla. Hoe li Doaz pobesneti? Hoe li, s pogledom punim
neverice, odbaciti njenu priu? Uznemireno je posmatrala kako se pribliava. U Naselje
Banbek dola je pre mesec dana, i jo uvek nije bila sigurna u svoju poziciju. Njeni nastavnici
marljivo su je obuavali u jednoj maloj, neplodnoj dolini, na jugu, gde je roena, ali su je
razlike izmeu teorijskog uenja i praktine stvarnosti povremeno zbunjivale. Ona je uila da
svi ljudi treba da se ponaaju prema dogovorenim, istovetnim pravilima ponaanja; meutim,
Doaz Banbek nije se pridravao nijednog pravila i Fejd ga je smatrala potpuno
nepredvidivim.
Znala je da je on relativno mlad ovek, iako njegova pojava nije pruala dokaze o
njegovoj starosti. Imao je bledo, strogo lice, na kojem su se sive oi sijale kao kristali. Duge,
tanke usne nikad se nisu pomerale, a na njima je uvek lebdeo osmeh.
Sporo se kretao; u njegovom glasu nije bilo estine. Nije pokazivao posebnu vetinu
u rukovanju ni sabljom niti pitoljem. Izgledalo je kao da namerno izbegava svaki pokret ili
gest kojim bi mogao da zadobije divljenje i ljubav svojih podanika.
Fejd ga je ranije smatrala hladnim. Meutim, u poslednje vreme promenila je
miljenje. Zakljuila je da je on usamljen ovek, setnog raspoloenja koje je ponekad moglo
izgledati kao strogost ili ljutnja. Prema njoj se ophodio utivo, i Fejd je, testirajui ga
koketiranjem na stotinu i jedan nain, zakljuila da je uspela da otkrije zraak njegove
naklonosti.
Doaz Banbek sjahao je sa zmaja Pauka i naredio mu da se vrati u svoje prebivalite.
Fejd mu se snebivljivo pribliavala i Doaz joj uputi podrugljiv pogled. ta je izazvalo tako
hitan poziv? Ima li na umu dvanaesti paragraf?
Fejd pocrvene od zbunjenosti. U jednom trenutku prisetila se sve strogosti svoje
obuke. Doaz ju je podsetio na paragraf klasifikacije na koji je ona bila potpuno zaboravila.
Govorila je brzo, s vidljivim uzbuenjem. Oprezno sam otvorila vrata vae radne
sobe, i ta sam tamo ugledala? Svetenika, potpuno nagog, s dugom kosom! Nije me primetio.
Zatvorila sam vrata i otrala da dovedem Rajfa. Kad smo se vratili soba je bila prazna!
Doaz je izvio obrve i pogledao niz dolinu. udno. Posle nekoliko trenutaka,
upitao je: Jesi li sigurna da te nije primetio?
Ne. Mislim da nije. Ali, kad sam se vratila s glupim, starim Rajfom, ve je nestao!
Je li istina da oni znaju magiju?
5

Na to ne mogu da odgovorim, uzvrati Doaz.

Vratili su se Kerganovom stazom, poprenim tunelima i hodnicima s kamenim
zidovima, i konano uli u ulaznu prostoriju. Rajfa su ponovo zatekli kako spava na svom
radnom mestu.
Doaz dade znak Fejd da proe, i, odgurnuvi vrata, uoe u radnu sobu. Pomerajui
nozdrve, pogledao je unaokolo. Soba je bila prazna. Popeo se uz stepenice, pretraio spavau i
vratio se u radnu sobu. Sem ako se zaista nije radilo o magiji, svetenik je obezbedio sebi tajni
prolaz. S ovim mislima u glavi, zalupio je vrata ormana za knjige, i ponovo omirisao vazduh
u nastojanju da prepozna slatko-kiselkasti miris svetenika. Da li je naiao na kakav trag?
Moda.
Pretraio je sobu milimetar po milimetar i zavirio u svaki kutak. Konano, du zida
pored klupe, Doaz je otkrio skoro neprimetnu pukotinu, koja je ocrtavala duguljastu figuru.
S nekim turobnim zadovoljstvom, Doaz zatrese glavom. Uspravi se i vrati do radne
sobe. Posmatrao je svoje police. ta bi to ovde moglo zanimati jednog svetenika? Knjige,
papiri ili broure? Jesu li uopte savladali vetinu itanja? Kad sledei put budem sreo nekog
svetenika, moram se o tome raspitati, pomisli Doaz. Bar e mi rei istinu. Unapred je znao
da je pitanje smeno. Svetenici, uprkos svojoj nagosti, ni u kom sluaju nisu bili varvari;
tavie, oni su ga snabdeli s etiri izbruena soiva za osmatranje izumom koji je zahtevao
mnogo znanja.
Paljivo je pregledao globus izraen od utog kamena, koji je smatrao svojim
najvrednijim blagom. On je predstavljao mitski raj. ini se, niko ga nije pomerao. Na drugoj
polici bili su izloeni modeli zmajeva iz Banbeka: riecrvenog Svaalice, dugorogog Ubice i
njegovog roaka Ubice Dugog Koraka, plavog Horora, zatim Satane niskog rasta, neizmerno
snanog, s repom snabdevenim elinom mreom, pa silovitog Dagera s belom, kao jaje
uglancanom kapicom.
Malo dalje stajao je praotac cele familije bisernobledo stvorenje uzdignuto na dve
noge, s dva vielana centralna kraka i par viezglobnih ruku. Ma koliko ovi modeli lepo i
dekorativno izgledali, zato bi podsticali znatielju jednog svetenika? Takav razlog zaista ne
postoji, kad se, bez ikakvih prepreka, svakodnevno mogu posmatrati originali.
ta je onda u radionici bilo toliko zanimljivo? Doaz protrlja svoju duguljastu bledu
bradu. Nije gajio iluzije o znaaju svoga rada. Uzaludno petljanje, i nita vie. Ostavio je po
strani pretpostavke. Najverovatnije, svetenik nije doao u neku posebnu misiju, ve je re o
rutinskoj poseti. Ali, o kakvoj?
Neko zakuca na vrata; stari Rajf snano je lupao pesnicom. Doaz otvori.
Doaze Banbeku, poruka od Ervisa Karkoloa iz Doline sree. eli da se sastane s
vama, i ovog asa eka va odgovor na Granici Banbek.
Dobro, odgovori Doaz. Sastau se s Ervisom Karkoloom.
Ovde ili na Granici Banbek?
Na Granici, za pola sata.
2
Na deset milja udaljenosti od Naselja Banbek, preko neukrotive divljine grebena,
litica, stenovitih otrica, ogromnih pukotina i neplodnih polja, prostirala se Dolina sree. Bila
je iroka koliko i Naselje Banbek, samo upola kraa. Plodni pokriva, nastao nanosima vetra,
bio je upola tanji i srazmerno manje produktivan od onog u Naselju Banbek.
Glavni upravitelj Doline sree bio je Ervis Karkolo. On je bio krupan ovek, kratkih
nogu, s izrazom estine na licu, otrog jezika i raspoloenja koje je esto variralo izmeu
gneva i sree. Nasuprot Doazu Banbeku, Karkolo je najvie uivao prilikom poseta
barakama u kojima su bili smeteni zmajevi. Tamo se, s bujicom psovki i pogrda, jednako
odnosio prema gospodarima zmajeva, konjuarima i zmajevima.
Ervis Karkolo bio je energian ovek. Njegov najvii cilj bio je da Dolini sree
povrati dominaciju i vlast, kakvu je uivala nekih dvanaest generacija ranije. Tokom ovih
6

tekih vremena, pre dolaska zmajeva, ljudi su sami vodili svoje ratove. Stanovnici Doline
sree isticali su se smelou, vetinom u rukovanju orujem i nemilosrdnou. U naseljima
Banbek, Veliki severni procep, Dolina Sandro i Gosfur udolina svi su priznavali Karkolov
autoritet.
A onda je iznenada iz svemira doleteo brod s ratnicima Bejsika, ili, kako su ih tada
zvali Grefima. Doljaci su s broda unitili i zarobili celu populaciju Doline Sandro i skoro
isto postigli i u Velikom severnom procepu. Poto su samo polovino u tome uspeli, preostale
stanovnike bombardovali su eksplozivnim kuglama. Kad su se preiveli vratili svojim
opustoenim dolinama, dominacija Doline sree postala je davnanji san. Ve u sledeoj
generaciji stanovnika, tokom Vlanog gvozdenog doba, Kergan Banbek zarobio je Gosa
Karkoloa i prisilio ga da sopstvenim noem izvri samoubistvo.
Pet godina proteklo je u miru, a onda su se Bejsici ponovo vratili. Kad je opustoila
Dolinu Sandro, velika crna letilica sletela je u Dolinu Banbek. Meutim, stanovnici su se, iz
opreza, razbeali po planini.
Kako se sputala no, dvadeset i tri Bejsika izvrila su iznenadni napad. Juriali su
iza svojih savreno obuenih ratnika. Napad su izvrili s nekoliko vodova Tekih Trupa i
odredom Specijalista za nuklearno oruje, koji su se izgledom teko mogli razlikovati od
Zemljana. Grupa Trekera, koja je juriala otpozadi, po izgledu se, meutim, znaajno
razlikovala. Pred zalazak sunca, nad Dolinu se nadvila jaka oluja i onemoguila napadaima
povratak u letilicu. Ovo je Kergana Banbeka ohrabrilo da izvede neverovatan podvig, koji je
na Zemljani od njega stvorio legendu. Poto nije hteo da se pridrui paninom begu svoga
naroda, ezdeset ratnika postrojio je u Visokim planinama, podsmevao im se i rugao, kako bi
ih osramotio i time izazvao i podstakao njihov borbeni duh.
Napadajui iz zasede, u paramparad su razbili vod Tekih Trupa, ostale nagnali u
bekstvo i zarobili dvadeset i tri Bejsika, koji jo uvek nisu mogli da shvate ta se dogaa.
Specijalci su se izbezumljeno povukli nazad, ogoreni na svoju nemo da upotrebe oruje i
strah da ne unite svoje gospodare. Zbunjene, Teke Trupe su se povukle, a Kergan Banbek,
njegovi ratnici i dvadeset i tri zarobljenika nestali su u tami.
Na Zemljani je proticala duga no. Oluja koja je ogromnom brzinom dola s istoka i
protutnjala iznad Doline, velianstveno se povukla na zapad i sunce se ponovo uzdiglo. Iz
svemirskog broda Bejsika pojavila su se tri oveka jedan Specijalac i dvaTrupera. Popeli su
se uz stenu, do granice Banbek, dok je iznad njih letela mala letilica kojom se poigravao vetar,
diui je i sputajui tako da je izgledala kao papirni zmaj koji je izgubio ravnoteu.
Tri oveka s mukom su peaili prema jugu u Visoke planine. Bio je to predeo
haotinih smena svetlosti i senki, rascepljenih stena, odvaljenih litica i ogromnih, nagomilanih
komada kamena. Ovo je bilo tradicionalno utoite begunaca.
Kad su se zaustavili ispred Visokih planina. Specijalci su pozvali Kergana Banbeka,
u elji da s njim pregovaraju.
Kergan Banbek je istupio i poveo najudniju raspravu u istoriji Zemljane.
Specijalista za nuklearno oruje s dosta tekoa govorio je jezik Zemljane. Anatomija
njegovih usana, jezika i disajnih puteva bila je vie prilagoena jeziku Bejsika.
Zarobili ste naih dvadeset i troje Velianstvenih. Potrebno je da nam ih predate.
Govorio je uzdrano, s priguenom melanholijom u glasu, bez zapovednikog tona i
nestrpljivosti. Kako su mu govorne navike bile prilagoene jeziku Bejsika, jednako su i
njegovi umni procesi bili usklaeni s tim navikama.
Kergan Banbek bio je visok ovek, mrav, s ofarbanim crnim obrvama, crnom
kosom oblikovanom i izlakiranom kao kresta, na ijim su vrhovima bili iljci. Uzviknuo je uz
glasan smeh bez radosti:
A ta je s ubijenim Zemljanima? ta je sa zarobljenicima na vaem brodu?
Specijalac se dostojanstveno poklonio. Bio je to impresivan ovek, s glavom kao u
orla. Osim nekoliko malih, utih uvojaka, na glavi nije imao kose. Koa mu je blistala kao da
je bila izglancana. Najuoljivija razlika izmeu Zemljana i napadaa bile su ui napadaa u
obliku malih, krhkih i krtih krpa koe.
Na sebi je imao jednostavno odelo, kombinaciju tamnoplave i bele boje. Nije nosio
7

oruje, osim daljinskog, kombinovanog pitolja. Na pitanje Kergana Banbeka odgovorio je

potpuno pribrano i staloeno:
Zemljani koji su ubijeni mrtvi su. Zarobljenici e se pripojiti na podnivo, jer je
infuzija svee, tue krvi kod nas na visokoj ceni.
Kergan Banbek posmatrao je Specijalca prezrivim pogledom. Ovaj modifikovani i
strogo vaspitavani ovek podseao ga je, na neki nain, na svetenike sa svoje planete.
Uoljive su bile slinosti po bledoj, finoj koi, izraajnim crtama lica, dugim rukama i
nogama. No, moda je to bila telepatija, ili, moda, posledica slatko-kiselkastog mirisa koji je
dopirao do njega. Okrenuo je glavu i primetio svetenika koji je stajao u kamenjaru, otprilike
na pedesetak stopa udaljenosti: bio je nag, imao je zlatnu ogrlicu i dugu kosu koja je leprala
za njim kao zastava. Ponaajui se po starinskim pravilima, Kergan Banbek se pretvarao da ga
ne vidi. Uoivi to, i Specijalac je samo preleteo pogledom preko njega.
Zahtevam da oslobodite Zemljane s vaeg broda, ree Kergan Banbek hladnim,
jednolinim tonom.
Specijalac s osmehom zatrese glavom i uloi najvei napor da to razumljivije iznese
svoje nareenje:
Ovi ljudi su izvan sfere naih pregovora; njihova..., zastao je traei najprigodnije
rei, ...njihova sudbina je... odreena, izdeljena, kvantizirana. Unapred odreena. O njima se
nita vie ne moe rei.
Osmeh Kergana Banbeka pretvori se u cininu grimasu. Nemo je stao neto podalje,
dok je Specijalac za nuklearno oruje i dalje graktao. Svetenik se polako pribliavao, i
zastajkivao na svakih nekoliko koraka.
Morate razumeti, ree Specijalac, da mora postojati ablon za redosled dogaaja.
Zadatak je ljudi kao to sam ja da dogaaje oblikuju tako da se mogu uklopiti u odreenu
emu.
Sagnuo se i elegantnim pokretom podigao mali, iljasti kameni:
Kao to se i ovaj komadi kamena moe istesati tako da se uklopi u jedan okrugli
otvor.
Kergan Banbek dohvati kameni i baci ga visoko preko gomile odvaljenih stena.
Ovaj komadi kamena nikad nee oblikovati tako da se provue kroz okrugli
otvor.
S blagim prekorom na licu, Specijalac odmahnu glavom.
Uvek e se nai neki drugi kameni.
I uvek e biti okruglih otvora odvrati Kergan Banbek.
Da onda preemo na posao ree Specijalac. Predlaem da oblikujemo ovu
situaciju i da je pravilno uredimo.
ta nudi u zamenu za dvadeset i tri Grefa?
Specijalac nelagodno slee ramenima. Ovaj ovek ima divlje, varvarske, neobuzdane
ideje, toliko divlje kao to su lakovani iljci njegove frizure.
Ukoliko eli, dau ti uputstva i savete, tako da...
Kergen Banbek uzvrati iznenadnim gestom:
Postavljam tri uslova...
S blagim izrazom lica i neodreenim pogledom, svetenik je sad bio udaljen samo
etiri-pet koraka.
Prvo, ree Kergan, traim garanciju da ubudue neete napadati stanovnike
Zemljane. Pet Grefa zauvek e ostati pod naim nadzorom, kao taoci. Drugo da bi se
osigurala veita pravosnanost mira, morate mi isporuiti svemirski brod, opremljen, pun
goriva, naoruan, i morate me obuiti kako se njime upravlja.
Specijalac zabaci glavu i ispusti kroz nos seriju zvukova koji su bili slini
meketanju.
Tree, nastavi Kergan Banbek, morate osloboditi sve mukarce i ene koji se
trenutno nalaze na vaem brodu.
Specijalac za nuklearno oruje zatrepta i svojim Trekerima uputi pravu bujicu
muklih rei zaprepaenja. S vidnim nestrpljenjem, ovi su se uskomeali. Gledali su Kergana
8

Banbeka, popreko, kao da nije samo divalj nego i lud. Iznad njihovih glava naie letilica.
Specijalac podie pogled i kao da mu vieni prostor uli novo ohrabrenje. Okrenu se Kerganu
Banbeku, vrsto, s novom odlunou, i poe da govori kao da se malopreanja prepirka nije
ni dogodila.
Doao sam da vas izvestim da dvadeset i trojicu Velianstvenih smesta morate
osloboditi.
Kergan Banbek jo jednom ponovi svoje uslove:
Ne smete nas vie napadati, morate mi obezbediti svemirski brod i morate
osloboditi zarobljenike. Slaete li se, da ili ne?
Specijalac je delovao zbunjeno:
Neverovatna situacija nedefinisana, nekvantizirana.
Zar me ne moe razumeti?, zarea Kergan Banbek u ogorenju. Gestom
sumnjive pristojnosti bacio je pogled na svetenika, a onda je uinio neuobiajen postupak:
Svetenie, kako se mogu sporazumeti s ovim tvrdoglavim udovitem? Izgleda da
me uopte ne uje.
Svetenik se primae korak blie, s blagim i utivim izrazom na licu, budui da je
iveo po pravilima koja su ga liila prava da se aktivno, sluajno ili namerno, mea u
probleme drugih ljudi. Na svako pitanje mogao je da da specifian i ogranien odgovor.
uje on tebe, ali nema saglasnosti meu vaim idejama. Struktura njegovih misli
potie od njegovih gospodara i one se ne mogu uporeivati s tvojima. Kako se ophoditi prema
njemu, to ne mogu da odgovorim.
Kergan Banbek jo jednom pogleda Specijalca za nuklearno oruje:
Jesi li uo ta sam te pitao? Jesi li uo kakvi su moji uslovi za oslobaanje Grefa?
Dobro sam te uo, odgovori Specijalac, ali tvoje rei nemaju znaenja, apsurdne
su, paradoksalne. Sasluaj me paljivo: nareeno je, definisano, sudbinski kvantizirano, da
nam morate isporuiti Velianstvene. Nije pravilno, nije sudbinski, da vi morate imati brod,
ili da se ispune vai ostali uslovi.
Lice Kergana Banbeka pocrvene. Napravio je poluokret prema svojim ljudima, i,
uzdravajui bes, progovorio, polako i s obazrivom jasnoom:
Ja imam neto to ti eli. Ti ima neto to ja elim. Hajde da trgujemo.
Dva oveka gledala su se dvadesetak sekundi oi u oi. Tada Specijalac duboko
uzdahnu:
Objasniu vaim recima, tako da bude razumljivo. Postoje verovatnoe... ne, ne
verovatnoe... postoje odredbe. One su jedinice verovatnoe, kvantumi potrebe i reda. U nizu
ovih jedinica postoje odreena mesta, i ona se smenjuju jedno za drugim. Aktivnost
univerzuma moe se izraziti ovim nizom. Neregularnost i apsurdnost, to ti je kao pola oveka,
s polovinom mozga, polovinom srca, polovinom svih vitalnih organa. A nita od toga ne
moe da postoji. To to vi drite naih dvadeset i troje Velianstvenih takav je jedan apsurd.
To je smetnja normalnom toku kretanja univerzuma.
Kergan Banbek podie ruke uvis i jo jednom se obrati sveteniku:
Kako da prekinem ove besmislice? Kako da ga urazumim?
Svetenik zamiljeno progovori:
On ne govori besmislice, ve jezik koji ti ne razume. Potrudi se da ga natera da
shvati tvoj jezik tako to e iz njegovog mozga izbrisati sva znanja i zameniti ih osnovnom
formulom sopstvenog obrasca.
Kergan Banbek borio se s oseajem frustracije i nerealnosti. Da bi od svetenika
iznudio precizne odgovore, bila su potrebna precizna pitanja. Bilo je prosto neverovatno: ovaj
svetenik ostao je da bi mu se postavljala pitanja. Razmislivi, paljivo upita:
Kako da iziem na kraj s ovim ovekom?
Oslobodi dvadeset i trojicu Grefa. Svetenik dodirnu dvostruku izboinu na
prednjoj strani svoje zlatne ogrlice. Taj ritualni pokret oznaavao je da je uinio delo ije
posledice mogu pomeriti tok budunosti, bez obzira na injenicu koliko je to protiv njegove
volje. Ponovo pomilova ogrlicu i naglasi:
Oslobodi Grefe i Specijalac e otii.
9

Kergan Banbek uzviknu u neobuzdanom besu:

Kome vi sluite? Ljudima ili Grefima? Da ujemo istinu! Govori!
Po mom ubedenju, po mojoj veri, po istini moga tenda, ja ne sluim nikome osim
samome sebi. Svetenik se okrenu prema velikom grebenu Planine Getron i sporo iskorai u
stranu.
Kergan Banbek posmatrao je njegov odlazak. Hladno i odluno obrati se Specijalcu:
Tvoj monolog o injenicama i apsurdima je interesantan. Meutim, imam utisak da
brka ova dva pojma. Izneu ti injenice s moje take gledita! Dvadeset i trojicu Grefa neu
osloboditi sve dok ne ispuni moje uslove. Ukoliko nas ubudue budete napadali, sve u ih
presei napola, kako bih ilustrovao i realizovao ono o emu si ti govorio. Tako u te, moda,
uveriti da su i apsurdi mogui. Nita ti vie neu rei.
Specijalac za nuklearno oruje odmahnu glavom i polagano, sa aljenjem, izgovori:
Sluaj, objasniu ti. Odreeni dogaaji su nezamislivi, nekvantizirani,
nesudbinski...
Odlazi, zagrme Kergan Banbek. Inae e se i sam pridruiti skupini dvadeset i
trojice Velianstvenih Grefa. Nauiu te kako nezamislivo moe postati stvarno!
Specijalac i dvojica Trekera uz mrmljanje i gunanje okrenue se i povukoe s
Visokih planina do Granice Banbek, sputajui se prema Naselju. Iznad njih, letilica naglo
skrenu, zavrte se i poe da se sputa kao otkinuti list.
Posmatrajui njihovo povlaenje izmeu litica, ljudi iz Naselja Banbek bili su
oevici impresivnog prizora. Pola sata posle povratka sve trojice na svemirski brod, otud su se
ponovo vratili, trei, igrajui, skaui tamo-amo, dok su ih udno koraajui pratili
Specijalci, Trekeri, Teke Trupe i jo osam Grefa. Na platformi broda bila su upaljena svetla
razliitih boja. U daljini se uo tihi zvuk maine broda koji se polako sputao.
Poludeli su, promrmlja Kergan Banbek. Oklevao je nekoliko trenutaka, a onda
izdade nareenje:
Postrojte sve ljude; napaemo ih dok su bespomoni!
Stanovnici Naselja Banbek uurbano su se sputali niz Visoke planine. Dok su
silazili niz litice, nekoliko zarobljenih ljudi i ena iz Doline Sadro plaljivo je izilo iz broda,
i, kako nisu naili na straare, istrali su na slobodu, naspram Naselja Banbek. Ostali su poli
za njima jer su ratnici Banbek ve dospeli do prizemlja naselja.
U okolini svemirskog broda galama se utiala. Vanzemaljci su se uurili uz trup
broda. Iznenada, izbila je zagluujua eksplozija i buknuo je uto-beli plamen. Brod se
odjednom raspao. Ogroman krater probuio je tlo Naselja. Delovi metala rasprili su se
izmeu ratnika Banbek.
Kergan Banbek zaprepaeno je posmatrao scenu destrukcije. Polako je potom
prikupio svoj narod i odveo ga u razoreno Naselje. Za njima, marirajui u koloni, zajedno,
vezani konopima, ila su dvadeset i tri Grefa. Sticaj sudbinskih okolnosti bio je neizbean,
one nimalo nisu ile naruku dvadeset i trojici Velianstvenih. Mehanizam sudbine morao se
zato usmeriti tako da osigura miran razvoj dogaaja. Dvadeset i trojica su stoga bili neto vie
od Velianstvenih: bili su sklop potpuno razliitih bia. Ukoliko je ova pretpostavka tana, ko
su zapravo oni? Tihim i tunim glasom, postavljali su jedno drugome to pitanje, i mrmljajui,
marirali du litice prema Naselju Banbek.
3
Tokom dugih godina na Zemljani, uspeh Naselja Banbek i Doline sree varirao je u
zavisnosti od sposobnosti dvojice protivnika: Karkoloa i Benbeka. Golden Banbek, Doazov
deda, bio je prinuen da prekine dobrosusedske odnose i partnerstvo kad je Atern Karkolo,
vesti odgajiva zmajeva, proizveo prve Fijende. Zauzvrat, Golden Banbek stvorio je Dagere i
tako je meu njima nastalo hladno primirje.
Godine su prolazile. Ilden Banbek, Goldenov sin, krhak i neuspean ovek, poginuo
je prilikom pada s buntovnog zmaja Pauka. Doaz je u to vreme bio dete i Groud Karkolo je
10

reio da isproba svoju nadmo nad Naseljem Banbek. Nije eleo da sklopi mir sa starim
Hendelsam Banbekom, koji je bio bliski Doazov roak i Komandujui Gospodar Zmajeva.
Jedinice Doline sree bile su primorane na bekstvo. Tom prilikom ubijen je Groud Karkolo, a
mladog Ervisa Zmaj Ubica probo je rogovima. Iz nekoliko razloga, ukljuujui Hendelsove
godine i Doazovu mladost, nisu uspeli da napad izvedu do kraja i steknu odluujuu pobedu.
Iznuren gubitkom krvi i bolovima, Ervis Karkolo se povukao. Tokom sledeih
nekoliko godina, meu susednim naseljima zavladalo je sumnjivo primirje.
Doaz je izrastao u mrzovoljnog mladia koji nije stekao ljubav i naklonost svog
naroda, ali nije izazivao ni mrnju. On i Ervis Karkolo rasli su uzajamno se prezirui. Pri
pominjanju Doazovog uenja, njegovih knjiga, modela, nacrta, komplikovanog
posmatrakog sistema soiva (pria se da su ih konstruisali svetenici), Karkolo bi prezrivo
digao ruke i rekao:
Uenje! Fuj! Kakva korist od tih gluposti? emu sve to vodi? Trebalo je da se rodi
kao svetenik; isti je upljoglavi slabi kao i oni!
Daj Alvonso, sezonski putnik koji je trgovao svim i svaim od dece do posluiteljki,
preneo je Karkolove klevete Doazu, koji je, poto je sve sasluao, slegao ramenima i
odgovorio:
Trebalo bi da se Ervis Karkolo pari s jednim svojim zmajem. Nastalo bi
nesavladivo stvorenje, sa zmajevim oklopom i Ervisovom nepatvorenom glupou.
Za kratko vreme, ova primedba prenesena je Ervisu Karkolou i pukom sluajnou
dotakla ga je u slabu taku: u strogoj tajnosti drao je svoju nameru da pokua i ukrtanjem
velikog i masivnog zmaja Dagera i inteligentnog agilnog Plavog Horora. Ervis Karkolo je,
meutim, ovom poslu priao s previe optimizma, ignoriui savete Basta Givena, svog
Vrhovnog Gospodara Zmajeva.
Jaja su se izlegla, i dvanaest ribica je oivelo. Ervis Karkolo hranio ih je i podizao.
Naizmenino ih je mazio i prekorevao. Vremenom su zmajevi odrasli. Karkoloove nade u
zmajeve koji su sadrali kombinaciju besa i nesavladivosti, realizovale su se stvaranjem etiri
troma, razdraljiva stvorenja, s naduvenim telima, dugim i tankim nogma i neutoljivim
apetitom. (Kao da ovek moe ukrtati zmajeve tako to e im narediti: 'Stvori se!',
podrugljivo je govorio Bast Given svojim pomonicima i savetovao im: Budite oprezni sa
ivotinjama i uvajte se od njih. Sposobne su da vas namame nadohvat svojih kandi)
Vreme, trud, uslovi smetaja i hrana koja je utroena na beskorisne hibride znatno su
oslabili Karkoloovu vojsku. Kad je bila u pitanju produktivnost zmajeva Termaganata,
nedostataka nije bilo. Napretek je bilo i Dugorukih Ubica i udovita Dugog Koraka.
Meutim, krupnih i specijalizovanih tipova, pogotovo Dagera, bilo je daleko ispod eljenog
broja.
Uspomena na nekadanju slavu Doline sree bila je Karkoloova nona mora. Nou
bi sanjao kako pobeuje Dolinu Banbek i prireuje ceremoniju na kojoj Doaza Banbeka
degradira na posao egrta u talama.
Planovi Ervisa Karkoloa bili su iskomplikovani mnogobrojnim, osnovnim
tekoama. Populacija Doline sree je udvostruena i umesto da proiri grad podzemnim
tunelima ili dograivanjem kua, Karkolo je izgradio dvanaest novih inkubatora i baraka za
zmajeve i ogroman ograeni prostor za dresiranje zmajeva. Stanovnici Doline mogli su da
biraju da li e se naseliti u ionako pretrpane, ustajale tunele, ili e izgraditi trone stanove du
podnoja litica. Tok reke skrenuli su da bi napajali zmajeve. Ogromna koliina proizvedene
hrane odlazila je na ishranu zmajeva. Narod Doline sree bio je pothranjen, bolestan, bedan, a
nije delio Karkoloove elje i nade. Uoljiv nedostatak entuzijazma izluivao je Karkoloa.
U nekim prilikama sezonski trgovac Dae Alvonso ponovio bi preporuku da se Ervis
Karkolo ukrsti sa zmajem Dagerom. Ervis bi tada kipteo od besa i odgovarao:
ta Doaz Banbek zna o razmnoavanju zmajeva? Sumnjam da on uopte razume
govor svojih zmajeva. Ovo se odnosilo na nain prenoenja naredbi i uputstava na zmajeve:
to je zapravo tajni argon koji je bio specifian i jasan u jednoj vojsci. Nauiti protivniki
jezik zmajeva bio je najvii cilj svakog Gospodara, jer bi time stekao izvestan stepen kontrole
nad neprijateljskim snagama.
11

Ja sam praktian oveki vredim dvostruko vie od njega, nastavio je Karkolo.

Ume li on da proizvede, othrani i izdresira zmajeve? Ume li da zavede disciplinu, da ih naui
da budu svirepi? Ne. On sve to preputa svojim Gospodarima zmajeva, dok lekari na kauu,
jede slatkie i zabavlja se sa svojim posluiteljkama. Pria se da, prema astrolokom
proricanju, predvia povratak Bejsika i ide okolo uzdignute glave, posmatrajui zvezde. Da li
takav ovek zasluuje vlast i perspektivan ivot? Ja kaem ne. Da li je Ervis Karkolo takav
ovek? Ja kaem da, i to u i da demonstriram.
Dae Alvonso smireno podie ruku: Ne tako brzo. On je oprezniji nego to misli.
Njegovi zmajevi su u prvoklasnoj kondiciji. esto ih poseuje. to se tie Bejsika...
Meni nemoj govoriti o Bejsicima, zagrmeo je Karkolo. Ja nisam dete pa da se
plaim bubica.
Dae Alvonso ponovo podie ruku: Sluaj. Ozbiljno ti kaem, moe izvui pouku
iz mojih vesti. Doaz Banbek uveo me je u svoju radnu sobu...
uvena radna soba, zaista!
Iz kabineta je izneo kristalnu kuglu koja je stajala na jednoj crnoj kutiji.
Aha, podsmehnu se Karkolo. Kristalna kugla.
Dae Alvonso mirno nastavi, ignoriui upadicu:
Posmatrao sam globus i zaista je izgledalo kao da sadri ceo univerzum. Unutar
kugle lebdele su zvezde i planete, sva tela zvezdog jata. Dobro gledaj, rekao mi je Doaz
Banbek. Ovakav prizor vie nikad nigde nee videti. Sagradili su ga jo antiki narodi i
doneli ga na Zemlju, pre dolaska naih ljudi. Zaista, rekoh ja, a ta predstavlja ovaj objekat?
To je nebeska karta ratova, odgovori Doaz. Ona oslikava sva bliske zvezde i njihove
poloaje u bilo kom trenutku. A sad, pokazao je prstom, vidi li ovu belu taku? Ovo je
nae Sunce Vidi li ovu zvezdu? Stari narodi nazvali su je Koralajn. Ona nam se pribliava u
neredovnim intervalima, jer je takav opti tok kretanja zvezda u ovom zvezdanom jatu. Ovi
intervali uvek su se podudarali s napadima Bejsika. Izrazio sam svoje zaprepaenje. Doaz
me je uveravao: Istorija naroda na Zemljani zabeleila je est napada Bejsika, ili Grefa, kako
ih originalno zovu. Izgleda, im, Koralajn proleti kroz svemirski prostor, Bejsici odmah unite
okolne bliske planete i naseljene ljudske jazbine. Poslednja ovakva invazija odigrala se za
vladavine Kergana Banbeka, a ishod vam je poznat. U to vreme, Koralajn je prola blizu nas.
Prvi put posle toga, Koralajn je opet nadohvat ruke. Ovo mi je, ree Alvonso Karkolou,
ispriao Doaz Banbek, i to je sve to sam video.
Uprkos svojoj elji, Karkolo je bio impresioniran:
Hoe li da mi kae, insistirao je, da unutar tog globusa lebde sve zvezde
vasione?
To ne mogu da garantujem, odgovori Dae Alvonso.
Kugla je smetena na crnoj kutiji i ja pretpostavljam da njen unutarnji mehanizam
projektuje izgled, ili moda kontrolie svetlucave takice koje predstavljaju zvezde. Bilo ta
da je u pitanju, to je fantastian izum, kojim bih bio ponosan da je u mom vlasnitvu. Ponudio
sam Doazu nekoliko vrednih stvari u zamenu za globus, ali on nije hteo ni da uje.
Karkolo skupi usne i s prekorom ree:
Ti i tvoja ukradena deca. Zar nema stida?
Nemaju ni moje muterije, odvano odgovori Dae Alvonso. Koliko se seam, ti i
ja smo nekoliko puta dobro trgovali.
Ervis Karkolo odmae se od njega pretvarajui se kao da gleda par zmajeva
Termaganata, kako vebaju unutar drvenih ograda. Dva oveka stajala su pored kamene
ograde, a iza njih je dvadesetak zmajeva vebalo meusobne bitke s kopljima i maevima i
jaalo miie. Otar miris zmajevskih tela ispunio je zrak.
Karkolo promrmlja:
Umean je taj Doaz. Znao je da e mi sve preneti do u detalje.
Dae Alvonso potvrdno klimnu glavom:
Precizno, njegove rei su bile... ali, moda bi trebalo da budem diskretan.
Pogledao je Karkoloa ispod svojih gustih sedih obrva.
Govori, ree Ervis Karkolo odurno.
12

U redu. Ne zaboravi da samo citiram Doaza Banbeka. Prenesi tom grenom,

starom Karkolou da je u velikoj opasnosti. Ukoliko Bejsici ponovo dou na Zemljanu, kao to
hoe, Dolina sree apsolutno je nezatiena i bie razruena. Gde mogu da se sakriju njegovi
ljudi? Bie pokupljeni u veliku, crnu svemirsku letilicu i prebaeni na neku novu, hladnu
planetu. Ukoliko nije potpuno bezduan, Karkolo e izgraditi nove tunele i pripremiti tajna
skrovita. Inae...
Inae ta?, insistirao je Karkolo.
Inae, vie nee biti ni Doline sree, ni Ervisa Karkoloa.
Gluposti, ree Karkolo savlaujui glas. Mladi glupan laje kretavim glasom.
Moda samo prua iskreno upozorenje. Njegove dalje rei... Ali plaim se da ne
povredim tvoje dostojanstvo.
Nastavi! Govori!
Ovo su njegove rei, ali ne... ne smem da ih ponovim. Uglavnom, tvoje napore da
stvori armiju on smatra smenim. Tvoju inteligenciju suprotstavlja svojoj, u poloaju koji po
tebe nije ba najpovoljniji. On predvia...
Dosta, zagrme Ervis Karkolo, maui pesnicama. On je na prepredeni
neprijatelj. Zato podlee njegovim trikovima?
Dae Alvonso zavrte snenobelom, starom glavom:
Ja samo nerado ponavljam ono to zahteva da uje. Sad, poto si me iskoristio do
kraja, uini mi neto korisno. Da li e kupiti lekove, eliksire ili napitke? Ovde imam melem
za ouvanje vene mladosti, koji sam ukrao iz riznice Vrhovnog svetenika. Imam dobro
obuene devojice i deake, odane i lepog lika, i to po povoljnoj ceni. Sluau tvoja
jadikovanja, izleiu tvoja usta, garnatujem napitak za tihu narav... ili moda eli da kupi
zmajeva jaja?
Nita mi ne treba, ljutito odgovori Karkolo. Pogotovo zmajeva jaja, koja se
izlegu u gutere. to se tie dece, Dolina sree vri od njih. Donesi mi desetak dobrih Dagera
i moe otii odavde sa stotinu dece po svom izboru.
Dae Alvonso tuno zavrte glavom, ustade i teturajui se, ode.
Sunce se nadnelo nisko nad litice vrha Despoir; pribliavala se no. Ovo je bilo
najugodnije vreme u toku dana na Zemljani; vetrovi su se povukli i ostavili iroku, kao somot
finu tiinu. Sunev sjaj, kao dim ute boje, s bronzanim oreolom, nije vie bio tako jak.
Oblaci nastupajue veernje oluje skupljali su se i kovitlali, sijajui se i menjajui sve nijanse
zlatne, narandasto-braon, zlatno-braon i prljavo-ljubiaste boje.
Sunce je zalo, a zlatne i narandaste nijanse sada su postale braon i ljubiaste.
Munje su zaparale oblake i poput crne zavese pljusnula je kia. U barakama, ljudi su se kretali
oprezno, jer su zmajevi bili nepredvidljivi. Naizmenino-ukoeni, tromi i agresivni. S
prestankom kie, vee se pretvaralo u mrak, osveavajui povetarac pirkao je dolinama.
Tamno nebo poelo je da gori zvezdama nebeskog jata. Najsjajnija zvezda treperila je
crvenom, zelenom, belom i ponovo crvenom svetlou...
Ervis Karkolo zamiljeno je posmatrao ovu zvezdu. Jedna mu se misao nadovezivala
na drugu, i sad je doao na sjajnu ideju, koja ga je resila zapletene mree nesigurnosti i
nezadovoljstva u koju je bio uhvaen. Napravio je kiselu grimasu. Mora uzvratiti tom
magarcu, Doazu Banbeku. Stoga je ve sutradan, poto je sluavka Fejd u Doazovoj
radnoj sobi otkrila svetanika, u Naselje stigao glasnik, i pozvao Doaza Banbeka do Granice
Banbek na razgovor s Ervisom Karkoloom.
4.
Ervis Karkolo ekao je na Granici Banbek u pratnji svog kamandanta Gospodara
zmajeva, Basta Givena i dvoje mladih vojnika, predvodnika. Iza njih, poreeni u red, stajala
su etiri blistava zmaja Pauka sa savijenim gornjim ekstremitetima, dok su im donji
ekstremiteti stajali u indentinom raskoraku. Ovo su bili njegovi najnoviji hibridi, na koje je
bio neizmerno ponosan. Ljudi su bili odeveni u tradicionalne kone pantalone, s kratkim,
13

kitnjastim ogrtaima i crnim konim eirima s dugim naborima koji prekrivaju ui i padaju
preko ramena.
etiri oveka su ekala. Neki su bili strpljivi, neki nemirni, zavisno od toga kako im
je nalagala sopstvena priroda. Premeravali su pogledom marljivo obraene poljane Doline
Banbek. Prema jugu prostirale su se povrine zasaene razliitim grahoricama, ukrasnim
cveem, jestivim mahovinama; izgledale su kao pravi gajevi. Na suprotnoj strani, krater koji
je stvoren eksplozijom svemirskog broda Bejsika jo uvek je bio uoljiv. Prema severu
pruale su se poljane, iza njih ograeni prostori za zmajeve, unutar kojih su bile barake,
sagraene od crnih cigala, jedan veliki inkubator i teren za vebanje. U pozadini bile su
Banbek planine, kameniti predeo, gde se, u davna vremena, odronila ogromna gromada stene
formirajui pusto nagomilanog kamena, slinu visokim vrhovima pod Planinom Getron,
samo neto manju u preniku.
Jedna od mlaih vojnika predvodnika, prilino netaktino, prokomentarisao je
evidentni prosperitet Doline Banbek, omalovaavajui Dolinu sree. Ervis Karkolo je
nekoliko trenutaka utueno sluao optube, a zatim je oholo pogledao u mladia.
Obratite panju na branu, ree vojnik predvodnik. Polovinu vode izgubimo tako
to nam ona jednostavno otee.
U pravu si, ree drugi vojnik. Ova graevina od kamena jako je dobro izvedena.
Pitam se, zato i mi ne izgradimo neto slino.
Karkolo je eleo da progovori, ali se predomislio. Reei, okrenuo je glavu. Bast
Given dade znak mladiima da uute.
Karkolo se zagledao niz Kerganovu stazu:
Gde mu je pratnja? Zar dolazi sam?
Tako izgleda.
Posle nekoliko minuta, Doaz Banbek pojavi se na Granici Banbek jaui zmaja
Pauka, osedlanog i ukraenog sivim i crvenim somotom. Doaz je bio odeven u komotni
ogrta braon boje, ispod kojeg je imao sivu koulju i pantalone, s plavim somotskim eirom
na glavi. Podigao je ruku u znak pozdrava. Ervis Karkolo odseno salutira i klimanjem glave
Givena i vojnike udalji od sebe.
Karkolo nabusito ree:
Poslao si mi poruku po starom Alvonsu!
Doaz dade znak odobravanja:
Verujem da je precizno preneo moje primedbe.
Karkolo arogantno razvue usne:
Na momente se oseao obaveznim da te citira.
Taktini, stari Dae Alvonso.
Ukoliko sam dobro razumeo, ree Karkolo, ti me smatra brzopletim,
neefikasnim, neosetljivim za dobrobit Doline sree. Alvonso je priznao da si koristio re
grenik kad si me opisivao.
Doaz se utivo nasmeja:
Pri opisivanju ovakve vrste oseanja, najbolje je koristiti intermedijare.
Karkolo izvede scenu nadmenog uzdravanja:
Ti navodno osea da se pribliava novi napad Bejsika.
Upravo tako, sloi se Doaz. Ukoliko je moja teorija ispravna, Bejsici potiu s
planete Koralajn. U tom sluaju, kao to sam izneo i Alvonsu, Dolina sree izloena je
ozbiljnoj opasnosti.
Zato nije i Dolina Banbek?, zarea Karkolo.
Doaz se zaprepaeno zagleda u njega: Zar to nije oigledno? Preduzeo sam mere
predostronosti. Moj narod stanuje u tunelima a ne pod strejama. Izgradili smo nekoliko
izlaznih tunela u pravcu Visokih planina, ukoliko iskrsne potreba za bekstvom.
Vrlo interesantno, Karkolo se trudio da ublai glas. Ukoliko je tvoja teorija
tana, mada ne elim da izvodim brze zakljuke, najpametnije bi bilo da i ja preduzmem
sline mere. Meutim, one e ii u drugom pravcu. Ja bih pre izabrao napad nego pasivnu
odbranu.
14

Zasluuje divljenje, ree Doaz Banbek. Velika dela ostvarena su zahvaljujui

ljudima slinim tebi.
Karkolo pocrvene. Doao sam da ti ponudim kombinovanu strategiju. Potpuno je
nova, ali razraena do u tanine. Uzeo sam u obzir razliite aspekte problema.
Sluam te s velikim interesovanjem, ree Doaz.
Karkolo naduva obraze:
Ti zna legendu dobro kao i ja, ako ne i bolje. Nai narodi naselili su Zemljanu kao
izbeglice, tokom Rata Deset Zvezda. Meutim, ishod rata niko ne zna.
Postoji signifikantni dokaz, ree Doaz. Bejsici ponavljaju svoje posete i pustoe
nas kako im je drago. Mi nismo videli druge ljude osim onih koji slue Bejsicima.
Ljude? prezrivo ree Karkolo. Ja ih drugaije nazivam. Ovo su ionako samo
nepotvreni zakljuci. Pravac istorije nam je potpuno nepoznat. Moda Bejsici upravljaju
Zvezdanim jatom. Moda nas napadaju to smo bespomoni, to nemamo oruja. Moda smo
jedini preiveli ljudi. Moda ponovo oivljava Stari Zakon. Nikad nemoj zaboraviti da je od
poslednje pojave Bejsika na Zemljani proteklo mnogo godina.
Proteklo je mnogo godina otkako su Zemljana i Koralajn bili u tako skladnom
odnosu.
Karkolo napravi nestrpljiv gest: Takav odnos moe, ali ne mora biti znaajan.
Dopusti da ti objasnim osnovnu postavku moje teorije. Vrlo je jednostavna. Oseam da su
Dolina Banbek i Dolina sree suvie tesne za ljude kao to smo mi. Mi zasluujemo iri
prostor.
Doaz se saglasi: alim to ne moemo zanemariti praktine tekoe koje postoje.
Mogu da predloim metode kojim bi se ove tekoe prevazile, ustvrdi Karkolo.
U tom sluaju, ree Doaz, mo, slava i bogatstvo na naoj su strani.
Karkolo mu uputi otar pogled: Razmisli, svetenici su pre nas naselili Zemljanu.
Niko ne zna koliko vremena. To je misterija. ta mi, u stvari, znamo o svetenicima? Skoro
nita. Oni trampe svoj metal i staklo za nau hranu. ive u dubokim peinama, njihova vera je
u odvajanju, sanjarenju, razdvajanju, ili moe to nazvati kako god hoe. To je za mene
potpuno nerazumljivo.
Izazvao je Doaza pogledom: Oni se predstavljaju kao jednostavni ljudi a u stvari
su jako misteriozni. Dali je neko nekad video enu svetenika? ta je s plavkastim svetlom iz
njihovih svetleih tornjeva? ta je s magijom? Kako se mogu objasniti njihovi dolasci i
odlasci nou, udnovate figure koje paraju nebo, odlazei moda na druge planete?
Prie, naravno, postoje, ree Doaz. Koliko se moe verovati u njih...?
Sad stiemo do sutine moje punude! izjavi Ervis Karkolo. Vera oigledno
zabranjuje svetenicima lai i neistine. Stoga su prisiljeni da odgovore na svako pitanje koje
im se postavi. Bez obzira na sve, s verom ili bez nje, oni mogu potpuno zamagliti svaku
informaciju koju im istrajan ovek moe iskamiti!
Doaz ga je radoznalo posmatrao:
Oigledno, ti si to pokuao.
Ervis Karkolo klimnu glavom u znak odobravanja. Jesam. Zato bih to poricao?
Ispitivao sam tri svetenika, marljivo i uporno. Odgovarali su na sva moja pitanja sasvim
ozbiljno, pri svakom su dugo razmiljali ali mi nita nisu rekli. Uznemireno klimnu glavom:
Stoga predlaem da primenimo prinudu.
Ti si hrabar ovek. Karkolo skromno prokomentarisa: Ne bih se usudio na neke
konkretne korake. Ali, oni moraju da jedu. Ukoliko Dolina Banbek i Dolina sree budu
saraivale, moemo primeniti vrlo ubedljivu meru: gladovanje. Na taj nain davae
konkretnije odgovore.
Doaz je razmiljao nekoliko trenutaka. Ervis Karkolo vrteo je svoju kianku u ruci.
Tvoj plan, ree Doaz na kraju, na priv pogled je genijalan. Kakvu informaciju eli da
obezbedi? Ukratko, ta je tvoj krajnji cilj?
Karkolo se jako priblii Doazu i ree: Mi ne znamo nita o spoljanjim svetovima.
Za kaznu smo iskrcani na ovu bednu planetu sastavljenu od kamena i vetra, dok ivot prolazi
mimo nas. Ti pretpostavlja da Bejsici upravljaju Zvezdanim jatom.. Meutim, moda grei.
15

ta ako je zavladao Stari Zakon? Zamisli bogate gradove, palate, zlatne izvore i ostrva sree!
Pogledaj u nebo i razmisli o velianstvenim prostranstvima koja mogu biti naa! Pita me
kako moemo ostvariti ove elje? Moj odgovor je da put moe biti tako jednostavan, ako nam
ga svetenici otkriju bez otpora.
Hoe da kae...
Komunikacija sa svetovima ljudi. Odlazak s ovog usamljenog, malog sveta koji se
nalazi na ivici vasione!
Doaz Banbek zabrinuto klimnu glavom: Lepu viziju ima, ali dokazi svedoe o
sasvim drugaijoj situaciji. U prvom redu poraz ovek, to jest Ljudske imperije.
Karkolo se tolerantno nasmeja:
Moda si u pravu. Meutim, zato ne bismo pitali svetenike? Konkretno,
predlaem sledee. Prvo, da se ti i ja sloimo o uzajamnom pomaganju, kao to sam ve
izneo. Zatim, traiemo da nas Vrhovni svetenik primi na razgovor. Izloiemo mu naa
pitanja. Ukoliko nam svojevoljno odgovori, sve je u redu. Ukoliko izbegne odgovor, stupamo
u zajedniku akciju. Sve dok nas ne obaveste jasno i glasno o onome to smo eleli da
ujemo, za svetenike vie nema hrane.
Postoje i druga naselja i doline, ree Doaz zamiljeno.
Karkolo otro pogleda.
Moemo ih odvratiti od takve trgovine pregovorima s dotinim naseljima. A
moemo ih i ubediti snagom naih zmajeva.
Shvatam sutinu tvoje ideje, ree Doaz, ali se bojim da nije sve ba tako
jednostavno.
Karkolo se igrao kiankom: Zato nije?
Kao prvo, Koralajn blista visoko na nebu. To nam je prvenstvena briga. Ukoliko
Koralajn proe mimo nas, i ako nas Bejsici ne napadnu, tad je vreme da se posvetimo toj
problematici. Zatim, da budem konkretan, sumnjam da svetenike moemo potiniti
izgladnjivanjem. tavie, smatram to nemoguim.
Karkolo trepnu:
Zbog ega?
Oni goli hodaju po susneici i oluji, a ti misli da se boje gladi? Napolju uvek
postoje liaji koji se mogu skupljati i koristiti kao hrana. Kako moe da im to zabrani? Ti se
usuuje da im nametne neku prinudu, ali ja ne. Prie koje krue o svetenicima ne moraju
biti nita vie od praznoverja. Meutim, jednako mogu biti i samo jedan njihov nepotpun
opis.
Ervis Karkolo ispusti dubok uzdah, pun ogorenja.
Doaze Banbeku, ja sam te smatrao odlunim ovekom. Izgleda, meutim, da ti
uvek izabere pogrean put.
To nije pogrean put, ve kardinalne greke koje vode u katastrofu.
Pa dobro, ima li onda neke svoje predloge?
Doaz dodirnu prstima bradu:
Ukoliko se Koralajn povue i mi ostanemo na Zemljani, umesto u zatoenitvu
svemirskog broda Bejsika, hajde da tek onda istraujemo tajne svetenika. U meuvremenu,
odluno ti preporuujem da stanovnike Doline sree pripremi na novi iznenadni napad.
Preokupiran si svojim novim inkubatorima i barakama za zmajeve. Ostavi ih privremeno na
miru dok sebi ne sagradi sigurnosne tunele!
Ervis Karkolo je ukoenim pogledom gledao preko Doline Banbek:
Ja nisam ovek koji se povlai. Ja napadam!
Ti e sa svojim zmajevima da napadne usijane vatrene lopte i olovne zrane
metke?
Ervis Karkolo prenese ukoeni pogled na Doaza Banbeka: Moemo li se smatrati
saveznicima na projektu koji sam izneo?
U optim crtama, naravno, da. Meutim, ne elim da saraujem na izgladnjivanju
ili drukijem prinuivanju svetanika. To moe da bude opasno i uzaludno.
Karkolo za trenutak nije mogao da kontrolie svoju mrnju prema Doazu Banbeku;
16

skupio je usne i stegnuo pesnice: Opasnost! Gluposti! Kakva opasnost od ake pacifista?
Mi ne znamo da su pacifisti. Mi znamo da su ljudi.
Karkolo jo jednom postade srdaan:
Moda si u pravu. Ali, bar principijelno moemo biti saveznici.
Da do izvesnog stepena.
Dobro. Predlaem da u sluaju napada kojeg se ti boji, zajednikom strategijom
stupimo u akciju.
Doaz rezervisano klimnu glavom:
To moe imati efekta.
Hajde da uskladimo planove. Pretpostavimo da e Bejsici sleteti u Dolinu Banbek.
Predlaem da tvoj narod nade utoite u Dolini sree, dok e vojska Doline sree, zajedno s
tvojim ratnicima, tititi njegovo povlaenje. Isto tako, ukoliko bude napadnuta Dolina sree,
moj narod nai e utoite u Dolini Banbek.
Doaz se nasmeja iz iste zabave:
Ervise Karkolo, misli li ti da sam ba toliki ludak? Vrati se u svoje naselje, ostavi
po strani svoju glupu velikodunost i kopaj tunele. Pouri, Koralajn se sveti!
Karkolo ukoeno stade. Jesam li dobro shvatio odbija moju ponudu
saveznitva?
Ne, uopte. Samo ne mogu preuzeti odgovornost da spasem tebe i tvoj narod
ukoliko sami sebi ne pomognete. Ispuni moje zahteve, i dokai da si dostojan saveznik pa
emo tek tada dalje razgovarati.
Ervis Karkolo se okrenu i dade znak Bastu Givenu i dvojici mladih vojnika
predvodnika. Bez ijedne rei ili pogleda pope se na svog impresivnog Pauka i natera ga
iznenada u snaan i brz galop preko doline prema planinskim padinama. Njegovi ljudi su ga
sledili, ali ne tako bezglavo.
Dok su odlazili, Doaz ih je gledao tuno razmiljajui. Tad se popeo na svog zmaja
i odjahao puteljkom koji je vodio do Doline Banbek.
5
Dugi dan na Zemljani, koji je bio jednak est starih zemaljskih dana, ve je proao.
U Dolini sree nasluivala se jedna vana odluka. Zmajevi su stroe i intenzivnije uvebavani,
a vojnici predvodnici davali su otrija nareenja. Meu artiljercima otrili su se i brusili
maevi, meao se barut, slagala municija.
Ervis Karkolo jahao je razmetljivo i drsko, iscrpljujui svoje zmajeve serijama
iznurujuih vebi. Armija Doline sree preteno se sastojala od Termanganata malih, ustrih
zmajeva s ra-crvenim, uskim glavama. Gornji ekstremiteti bili su im jaki i dobro razvijeni;
podjednako su rukovali kratkom sabljom i dugim maevima. Kad bi se ovek suprotstavio
Termanganatu, ne bi imao nikakve anse da preivi, jer zmajevi odbijaju metke, kao i sve
udarce koje bi ovek uputio svojom najveom snagom. S druge strane, dovoljan bi bio jedan
zamah zmajevih ekstremiteta pa da oveku osigura sigurnu smrt.
Termanganati su bili produktivni, otporni i napredni, ak i u uslovima koji su vladali
u Dolini sree. Stoga je, dakle, predstojala njihova dominacija u Karkoloovoj vojsci. Ovakva
se situacija, meutim, nije svidela Bastu Givenu, Komandajuem Gospodara zmajeva. On je
bio mrav ovek, s kukastim nosom i crnim oima, koje su bile bezizraajne tako da su
izgledale kao kapljice mastila na papiru. Po navici, govorio je kratko i saeto, zategnutih
usana. Bio je estok protivnik Karkolou kad je bila re o napadu na Dolinu Banbek. Sluaj
ovamo, Ervise Karkolo, mi smo u stanju da podignemo hordu Termanganata i generacije
Ubica Dugog Koraka i Dugorogog Ubice, ali ne i Plavih Horora, Fijendi i Dagera. Izgubili
smo ukoliko nas opkole na padinama!
Ja ne planiram da bitku vodim na padinama, ree Karkolo. Izveu je protiv
Doaza Banbeka. Njegovi Dageri i Fijende bespomoni su na grebenima. to se tie Plavih
Horora, tu smo skoro podjednaki!
17

Prevideo si jednu tekou, ree Bast Given.

Koju?
Neizvesnost injenice da li e Doaz Banbek dopustiti da se to ostvari. Ja mu
pripisujem mnogo veu inteligenciju.
Dokai mi to, zagrme Karkolo. Koliko ga ja poznajem, kolebljiv je i glup. Prema
tome, izvriemo napad i to estok! Karkolo je udario pesnicom o dlan. Tako emo
dokrajiti ohole Banbeke!
Bast Given okrenu se kao da e poi; a Karkolo ga gnevno dozva.
Ja znam to naa armija moe uiniti, a to ne moe, ree Given bledo. Ukoliko
je Doaz Banbek onakav kakav ti misli, moda emo i uspeti. Meutim, ako poseduje imalo
pameti, nalazimo se pred katastrofom.
Glasom prepunim besa Karkolo ree:
Vrati se svojim Fijendama i Dagerima. Hou da budu hitri kao Termanganati.
Bast Given otide svojim putem. Karkolo je uzjahao oblinjeg Pauka i udario ga
mamuzom. ivotinja je poletela napred, naglo se zaustavila i okrenula svoj dugaki vrat da bi
pogledala Karkoloa u lice. Karkolo uzviknu: uri, uri napred, brzo, samo pametno. Pokai
ovim glupanima ta znae brzina i duh! Zmaj Pauk je skoio napred takvom estinom da se
Karkolo u istom trenutku prevrnuo, pao na vrat i ostao na zemlji zapomaui. Konjuari su
pritrali i pomogli mu da se domogne klupe, na koju je ovaj seo i poeo da proklinje. Stigao je
lekar koji ga je pregledao. Potom mu je dao sredstva protiv bolova i postavio ga na kau.
Karkoloa su odneli u njegov apartman, u podnoju zapadnog zida Doline sree i
stavili ga pod kontrolu i negu njegovih ena, gde je spavao punih dvadeset sati. Kad se
probudio, bilo je proteklo vie od polovine dana. Pokuao je da se pridigne, ali osetio je da
je ukoen, i, uz negodovanje, ponovo je legao. Odmah je poslao po Basta Givena, koji se
pojavio i bez komentara sasluao Karkoloova preklinjanja. Zmajevi su se vratili svojim
barakama; nije se moglo raditi nita drugo osim da se eka svanue.
Tokom duge noi, Karkolo se podvrgao seriji tretmana: masaama, vruim
kupkama, oblogama i toplim napicima. Marljivo je vebao, i kad je prola no osetio se kao
nov. Iznad njegove glave zvezda Koralajn isputala je otrovne boje: crvenu, zelenu, belu.
Daleko najsvetlija zvezda na nebu. Karkolo nije hteo da je gleda, ali je njena bljetavost
pogaala krajike njegovih oiju kad god bi proao dolinom.
Svanulo je. Karkolo je planirao pokret onog momenta kad su zmajevi bili u stanju da
se pokrenu. Treperenje na istoku dalo je nagovetaj izvesne jutarnje oluje, koja je jo uvek na
horizontu bila nevidljiva. S velikim oprezom zmajevi su se sakupili iz baraka i postrojili u
kolonu. Bilo je skoro tri stotine Termanganata, osamdeset i pet Ubica Dugog Koraka i isto
toliko Dugorogih Ubica. Stotinu Plavih Horora, pedeset i dva zdepasta, strahovito jaka
Fijende, s repovima naoruanim olovnim kuglicama, i osamnaest Dagera koji su zloslutno
reali i mrmljali, vrebajui priliku da jedan drugog udare nogom ili da srue nekog
neopreznog konjuara. Tmina je podsticala njihovu vekovnu mrnju prema ljudima, iako nita
nisu znali o svojoj prolosti, niti o uslovima pod kojim su postali sluge.
Jutarnje svetlo polako se probijalo iznad iljastih tornjeva i neukrotivih vrhova
Planine Menhjur. Nebom je prohujala oluja, praena krupnim kapima kie, i otila u pravcu
Naselja Banbek. Istok je plamteo zelenkasto-sivim bojama i Karkolo je dao signal za pokret.
Jo uvek ukoen i bolan, othramao je do svog Pauka, uzjahao ga i naredio mu specijalni, brzi
galop. Pogreno je procenio zmajevu ud, koja je jo uvek bila loa zbog protekle olujne noi.
Okret zmaja ponovo se zavrio Karkoloovim padom, i on se ponovo nade na zemlji, polulud
od bola i potresenosti.
Pokuao je da se pridigne, ali je pao i onesvestio se. Pet minuta leao je bez svesti i
izgledalo je da se podigao pukom eljom. Podignite me, prosiktao je. Veite me za sedlo.
Moramo da mariramo. Poto je ovo bilo neizvodljivo, niko se nije pomerio. Karkolo je
besneo i na kraju je prodornim glasom pozvao Givena: Sad se ne moemo zaustaviti.
Preuzmi vodstvo nad trupama.
Given turobno klimnu glavom. Ovo je bila ast koju nije prieljkivao.
Poznaje ratni plan, itao je Karkolo. Krui severno od Fanga, punom brzinom
18

prei Skens, zaokreni prema severu oko Plavog procepa, a onda juno, du Granice Banbek.
Tu e vas Doaz verovatno primetiti, tako da mora razbiti vojsku, da bismo ga naveli da
dovede svoje Dagere. Njih moe sruiti Fijendima. Izbegavaj upotrebu naih Dagera.
Opustoi ih Termanagantima. Priuvaj Ubice kao rezervu, da li me razume?
Kako ti objanjava, pobeda je vie nego sigurna, promrmlja Bast Given.
Naravno! Oh, moja lea! Ne mogu da se pomerim. Dok se odigrava velianstvena
bitka, ja moram da sedim pored inkubatora i gledam kako se legu jaja. A sad odlazi i odluno
se bori za Dolinu sree!
Given je izdao naredbu i trupe su krenule. Zmajevi Termanganati krenuli su u
vodstvo, u stopu su ih pratila Ubice Dugog Koraka Za njima su jurili Dugorogi Ubice, iji su
iljci bili okovani metalom. Sporim korakom pribliavali su im se nespretni Dageri, uz
graktanje, klokotanje i zveckanje zubima koje se podudaralo s njihovim topotom. Bono od
Dagera marirali su Fijende, nosei teke, kratke sablje i maui gvozdenim kuglama. U
pozadini su se kretali Plavi Horori, jednako masivni i teki, dobri penjai i nita manje
inteligentni od Termanganata. Sa strane je jahalo stotinak ljudi: Gospodari zmajeva, vitezovi i
vojnici-predvodnici. Bili su naoruani maevima, pitoljima i kremenjaama.
Leei na nosilima, Karkolo je gledao svoju vojsku, dok mu i poslednji vojnik nije
izaao iz vidnog polja, a onda je naredio da ga odnesu na ulaz koji je vodio u peine Doline
sree. Nikad ranije peine mu nisu izgledale tako uzane i niske. S bolom je pogledao na rasute
kamene barake, koje su bile sagraene od stena nastalih od smese smole i liajeva. Kad se
bude okonala borba s Banbekom, zapoee posao oko gradnje novih dvorana i predvorja u
stenama. Boanstvena dekoracija Naselja Banbek bila je svima dobro poznata; Dolina sree
bila bi jo velianstvenija. Predvorja bi se sijala od opala, srebra i zlata. Ukoliko bi se
dogaaji odvijali kako je planirao, njegov najvei san bi se najzad ostvario. ta je onda neto
beznaajnih, sitnih dekoracija u tunelima Doline sree?
Jauui, dozvolio je osoblju da ga postavi na kau i razonodio se zamiljajui slike o
napredovanju svojih vojnika. Dosad bi otprilike trebalo da silaze niz strminu Dengl i da krue
oko Planine Feng. S oprezom je protegao ruke i pomerio noge. Miii ga nisu sluali. Bol je
hitao gore-dole du njegovog tela, ali su povrede bile lake od ranijih. Sad bi trebalo da se
armija penje uz bedeme koji su oiviavali iroku zonu brdskog podruja, poznatiju kao Skens.
Lekar je Karkolou doneo lek, on ga je popio i zaspao. Probudio se s pitanjem: Koliko je
sati?
Njegove trupe uveliko su u boju! Naredio je da ga iznesu na terasu, a onda, jo uvek
nezadovoljan, zatraio od posluge da ga prenese do staze s koje se pruao vidik du itave
doline. Uprkos negodovanju njegovih ena, spustili su ga i smestili onoliko udobno koliko su
to udarci i modrice dozvoljavali.
Smestio se i pripremio na beskrajno ekanje, ali vesti su brzo stigle.
Du Severnog puta jahao je vojnik-predvodnik na Pauku, kome se pena slivala niz
bradu. Karkolo je poslao konjuara da ga preuzme, i, ne marei za bolove, pridigao se s leaja.
Vojnik se bacio sa zmaja, i, sav iscrpljen, naslonio se na ogradu.
Zaseda! Upali smo u zasedu, dahtao je. Katastrofa!
Zaseda?, grmnuo je Karkolo dubokim, upljim glasom Gde?
Pri usponu na Skens. Saekali su dok se nai Termanganati i Ubice nisu prebacili
preko, a onda su nas napali Hororima, Fijendima i Dagerima. Sasekli su nas napola, naterali
nas na povlaenje, a onda su veliko kamenje skotrljali na nae Doagere. Naa armija je
unitena!
Karkolou se inilo da je potonuo. Legao je zurei u nebo. Koliki li su nam gubici?
Ne znam. Given je izdao naredbu za povlaenje. Povukli smo se na najbolji mogui
nain.
Karkolo je leao kao u komi. Vojnik se stropota na klupu.
Stub praine pojavio se na severu i odmah se rasprio i prepolovio. Iz njega su u
Dolinu sree utrali zmajevi. Svi su bili ranjeni, poskakivali su, hramali, vukli se i prodorno
rikali. Prvo je dolazila grupa Termanganata, maui svojim runim glavama s jedne na drugu
stranu, a za njima par Plavih Horora koji su posrtali. Sledio ih je Dager s masivnim nogama
19

kao u abe. Kako se pribliio barakama, odjednom je s treskom pao i ostao da lei ukoeno, s
nogama i kandama ispruenim u vazduh.
Niz Severnu dolinu jahao je Bas Given, pranjav i iscrpljen. Sjahao je sa svog
oamuenog Pauka i popeo se na platformu. Karkolo je jo jednom pokuao da se pridigne s
leaja.
Given je jednolinim i skoro nemarnim glasom predao izvetaj, ali se neosetljivi
Karkolo nije dao obmanuti. Upitao je zagonetno: Gde je zaseda tano postavljena?
Penjali smo se uz bedem, tamo gde planina prerasta u jaruge. Tamo su nas ekali.
Karkolo je siktao kroz zube:
Neverovatno.
Bast Given neprimetno klimnu glavom. Karkolo ree:
Pretpostavimo da je Doaz Banbek krenuo tokom jutarnje oluje, sat ranije nego to
je uopte mogue krenuti. Pretpostavimo da su njegove trupe ile u galopu. Kako je mogao da
pre nas stigne do bedema?
Ja bih rekao, ree Given, da nam zaseda nije pretila dok nismo preli Skens.
Planirao sam da patroliram du Plavih padina.
Karkolo tmurno potvrdi:
Kako je onda Doaz Banbek tako brzo doveo trupe do bedema?
Given se okrenu i pogleda niz dolinu gde su se ranjeni zmajevi i ljudi jo uvek borili
da se domognu Severnog puta.
Nemam predstavu
Droga?, pitao se Karkolo. Napitak koji bi umrtvio i zmajeve? Da li je usred noi
mogao da podigne poljski logor na planini?
Ovo poslednje je mogue, bezvoljno prizna Given.
Pod planinom Spajk nalaze se prazne peine. Ukoliko je tokom noi tamo smestio
trupe, preostalo mu je samo da prepeai Planinu Skens i da nas napadne iz zasede.
Karkolo je graktao:
Moda smo potcenili Doaza Banbeka. Pa onda, koliki su nam gubici?
Procene su bile poraavajue. Od poetka nedovoljno brojne trupe Dagera, sad su
ostale na svega est. Od pedeset i dva Fijende, etrdeset ih je preivelo, pet teko ranjeno.
Termanganati, Plavi Horori i Ubice pretrpeli su teke gubitke. Veliki broj raznesen je jo
prilikom prvog naleta, a mnogi su srueni u jaruge. Od sto ljudi, dvanaestorica su stradala od
metka, etrnaest od naleta zmajeva i dvadesetoro od rana razliitog stepena. Karkolo je legao
zatvorenih oiju.
Sam teren nas je spasao, ree Given. Doaz Banbek nije hteo da svoje trupe
prepusti jarugama. Ukoliko je postojala taktika greka na njihovoj strani, to je onda injenica
da je doveo nedovoljan broj Termanganata i Plavih Horora.
Mala uteha, zarea Karkolo. Gde je ravnotea meu armijama?
Imamo dobar poloaj na vrhu Dengl. Nismo primetili nijednog Banbekovog
izviaa ni oveka, niti Termanganata. On verovatno pretpostavlja da smo se vratili u
Dolinu. U svakom sluaju, njegove glavne snage jo uvek su skupljene na Skensu.
Karkolo se, ulaui ogromne napore, podigao i oteturao preko etalita do bolnikog
atora. Pet Fijenda je zavijalo i bolno uzdisalo. Plavi Horor je leao u ljuljaci i cvileo dok je
hirurg iz njega vadio slomljene delove oklopa. Dok je Karkolo to posmatrao, jedan Fijenda
uzdigao se visoko na zadnjim nogama, bacajui penu iz eljusti. Vrisnuo je udnovatim,
dirljivim glasom i pao mrtav.
Karkolo se okrenu prema Givenu: Ovako mora da postupi: Doaz Banbek je
sigurno poslao patrole u izvidnicu. Povuci svu vojsku sa vrha Dengl, a onda, pazei da nas ne
spazi patrola, premestite se na Turmalinski vrh. Ovo je moja pretpostavka: Banbek veruje da
se vi povlaite u Dolinu sree, on e uriti juno, oko Planine Feng, da vas napadne dok se
sputate niz vrh Dengl. Dok prolazi Turmalinskim vrhom, vi imate prednost i lako moete
unititi Doaza Banbeka i njegove trupe.
Bast Given odluno odmahnu glavom: ta ako nas, uprkos naoj predostronosti,
uoe patrole? Potrebno je samo da nam slede tragove koji e ih odvesti pravo na Turmalinski
20

vrh. Ukoliko se izloimo opasnosti odlaska na padine, presei e nam put i njegovi Dageri e
nas unititi za nekoliko minuta.
Ervis Karkolo se spusti na leaj. Vrati trupe u Dolinu sree. Saekaemo drugu
priliku.
6
Juno od grebena koji je okruivao Doazove apartmane, bila je useena u liticu
ogromna dvorana poznata kao Kerganova hala. Veliina te sobe, jednostavnost i odsustvo
ornamentike, kao i masivni antiki nametaj, doprinosili su upeatljivom izgledu dvorane.
Miris, jedinstven i karakteristian za tu sobu, izlazio je iz golih kamenih zidova, odrvenelih
algi od kojih je napravljen pod i starog drveta. To je bio teak zadah, koji je Doaz uvek
prezirao kao i izgled cele sobe. Dimenzije sobe odavale su nadmenost graditelja, odsustvo
ornamentike ostavljalo je na njega ruan, ak brutalan utisak. Jednog dana Doaz je shvatio
ne samo da ne voli sobu, ve ni samog Kergana Banbeka, zajedno sa celom naduvenom
legendom koja krui o njemu.
Soba je, uprkos tome, bila ugodna u svakom pogledu. S tri visoka prozora pruao se
pogled na celu dolinu. Drvena prozorska okna bila su zastakljena malim kvadratnim
zelenkasto-plavim staklima. Plafon je bio obloen drvetom na kome je bila tipina
banbekovska rezbarija. Nametaj se sastojao iz tri komada: dve rezbarene stolice i masivnog
stola, sve napravljeno od drveta neprocenjive vrednosti.
Doaz je toj sobi pronaao namenu. Sto je sluio kao nosa reljefne mape celog
podruja. Mapa je bila tako umanjena, da su svaka tri santimetra oznaavala jedan kilometar u
prostoru. U seditu mape bila je Dolina Banbek, a na desnoj strani Dolina sree. Ona je bila
odvojena od Doline Banbek masivnim liticama, stenama, otrim vrhovima, zidovima i sa pet
ogromnih iljaka. Prvi, vrh Getron, na jugu, drugi vrh Despoir u centru, trei vrh Spajk,
na istoku i Vrhovi Feng i Halcion na severu.
Na prednjem delu planine Getron prostirale su se Visoke planine. Iznad vrha
Despoir, zvezda Skens dopirala je skoro do litica u podnoju vrha Halcion.
Dok je Doaz prouavao mapu, u sobu je ula Fejd. Doaz je osetio njenu blizinu po
mirisu kojim se namirisala, jo pre nego to ju je ugledao. Na sebi je nosila tradicionalnu
prazninu nonju posluiteljke iz Banbeka: vrlo uzanu haljinu od zmajeve koe, ukraena
pariima krzna okoladne boje oko vrata, lakata i kolena.
Imala je visoki cilindrini eir, koji je bio izreckan oko gornjeg ruba, s ijeg je vrha
virilo pero.
Doaz se pretvarao da ne primeuje njeno prisustvo. Prila mu je iza leda i poela da
ga golica krznom koje joj je bilo oko vrata.
Doaz se i dalje vrsto drao, kao da nije svestan njenog prisustva u sobi. Fejd,
nimalo obeshrabrena, napravila je izraz tune zabrinutosti. Zar moramo svi da mislimo samo
na ubijanje? Kako napreduje rat?
Za Dolinu Banbek rat dobro napreduje, a za sirotog Ervisa Karkoloa i Dolinu sree
sve zaista ide naopako.
Tvoj plan je unitenje, ree Fejd s prizvukom optube u glasu. Ti e ga ubiti;
Jadni Ervis Karkolo!
Ne zasluuje nita bolje.
ta e tada zadesiti Dolinu sree?
Doaz Banbek slee ramenima; Promene na bolje.
Da li e ti eleti da vlada?
Ja, ne.
Zamisli, proaputa Fejd, Doaz Banbek, Gospodar Doline Banbek, Velikog
Severnog Rta, Planine Glorije i Fosfura.
Ja, ne, ree Doaz. Moda bi ti elela da vlada umesto mene?
To bi bilo sjajno! Kakve bih promene uvela! Stavila bih svetenicima crvene i ute
21

manice. Naredila bih im da pevaju, igraju i piju Majsko vino. to se tie zmajeva, sve bih ih
poslala na jug, na Arkadiju, osim nekoliko nenih Termanganata, koji bi se igrali s decom. Ne
bih vie dozvolila ovakve estoke borbe. Spalila bih titove i slomila maeve. Ja bih...
Draga moja leptirice, ree Doaz kroz smeh. Brzo bi okonala svoju vladavinu!
Zato brzo? Zato ne zauvek? Ukoliko ljudi ne bi imali ime da se bore...
A, kada se Bejsici spuste, ti bi im stavljala cvetne vence oko vrata?
Uf! Neemo ih nikad vie videti. ta oni postiu zlostavljanjem nekoliko zabaenih
sela?
Ko zna ta oni dobijaju. Mi smo slobodni ljudi moda poslednji slobodni ljudi u
svemiru. Ko zna? Moda e se vratiti: zvezda Koralajn zastraujue blista na nebu.
Fejd odjednom postade zaintersovana za reljefe na mapi.
Tvoj sadanji rat uas! Da li e napasti ili e se braniti?
To zavisi od Ervlsa Karkoloa, ree Doaz. Ja u ekati dok se on ne pojavi.
Gledajui na mapu, zamiljeno je dodao. Dovoljno je bistar da mi nanese tetu ukoliko ne
povuem oprezne korake.
ta e biti ukoliko se Bejsici pojave dok se ti prepire s Karkoloom?
Doaz se nasmei: Moda emo svi pobei u Visoke planine, a moda i svi ostati i
boriti se.
Ja u se boriti pored tebe, izjavi Fejd i odvano ga pogleda. Napaemo veliki
svemirski brod Bejsika, odbraniemo se od usijanih kuruma, prodreemo do samih ulaznih
vrata broda i zavrnuemo nos prvom pljakau koji nam izae na oi!
Na jednom mestu tvoja mudra taktika ima nedostatak, ree Doaz. Kako ovek
moe pronai nos jednog Bejsika?
U tom sluaju, ree Fejd, mi emo im..., okrenu glavu prema zvuku koji je
dopirao iz predvorja. Doaz je u dva koraka preleteo preko sobe i irom otvorio vrata. Stari
Rajf, portir, uao je unutra: Rekli ste mi da vas pozovem kada se boca prevrne ili razbije.
Obe stvari desile su se pre neto manje od pet minuta.
Doaz odgurnu Rajfa i potra niz stepenice. ta ovo znai?, insistirala je Fejd.
ta si mu rekao kad se tako uznemirio?
Rajf je bojaljivo vrteo glavom. Zbunjen sam kao i ti. Dao mi je jednu flau.
'Danonono nadgledaj ovu flau', tako mi je naredio i dodao: 'Kad se flaa slomi ili okrene,
smesta me pozovi.' Pitam se da li me Doaz smatra toliko senilnim da se zadovoljim
zadatkom kao to je posmatranje jedne flae. Ja sam star i trese mi se vilica, ali jo uvek
nisam siao s uma. Na moje iznenaenje, flaa se razbila. Objanjenje za to je poznato: pala je
na zemlju! Meutim, ne znam ta to znai. Samo izvravam naredbu, pa sam Doaza Banbeka
obavestio o tome.
Fejd je nestrpljivo ciala: Gde je ta flaa?
U Doazovoj radionici.
Fejd je otrala brzinom koju joj je dozvoljavala uska haljina. Prola je kroz popreni
tunel, preko Keraganove staze, ispod prekrivenog mosta i uz kosinu do Doazovog
apartmana.
Du dugog tunela trala je Fejd, pa kroz predsoblje gde je flaa u pariima leala na
podu. Ula je u radionicu i zastala od zaprepaenja. Primetila je da je polica za knjige
odkrinuta. Tiho i plaljivo iskrala se preko sobe i provirila u radionicu.
Scena koju je posmatrala bila je krajnje neobina. Doaz je nehajno stajao, smeei
se, dok je naspram njega stajao goli svetenik koji je oajniki pokuavao da pronae
pregradu koja se otvarala i vodila u tunel. Meutim, izlaz je bio vrsto zatvoren i napori
svetenika bili su uzaludni. Svetenik se okrenuo, pogledao Doaza i krenuo ka glavnim
izlaznim vratima radionice.
Fejd je zadrala dah i koraknula unazad. Svetenik je doao do vrata radionice.
Samo trenutak, ree Doaz. elim da razgovaram s tobom.
Svetenik zastade i okrenu glavu s blago upitnim izrazom lica. Bio je mlad ovek sa
bledim, lepim licem. Fina prozirna koa rastezala se preko njegovih belih kostiju. Njegove
iroko otvorene, nevine plave oi izgledale su kao da nikad ne gledaju direktno u jednu taku.
22

Ruke su mu bile tanke, s dugim prstima koji su se tresli od napetosti. Preko njegovih lea,
skoro do struka, bila je prebaena bujna, dugaka, svetlo-smea kosa.
Doaz je razmetljivo seo, ne skidajui pogled sa svetenika. Odjednom je
progovorio estokim i preteim glasom: Nalazim da je tvoje ponaanje daleko od
poslunog. Ovo je bila izjava koja nije zahtevala odgovor, tako da ga svetenik nije ni dao.
Molim te da sedne, ree Doaz. Pokazao je na klupu. Ima dosta toga da
objasni. Ponovo nije dobio odgovor. Doaz je, prilagodavajui se udnim pravilima
sporazumevanja sa svetenicima, upitao: eli li da sedne?
Nebitno je, ree svetenik. Poto stojim sada, stajau i dalje.
Doaz je ustao i izveo gest bez presedana. Gurnuo je klupu iza svetenika, udario ga
po drhtavim kolenima i vrsto ga postavio na klupu.
Poto sada sedi, ree Doaz, sedee i dalje.
S nenim dostojanstvom, svetenik stade na noge. Ja u stajati.
Doaz slee ramenima: Kako eli. Nameravam da ti postavim nekoliko pitanja.
Nadam se da e saraivati i davati mi tane odgovore.
Svetenik trepnu poput sove.
Da li e uraditi tako?
Naravno. eleo bih, meutim, da se vratim istim putem kojim sam doao.
Doaz je ignorisao ovu primedbu. Prvo, zato dolazi u moju radionicu?
Svetenik oprezno progovori, glasom kojim ovek razgovara s detetom:
Va jezik je nejasan, ja sam zbunjen i ne smem da odgovaram poto sam se zakleo
da u onome ko to od mene zahteva govoriti samo istinu.
Doaz se spustio na stolicu: Nigde ne urimo. Ja sam spreman na dug razgovor.
Dopusti da te pitam jesi li primao impulse koji su te navodili da doe u moju radionicu?
Da.
Koliko si takvih impulsa prepoznao?
Ne znam.
Vie od jednog?
Moda.
Manje od deset?
Ne znam.
Hm... Zato si nesiguran?
Nisam nesiguran?
Zato onda ne navede broj koji zahtevam?
Takav broj ne postoji.
Tako, dakle. Znai, postoji nekoliko elemenata koji su tvom mozgu izdali direktivu
da tvojim miiima signalizuje da te dovedu ovde?
Verovatno.
Doazove usne pomerale su se u slabaan osmeh trijumfa.
Da li moe da opie jedan elemenat tog eventualnog motiva?
Mogu.
Uradi to onda.
To je bilo nareenje protiv kojeg svetenik nije smeo da ide. Bilo koji vid prinude
koji je Doazu bio poznat, kao to su e, ma, vatra, sveteniku nije bio nita drugo do male
nelagodnosti koje je mogao da ignorie kao da ne postoje. Svetenikov unutranji ivot bio je
jedina stvarnost koja postoji. Od njega se zahtevala apsolutna pasivnost. Apsolutna iskrenost
bila je obavezni pravac ponaanja. Nije imao prava da postupa ni pozitivno, niti da reaguje
protiv postupaka obinih ljudi. Poto je Doaz delimino razumeo ovakvo ponaanje, ponovo
je insistirao na svojoj naredbi:
Moe li da se seti jednog elementa tog motiva koji ti je naredio da doe
ovamo?
Da.
Koji je?
elja za lutanjem.
23

Moe li da se seti jo jednog?

Da.
Kojeg?
elja da protegnem noge.
Tako dakle. Izgleda, pokuava da izbegne odgovor na moje pitanje?
Odgovaram na pitanja onako kako mi ih postavite. Dokle god se tako ponaam,
dokle god otvaram usta svoje misli prema onome ko trai znanje poto je to naa vera ne
moe biti ni govora o izbegavanju.
Verujem da je tako. Meutim, nisi mi pruio odgovor koji smatram
zadovoljavajuim.
Svetenikov odgovor na taj komentar bio je uveban i mahinalan.
U redu, ree Doaz Banbek. Moe li da se seti jo jednog elementa ovog
sloenog motiva o kojem smo diskutovali?
Da.
Koji je to?
Interesuju me antikviteti. U Vau radionicu doao sam da se divim retkostima
starog sveta.
Zaista? Doaz podie obrve. Imam sreu da posedujem takvo blago. Koji te
antikvitet naroito interesuje?
Vae knjige, vae mape, va ogromni globus Pra-sveta.
Pra-sveta? Misli Raja?
Da, Pra-svet se moe nazvati i Rajem.
Doaz je stisnuo usne: Znai dolazi ovamo da prouava moje antikvitete. Koji jo
elementi za ovaj motiv postoje?
Svetenik je za trenutak oklevao. Predloeno mi je da doem ovde.
Ko ti je to predloio?
Vrhovni Svetenik.
Zato je to predloio?
Nisam siguran.
Da li moe da mi objasni?
Svetenik je uinio mali gest prstima jedne ruke. Vrhovni Svetenik eli da postane
obian ovek i da naui principe vaeg postojanja. Ili moda eli da promeni vrstu dobara
prilikom trgovine. Vrhovni Svetenik e biti fasciniran mojim opisima vaih antikviteta.
Moda e izraziti znatielju za objekte koje posmatrate vaim-posmatrakim soivima. Ili...
Koju od ovih i drugih pretpostavki koje jo nisi izloio smatra najverovatnijom?
Nijednu.
Doaz je ponovo podigao obrvu. Kako ovo opravdava?
Poto se moe formirati bezbroj pretpostavki, imenitelj proporcije verovatnoe je
varijabilan i tada ceo koncept postaje beznaajan.
Doaz se tuno nasmeja: Od pretpostavki kojih si se dosad setio, koju smatra
najverovatnijom?
Pretpostavljam da Vrhovni Svetenik smatra poeljnim da doem ovde i da
stojim.
ta postie stajanjem?
Nita.
Vrhovni Svetenik te onda ne alje ovde da bi stajao.
Doazovu konstataciju svetenik nije komentarisao. Doaz je uobliio pitanje s
velikom opreznou. ta se Vrhovni Svetenik nada da e postii time to dolazi ovde da
stoji?
Verujem da eli da upozna kako razmilja obian ovek.
Da li i ti ui kako ja razmiljam?
Uim mnogo.
Na koji nain ti to pomae?
Ne znam.
24

Koliko si puta posetio moju radionicu?

Sedam puta.
Zato si ba ti izabran da doe ovde?
Sinod je odabrao moj tend. Verovatno u ja biti sledei Vrhovni Svetenik.
Doaz preko ramena ree Fejdi: Skuvaj nam aj.
Okrenu se ponovo prema sveteniku: ta je tend?
Svetenik duboko uzdahnu: Moj tend je predstavnik moje due.
Hm. Kako izgleda?
To se ne moe opisati.
Da li ga ja imam?
Ne.
Doaz slee ramenima: Da li moe da mi ita misli?
Tiina.
Ne ba dobro.
Zato eli da mi ita misli?
Mi zajedno ivimo u svemiru. Poto nam nije dozvoljeno nita da preduzimamo,
duni smo da znamo.
Doaz se skeptino nasmeja. Kako vam saznanje moe pomoi, ukoliko ne
preduzimate nita u vezi sa onim to znate?
Dogaaji se niu u Obrazloenje, kao to voda otie u upljinu i formira jezero.
Pih!, ree Doaz u iznenadnoj ljutnji. Vaa doktrina obavezuje vas na nemeanje
u nae stvari, a i pored toga dozvoljavate vaem Obrazloenju da stvori uslove kojima se
usmeravaju dogaaji. Je li ovo tano?
Nisam siguran. Mi smo pasivan narod.
Ipak, va Vrhovni Svetenik verovatno je imao nekakav plan kad te je poslao ovde,
zar ne?
Ne mogu da odgovorim.
Doaz skrenu na novi niz pitanja. Kuda vodi tunel iza moje radionice?
U Veliku peinu.
Fejd stavi srebrni ajnik pred Doaza. Sipao je sebi aj i zamiljeno pijuckao. U
sadraju razgovora bilo je bezbroj varijacija; svetenik i on bili su upleteni u igru murke rei
i ideja. Svetenik je bio naoruan strpljenjem i vetim izbegavanjem odgovora. Bio je
hendikepiran prirodnom potrebom da govori istinu. Doaz je na drugoj strani, morao da,
poput oveka vezanih oiju, pipa u mraku. Tragao je za nepoznatim odgovorom.
U redu, ree Doaz, hajde da nastavimo. Videemo iji e ivci pre popustiti.
Ponudio je ajem svetenika, koji je odreno odmahnuo glavom.
Doaz je uinio gest kojim mu je dao do znanja da mu je sasvim svejedno.
Ukoliko zaeli hranu ili pie, molim te da me obavesti. Ja uivam u naem
predugom razgovoru, ali se plaim da u ga prolongirati do granica tvog strpljenja. Nadam se
da sada eli da sedne?
Ne.
Kako eli. No, vratimo se razgovoru. Velika peina koju si spomenuo da li je
ona nastanjena svetenicima?
Ne razumem vae pitanje.
Da li su svetenici nastanjeni u Velikoj peini?
Da.
Konano, re po re, Doaz je izvukao informaciju da je peina spojena sa serijom
dvorana u kojima su svetenici topili metal, kuvali staklo, jeli spavali, izvodili rituale. Nekad
je postojao ulaz u Dolinu Banbek, ali je u davna vremena zapeaen. Zbog ega? Bilo je
ratova u zvezdanom jatu i grupe poraenih ljudi nalazile su utoite na Zemljani, nastanjujui
se na brdima i dolinama. Svetenici su eleli odvojeni ivot i zatvarali su se u svoje peine
daleko od oiju sveta. Gde je bio taj otvor? Svetenik je bio neodreen. Negde na severnom
kraju doline? Moda. Iza Visokih planina? Moda. Meutim, trgovina izmeu ljudi i
svetenika odvijala se na ulazu u podnoju Planine Getron. Zato? Stvar praktinosti,
25

odgovorio je svetenik. Uz to, ova lokacija je dostupnija Dolini sree i brdu Fosfur. Koliko
svetenika ivi u ovim peinama? Nesigurnost. Neki su verovatno umrli, drugi su verovatno
roeni. Koliko ih ima otprilike jutros? Moda pet stotina.
U tom trenutku svetenik je poeo da se njie tamo-amo, a Doaz je govorio
promuklim glasom: Da se vratimo motivu tvog dolaska, ili elementima toga motiva. Imaju li
tvoje posete bilo kakve veze sa zvezdom Koralajn i vrovatnim dolaskom Bejsika, ili Grefa,
kako su ih ranije nazivali?
Svetenik je ponovo oklevao. Tad odgovori: Da.
Ukoliko bi nas Bejsici napali, bi li nam svetenici pritekli u pomo?
Ne, ovaj odgovor bio je odluan i definitivan.
Ali pretpostavljam da svetenici ne ele prisustvo Bejsika ovde?
Nije bilo odgovora.
Doaz je promenio redosled rei. Da li svetenici ele da Bejsici budu odbijeni od
Zemljane?
Naa nacionalnost zabranjuje nam da se meamo u stvari ljudi. Mi stojimo
podalje.
Doaz skupi usne: Pretpostavimo da Bejsici napadnu vae peine i odvuku vas na
planetu Koralajn. ta onda?
Svetenik samo to se ne nasmeja: Na ovo pitanje ne moe se odgovoriti.
Da li biste pruili otpor Bejsicima ako bi pokuali da vas napadnu?
Ne mogu da odgovorim na Vae pitanje.
Doaz se nasmeja: Ali odgovor nije negativan.
Svetenik se sloi.
Onda znai da posedujete oruje?
Svetenikove blage oi potamnee. Tajnovitost? Premor? Doaz ponovi pitanje.
Da, ree svetenik. Klena su mu zaklecala, ali ih je ukoio naglim trzajem.
Kakva je to vrsta oruja?
Bezbroj vrsta. Projektili, kao na primer kamenje. Prodorno oruje kao to su
prelomljena drva. Glas je poeo da mu bledi, kao da se udaljavao. Otrovi arsenik,
sumpor, kiseline. Plamtee oruje kao to su baklje i lupe koje fokusiraju svetlost. Cisterne,
da se potopi vojska...
Sedi, odmori se, nagovarao ga je Doaz. Vae inovacije me zanimaju, ali njihov
konaan efekat je nedovoljan. Da li posedujete neko drugo oruje kojim moete definitivno
odbiti Bejsike ako vas napadnu?
Zbog naina na koje je postavljeno ili zbog sluajnosti, na ovo pitanje nikad nije
odgovoreno. Svetenik se naslonio na kolena, kao da se moli. Pao je na lice, a onda se, zgren,
prevrnuo na stranu. Doaz je skoio napred i povukao za kosu njegovu pognutu glavu.
Njegove poluotvorene oi otkrile su runu belu mrlju. Govori!, povika Doaz. Odgovori
na moje poslednje pitanje! Da li imate oruja ili oruje kojim biste odbili napad Bejsika?
Blede usne su se pomerile: Ne znam.
Doaz se namrti i zagleda se u kao kre belo lice. Preneraeno ree: Ovaj ovek je
mrtav.
Fejd se iz dremljivosti pridie s kaua i crvenog lica, uasnuta, vrisnu: Ubio si ga!
Ne. Umro je, ili je sam prouzrokovao svoju smrt.
Fejd se, trepui, zatetura preko sobe i pripi se uz Doaza, koji ju je odsutno
odgurnuo. Fejd se zatrese i skupi, ali videvi da joj Doaz ne poklanja panju, izie iz sobe.
Doaz je seo i sa udaljenosti gledao u oputeno telo. On se nije predavao,
promrmlja Doaz, dok nisam poeo da zalazim u tajne.
Skoio je na noge, otiao do ulaznog hodnika i poslao Rajfa po berberina. Sat
kasnije telo, osloboeno kose, lealo je na drvenoj klupi, prekriveno aravom. Doaz je u
rukama drao periku napravljenu od duge kose.
Berberin je otiao; posluga je odnela telo. Doaz je ostao sam u radionici, napet.
Odstranio je sa sebe odeu i ostao nag kao svetenik. Paljivo je navukao periku preko glave i
posmatrao sebe u ogledalu. Obino oko nije moglo da uoi razliku. Neto je ipak nedostajalo.
26

Ogrlica. Doaz je namesti oko vrata i jo jednom se ogleda sa istinskim zadovoljstvom.

Trenutak je oklevao, a zatim je oprezno povukao u stranu kamenu tablu. Na rukama
i nogama provirio je u tunel i, poto je bio mraan, drao je ispred sebe stakleni tapi sa
luminescentnim algama. Pri slabom svetlu tunel je izgledao kao prazan. Nemajui drugog
izbora, savladao je strah i provukao se kroz otvor.
Tunel je bio uzak i nizak. Doaz je, zategnutih nerava, napravio probni korak
napred. esto je zastajao i oslukivao, ali nije uo nita osim tihog kucanja svog pulsa.
Posle otprilike sto metara, tunel se ulio u prirodnu peinu. Doaz neodluno stade,
pokuavajui da usmerava sluh kroz mrak. Svetlucajue boice, u nejednakim razmacima
postavljene na zidovima, omoguavale su emitovanje koliine svetlosti dovoljne da ocrta
pravac do peine, koja je izgleda bila okrenuta prema severu, paralelno s prostiranjem doline.
Doaz ponovo krenu napred, zastajkujui svakih nekoliko metara. Koliko je znao o
svetenicima, oni su bili blag, neagresivan narod, ali isto tako i neverovatno tajanstveni. Kako
bi reagovali na prisustvo jednog uljeza, Doaz to nije mogao da predvidi i nastavio je da se
unja s velikom opreznou.
Peina se uzdizala, sputala, irila, suavala. Uskoro je naiao na interesantan prizor:
mala odeljenja, izdeljenja, izdubljena u zidovima, bila su osvetljena lusterima. U takva dva
odeljenja, Doaz je naiao na svetenike: prvi je stajao na tepihu, a drugi sedeo prekrtenih
nogu i netremice gledao u majstoriju izraenu od ukrtenih metalnih tapia. Oni na Doaza
nisu uopte obraali panju, pa je produio samouverenijim korakom.
Peina je bila ukoena nadole, i iznenada se proirila u ogromnu prostoriju, da je
Doaz za trenutak pomislio kako je zakoraio napolje, u otvorenu no. Plafon se uzdizao
daleko iznad mnotva lampi, plamiaka i svetlucajuih tapia. Napred i levo topioniari su
radili punom parom. Tada su mu odkrinuta vrata na jednom zidu prostorije pruila
interesantan prizor. Doaz je gledao u niz cevastih konstrukcija, koje su izgledale kao neka
vrsta radionice, jer je veliki broj svetenika bio zaokupljen komplikovanim zadacima. Na
desnoj strani bio je red metalnih kutija, u kojima su se nalazili predmeti nepoznatog sastava.
Doaz je tada prvi put video enu-svetenika. Nisu to bile ni nimfe ni poluvetice,
kako su ih opisivale popularne legende. Kao i mukarci, bile su blede, krhke, sa otro
izraenim crtama. Kretale su se oprezno i, jednako kao i mukarci imale su na sebi samo do
pojasa dugu kosu. Bilo je malo razgovora i nimalo smeha: vladala je atmosfera tihe radosti i
koncentracije.
Kameni pod bio je uglaan bezbrojnim koracima bosih nogu, a dah mnogih
generacija obojio je zidove.
Na Doaza niko nije obratio panju. Sporo je krenuo napred, drei se senki i zastao
ispred gomile metalnih kutija. Na desnoj strani prostorija se smanjila na neverovatne
proporcije, u tunel koji se uvrtao i gubio. Pri jedva primetnom svetlu, gubio se oseaj
stvarnosti.
Doaz pretrai celu povrinu velianstvene prostorije. Gde bi moglo biti oruje ije
je postojanje svetenik potvrdio samim aktom umiranja. Doaz ponovo skrenu panju na
desnu stranu, trudei se da zapazi svaki detalj neobine radionice koja se uzdizala pedeset
metara od kamenog poda. udna graevina, pomisli Doaz okreui glavu. Svaki pogled na
ogromnu prostoriju je bio udan: toliko je blizu Dolini Banbek, a ipak toliko udaljena od nje.
Oruje? Moe biti bilo gde; naravno, nije smeo ni da pomisli da ga dalje trai. Bez rizika da
e biti otkriven nije mogao nita vie da sazna. Vratio se putem kojim je doao maglovitim,
mranim puteljkom pored bonih udubljenja u zidovima gde su dva svetenika bila u istom
poloaju u kakvom ih je naao jedan je spavao, a drugi skoncentrisan na neku metalnu
napravu. Dugo, dugo zatim, vukao je svoje noge i telo.
Da li se dovoljno udaljio? Gde je pukotina koja je vodila u njegov apartman? Da li
ju je proao? Treba li dalje da traga? Panika ga je zahvatila, ali je nastavio dalje, oprezno se
osvrui. Evo, nije pogreio! S desne strane otvarala se pukotina, tako poznata i draga. Uronio
je u nju idui dugakim koracima, kao da hoda ispod vode. Neka utvara pojavila se ispred
njega. Doaz je stao kao ukopan. Suvonjava, visoka figura krenula je prema njemu. Doaz se
pripio uza zid. Figura je oholo zakoraila napred i odjednom se smanjila na ljudsku veliinu.
27

To je bio mladi svetenik kojeg je Doaz ostavio smatrajui ga mrtvim. Suoio se sa

Doazom. Nene plave oi odavale su prekor i nepotovanje.
Vrati mi moju ogrlicu.
Utrnulim prstima Doaz se oslobodi zlatne ogrlice. Svetenik je uze, ali nijedan
pokret nije uinio u nameri da je stavi na sebe. Pogledao je kosu na Doazovoj glavi. Sa
smenom grimasom na licu, Doaz skide razbaruenu periku i rastrese je. Svetenik potra
unazad kao da je Doaz postao peinski zao duh. Udaljavajui se od Doaza koliko je zid
prolaza dozvoljavao, svetenik je lakim korakom nestao niz tunel.
Doaz baci periku na pod zurei u razbaruenu gomilu kose. Okrenu se, pogleda za
svetenikom, za bledom figurom koja je postala jedna od mnogih u tami. Doaz je polako
nastavio da se penje tunelom, na kojem je tanka svetla linija oznaavala otvor u njegovu
radionicu. Kroz tunel se provukao nazad u svet realnosti. Divlje, svom snagom zalupio je
kamenu tablu i zakljuao ogradu na kojoj je sveteniku postavio zamku.
Doazovo odelo lealo je na mestu gde ga je zbacio. Ogrnuvi se penjoarom, otiao
je u predsoblje i zakljuao ulazna vrata ispred kojih je dremajui sedeo Rajf. Doaz je
pucketao prstima: Treba pozvati zidare s minobacaima, gvodem i kamenjem.
Doaz se marljivo okupa, temeljno se ribajui emulzijom. im je izaao iz kupatila,
u radionicu je uveo zidare i naredio im da zapeate ulazni otvor.
Otiao je do kaua, i dok je sebi sipao au vina dozvolio je mislima da odlutaju.
Priseanje je preraslo u sanjarenje, a sanjarenje u san. Doaz je u mislima ponovo lakim
korakom proao du dugakog tunela, gde su svetenici u udubljenjima zidova podizali glavu
i gledali ga. Napokon je stao na ulazu velianstvene podzemne praznine. Kliznuo je preko
poda, pored marljivih svetenika koji su savesno radili. Iskre su se uzdizale od udaraca
ekiem, a plavi dim kovitlao se iznad metala koji se topio.
Doaz je otiao do male u kamenu isklesane odaje. Tu je sedeo star ovek, mrav
kao tap, sa snenobelom kosom do pojasa.
ovek je nedokuivo plavim oima posmatrao Doaza, govorio je ali mu je glas bio
priguen i skoro neujan. Ponovo je progovorio, i njegove rei glasno zazvonie u Doazovim
uima.
Doveo sam vas kako bih vas upozorio da nam ne uinite kakvo zlo, od koga ne
biste imali nikakve koristi. Oruje za kojim tragate ne postoji i daleko je van vae pameti i
znanja. Uklonite ga iz vae vizije.
Doaz uz ogroman napor uspe tek da promuca: Mladi svetenik nije niim porekao
postojanje oruja. Ono sigurno postoji!
Samo u uskom okviru specijalnog razjanjenja. Mladi ne moe da govori drugo
osim prave istine, niti se moe ponaati drugaije do ljubazno. Kako se moete pitati zato se
mi drimo po strani? Vi, obini ljudi, smatrate da je istota due neshvatljiva, da ste u
prednosti, a postigli ste samo da se morate jedni od drugih skrivati kao pacovi. Ukoliko
ponovo pokuate s vaom bestidnou, morau da se ponizim i da postavim stvari na svoje
mesto. Uveravam vas da je nae takozvano oruje u potpunosti van domaaja vae kontrole.
Doaz je osetio prvo stid, a zatim ogorenje, i uzviknuo je:
Vi ne razumete moju urbu! Zato bih drugaije postupao? Koralajn je blizu;
Bejsici su nadohvat ruke. Zar vi niste ljudi? Zato nam ne pomognete da odbranimo planetu?
Vrhovni Svetenik klimnuo je glavom i bela kosa zatalasala se sa hipnoticnom
sporou. Citirau; Racionalnost: pasivnost, kompletna i apsolutna. Ovo podrazumeva
usamljenost, pobonost, tiinu, mir. Da li moe da zamisli muenje koje rizikujem time to
razgovaram s tobom? Ja interveniem, i meam se u sve to sa ogromnim bolom u dui. Neka
tome bude kraj. Neemo vie poseivati va studio, neemo vam nanositi zlo, niti vam dirati u
dostojanstvo. Posetili ste nau dvoranu i pri tom osramotili asnog mladog oveka. Neka ovo
bude izjednaenje. Neka vie ni na jednoj strani ne bude pijunae. Slaete li se?
Doaz je uo svoj glas, kako odgovara bez njegovog svesnog uea. Zvualo je kao
da izlazi kroz nos i da je piskav vie nego to je on to eleo.
Ovo primirje nudite mi kad ste nauili i otkrili sve moje tajne, a da pri tome ja ne
znam nijednu vau.
28

Lice Vrhovnog Svetenika izgledalo je kao da se trese i gubi. Doaz je na njemu

video prezir i poeo se prevrtati u snu. Trudio se da govori smirenim glasom. Hajdete,
obojica smo ljudi, zato da budemo na suprotnim stranama? Zato ne bismo delili tajne i
pomagali jedni drugima? Prouavajte moje arhive, moje tane i relikte o vaem slobodnom
vremenu, ali dozvolite i meni da prouavam ovo postojee, ali ipak nepostojee oruje.
Kunem se da e biti upotrebljeno iskljuivo protiv Bejsika, za zatitu svih nas.
Oi Vrhovnog Svetenika su zasijale: Ne.
Zbog ega, ne?, suprotstavio se Doaz. Sigurno ne elite da nam nanesete zlo?
Mi smo odvojeni i pasivni. ekamo vae izumiranje. Vi ste prosti ljudi, poslednji
ostaci ljudstva. Kada nestanete vi i vae mrane misli, nestae i podle zavere, a time i
ubijanja, bol i zloba.
Ne mogu da verujem, ree Doaz. Verovatno ljudi nema u ovom sazvedu, ali
ta je sa univerzumom? Stari Zakon je daleko stigao; pre ili kasnije, ljudi e se vratiti na
Zemljanu.
Glas Vrhovnog Svetenika postao je tuan: Mislite li da mi govorimo samo zbog
nade Sumnjate li u nae znanje?
Univerzum je ogroman. Stari Zakon daleko dosee.
Poslednji ljudi borave na Zemljani, ree Vrhovni Svetenik.
Prosti ljudi e nestati, a mi, svetenici, izneemo u budunost 'Racionalnost', kao
barjak pobede kroz sve svetove na nebu!
ime ete se prevesti u ovakvu misiju? upitao je Doaz veto. Moete li preleteti
do zvezda goli kao to etate poljanama?
Bie naina. Ima vremena.
Za vae ciljeve trebae mnogo vremena. ak i na planeti Koralajn ima ljudi.
Preoblikovanih u telu i mozgu, ali ipak ljudi. ta je s njima? Izgleda da ste pogreili, da se
rukovodite iskljuivo verom.
Vrhovni Svetenik zaneme. Lice mu se ukoi.
Zar ovo nisu injenice?, upita Doaz. Kako ih spajate s vaom verom?
Vrhovni Svetenik blagim glasom odgovori: injenice se nikad ne mogu spojiti s
verom. Po naoj veri, ti ljudi e, ukoliko postoje, takoe ieznuti. Vreme je dugo. 'Svetovi
svetlosti' nas oekuju.
Jasno je, ree Doaz, da se vi stavljate rame uz rame s Bejsicima i da
prieljkujete nae unitenje. Ovim se samo moe promeniti nae ponaanje prema vama.
Bojim se da je Ervis Karkolo bio u pravu a da sam ja pogreio.
Mi ostajemo pasivni, ree Vrhovni Svetenik. Lice mu je treperilo i izgledalo je
kao da je bilo iarano bojama.
Bez ikakvih emocija, mi emo biti svedoci iezavanja obinih ljudi, potpuno
pasivni, neemo ni pomagati ni odmagati.
Doaz progovori u besu: Vaa vera, vaa 'Racionalnost' kako god to zvali vodi
vas pogrenim putem. Upozoravam ukoliko nam ne budete pomagali, patiete isto koliko i
mi.
Mi smo pasivni, neopredeljeni.
ta je s vaom decom? Bejsici meu nama ne prave nikakvu razliku. Oni e vas
skupiti u ograene prostore isto kao i nas. Zato bismo se mi borili da vas zatitimo?
Lice Vrhovnog Svetenika je bledelo, prevueno maglom postalo je prozirno. Oi su
mu se sijale i bile crvene kao meso.
Nama ne treba zatita, uzviknuo je. Mi smo sigurni.
Vi ete propatiti nau sudbinu, ree Doaz. Obeavam.
Vrhovni Svetenik se odjednom smanji u malu, suvu mahunu, kao da je mrtav
komarac. Neverovatnom brzinom Doaz prelete nazad kroz peinu, tunel, kroz svoju radnu i
spavau sobu, gde se trgao, irom otvorenih oiju, suvih ustiju i oteena grla.
Vrata se otvorie i pojavi se Rajfova glava. Jeste li me zvali, gospodine?
Doaz se pridie na laktove i pogleda okolo po sobi: Ne, nisam te zvao.
Rajf se povue. Doaz ponovo lee na kau gledajui u plafon. Sanjao je najudniji
29

san. Je li to bila njegova mata, ili sasvim stvarno suoavanje i razmena misli? Nemogue je
bilo odluiti i sam je dogaaj verovatno nosio svoju presudu. Doaz je prebacio noge preko
kaua i treptao gledajui u pod. San ili prava rasprava, svejedno. Stao je na noge, obuo
sandale, obukao kunu haljinu od utog krzna, mrzovoljno othramao do kabineta za sednice i
izaao na sunani balkon.
Protekle su dve treine dana. Gusti oblaci prekrili su zapadne klisure. Na njihovoj
levoj i desnoj strani prostirala se Dolina Banbek. Nikad ranije nije bila tako bujna i plodna, i
nikad tako nestvarna, pa se oseao kao stranac na planeti. Pogledao je na sever. Du
ogromnog kamenog bedema prostirala se Granica Banbek. I ovo je bilo suvie nestvarno:
fasada iza koje su iveli svetenici. Zamiljao je unutranjost velianstvene peine, dok je
gledao u njen spoljanji zid. Litica okrenuta prema severu doline sigurno mora biti neto vie
nego koljka!
Doaz skrenu panju na terene za vebanje zmajeva. Kako je priroda udan
stvaralac: proizvela je Bejsike i zmajeve, svetenike i ljude. Pomislio je na Ervisa Karkoloa i
iznenada ga je obuzeo bes. Sama pomisao na Karkoloa bila je u ovom trenutku nepoeljna.
Tihi korak uo se iza njega, dodir krzna i divnih ruku, opojan miris. Doazova napetost je
splasnula. Kad ne bi postojala bia kao to su posluiteljke, bilo bi ih potrebno izmisliti.
Duboko ispod Banbek padine, u kamenom udubljenju osvetljenom svenjakom sa
dvanaest svea, nagi, sedokosi ovek mirno je sedeo. Na postolju koje je bilo u visini
njegovih oiju, stajao je njegov tend komplikovana konstrukcija od zlatnih tapia i srebrnih
niti. Izgledala je kao da je proizvoljno, sluajno izuvijana. Sluajnost ove konstrukcije,
meutim, bila je samo prividna. Svaka krivina simbolizovala je jedan detalj Konane Presude.
Senka na zidu predstavljala je Racionalnost venu i uvek istu.
Ona je svetenicima bila sveta, i sluila je kao izvor otkrovenja. Prouavanju tenda
nikad nije bilo kraja: nova predvianja uvek su se izvlaila iz dotad predvienih odnosa
izmeu uglova i krivina. Nomenklatura je bila detaljna i sloena: svaki deo, spoj, ulegnue i
vor imao je svoje ime; svaki vid odnosa izmeu raznih delova slino je kategorisan. To je bio
kult tenda: teko razumljiv, strog i beskompromisan. U toku puberteta, mladi svetenik je
mogao da prouava originalni tend koliko god je eleo, i svaki od njih je morao da izgradi
svoj tend, oslanjajui se iskljuivo na memoriju. To je bio najznaajniji dogaaj u njegovom
ivotu. Posle toga vee starih svetenika dolo bi da proui njegov tend. U tiini bi, ne
pokreui nijedan deli svog tela, satima razmatrali njegov rad. Vagali bi beskrajno male
srazmere i odnose, radijuse i uglove. Tada bi izveli zakljuak o kvalitativnim osobinama
novajlije. Sudili bi o mladievim vrednim osobinama i utvrdili njegovo znanje o Konanoj
Presudi, o Racionalnosti i o Bejsicima.
Povremeno bi stvaranje tenda otkrilo podao karakter mladia; tada bi njegov
pokvareni tend bio baen u pe, istopljeni metal uklonjen u nunik, i nesreni mladi isteran
napolje, u prirodu, da kako zna i ume preivi.
Nagi, sedokosi Vrhovni Svetenik, razmiljajui o svom prekrasnom tendu,
uzdahnuo je i iznemoglo se pomerio. Primio je gosta iji je uticaj bio toliko estok, emotivan,
a istovremeno zao i nean, da je osetio kako mu je um pritisnut. Iznenada mu je u misli ula
tamna iskra neverice. Je li mogue, upitao se, da smo neosetno odlutali od istine
Racionalnosti? Da li svoj tend pruavamo vezanih oiju? Kako emo to doznati? Kako se
moe porei da je sama dobrota nepotvrena? Apsolutne stvari nesigurnije su od svih ostalih
pojava, dok su nesigurne pojave najrealnije.
Na dvanaest kilometara preko planinskih masiva, pri dugoj, bledoj, svetlosti
Zemljaninog popodneva, Ervis Karkolo je smiljao svoje planove. Smelou, jakim
napadom i britkom snagom mogu da ga porazim! Odlunou, hrabrou, izdrljivou sam i
vie nego ravan njemu. Nee me vie prevariti i napraviti pokolj meu mojim zmajevima i
ljudima. O, Doaze Banbeku, kako u ti samo naplatiti tvoju obmanu! U jarosti, podigao je
ruku.
O, Doaze Banbeku, ovco nijedna. Karkolo je stisnuo pesnicu: Smrviu te kao
grumen suve trave! Namrtio se i protrljao njegovu okruglu, crvenu bradu. Ali kako, i gde?
On ima sve prednosti!
30

Karkolo je razmatrao sve mogunosti ratne varke. Oekuje da u ga napasti, to je

sigurno. Nesumnjivo e opet ekati u zasedi. Zato u postaviti patrole na svakom milimetru,
ali i to e on oekivati, pa e biti na oprezu. Ukoliko ne protutnjim iz vazduha, on e se sakriti
iza vrha Despoir i uhvatie me dok prelazim preko Skensa. Moram mu prii marrutom kroz
prolaz Modlin i ispod planine Getron. Ukoliko zakasni marirajui, doekau ga na Granici
Banbek. A, ako porani, goniu ga i juriti do konane, vrhunske presude, odnosno do moje
pobede.
7.
Pod hladnom, jutarnjom kiom, koja je sipila na njih stazom osvetljenom samo
vatrenim pogledom Ervisa Karkoloa, njegovi zmajevi i vojska krenuli su u boj. Kad se prvi
zraak suneve svetlosti probio do vrha Despoir, oni su ve prokrstarili Modlin prolaz.
Do sada odlino napredujemo, likovao je Ervis Karkolo. Stajao je visoko na
uzengijama da bi video planinu Starbrejk. Nije bilo znakova Banbekovih jedinica. ekao je,
posmatrajui Severni vrh, koji se crno ocrtavao prema nebu. Proao je minut-dva. Ljudi su
nervozno sklapali ruke, a zmajevi su reali i besno mumlali. Nestrpljenje je poelo da pee
Karkoloa, koji se vrpoljio i proklinjao. Zar najjednostavniji zadatak ne moe biti izveden bez
greke? U tom trenutku iz heliofrafa vrha Spajk i jugoistono od padina planine Getron
pojavila se treperava svetlost. Karkolo je svojoj vojsci dao znak za pokret. Niz Modlin prolaz
pojurila je vojska Doline sree. Prvo su ili Dugoroge Ubice, za njima su se kotrljali
Termanganati, i na zaelju je bila ljudska vojska.
Starbrejk padine bile su irom otvorene pred njima. Izgledale su kao strunjae na
strmini, sa svetlucajuim pariima meteorita, arene kao cvee na zelenkasto-sivoj prostirci
od algi. Sa svih strana uzdizali su se maestralni kameniti vrhovi, sa zaslepljujue belim,
snanim pokrivaem, pri kristalno istom jutarnjem suncu.
Izvidnice su se pribliavale s leve i desne strane i donosile identine izvetaje. Od
Doaza Banbeka i njegovih trupa nije bilo ni traga. Karkolo poe da prebira po novoj
mogunosti.
Moda se Doaz Banbek nije udostojio da prihvati bitku na otvorenom polju. Ova
pomisao razjarila ga je i ispunila velikom radou. Ako je zaista tako, Doaz e teko platiti
za ovaj propust.
Na pola puta preko Starbrejk padina naili su na obor sa oko dve stotine malih,
ribama slinih zmajeva Fijendi. Dva starca i jedan deak starali su se o oboru i gledala hordu
Doline sree kako se pretei pribliava.
Meutim, Karkolo je ne zlostavljajui ih, proao mimo njih. Ukoliko bi danas odneo
pobedu, oni bi postali deo plena, a ukoliko bi izgubio, mladunci Fijenda ne bi mogli da mu
naude.
Starci i deak stajali su na krovu barake gledajui Karkoloa i njegovu armiju kako
mariraju. Ljudi su bili obueni u crne uniforme i crne iljaste kape, s crnim, izvrnutim
titnicima za ui. Zmajevi su puzali, poskakivali, gmizali, ve prema vrsti. Krljuti su im se
svetlucale, posebno crvene i kestenjaste na Termanganatima, otrovno uglaane Plavih Horora,
crno-zelene Fijendi, sive i smee Dagera i Ubica. Ervis Karkolo jahao je na desnom krilu, a
Bast Given u pozadini. Sada je Karkolo oklevao s napadom, uzrujan samom pomilju da bi
Doaz Banbek mogao dovesti svoje Fijende i Dagere do bedema Banbeka pre nego to on
stigne da ga ponovo odbije.
Meutim, Karkolo je do granice Banbek stigao bez protivnika. Vikao je
pobedonosno, maui visoko kapom: Doaz Banbek je lenjivac. Neka sad pokua da se
popne na Banbek bedem! Ervis Karkolo gledao je okom osvajaa Dolinu Banbek.
Bast Given, meutim, nije delio Karkoloov oseaj trijumfa i stalno je osmatrao
severnu i junu stranu.
Karkolo ga je zlovoljno pogledao krajikom oka i uzviknuo: Ha, ha, ta nije u
redu?
31

Moda mnogo, a moda nita, odgovori Bast Given pretraujui okolinu.

Karkolo je zadovoljno gladio brkove, a Given je nastavio da govori hladnokrvnim
glasom koji je strano iritirao Karkoloa.
Doaz Banbek se izgleda, kao i ranije, poigrava s nama.
Zato to kae?
Prosudi sam. Zar bi dozvolio da ovoliko napredujemo bez uslovljavanja i
najkrtijom cenom?
Gluposti, promrmlja Karkolo. Lenjivac je pun sebe zbog poslednje pobede.
Meutim, i sam je protrljao bradu i s nelagodnou gledao du Doline Banbek. Odavde je
izgledala nekako sumnjivo tiho. Bilo je neke udne neaktivnosti u poljima i barakama. Zebnja
je stegla Karkoloovo srce. Tad je uzviknuo: Pogledajte prema inkubatoru: tamo su
Banbekovi zmajevi!
Given je mirkao u pravcu Doline i bacio pogled na Karkoloa: Tri Termanganata u
ljusci. Uspravio se, izgubio interesovanje za dolinu i poeo da ispituje vrhove i grebene
prema severu i istoku. Pretpostavimo da je Doaz Banbek krenuo pre svitanja, doao do
granice, preao Plave padine...
ta je s Plavim grebenima?
Izbegao je Plave grebene na severu, preao preko planine Skens, i oko Bark
Spajka...
Karkolo je posmatrao Severni vrh i to s novom opreznou. Trenutni stres ili odsjaj
lobanje zmaja?
Povlai se! zagrmeo je Karkolo. Krenimo prema Bark Spajku. Oni se nalaze iza
nas!
Trgnuvi se, njegova vojska je haotino potrala preko Granice Banbek, u kamenite,
nepristupane planine Bark Spajk. im je otkrivena Doazova strategija, Karkolo je pokrenuo
trupe zmajeva Ubica da zadre vojsku Doline sree, da stupe u borbu, zadre ih, i ako je
mogue, odbiju na krevite otrice Bark Spajka.
Karkolo se brzo preraunao. Ubice je smatrao svojim najboljim borcima i drao ih sa
velikim ponosom. Namerno je sad oklevao, nadajui se da e suprotstaviti zmajeve Svadalice
iz Banbeka svojim zmajevima razaraima, brzo e ih unititi i obezbediti pozadinsku zatitu
Bark nizbrdica.
Ubice iz Banbeka su, meutim, odbile da se bore i na brzinu su se popele uz Bark
Spajk. Karkolo je pustio Termanganate i Plave Horore; i s groznim besom, protivnike
ivotinje ule su u okraj. Termanganati iz Banbeka pourili su gore da bi se sreli sa
Karkolovim Ubicama Dugog Koraka, i naterali ih u bezglavo bekstvo.
Glavne snage Karkoloovih trupa, uznemirene prizorom protivnikog povlaenja,
nisu se mogle zauzdati. Skrenuli su sa Bark Spajka, i sjurili se niz Starbrejk padine. Zmajevi
Dugog Koraka preuzeli su Termanganate iz Banbeka i popeli im se na lea. Oborili su ih,
ciei i udarajui zadnjim nogama, a onda im noevima preselili stomake.
Banbekove Dugoroge Ubice dole su okolo, i s boka napale Karkoloove Ubice
Dugog Koraka, maui gvoem okovanim rogovima i probadajui kopljima. Meutim,
nekako su previdele Karkoloove Plave Horore, koji su se sjurili na njih. Sekirama i kopljima
pokosili su zmajeve Ubice, prireujui grozan prizor time to su se popeli na ve savladane
zmajeve i iupali im rogove, probadajui ih njima od glave do repa. Tako je Doaz Banbek
izgubio trideset Termanganata i otprilike dvadesetak Ubica. Uprkos tome, napad je posluio
svrsi, ostavljajui mu dovoljno vremena da pristignu njegovi vitezovi, zmajevi Fijende i
Dageri, pre nego to Karkolo stigne do vrha Bark Spajk.
Karkolo se povukao ukoso uz padine, i u meuvremenu je poslao est ljudi preko
padina do obora u kojem su se mlade Fijende gurale i kretale u krug zbog straha od borbe.
Ljudi su polomili ogradu, oborili na zemlju starce i skupili Fijende u stado, terajui ih preko
padina do Banbek trupa. Histerini mladunci posluali su svoj instinkt i skoili oko vrata
prvim zmajevima na koje su naili, a ovi su zbog toga postali krajnje smeteni, jer ih je
sopstveni instinkt spreavao da mladune zmajeve odbacuju silom od sebe.
Ovo lukavstvo stvorilo je ogroman nered meu trupama Banbeka. Ervis Karkolo je
32

sad juriao svom snagom u sam centar Banbekovih snaga. Dva odreda Termanganata
podsticana su na uznemirene ljude. Njegove Ubice jedina kategorija u kojoj je bio brojano
jai od Doaza Banbeka poslao je da se bore sa Fijendama. Karkoloove Fijende
razmaene, jake, pune snage, privukle su se prema Banbek Dagerima. Pod ogromnim
smeim telima bacali su teke olovne kugle koje su bile prikaene na vrhove repova i udarali
su po unutranjoj strani nogu Dagera.
Nastala je borba prsa u prsa. Borbene linije nisu bile tano utvrene. Zajedno su se
tiskali i zmajevi i ljudi, samleveni, iseeni, razneseni u paramparad. Kroz vazduh su zvidali
meci, zveckao je metal, odjekivao topot, vriska, uzvikivanje i jauk.
Ruilaka Karkoloova taktika postigla je rezultate van svih oekivanja. Njegove
Fijende razarale su sve sluenije i bespomonije Banbekove Dagere, dok su Karkoloovi
Ubice i Plavi Horori zadravali Banbekove Fijende. Sam Doaz Banbek, koga su napali
Termanganati, spasao je ivot beei u pozadinu bitke gde je dobio potporu u odbrani od ete
Plavih Horora. U besu je dao znak za povlaenje. On i njegova armija potrali su niz padine,
ostavljajui telima zatrpano bojite.
Karkolo je odbacio sva ogranienja. Pridigao se u sedlu i dao znak da se angauju
Dageri koje je do tada uvao kao roenu decu.
antajui i tumarajui uli su u uzavrelu bitku i vilicama upali meso s tela s koje
god bi strane pogledali. Rastrgli su manje zmajeve otkidajui im ruke, gazei Termanganate,
napadajui Plave Horore i Ubice, bacali su ih i grebli. est Banbek vitezova pokualo je da
otrim tapovima izbodu zmajeve demonskog lica, ali su bili odbaeni tako daleko da ih vie
niko nije video.
Du Starbrejk padine grmela je borba. Centar borbe sada je bio manje pretrpan i
prednost Doline sree se smanjivala. Karkolo je dugo oklevao. U njemu i njegovim trupama
gorela je slast neoekivanog uspeha. Meutim, ovde na Starbrejk padini, da li se mogao
suprotstaviti udnoj izdrljivosti mnogobrojnih Banbekovih jedinica? Oprez je nalagao da se
Karkolo povue sa Bark Spajka i izvue najvie to moe iz svoje ograniene pobede. Ve je
jaki vod Fijendi bio grupisan i spreman da pojuri na Dagere. Bast Given se pribliio
oekujui naredbu za povlaenje. Karkolo je, meutim, ekao, smatrajui da bi se pustoenje
najbolje izvelo sa njegovih est sitnih Dagera.
Lice Bast Givena bilo je sledeno.
Povlai se. Povlai se! Gotovi smo ako nas napadnu s boka.
Karkolo je udario pesnicom o aku: Gledaj! Vidi li gde se Fijende okupljaju, vidi
li kud Doaz Banbek jae? im krenu u juri, poalji est Ubica Dugog Koraka sa obe strane.
Neka ga opkole i ubiju!
Given otvori usta i htede da se suprotstavi, ali pogleda kud je pokazivao Karkolo i
odjaha da izvri nareenje.
Pribliavali su se Fijende iz Benbeka, sigurno se kreui prema Dagerima iz Doline
sree. Doaz je, podiui se iz sedla, posmatrao njihovo napredovanje. Odjednom su ga s obe
strane napali Ubice Dugog Koraka. etiri njegova viteza est mladih vojnika, viui iz sveg
glasa i dajui znakove opasnosti, pojurili su da ga zatite. ulo se zveckanje metala o metal i
metala o kosti. Zmajevi Ubice borili su se maevima i buzdovanima, a vitezovi su,
bespomoni i nadjaani, naoruani kratkim sabljama, padali jedan po jedan. Oslanjajui se na
zadnje noge kaplar, zmaj Ubica, ustremio se i zamahnuo prema Doazu, koji se oajniki
odbranio od smrtonosnog udarca. Ubica je podigao ma i buzdovan zajedno, ali, sa pedesetak
metara, vojnik je ispali olovnu kuglicu u zmajevo uvo. Lud od bola, zmaj je ispustio oruje i
pao prema Doazu, previjajui se i batrgajui nogama. Banbekovi Plavi Horori stupili su u
napad. Ubice su se spoticale preko palog zmaja kaplara i bacile se na Doaza udarajui ga
nogama.
Ervis Karkolo jeao je u razoaranju. Za pola sekunde izmakla mu je sigurna
pobeda. Doaz Banbek je, uzrujan, ozleen, verovatno ranjen, pobegao spaavajui ivot.
Preko brda dolazio je jaha, nenaoruan mladi, ibajui teturavog Pauka. Bast
Given pokazao je Karkolou prstom na njega.
Kurir iz Doline, donosi hitne vesti.
33

Deak se nagnuo prema padini, prema Karkolou i vikao, ali se njegova poruka u
vrevi boja izgubila. Konano se pribliio. Bejsici! Bejsici!
Karkolo se skupio kao izduvani balon. Gde?
Ogroman crni brod, veliki kao pola doline! Bio sam na kamenu i uspeo sam da
pobegnem. Pokazao je prstom mesto i zacvileo.
Govori dete!, vikao je Karkolo. ta rade?
Nisam video. Doao sam da Vas obavestim.
Karkolo se zagledao u bojno polje, Banbekove Fijende skoro su stigle do njegovih
Dagera, koji su se polako povlaili sa sputenim glavama i razjapljenim ustima u kojima su
bleskale otrice zuba.
Karkolo je u oaju digao ruke i povikao Givenu: Naredi povlaenje, svi odmah
nazad!
Maui belom maramicom, jahao je bojitem sve do mesta gde je Doaz leao na
zemlji. Drhtavog zmaja Ubicu upravo su dizali na noge. Doaz je pogledao gore, bledog lica
kao to je bila Karkoloova maramica. Pri pogledu na Karkoloa oi su mu se rairile i
potamnele a usne zanemele.
Karkolo je panino dahtao: Bejsici su ponovo stigli. Spustili su se u Dolinu sree i
unitavaju moj narod.
Doaz Banbek, pomognut od strane svojih vitezova, podigao se na noge. Nesigurno
se uspravio, ljuljajui se oputenih ruku, i ne govorei ni rei, gledao je u Karkoloovo lice.
Karkolo je jo jednom progovorio: Moramo sklopiti primirje pre nego to nas
potpuno unite. Ova borba je beskorisna. Hajde da sa svom vojskom odmariramo do Doline
sree i napadnemo ta udovita. Ah, zamisli ta bismo sve postigli svetenikim orujem!
Doaz je nemo stajao Proteklo je sledeih deset sekundi. Karkolo je besno viknuo:
Hajde, ta kae?
Promuklim glasom Doaz je progovorio: Kaem da nema primirja! Odbacio si
moje upozorenje, hteo si da potini Dolinu Banbek. Nemam milosti za tebe.
Karkolo je zinuo i s crvenih usana ispod velikih brkova progovorio: Ali Bejsici...
Vrati se svojim trupama. Ti si kao i Bejsici, moj neprijatelj; zato bih birao izmeu
dva neprijatelja? Spremi se da se bori za svoj ivot. Neu nikakvo primirje.
Karkolo se povukao, s licem bledim kao i Doazovo. Nikad nee imati mira. I ako
si dobio bitku ovde na Starbrejk padini, ipak nikad nee znati ta je pobeda. Progoniu te dok
ne zavapi za pomo.
Banbek je vitezovima dao znak: Gonite ovog psa tamo meu njegove.
Karkolo je uzjahao svog Pauka i u galopu se udaljio od zastraujueg planinskog
procepa. Banbekove Fijende probile su se pored Plavih Horora. Jedan Dager je nestao; drugi,
okrenut naspram tri Fijende, zveckao je snanim zubima i mahao ogromnim maem. Fijende
su zamahale gvozdenim kuglama i krenule napred. Dager je slomio svoj ma na kao kamen
tvrdi oklop Fijenda, Koji su neokrznuti bili ispod njega. Zamahali su gvozdenim kuglama u
noge udovita. Ono je pokualo da izbegne udarac, ali se, onako krupno, velianstveno
sruilo. Fijende su mu prorezale trbuh i sad je Karkolou ostalo jo samo pet Dagera.
Nazad, uzviknuo je. Razdvojte se!
Du vrha Bark s mukom su se borile njegove trupe. Bojno polje bilo je uzavrela
gomila oruja, tela i svetlucavog metala. Sreom po Karkoloa, pozadina mu je bila na
visokom terenu i posle desetak groznih minuta mogao je da izvede uredno povlaenje. Jo dva
Dagera su pala, a tri preostala poletela su prema slobodi. Poto je uo Karkoloove rei,
Doaz nije bio u poziciji da i dalje rasipa svoje trupe.
Karkolo je, maui maem, vodio svoje trupe nazad oko Bark Spajka i preko turobne
planine Skens. Doaz se vratio do Doline Banbek. Vest o napadu Bejsika ubrzo se rairila na
sve strane. Ljudi su jahali potiteno i tiho, gledajui iza i preko glava. ak su i zmajevi bili
uzrujani. Nemirno su mrmljali meu sobom.
Dok su jahali preko Plavih padina, utihnuo je skoro veiti vetar. Tiina je doprinela
jo veem neraspoloenju. Termanganati su, kao i ljudi, poeli da posmatraju nebo. Doaz se
pitao kako su mogli saznati, kako su osetili Bejsike. I on sam pretraivao je nebo, dok je
34

njegova vojska prolazila preko visokih Getron planina. Zasijao je mali, crni pravougaonik,
koji je odmah nestao iza grebena.
8
Ervis Karkolo i ostaci njegove vojske u neredu i trku jahali su kroz pusto i divljinu
jaruga i kamenitih vrhova u podnoju planine Despoir, na zapadnoj strani Doline sree. Sva
pravila vojne discipline bila su naputena. Karkolo ih je sve predvodio, a njegov zmaj Pauk
jeao je od umora. U zbrci iza njega, galopirali su prvo Ubice i Plavi Horori, s
Termanganatima koji su urili za njima, a onda Fijende, trei nisko iznad same zemlje.
Olovnim kuglama udarali su o kamenje, bacajui varnice na sve strane. U dalekoj pozadini
teturali su se Dageri.
Na rubu Doline sree gurala se vojska; na okupu, lupali su nogama i ciali. Karkolo
je skoi na svog Pauka i posmatrao Dolinu.
Oekivao je da e videti brod, ali stvarnost je bila tako iznenaujua i estoka da ga
je okirala. Brod je izgledao kao zailjena tanka votana svea, uglaana i crna, odmarao se u
polju s grahoricama, nedaleko od oronulog Gradia sree. Sjajni metalni diskovi na oba kraja
svetlucali su nestalnim bojama. Bila su tri ulazna mesta: prednje, centralno i zadnje. Sa
centralnog ulaza sputala se rampa do zemlje.
Bejsici su radili sa svirepom efikasnou. Iz gradia borila se i otimala grupa ljudi
poredanih u red, a nju su uvali Teki Truperi. Dok su se pribliavali brodu, proli su kroz
pretres aparatom kojim je rukovao par Bejsika. Serijom instrumenata i pogledom, Bejsici su
procenjivali svakog oveka, enu i dete i delili ih prema sistemu koji se nije mogao odmah
razumeti. Zarobljenici su ili ugurani ispod rampe u brod ili otpremljeni u oblinji ograeni
prostor, koji se koliko god ljudi u njega ulo nikad nije mogao popuniti.
Karkolo je drhtavim rukama protrljao elo gledajui u zemlju. Kad je podigao
pogled, Bast Given je stajao pored njega, i obojica su se zagledali u dolinu.
Iza njih uo se uzvik opasnosti. Okreui se oko sebe, Karkolo je ugledao crnu,
pravougaonu letilicu koja je nemo klizila s planine. Maui rukama, otrao je prema kamenju
uzvikujui naredbu da svi nau sklonite. Zmajevi i ljudi skupili su se oko jaruge. Preko glava
im je prozvidala letilica. Pojavio se otvor i iz njega je ispala gomila eksplozivnih tapia.
Sruili su se na zemlju uz zveket i seriju udaraca. U vazduh su odleteli opiljci i iljato
kamenje, delovi kostiju, koe: sve to nije nalo skrovite bilo je iseckano. Termanganati su
proli relativno dobro. Sve Fijende, mada izgruvane i iseene, nekako su preivele. Dva
Dagera su oslepela i nisu mogla dalje da se bore sve dok im ne izrastu nove oi.
Letilica se ponovo vratila. Nekoliko ljudi pucalo je iz svog primitivnog oruja, bilo
je to delo prkosa ali je letilica ipak pogoena i oteena. Uvrnula se, okrenula, vinula prema
kamenitim grebenima i slupala uz fantastini narandasti plamen. Karkolo je vikao
divljakom radou, skakao gore-dole; potrao je do ivice stene i pesnicom zamahao prema
brodu. Brzo se utiao i okrenuo gomili odrpanaca i zmajevima koji su ga jednom ve izvukli
iz ambisa.
Karkolo promuklim glasom uzviknu: ta kaete? Hoemo li se boriti? Hoemo li ih
napasti?
Zavladala je tiina. Bast Given bezbojnim glasom odgovori: Bespomoni smo.
Zato da se ubijamo?
Karkolo se okrenu sa srcem ispunjenim sreom. Given je kazao oiglednu istinu:
bie ili poubijani ili odvueni na brod, a potom odvedeni u neki drugi, nama potpuno
neshvatljiv svet. Karkolo stee pesnice i s gorinom i mrnjom pogleda na zapad.
DoazeBanbeku, ti si do ovog doveo! Kad sam mogao jo da se borim za svoj narod, ti si me
zadrao!
Bejsici su ve bili tu, ree Given neprijatnim glasom. Nismo mogli nita da
uinimo, poto nismo ni imali ime.
Mogli smo da se borimo! prodera se Karkolo. Mogli smo da odemo iza vrha
35

Kron i svom vojskom da ih napadnemo s lea! Imamo stotinu ratnika i etiri stotine zmajeva,
zar je to za potcenjivanje?
Bast Given ocenio je da je daljna prepirka besmislena. Ukazao je: Sad ispituju nae
inkubatore.
Karkolo se okrenu da pogleda i poe divlje da se smeje.
Oni su zaprepaeni. Oi su im se ukoile! Tako i treba!
Given se sloi: Mogu zamisliti izgled jednog Fijende ili Plavog Horora, da i ne
pominjem Dagere. Kad ih Bejsici budu ugledi, morae da se zamisle.
U dolini uurbanost je prestala. Teki Truperi umarirali su u brod. Nekoliko
ogromnih ljudi visokih nekoliko metara, izali su i u svemirski brod uneli ograeni odeljak,
zajedno sa svim ljudima u njemu. Karkolo i njegovi ljudi iskolaenih oiju posmatrali su taj
prizor. Dinovi! uzviknuli su.
Bast Given uz prigueni smeh ree: Bejsici zagledaju nae Dagere, a mi se divimo
njihovim gigantima.
Bejsici su se vratili na svemirski brod. Stepenice su bile podignute, ulazi zatvoreni.
Iz kupole na zadnjem delu broda ispaljen je snop energije, koji je dodirnuo svaki od tri
inkubatora zaredom, i koji su uz veliku erupciju crnih cigala trenutno eksplodirala.
Karkolo tiho uzdahnu, ali nije izustio ni rei.
Brod se zatrese i zapliva u nebo. Karkolo uzviknu naredbu; ljudi i zmajevi pohitae
u skrovita. Pripijeni uz veliko kamenje, gledali su kako se crni cilindar uzdie iz doline i
odlazi na zapad. Idu u Dolinu Banbek, ree Bast Given.
Karkolo se neveselo nasmeja, a Bast Given ga popreko pogleda. Da li je Ervis
Karkolo podao ovek? Okrenuo se. Nije trenutak da se o tome razmilja.
Karkolo doe do iznenadnog zakljuka. Otiao je do jednog Pauka, uzjahao ga i
okrenuo se licem ljudima.
Idem do Doline Banbek. Doaz Banbek uinio je najvie to je mogao da me
opljaka, a ja u se to vie mogu truditi da mu to vratim. Neu davati nikakve naredbe.
Poite ili ostanite, odluka je na vama. Samo zapamtite. Doaz Banbek nee nam dozvoliti da
se borimo protiv Bejsika!
Karkolo odjaha, a ljudi su gledali razruenu dolinu. Crni brod klizio je preko planine
Despoir. U dolini nije ostalo vie nita emu bi se ljudi vratili.
9
Ervis Karkolo jahao je svog Pauka brzim galopom preko planine Skens. Goleme
litice uzdizale su se s obe strane. Zaslepljujue sunce bilo je na pola puta na tamnom nebu.
Nesvestan Paukovog umora, Karkolo ga je estoko ibao. Sivo-zelene alge kidale su se i letele
pod topotom njegovih divljih nogu. Uzana glava visila je nekoliko santimetara iznad zemlje, a
pena je u potocima izlazila iz njegovih usta i ostavljala za njima vidljiv trag. Karkolo nije ni
za ta mario. Dua mu je bila ispunjena mrnjom: prema Bejsicima, Doazu Banbeku,
Zemljani, prema oveku i ljudskoj istoriji. Pribliavajui se vrhu Skens, Pauk s zaljulja i pade.
Leao je jauui, ispruenog vrata i ukoenih nogu.
Karkolo sjaha i pogleda unazad da vidi koliko ljudi ga sledi. ovek koji mu je
nevelikom brzinom prilazio bio je Bast Given. Stao je pored Karkoloa i poeo da pregleda
palog Pauka.
Popusti mu oglavinu, pre e se oporaviti.
Karkolo je zamiljeno stao, ne bi li izdvojio novi ton u Givenovom glasu. Ipak, savio
se nad pokleklim zmajem i otkopao mu bronzanu kopu. Given mu je ispitao prednje udove i
poeo da mu masira mrave noge. Uoio je: Brod Bejsika spustio se u Dolinu Banbek.
Karkolo zadovoljno potvrdi: Rado bih bio publika prilikom njihovog sletanja.
Ritnu zatim Pauka: Hajde, dii se, zar se nisi dovoljno odmorio? Zar hoe da idem peice?
Pauk je cvileo od umora, ali bez obzira na to izborio se da stane na noge. Karkolo se
spremao da ga uzjae, ali je Bast Given poloio ruku na njegovo rame i zadrao ga. Karkolo
36

ga pogleda besno i s visine. Ovo je bila drskost! Given mirno ree: Zategni oglavinu, jer
e ponovo pasti na kamenje i opet e ugruvati kosti.
Ispustio je otrovnu reenicu, mrmljajui ispod brkova. Karkolo je vratio kopu u
prvobitno stanje, a zmaj je u oajanju urlikao. Ne obraajui panju na njega, Karkolo ga je
uzjahao i Pauk je krenuo tekim korakom.
Given je taktino utao. Dok su prolazili podnojem planine Getron, uoili su
nekadanji vodeni put do Granice Banbek i krenuli njime. Mada su se urili, ipak nisu ili
velikom brzinom. Uoili su da ni svemirski brod Bejsika nije iao nita bre i da je tek sad
poeo da slee u dolinu, da prua diskove i zrai ivopisnim bojama.
Karkolo je ogoreno graktao: Podmukli Doaz Banbek. Ni due na vidiku; sve ih je
posakrivao u tunele, zajedno sa zmajevima. Napuio je usne i podrugljivo poeo da imitira
Doazov glas. Ervise Karkolo, dragi moj prijatelju, postoji samo jedan nain kako treba
napadati: kopaj tunele! Odgovorio sam mu: Jesam li svetenik da ivim ispod zemlje?
Kopaj koliko god eli jazbina, Doaze Banbeku. Ja sam ovek starinskih shvatanja. Odlazim
ispod stena jedino kad moram!
Given se nije ni pomakao.
Karkolo nastavi: Bili to tuneli ili ne, izmamie oni njega napolje. Ukoliko je
potrebno, dii e u vazduh celu dolinu. Nismo ni mi bez trikova
Given se sarkastino nasmeja: I Doaz Banbek ima nekoliko trikova, koje smo i mi
na alost upoznali.
Ako danas zarobi dvadesetak Bejsika, ree Karkolo, priznau mu da je pametan
ovek. Otiao je do same ivice stene, tako da je imao dobar pogled na brod Bejsika. Given je
sve to bezizraajno gledao.
Karkolo pokaza rukom: Aha! Pogledaj tamo!
Ja, ne ree Given. Isuvie potujem oruje Bejsika da bih i pogled smeo da
uputim u tom pravcu.
Uh, odmahnu Karkolo. Ti si kukavica. Ali, i on se ipak odmaknuo nekoliko
korka od ivice. I pored svih Banbekovih pria o tunelima, u Kerganovom prolazu ima
zmajeva. irom otvorenih oiju, nekoliko trenutaka gledao je na dolinu i onda podigao ruke
od besa i uzbuenja: Doaz Banbek nee da doe kod mene. Ja tu nita ne mogu uiniti.
Ukoliko ne odem do naselja da ga potraim i unitim, on e mi pobei.
Ukoliko vas obojicu ne zarobe Bejsici i zatvore u isti obor, ree Given.
Uh!, promrmlja Karkolo i pomeri se u stranu.
10
Optiki sistem koji je Doazu Banbeku omoguavao da u pravo vreme uzdu i
popreko posmatra Doline Banbek, sad je stavljen u praktinu upotrebu. Razvio je emu
podeavanja soiva i brzo je namestio. Ranije, dok je trgovao sa njima u peini pod planinom
Getron, predloio je svetenicima da izrade i oblikuju optiku za ovakav sistem. Slepi, stari
svetenik, koji je vodio trgovinu, dao mu je dvosmislen odgovor: takav projekat pod
odreenim uslovima moe posluiti za osmatranje.
Protekla su tri meseca i Doaz Banbek je ve zaboravio na soiva. Tada ga je u
peini za trgovinu svetenik upitao da li jo uvek eli da postavi osmatraki sistem. Ukoliko
eli, odmah moe preuzeti soiva. Doaz se sloio sa cenom, i vratio se u Dolinu Banbek s
etiri teka sanduka. Naredio je da se iskopaju neophodni kanali i da se postave soiva. Otkrio
je da ak i ukoliko zamrai radnu sobu, moe izdavati nareenja i upravljati svim odajama
Doline Banbek.
Sad kad je brod svojom impozantnou zasenio nebo, Doaz Banbek je stajao u
svojoj radnoj sobi i posmatrao sletanje glomazne svemirske letilice.
U pozadini, stajala je posluiteljka Fejd i stiskala svoju suknju nervoznim, drhtavim
rukama. Lice joj je bilo bledo, a oi blistave kao opali. Promuklim glasom uzviknula je:
Brod donosi smrt; doao je da pokupi nae due!
37

Ledeno ju je pogledao i okrenuo se prema staklenom ekranu.

Brod se veoma jasno vidi!
Fejd je potrala napred, poljubila Doazovu ruku i pogledala ga pravo u oi: Hajde
da pokuamo da pobegnemo u Visoke planine. Nemoj dozvoliti da nas tako brzo odvedu!
Niko te ne zadrava, indiferentno ree Doaz. Pobegni u pravcu koji sama
izabere.
Fejd ga je nemo gledala, a onda je okrenula glavu i pogledala u ekran. Ogromni crni
brod zlokobno je tonuo kroz vazduh. Diskovi pramca su se izboili i poeli da svetlucaju kao
biseri.
Zar se ti ne boji?
Doaz se blago nasmeja: Kakve koristi imam od beanja? Njihovi Trekeri su laki i
bri od naih ubica i zlokobniji od Termanganata. Mogu da te nanjue na kilometar
udaljenosti, da te izvuku iz samog srca Visokih planina.
Fejd se strese pri pomisli na takvu strahotu: Dozvoli im da me onda uzmu mrtvu.
Sa njima iva ne mogu otii.
Doaz iznenada opsova: Pogledaj gde se sputaju! U nae najplodnije polje s
grahoricama!
Zar se time neto menja?
Da li se menja? Zar zbog njihove posete treba da prestanemo da jedemo?
Ne razumevajui ga, Fejd ga je zaljubljeno gledala. Polako se saginjala u kolenima
da bi izvela ritualni ples Teurgijske kulture. Dlanove je spustila pored sebe, a zatim ih polako
podizala, dok joj zadnja strana ake nije dodirnula ui, a istovremeno je isplazila jezik.
Bezbroj puta je to ponovila, hipnotisanim oima gledajui u prazninu.
Doaz nije obraao panju na gestikulacije dok Fejd, lica iskrivljenog u neverovatnu
grimasu, nije poela da uzdie i cvili. Tad je laganim pokretom prebacio jaknu preko njenog
lica i rekao: Prestani s ludorijama!
Fejd je iznurena pala na zemlju, a Doaz je iskrivio usnu, jer ga je njeno ponaanje
nerviralo. Nestrpljivo joj se obratio: Sluaj ovamo. Bejsici nisu ni zli duhovi, niti aneli
smrti. Ne vie od bledih Termanganata. Prema tome, prestani s glupostima, inae u pozvati
Rajfa da te odvede.
Zato ne pripremi ljude? Stoji i nita ne preduzima.
Nita ne mogu uiniti.
Fejd uzrujanim glasom uzdahnu i tupo pogleda u ekran.
Hoe li im se suprotstaviti?
Naravno.
Kako misli da se suprotstavi tako udnovatoj sili?
Uiniemo to moemo. Oni se jo uvek nisu sukobili s naim zmajevima.
Svemirska letilica spustila se preko doline u ljubiasto-zeleni vinograd. Crni
poklopac se otvorio i spustile su se stepenice.
Gledaj, ree Doaz. Pogledaj kako izlaze.
Fejd je netremice gledala u neobine, blede figure koje su izlazile iz otvora.
Izgledaju udno, nekako uvrnuto, kao srebrna slagalica za decu.
To su Bejsici. Iz njihovih jaja izlegli su se nai zmajevi. Gledaj, ovo su njihove
Teke Trupe.
Niz stepenice, po etvorica su, jedan za drugim, marirali u savrenom redu.
Zaustavili su se na pedeset metara ispred broda. Bilo ih je tri ete od po dvadeset niskih ljudi
sa snanim ramenima, irokim vratovima i neumoljivim izrazom na licu. Na sebi su imali
titnike od crno-plavog metala i bele kaieve na kojim su bili okaeni pitolji i maevi. Niz
crne naramenice nosili su ceremonijalnu kratku crnu maramu koja se sputala niz leda.
lemovi su imali krestu izreckanih otrica metala, a do kolena visoke izme bile su naoruane
noevima.
Izvestan broj Bejsika jahao je prema severu. Njihove ivotinje, sline oveku, trale
su na rukama i nogama visoko iznad zemlje. Glave su im bile dugake i bez kose, s drhtavim,
oputenim usnama. Bejsici su ih zauzdavali nehajnim dodirima korbaa, i kad su se jednom
38

spustili na zemlju, pustili su ih u lagani galop izmeu grahorica. U meuvremenu, ekipa

Tekih Trupera sputala je niz stepenite mehanizam na tri toka, iju su sloenu cev usmerili
prema naselju.
Nikad se ranije nisu tako marljivo pripremili, promrmlja Doaz. Evo dolaze
Trekeri. Brojao je. Samo dvadeset etiri? Verovatno ih je teko ukrtati i podizati.
Generacije ljudi sporo prolaze, dok zmajevi svake godine izlegu gomile jaja.
Trekeri su se sklonili u stranu i formirali se u razbacanu, nemirnu grupu. To su bile
ogromne, sedam metara visoke kreature, sa iskolaenim, crnim oima, zatubastim nosevima i
malim, kao da se spremaju za poljubac, napuenim usnama. Sa uzanih ramena njihale su se
dugake ruke, koje su visile kao kanapi. Dok su ekali, savijali su kolena i otrim pogledom
zurili uz dolinu i niz nju, u stalnom, napetom poloaju. Za njima je dola grupa surovih ljudi,
Specijalaca za nuklearno oruje, koji su nosili komotne platnene radnike koulje i platnene
kape zelene i ute boje. Sa sobom su poneli jo dve naprave na tri toka, i odmah su poeli da
ih natimavaju i isprobavaju.
Cela grupa postala je napeta i nema. Teki Truperi koraknuli su napred i tekim
korakom krenuli u stampedo. Ruke su spremno drali na pitoljima i maevima. Evo
dolaze, ree Doaz. Fejd ispusti tihi, oajniki zvuk, kleknu i ponovo poe da izvodi
Teurgijske gestikulacije. Doaz joj je sa odvratnou naredio da se povue iz sobe. Otiao je
do table opremljene sa est telefonskih ica. Bila je to konstrukcija iju je gradnju lino
nadgledao Govorio je u tri telefona, da bi se uverio da su odbrambene snage u pripremnom
stanju, a onda se okrenuo prema izbruenom staklenom ekranu.
Preko polja grahorice dolazile su Teke Trupe, mranih, zlovoljnih lica.
Specijalci za nuklearno oruje kotrljali su mehanizam na tri toka, dok su Trekeri
ekali pored svemirske letilice. Otprilike desetak Bejsika jahali su iza Tekih Trupa, a na
leima su nosili loptasto oruje.
Agresori su se zaustavili stotinak metara ispred ulaza u Kerganov prolaz. Jedan
vojnik Tekih Trupa otrao je do Specijalca za nuklearno oruje, koji mu je na leda stavio
sivu mainu na kojoj su bile postavljene dve crne lopte. Truper se sagibao pod teretom i poeo
je da tri prema naselju. Izgledao je kao ogroman crni pacov. Iz crnih kugli poeo je da tee
mlaz energije kojom su nameravali da potpuno unite odbranu Banbeka.
ule su se eksplozije, oblaci dima pojavili su se s razliitih udaljenosti kamenitih
litica. Meci su poeli da padaju pored Trupera, nekoliko se ak odbilo od njegovog tita.
Odjednom, vatrene lopte iz broda udarile su o kamene stene. Doaz se nasmejao dok je to
posmatrao iz radne sobe. Oblaci dima bili su lani, stvarni udari dolazili su s drugih strana.
Od kie metaka Truper je poeo da bei. Sakrio se ispod ploe, na ijoj su gornjoj strani
stajala dva ratnika Banbeka. Bacili su veliki kamen i pogodili Trupera na mestu gde mu se
vrat spajao s ramenima. Truper se momentalno srui, zamlatara rukama i nogama, otkotrlja se
u stranu i konano ustade, pokua da se otetura do svoje vojske ali, uz jauk, ponovo pade na
glavu.
Vojska Bejsika posmatrala je ovaj prizor bez neke posebne brige i zainteresovanosti.
Nastupio je trenutak zatija. Tada je iz broda nevidljivo vibraciono polje usmereno
na stene. Na mestu gde je udario talas digli su se oblaci dima, a stena se rascepila. Vibracija je
ula kroz jedan od Doazovih otvora za osmatranje, prola tunelima do njegove sobe i tamo
ga udarila u glavu i izazvala bolan urlik. Vibracija je prostrujila dalje do stene, a Doaz je
ostao da trlja bolnu glavu. U meuvremenu, Specijalci su pucali iz jednog orua. Prvo je
izbila strana eksplozija, a onda se kroz vazduh osetio luk drhtave energije. Poto je nian bio
neprecizan, pogodio je kamenu plou koja je eksplodirala i prosuo se ukasto-beli dim.
Instrument je ponovo aktiviran, ovog puta dobro podeen, pa je razneo Kerganov prolaz.
Meutim, poto u njemu nije bilo ni jednog stanovnika, uinak je bio nitavan.
Doaz je smrknuto ekao u radnoj sobi. Bejsici su dosad preduzimali samo probne
korake, a ozbiljniji pokuaji tek slede.
Vetar je razneo dim i stanje se primirilo. Iz broda je iznenada izleteo silan crveni
plamen. Kamenje koje je bilo prvo na udaru, rasprilo se u paramparad. Teki Truperi jurnuli
su u napad.
39

Doaz je govorio u svoje telefone. Izdavao je naredbe kapetanima da budu na

oprezu. Teki Truperi su kao munja uleteli u Kerganov prolaz, ako je jo neto ostalo od
njega. Doaz je izdao odsenu naredbu. Iz prolaza i zaklona istrali su njegovi zmajevi: Plavi
Horori, Fijende i Termanganati!
Zdepasti Truperi zurili su u njih obeenih ustiju. Pojavili su im se neoekivani
protivnici. Kerganov put odjeknuo je njihovim uzvicima i nareenjima. Prvo su odstupili, a
zatim divlje zapoeli borbu. Niz Kerganovu stazu grmela je bitka. Izvesni odnosi ubrzo su
postali oigledni. U uzanom prolazu Truperi nisu mogli da upotrebe svoje pitolje, a ni
Fijende nisu imale koristi od gvoem okovanih repova. Uprkos tome, bodei Termanganata,
sekire, maevi, otrovni zubi i kande Fijendi imali su ogroman efekat protiv Tekih Trupera.
Truper je bio otprilike snaan kao i zmaj Termanganat, meutim u takvom dvoboju Truper je
ee pobeivao zbog nadmoi u veliini. Ukoliko bi se dva ili tri Termanganata suoila s
jednim Truperom, on ne bi imao anse da preivi.
Truperi su se povukli iz borbe i ostavili za sobom dvadeset palih vojnika.
Doaz je iz svoje radne sobe posmatrao bitku i pitao se ta e biti sledei potez
Bejsika. Na odgovor nije morao dugo da eka. Teke Trupe su se pregrupisale i ekale dok se
Bejsici ne dogovore.
Iz crnog broda izaao je mlaz energije i pogodio stenu iznad Kerganovog prolaza.
Doazova radna soba zaljuljala se od potresa.
Doaz se odmakao od osmatrakog stakla. ta e se dogoditi ako zrak pogodi neko
sabirno soivo? Moda e se energija preneti direktno prema njemu. Istrao je iz radne sobe,
trenutak pre nego to je odjeknula nova eksplozija.
Potrao je kroz nekoliko soba, pa niz stepenite, i uao u jednu od centralnih
dvorana. Naiao je na prebledele ene i decu, koji su se povlaili u dublje slojeve planina.
Prolazili su pored za borbu opremljenih ljudi i zmajeva i uli u jedan novoizgraeni tunel.
Doaz se nekoliko trenutaka zadrao s njima, da se uveri da nije zavladala panika, a zatim se
pridruio svojim ratnicima.
U davnim vremenima, itav deo ogromne severne stene bio se odvojio i stvorio
pravu dunglu nagomilanog kamenja, koja je nazvana Banbek planina. Kroz jednu pukotinu,
u njima je prokopan kanal, kojim su sada prolazili Doaz i njegovi ratnici. Iza njih u dolini
osetio se potres i eksplozija koja je razorila Naselja Banbek.
Doaz je provirio iza velike gromade kamena. Besno je posmatrao kako se kamene
table odvajaju od litica. Tada se sa zaprepaenjem zagledao u jedan odred trupa Bejsika.
Ugledao je osam giganata, dvostruke ljudske veliine. udovita su imala bavasti grudni
ko, kvrgave ruke i noge, blede oi i ostrvca uto-mrke kose. Nosili su braon i crvene titnike
s crnim epoletama. U rukama su imali maeve i buzdovane, a na leima su nosili topove.
Doaz je razmiljao: prisustvo giganata nije mu davalo razloga da promeni ratni plan
i strategiju, koja je ionako bila osuena na propast. Morao je da bude spreman na velike
gubitke i mogao je jedino da se nada da e Bejsici pretrpeti vee gubitke od njega. Meutim,
oni nisu marili za ivote svojih vojnika. Bilo im je manje stalo do vojnika, nego Doazu do
zmajeva. Ukoliko Bejsici unite Naselje Banbek i razrue Dolinu, kako im je mogao vratiti
istom merom?
Preko ramena pogledao je visoke bele grebene i pitao se koliko je tano procenio
lokaciju svetenike hale. Dolo je vreme kad mora stupiti u akciju. Dao je znak deaku,
jednom od njegovih sinova. Deak je dubok uzdahnuo i iz kamenitog zaklona potrao u
otvoreno polje. Nekoliko minuta trao je koliko je bre mogao, i onda ga je majka hitro
ugrabila i brzo odvela u sklonite.
Odlino ste to izveli, pohvalio ih je Doaz. Zaista ste bili brzi. Oprezno je jo
jednom pogledao u Bejsike, koji su napregnuto gledali u njegovom pravcu.
Dugo je ekao. Izgledalo je kao da su zanemarili Doazovu predstavu. Razgovarali
su meusobno, doneli odluku, a zatim uzjahali ivotinje i krenuli prema Doazu. Trekeri su
sledili Bejsike, dok su za njima ili Teki Truperi. Specijalci su ih pratili s mehanizmom na tri
toka, a na zaelju su tekim koracima dolazili giganti. Napadai su gazili preko polja s
grahoricama, kupinama i vinogradima, unitavajui sve pred sobom s neskrivenom mrnjom i
40

zadovoljstvom.
Bejsici su se paradno zaustavili ispred Banbek Planina, dok su Trekeri kao kerovi
trali ispred njih. Uzverali su se preko velikog kamenja i ispruili vratove kako bi mogli da
nanjue tragove. Oslukivali su, izvirivali na sve strane i sumnjiavo meusobno mumlali.
Teki Truperi su im oprezno prili, njihova blizina je tako uplaila ionako prestravljene
Trekere da su se razbeali u samo srce planine. Isputali su neartikulisane zvukove
preneraenosti kad su se desetak Plavih Horora odjednom bacili na njih. Kandama su
pokuali da izvuku plamene pitolje, ali su, u uzbuenju, prili i neprijatelja i svoje Teke
Trupere. Svirepo su ih Plavi Horori rastrgli. Vritali su za pomo, bacali se i batrgali. Oni koji
su mogli, strmoglavo su se vratili isto onako kako su i doli. Samo dvanaest, od poetnih
dvadeset etiri Trupera vratilo se u polje. Dok su podvriskivali od sree to su se otrgli od
smrti, napala ih je eta Dugorogih Ubica, oborila ih, izbola rogovima i isekla.
Teki Truperi su bezglavo potrali napred, maui maevima i nianei pukama, ali
Ubice su se na vreme povukle u kameniti zaklon.
U Banbek padinama ratnici Banbeka prisvojili su plamene pitolje koje su ispustili
Trekeri. Hrabri ratnici krenuli su u napad i pokuali da spre Bejsike. Meutim, nisu umeli da
rukuju orujem. Nisu nanianili niti podesili duinu plamena, te su se Bejsici hitro povukli
van njegovog domaaja. Teki Truperi su tad ispalili arer eksplozivnih tapia, kojima su
ubili dva viteza iz Banbeka, a ostale naterali na povlaenje.
Sa male udaljenosti Bejsici su procenili situaciju. Priao im je Specijalac za
nuklearno oruje i dobio nareenje. Skinuo je sa sebe oruje i podiui prazne ruke uvis,
poeo da maruje prema ivici Banbek planine. Spazio je otvor meu gromadama i odluno
uao.
Vitez Banbeka dopratio ga je do Doaza. Ovde je sluajno stajalo desetak
Termanganata. Specijalac se na trenutak neodluno zaustavio. Priao je Termanganatima,
poklonio im se u znak potovanja i poeo da govori. Termanganati su ga nezainteresovano
sluali. Tada je jedan od vitezova uputio Specijalca na Doaza.
Zmajevi ne upravljaju ljudima na Zemljani, ree Doaz suvo.
Kako glasi tvoja poruka?
Specijalac sumnjivo pogleda u pravcu gde su stajali Termanganati, a onda se
mranim pogledom okrenu prema Doazu.
Jesi li ti ovlaen da govori ispred svih? Govorio je sporo, suvim, utivim
glasom, savesno i oprezno birajui rei.
Doaz kratko uzvrati: Kako glasi tvoja poruka?
Od mojih vladara donosim poruku o integraciji.
Integraciji? Ne razumem te.
Stapanje trenutnih vektora sudbine. Tumaenje budunosti. ele da vam tumaenje
saopte na sledei nain, pod sledeim uslovima: Nemojte upropaavati ivote, kako nae
tako ni vae. Vi ste nam od koristi i postupaemo s vama zavisno od vae vrednosti.
Pokleknite pred Zakonom. Prekinite s bespotrebnim naruavanjem sloenih struktura!
Doaz se namrgodi: Naruavanje sloenih struktura?
To se odnosi na sastav vaih gena. Poruka je zavrena. Predlaem da pristanete na
nju. Zato da prolivate krv i troite ivote? Poite sad sa mnom. Tako je za sve najbolje.
Doaz se krto nasmeja: Ti si sluga. Kako moe da sudi o tome ta je za nas
najbolje?
Specijalac zatrepta oima: Kakav izbor imate? Svi ostaci ionako sporadinih ivota
moraju se izbrisati. Sagnuo je glavu prema Termanganatima u znak potovanja.
Ukoliko sumnjate u moje rei, posavetujte se s vaim Velianstvenima. Oni e vam
dati savet.
Nema ovde Velianstvenih, ree Doaz. Zmajevi se bore s nama i za nas. Oni su
nai drugovi ratnici. Meutim, i ja imam jednu ponudu. Zato se ti i tvoji drugovi ne
pridruite nama? Zbacite sa sebe ropstvo i postanite slobodni ljudi! Uzeemo letilicu i poi u
potragu za starim ovekovim svetovima.
Specijalac za nuklearno oruje iskazao je samo utivu zainteresovanost. ovekovi
41

svetovi? Oni ne postoje. Nekoliko ostataka, kao to ste vi, jo postoji u zabaenim regionima.
Svi e biti izbrisani. Zar vi ne biste radije sluili Zakonu?
Zar ti ne bi radije postao slobodan ovek?
Specijalevo lice izraavalo je blagu zaprepaenost.
Ti me ne razume. Ukoliko izaberete...
Sluaj me paljivo, ree Doaz. Ti i tvoji drugovi moete postati sopstveni
gospodari i iveti meu ostalim ljudima.
Specijalac se namrti: elite li da budete divlje pleme? Kome bismo se obratili za
pravdu, kontrolu, pravac, red?
Doaz je u oajanju podigao ruke ali je uinio i poslednji pokuaj: Ja u vam sve to
obezbediti, preuzeu na sebe takvu odgovornost. Vratite se, poubijajte sve Bejsike, to jest
Velianstvene, kako ih ve nazivate. Ovo su moja prva nareenja.
Ubiti ih? Specijalev glas utihnuo je od uasa.
Ubiti, ree Doaz kao da se obraa detetu. Tada e ljudi preuzeti brod.
Traiemo svetove na kojima su ljudi moni...
Takvi svetovi ne postoje.
Mora da postoje! Jedno vreme ljudi su tumarali po svim zvezdama na nebu.
Sad vie ne.
ta je s Rajem?
Ja ga ne poznajem.
Doaz ponovo upita: Hoe li nam se pridruiti?
Kakvo bi znaenje imao takav in? upita Specijalac neno. Doite, spustite
oruje i predajte se Zakonu. Sumnjiavo je pogledao Termanganate. Prema vaim
Velianstvenim adekvatno e se postupati, nemojte brinuti da e im se ita loe desiti.
Ti si lud! Ovi zmajevi, Velianstveni kako ih vi nazivate, robovi su kao to ste i
vi robovi Bejsicima. Mi ih ukrtamo i uzgajamo kao to oni vas uzgajaju! Imate bar toliko
pameti da uvidite svoju sopstvenu degradaciju!
Specijalac trepnu: Vi govorite na nain koji ja u potpunosti ne razumem. Znai
neete da se predate?
Ne. Sve emo vas pobiti ukoliko budemo imali snage.
Specijalac se pokloni, okrenu se i udalji preko kamenja. Doaz ga je, izvirujui iza
stena, pratio sve do podnoja Planine.
Specijalac je predao raport Bejsicima, koji su ga sasluali s karakteristinom
ravnodunou. Izdali su naredbu i Teki Truperi su se u nepravilnim grupama razmileli po
kamenju. Iza njih su tekim koracima ili giganti, drei nategnuto oruje, spremno da izbljuje
vatru na sve to se isprei. Teke Trupe stigle su do kamenitih gromada i provirile u njihove
upljine. Trekeri su se uzverali gore, u potrazi za zasedom i, poto je nisu nali, dali su signal.
S velikom opreznou Teke Trupe su ule u pukotine Velikih planina, povremeno se
razbijajui u manje formacije. Polako su napredovali, korak po korak. Ohrabreni,
osvetoljubivi Trekeri pohrlili su preko kamenja. Iznenada, na njih su jurnuli Termanganati.
Uz vrisak i kletve, Trekeri su se zateturali nazad, gonjeni zmajevima. Teke Trupe
su ustuknule, a zatim podigle orue i ispalile hitac. Pogodili su dva Termanganata tano ispod
pazuha, u njihovu najranjiviju taku, i oni su se zabatrgali i prevrnuli preko kamenja. Ostali su
dovedeni do ludila, skoili pravo na Trupere. ulo se rikanje, piskanje i bolni vrisak. Giganti
su se popeli tekim koracima, i uz irok, tupi osmeh, dohvatili Termanganate, zavrnuli im
vratove i glave, i onda ih bacili visoko preko kamenja. Termanganati koji su imali dovoljno
snage, oteturali su se nazad, u zaklon, ostavljajui estoricu ranjenih i dvojicu sa otvorenim
grkljanom.
Teke Trupe su ponovo krenule u napad, s Trekerima iznad sebe. Oni su izviali
neprijateljske poloaje ali ovaj put s jo veim oprezom. Trekeri su se zagledali i dali znak
upozorenja. Teke Trupe su se momentalno zaustavile dozivajui jedni druge i maui
nervozno svojim orujem. Trekeri su se zateturali unazad, jer je kroz kamenje, preko kamenja
i ispod kamenja iskrslo dvanaest Fijendi i Plavih Horora. Teke Trupe su, pravei turobne
grimase, ispalile svoja orua. Vazduh je bio pun mirisa izgorelog mesa i raznesenih utroba.
42

Zmajevi su se bacali na ljude i tada je poela uasna bitka meu kamenjem. Meutim, ak i
kratke sablje bile su beskorisne zbog manjka prostora. Giganti su gazili napred, a zauzvrat bili
su napadnuti od Fijendi. Zaprepaeni otporom, udnovato su olovom okovanih repova
poskakivali unazad, a idiotski osmeh nestao je sa njihovih lica. Meu kamenjem su i Fijende
bile u neprilici, jer su se njihove olovne kugle ee odbijale od kamenja nego od tela.
Kad su doli k sebi, giganti su nategli ispaljivae i razneli Fijende i Plave Horore, ali
i svoje Teke Trupe, ne pravei nikakvu razliku meu njima.
Preko kamenitih gromada naiao je jo jedan talas Plavih Horora. Skliznuli su na
glave gigantima grebui, ih kandama, ubadajui i udarajui. U besu, giganti su podizali sirota
stvorenja, treskali ih o zemlju, gazili, da bi ih Teke Trupe dokrajile ispaljivaima.
Niotkud i bez razloga nastade zastoj, zatije. Prolo je deset-petnaest sekundi. Nije
bilo drugog zvuka osim huktanja i jaukanja ranjenih zmajeva i ljudi. Oseaj bliskosti irio se
kroz vazduh. Dolazili su Dageri. Probijali su se kroz uske hodnike koje su ograivale stene.
Za trenutak, giganti i Dageri gledali su se licem u lice.
Tada giganti ponovo poelee da aktiviraju svoje razorne ispaljivae. Plavi Horori su
jo jednom pokuali da savladaju gigante. Gornjim udovima obgrlili su gigantima ruke
maui svojim batinama i toljagama. Oklopi ljudi i zmajeva popucali su i poeli da se
raspadaju. Ljudi i zmajevi prevrtali su se ignoriui bolove, okove i sakaenje.
Borba je utihnula, jecanje i brektanje zamenila je rika i osam Dagera, nadmonih u
teini i snazi, izdvojilo se u trenutku od osam unitenih giganata.
U meuvremenu, Truperi su se sakupili i stali leima uz lea. Ispaljujui vatrene
kugle na Horore, Termanganate i Fijende, giganti su se, korak po korak, povlaili prema
dolini i konano se oslobodili kamenitih otrica. Prkosne Fijende, nestrpljive i borbene,
poletele su pravo na njih, dok su sa padina dojurili Dugoroge Ubice i Ubice Dugog Koraka. U
nastupu neunitive radosti juriali su ljudi na Paucima. Na sebi su nosili crne oklope koje su
oteli od giganata. Juriali su na Bejsike i Specijalce za nuklearno oruje, koji su ekali na
svojim ve uobiajenim vatrenim poloajima, uz orua postavljena na tri toka. Bejsici su,
bez imalo stida, odjurili prema crnom svemirskom brodu. Specijalci su okrenuli oruje,
nanianili i ispalili lopte pune energije. Pao je jedan ovek, dva, tri, a onda i ostali, i specijalci,
koji su ubrzo pretvoreni u komadie, ukljuujui i osobu koja je bila izaslanik.
Nekoliko ljudi, viui i zvidei, pojurilo je za Bejsicima. Meutim, stvorenja nalik
oveku, koja su Bejsici jahali i koja su skakala kao zeevi, nisu mogla da tre bre od Pauka
koji su nosili ljude. S Visokih planina dolazio je zvuk trube. Ljudi su se u trenutku zaustavili i
okrenuli planinama. Sva vojska Banbeka, u punoj brzini, povlaila se prema Visokim
planinama.
Truperi su iz prkosa krenuli za njima, i posle samo nekoliko koraka zaustavili se
usled silnog premora. Od poetne tri, od preivelih se ne bi mogla sastaviti ni jedna cela eta.
Poginulo je osam giganata, svi Specijalci i gotovo cela grupa Trekera.
Jedinice Banbeka stigle su do Visokih planina i spasle se u toku nekoliko sekundi. Iz
crnog broda izbila je serija eksplozivnih bombi i raznela kamenje iza kojeg su nestali ratnici.
Sa vetrovite kamene hridi iznad Doline Banbek Ervis Karkolo i Bast Given
posmatrali su bitku. Kamenje je sakrilo najvei deo borbe. Uzvici i zveket uli su se
prigueno, kao zuj insekata. Tu i tamo, video bi se odsjaj poneke zmajeve glave, letimice
videli bi oveka kako tri, senku i titraj pokreta, ali se ishod bitke prikazao tek kad su
razorene jedinice Bejsika pohrlile na istinu. Karkolo je zatresao glavom i s kiselim
zaprepaenjem na licu prokomentarisao:
Prepredeni avo Doaz Banbek! Odbio ih je, unitio im je najbolje to imaju!
Izgleda da je tako, ree Bast Given. Izgleda da su zmajevi naoruani toljagama,
maevima i olovnim kuglama efikasniji od ljudi s pitoljima i vantrenim ispaljivaima.
Karkolo je negodovao: U takvim okolnostima, i ja bih isto uinio. Okrenu se
prema Bast Givenu i znaajno ga pogleda. Zar se ne slae?
Naravno da se slaem. Nesumnjivo.
Naravno, nastavi Karkolo. Ja nisam imao prednost priprema. Bejsici su me
iznenadili, dok Doaz Banbek nije ratovao pod takvim hendikepom. Pogledao je Dolinu
43

Banbek, u kojoj je brod Bejsika bombardovao Visoke planine i u paramparad raznosio

kamenje. Nameravaju li da raznesu cele Visoke planine? U tom sluaju Doaz Banbek bi,
naravno, izgubio sklonite. Njihova strategija je jasna. Kao to sam pretpostavljao: dolaze
rezervne jedinice!
Trideset Trupera silo je niz stepenice broda i stalo nepomino u izgaenom polju
ispred letilice.
Karkolo udari akom o dlan. Bast Givene, sluaj sad dobro. U naoj je moi da
uinimo veliko delo, da okrenemo sreu na nau stranu! Obrati panju na Procep Krevas, koji
se tano iza crnog broda, otvara u dolinu.
Vaa ambicija kotae nas ivota.
Karkolo se nasmeja: Hajde, Givene, koliko puta ovek umire? Postoji li bolji nain
da ovek izgubi ivot nego u naruju pobede?
Bast Given se okrenu, pogleda oskudne ostatke vojske Doline sree i ree: Mi
bismo izvojevali pobedu tek kad bismo se tukli protiv desetak golih svetenika. Meutim,
preputanje brodu Bejsika zaista nam nije potrebno.
Bez obzira na sve, ree Ervis Karkolo, tako mora biti. Ja u jahati prvi, a ti
povedi vojsku za mnom. Sastaemo se na uu Procepa Krevas, na zapadnoj ivici Doline.
11
Udarajui nogama i nervozno vaui kletve, Ervis Karkolo ekao je na uu
Procepa Krevas. Nesrene prilike, jedna za drugom, redale su se u njegovoj mati. Bejsici se
mogu predati zbog loeg terena Doline Banbek i otii. Doaz Banbek mogao bi da napadne
preko otvorenih polja, kako bi Naselje Banbek spasao od potpunog razaranja, i time da uniti
sam sebe.
Bast Given moda nee biti u mogunosti da kontrolie obeshrabrene ljude i
iscrpljene zmajeve iz Doline sree. Bilo koja od ovih situacija mogla bi da se desi; svaka bi
mogla izbrisati Karkoloov san o pobedi i ostaviti ga slomljenog. Nestrpljivo je etao naprednazad. Svakih nekoliko sekundi pogledao je na Dolinu Banbek i okretao pogled prema vetru
izloenom, pustom horizontu, ne bi li spazio tamne siluete njegovih zmajeva i na njima siluete
njegovih boraca.
Pored broda Bejsika stajale su dve proreene ete Tekih Trupa sastavljene od
onih koji su preiveli prvi napad, zajedno s rezervama. Nemo su posmatrali lagano raspadanje
Naselja Banbek. Pare po pare, vrhovi, litice i stene koje su pruale utoite Narodu Banbek
pucale su, otkidale se i kotrljale na rastuu gomilu kamenog kra. Visoke planine bile su
zasute tekim gromadama. Stene su se lomile i pucale kao jaja, i kamenje se obruavalo u
Dolinu.
Prolo je pola sata. Ervis Karkolo je sumorno seo na jedan kamen.
uo se zveket, pribliavali su se koraci. Karkolo je ustao. Na horizontu je ugledao
jadne ostatke svoje vojske, potitene ljude, mrzovoljne Termanganate i aicu Fijendi, Plavih
Horora i Ubica.
Karkoloovo telo se povilo. ta moe postii s demoralisanom vojskom kao to je
ova? Duboko je uzdahnuo. Gde mi je duh? Nikad ne treba rei da je kasno! Smislio je idealan
blef. Koraknuo je napred i uzviknuo: Ljudi, zmajevi! Danas smo spoznali poraz, ali dan jo
uvek nije protekao! Dolo je vreme da osvetlamo obraz! Osvetiemo se i Bejsicima i Doazu
Banbeku! Pregledao je izraze na njihovim licima, nadajui se da e naii na entuzijazam.
Delovali su nezainteresovano. Zmajevi su tiho hrkali, aputali i meusobno mrmljali, poto
Karkoloov govor nisu sasvim dobro razumeli. Ljudi i zmajevi! nastavio je Karkolo: Pitate
me kako emo postii ovu pobedu i slavu. Ja vam kaem sledite moje vostvo! Borite se sa
mnom! ta je za nas smrt kad nam je dolina opustoena?
Ponovo je osmotrio trupe i ponovo naiao na nerazumevanje i apatiju. Karkolo je
priguivao bes u grlu i okrenuo se na drugu stranu. Napred!, nabusito je uzviknuo preko
ramena. Uzjahao je onemoalog Pauka i krenuo du Procepa Krevas.
44

Svemirski brod Bejsika bombardovao je Visoke planine jednakom estinom. Sa

uzvienja na zapadnoj strani doline Doaz Banbek posmatrao je kako diu u vazduh nebrojene
hodnike i prolaze. Apartmani i hale, isklesani dugim, iscrpljujuim radom, gravirani i
izglaani kroz generacije, odjednom su bile raspreni, otvoreni, uniteni. Sad im je meta
postala stena u kojoj su bili Doaz Banbekovi lini apartmani, s njegovom sobom za uenje,
radionicom i relikvijarijumom Banbeka.
Doaz stee pesnice, oajan zbog sopstvene nemoi. Cilj Bejsika bio je jasan: imali
su nameru da unite Dolinu Banbek i iskorene ljude na Zemljani. ta bi moglo da ih u tome
sprei?
Doaz je posmatrao Visoke planine. Najstariji prirodni vrh bio je rascepkan u
potpunosti do samog lica Zemljane. Gde je bio ulaz u Veliku halu svetenika? Sledei sat
ekanja znaio bi potpuno opustoenje Naselja Banbek.
Doaz je pokuao da suzdri muninu izazvanu uznemirenou. Kako zaustaviti
razaranje? Naterao je sebe da razmilja. Jasno je, napad preko istine na dolinu bio bi ravan
samoubistvu. Meutim, iza crnog broda otvarala se jaruga, slina onoj u kojoj se Doaz sad
skrivao. Ulaz u svemirsku letilicu bio je irom otvoren. Doaz je zavrteo glavom, s kiselim
izrazom na licu. Nepojmljivo je da bi Bejsici zanemarili tako oiglednu opasnost.
Ipak, i pored najbolje organizacije, zar nisu mogli prevideti tako drzak in?
Neodlunost je vukla Doaza napred i nazad. Vatreni val eksplozivnih bombi u tom
trenutku rascepkao je kameni toranj koji je pokrivao njegove apartmane. Relikvarijum,
prastara tekovina Banbeka, bio je na ivici unitenja. Doaz je napravio nemi gest. Uao je i
pozvao najblieg Gospodara zmajeva.
Postroj zmajeve Ubice, tri ete Termanganata, dvanaest Plavih Horora, desetak
Fijendi i sve jahae. Popeemo se uz Granicu Banbek i sii u Procep Krevas da napadnemo
svemirski brod.
Gospodar zmajeva je otiao, a Doaza je zahvatilo mrano razmiljanje. Ukoliko su
nameravali da ga uvuku u klopku, Bejsici e uskoro u tome uspeti.
Gospodar zmajeva se vratio: Vojska je postrojena.
Kreemo.
Zmajevi i ljudi borili su se s usponom jaruge i stigli do Granice Banbek. Idui prema
jugu, doli su do ela Procepa Krevas.
Vitez koji je jahao na elu kolone iznenada je signalizovao zastoj. Kada se Doaz
pribliio, pokazao mu je tragove koji su vodili tlom Procepa: Ovuda su skoro proli zmajevi
i ljudi.
Doaz je posmatrao tragove: Uli su kroz pukotinu.
Da.
Doaz ugleda izvidnicu koja je galopirala: Ervis Karkolo s ljudima i zmajevima
napada svemirski brod!
Doaz uzjaha svog Pauka i, praen armijom, brzo odjuri niz strmi prolaz.
Krici i vrisak bitke doprli su do njihovih uiju im su se pribliavali podnoju
Procepa. Naglo su izbili na istinu doline i Doaz je naiao na scenu krvavog pokolja.
Zmajevi i Teke Trupe udarali su se, boli, pekli, guili. Gde li je Ervis Karkolo? Doaz je
navrat-nanos odjurio da pogleda u ulazni portal koji je bio irom otvoren. Ervis Karkolo
probio je put do broda. Da li je to zamka? ta je sa Tekim Trupama? Da li bi Bejsici zbog
ake ljudi rtvovali etrdeset ratnika? To nema nikakvog smisla. Teke Trupe su se same
borile. Formirale su falangu (zbijeni bojni red) i usmerile energiju iz svojih orua na zmajeve
koji su im se suprotstavili. Zamka? Ukoliko jeste upali su u nju. Sem ako Ervis Karkolo nije
zaposeo brod? Doaz se pridie iz sedla i dade znak svojim ljudima:
Napad!
Teke Trupe bile su osuene na propast. Zmajevi Ubice Dugog Koraka prokrile su
put odozgo, Dugoroge Ubice napadale su direktno sa zemlje zajedno s Plavim Hororima, koji
su sekli, tipali, grebli, unitavali neprijatelja. Bitka se okonala, a Doaz je s ljudima i
Termanganatima ve uao kroz platformu. Iznutra se ulo brujanje i lupanje oruja, kao i
ljudski uzvici vrisak besa i bola. Nesigurnost i neizvesnost svom silinom obuzee Doaza.
45

Za trenutak je zastao. Provirio je u brod, a iza njega su zaustavljenog daha stajali njegovi
ratnici. Doaz upita: Jesam li i ja tako hrabar kao Ervis Karkolo? ta je u stvari hrabrost? Ja
sam potpuno uplaen. Ne smem da uem, a ne smem ni da ostanem napolju. Odjednom je
sav oprez odgurnuo u stranu. urno je uao, a za njim su uli njegovi ljudi i horda razjarenih
Termanganata.
Dok je Doaz prilazio brodu, znao je da Ervis Karkolo nije uspeo. Iznad njega su
zvidali meci. Doazovi apartamni bili su razneti u delie. Jo jedan snaan hitac pogodio je
Velike planine i ogolio kamenitu liticu iza koje je bio skriven visoki otvor.
Unutar svemirskog broda Doaz se naao u predvorju. Unutranji portal bi je
zatvoren. Nastavio je da ide postrance, provirio kroz estougaoni prozori i ugledao
prostoriju koja je liila na foaje ili odaju za mukarce. Ervis Karkolo i njegovi vitezovi bili su
pritenjeni uz zid odaje, a pratilo ih je otprilike dvadeset Specijalaca za nuklearno oruje.
Grupa Bejsika odmarala se u specijalnom udubljenju u zidu, namenjenom upravo za te svrhe.
Bili su tihi, oputeni, udubljeni u sopstvena razmiljanja.
Karkolo i njegovi ljudi nisu bili sasvim savladani. Dok ih je posmatrao, Doaz je
video kako se Karkolo besno baca napred, dok ga ljubiasti snop energije, za kaznu, ponovo
vraa uza zid.
Jedan Bejsik je, pregledajui iz udubljenja ulaznu odaju, spazio Doaza Banbeka
Dodirnuo je crveni tapi i oglasila se alarmna pitaljka a vrata predvorja su se zalupila. Da li
je to zamka? Ili je to uobiajeni postupak u sluaju opasnosti? Svejedno, rezultat je bio isti.
Doaz je dao znak etvorici naoruanih ljudi iz svoje vojske. Savijali su se pod teretom
oruja, prili to su blie mogli, kleknuli i naslonili na zemlju etiri topa razaraa koje su
zaplenili od giganata u borbi na Visokim planinama. Doaz je dao znak rukom. Top je ispalio
metalnu kuglu. Metal je pucao, topio se i otar miris ispunio je prostoriju. Otvor je bio suvie
mali. Ponovo, naredi Doaz. Top gromoglasno izbaci tane praeno razbuktalim plamenom,
i leva strana broda nestade. Kroz otvor su pojurili Specijalci, ispaljujui iz oruja silnu
energiju. Ljubiasti plamen usekao se meu ratnike Banbeka. Ljudi su se uvijali, saginjali,
padali s ukoenim licima i zgrenim prstima. Pre nego to se top ponovo aktivirao,
Termanganati su pohrlili u napad. Uz siktanje i riku bacali su se na Specijalce. Ispred
udubljenja u zidu, gde su sedeli Bejsici, za trenutak su zastali u udu. Zavladala je tiina, ak
je i Karkolo gledao sa zaprepaenjem. Potomci Bejsika suoili su se sa svojim rodom. Svako
je meu njima video svoj lik i svoju figuru. Termanganati su koraknuli napred sa zlokobnim
namerama. Bejsici su mahali gornjim udovima, mrmljali, reali. Termanganati su poleteli ka
udubljenjima u zidu. Nastalo je strano prevrtanje i lomljava. Doazu je u jednom trenutku
pozlilo od prizora i morao je da okrene glavu. Borba je uskoro bila okonana. Doaz se
okrenuo, kako bi posmatrao Ervisa Karkoloa, koji je rairenih oiju gledao i, zbog mrnje,
ponienja, bola i straha, isputao neartikulisane zvuke.
Dolazei k sebi, Karkolo napravi udesan gest. Iz zlobe i razjarenosti zagrakta:
Bei dalje, ja sam osvojio ovaj brod. Ukoliko ne eli da legne u sopstvenu krv, ostavi me s
mojim plenom!
Doaz prezrivo zgrabi Karkoloa za vrat. On poe da se gui i Doaz ga, tiho ga
proklinjui, baci na pod. Bast Given ga je povukao i stegao. Karkolo se opirao, a Given mu je
oprezno i znaajno aptao na uvo. Napokon, Karkolo se opusti i skoro zaplaka.
U meuvremenu Doaz je istraivao sobu. Zidovi su bili sivi, goli. Nije bilo pravog
osvetljenja, ali je svetlost dopirala sa svih strana iz zidova. Vazduh je bio neprijatno hladan i
mirisao je otuno i otro. Bio je to miris koji Doaz prethodno nije primeivao. Poeo je da
kalje, a u uima neto mu je zabubnjalo. Puna straha, sumnja se sada potvrdila. Tekim
korakom dovukao se do predvorja i upozorio trupe: Izlazite napolje, truju nas! Nesigurnim
korakom siao je niz stepenice, i poeo da guta sve vazduh. Pratili su ga njegovi ljudi i
Termanganati, a u haotinoj urbi poeli su da izlaze i Ervis Karkolo i njegova pratnja. Ispod
ogromnog svemirskog broda grupa se klatila na mlitavim nogama...
Nesvesno ili zanemarajui njihovo prisustvo, brod je iznad njih ispalio jo jedan
vatreni talas. iljata kamena kugla koja je natkriljivala Doazove apartmane najednom se
sruila. Visoke planine liile su na gomilu razbacanog kamenja. U unutranjosti jednog crnog
46

otvora Doaz je nazirao odsjaj tamne strukture. Odjednom, panju mu je odvukla zloslutna
buka u pozadini. Iz ulaza na suprotnoj strani broda, silazila je nova jedinica Tekih Trupa. Tri
ete od po dvanaest ljudi, praene s desetak Specijalaca za nuklearno oruje i etiri ogromna
projektila na tri toka.
Doaz se skupio od uasa. Bacio je pogled na svoje trupe. Nisu bile u stanju ni da se
brane, niti da napadaju. Ostala je samo jedna mogunost: pobei. Beimo od Procepa
Krevas, glasno je uzviknuo.
Teturali su se, padali. Ostaci dveju armija nekako su pretrali preko zapadnog krila
ogromnog crnog broda. Iza njihovih leda, bez urbe, Teke Trupe su znalaki postavljale
oruje.
Kruei oko broda, Doaz se nakratko zaustavio. Na ulazu u Procep Krevas ekala
je etvrta eta Tekih Trupa, praena jo jednim Specijalcem sa projektilom.
Doaz pogleda levo-desno, preko doline. Kojim putem beati? Na koju stranu
okrenuti? Da li k Visokim planinama? U njima nema opstanka. Sporim, tekim pokretima
posmatrao je okolinu i panju mu je privukao otvor koji je do maloas bio skriven hrpom
kamenja. Tamni objekat pomerio se napred, poklopac se podigao i blesnuo je svetao disk.
Skoro istog momenta, isputen je snop mleno-plave radijacije. Proao je kroz svemirski brod
Bejsika. Unutar letilice zahuktala je mainerija, istovremeno sa svih strana, potom zacvilela i
odjednom postala neujna. Diskovi su nestajali, postajali nekako sivi i onda su se pretvarali u
dim. apat ivota i moi koja je prethodno proimala brod, ustupili su mesto mrtvoj tiini.
Stanovnici broda odjednom su ostali bez potpore. Smrvljen, pao je na tle.
Teke Trupe preneraeno su gledale u objekat kojim su stigle na Zemljanu. Doaz je
iskoristio trenutak zbunjenosti i uzviknuo: Povlai se! Severno, uz Dolinu!
Teke Trupe su ih uporno pratile. Specijalci su, meutim, izdali naredbu za zastoj.
Postavili su na poloaje svoja orua i usmerili ih na otvor u Velikim planinama. Unutar otvora
nage figure kretale su se u izbezumljenoj urbi. Polako, dolo je do ponovnog pokretanja
masivne mainerije. Smenjivale su se svetlosti i senke. Mlenoplavi snop radijacije ponovo je
blesnuo i lagano se spustio na metu. Specijalci za nuklearno oruje, njihovo oruje i dve
treine Tekih Trupa nestali su kao moljci u peini. Preivele Teke Trupe su se ukoile, a
zatim nesigurno poele da se povlae prema brodu.
Na ulazu u Procep Krevas ekao je ostatak ete Tekih Trupa. Jedini preiveli
Specijalac naslonio se na svoje oruje na tri toka i oprezno podesio svaki deli. Unutar
velikog otvora nagi svetenici besno su neto radili. Gurali su, istezali, uvrivali i zatezali
ogromnu maineriju. Mlenoplavi svetlosni mlaz zaparao je vazduhom. Fokusiran je suvie
blizu. Istopio je kamenje na stotinak metara juno od Procepa Krevas. Sada je iz
Specijalevog projektila, uz prasak, izleteo narandasti i zeleni plamen. Nekoliko sekundi
kasnije, u podnou svetenike hale, nastala je erupcija. Kamenje, tela, parad metala, stakla i
gume podigli su se u vazduh.
Zvuk eksplozije prolomi se dolinom. Sada je i tamni objekat iz peine bio uniten.
Pretvorio se u gomilu paria metala.
Doaz je nekoliko puta duboko uzdahnuo i snagom volje izbacio iz sebe efekte
uspavljujueg, otrovnog gasa. Zmajevima Ubicama izdao je nareenje: Ubijte ih!
Ubice su poletele u napad. Teke Trupe su poele da niane, ali su ih zmajevi
munjevito likvidirali. Na ulazu u Procep Krevas, poslednja eta Trupera pohrlila je napred, ali
je momentalno napadnuta od Termanganata i Plavih Horora. Specijalce za nuklearno oruje
smrvio je zmaj Ubica. U dolini vie nije bilo otpora.
Doaz je poveo borce uz stepenice svemirske letilice, koja je bila otvorena i izloena
napadu. Top razara na tokovima, koji su zaplenili od giganata, leao je na mestu gde su ga
ispustili.
Tri hodnika vodila su iz jedne sobe i svi su bili nagoreli. Na kraju prvog hodnika
nalazila se spirala, na ijem je vrhu bila platforma. Drugi hodnik vodio je u dugaku praznu
sobu u kojoj su bili poredani uzani kreveti. Trei, slian hodnik, zavravao se slinom sobom,
u kojoj su na krevetima leala tela. Iz kreveta su virila bleda lica i prekrtene bele ruke. Uz
centralni hodnik i niz njega marirale su zdepaste ene-nadzornice, u sivim haljinama. Ervis
47

Karkolo ih je uurbano terao ka izlaznom portalu, pogledajui pri tome krevete. Napolje!,
vikao je. Osloboene ste, spaene! Brzo napolje, dok imate jo vremena.
Preostao je jo samo slabaan otpor petorice Specijalaca za nuklearno oruje i
Trekera, a dvadeset mehaniara niskih, mravih ljudi sa otrim crtama i tamnom kosom
uopte nisu pruali otpor. Takoe nije bilo nikakvog otpora ni esnaestorice preostalih Bejsika
koji su odvedeni s broda kao taoci.
12
Tiina je ispunila dolinu. Muk od iscrpljenosti. Ljudi i zmajevi ispruili se po
izgaenim poljima. Taoci, potiteni, okupljeni oko svemirskog broda. Pojedinani zvuci
povremeno su naruavali tiinu. um hlaenja usijanog metala unutar letilice. Pad napuklog
kamena sa slomljene stene, povremeni agor osloboenih stanovnika Doline sree koji su
sedeli u grupi neto dalje od preivelih ratnika.
Ervis Karkolo takoe je delovao uznemireno. Stajao je leima okrenut Doazu i
lupkao rukom u kanije u kojima mu je, za pojasom, stajao no. Promatrao je nebo na kojem se
sunce kao blistava kugla nalazilo blizu zapadnih litica, a onda se okrenuo i osmotrio veliku
rupu na severnom delu Doline, ispunjenu izlomljenim i izuvijanim ostacima svetenike
konstrukcije. Pogledao je prema Doazu Banbeku i onda se okrenuo i poao meu narod iz
Doline sree, Povremeno je inio grube, odsene gestove, bez ikakave posebne namere.
Zaustavljao se, bodrio pojedince, verovatno u nameri da podigne duh pobeenom narodu.
I u ovom pokuaju je bio neuspean i poeo je otro da odmahuje rukama. Marirao
je preko polja do mesta na kojem je ispruen leao Doaz Banbek. Karkolo se zagleda u
njega. Pa onda, ree blefirajui, bitka je okonana, a brod zaplenjen.
Doaz se pridie na lakat: Tano.
Daj da u jednoj stvari ne bude nesporazuma, ree Karkolo.
Brod i sve to je u njemu je moje. Antiko pravilo nalae da bude vlasnitvo onog
ko prvi napadne. Svoje pravo zasnivam na ovom zakonu.
Doaz iznenaeno podie pogled, najednom zainteresovan. Po pravilu koje je jo
antikije, ja sam posed ve zauzeo.
Osporavam takvu tvrdnju, odseno ree Karkolo. Ko...
Tiina Karkolo! Jo uvek si iv iskljuivo zato to mi je ve dosta krvi i nasilja.
Nemoj isprobavati moje strpljenje!
Karkolo se okrenu, stiskajui no u koricama. Pogleda u dolinu i ponovo se okrenu
licem prema Doazu.
Evo dolaze svetenici, oni su zapravo razorili svemirsku letilicu. Podseam te na
ponudu kojom smo mogli spreiti ovo razaranje i muenje.
Doaz se nasmeja: Kao prvo, ti si ponudu izneo pre samo dva dana. A dalje,
svetenici ne poseduju nikakvo oruje.
Karkolo se zagleda u Doaza kao da je ovaj siao s uma. Kako su onda razorili
svemirsku letilicu?
Doaz slee ramenima: Mogu samo da nagaam.
Karkolo sarkastino upita: I u kom pravcu idu ta tvoja nagaanja?
Pitam se da li su moda izgradili skelet svemirskog broda. Ili da, moda, nisu
okrenuli pogonski snop zraka protiv svemirske letilice Bejsika?
Karkolo protrlja bradu i sa sumnjom upita: Zato bi svetenici izgradili svemirski
brod?
Prilazi nam Vrhovni svetenik. Zato njemu ne postavi to pitanje?
Hou, pitau ga, dostojanstveno ree Karkolo.
Meutim, Vrhovni svetenik i njegova etiri mlada pratioca, hodajui kao
hipnotisani, kao u snu, proli su bez i jedne izgovorene rei.
Doaz se podie na kolena gledajui za njima. Vrhovni Svetenik verovatno je
planirao da se popne uz stepenice i da ue u svemirski brod. Doaz skoi na noge, i poe da
48

ga prati, uklanjajui prepreke ispred sebe. Sustigavi ga, utivo upita: Za im tragate,
Vrhovni Svetenie?
elim da se ukrcam na brod.
Zato? Pitam, naravno, iz iste znatielje?
Vrhovni Svetenik ga je par trenutaka posmatrao bez odgovora. Lice mu je bilo
ispijeno i u gru. Oi su mu se caklile kao ledene zvezde. Konano, promuklim glasom i
priguenim emocijama, odgovori:
elim da utvrdim moe li se letilica opraviti.
Doaz je razmiljao trenutak, a onda progovori tihim ali razumljivim glasom:
Takva informacija bila bi vam od male koristi. Da li bi svetenici hteli da se stave pod moju
komandu?
Mi nikome ne sluimo.
U tom sluaju, kad budem odlazio, ne bih mogao da vas povedem sa sobom.
Vrhovni Svetenik se zaneo celim telom i za trenutak je izgledao kao da e da krene.
Pogled mu je pao na izreetani otvor na ivici doline, pa se vratio. Progovorio je, ali ne
odmerenim glasom svetenika, ve u eksploziji besa i ojaenosti:
Ovo je tvoje delo! Ti si sve ovo udesio! Smatra sebe snalaljivim i pametnim! Ti
si nas naterao da uestvujemo u ovome i time smo sebe i svoje zavetanje izloili nasilju!
Doaz potvrdno klimnu glavom i razvue usne u bledi smeak. Znao sam da ulaz u
Vau peinu mora leati iza Velikih planina; pitao sam se da li gradite svemirsku letilicu.
Nadao sam se da ste sposobni da se borite protiv Bejsika i da time moete posluiti mojoj
potrebi. Priznajem vae optube. Upotrebio sam vau konstrukciju kao oruje, kako bih
spasao sebe i svoj narod. Jesam li pogreio?
Jesi li ili nisi ko bi to mogao oceniti. Upropastio si na rad i trud star preko osam
stotina zemljanih godina. Unitio si vie nego to moe nadoknaditi.
Vrhovni Svetenie, ja nisam nita unitio. Bejsici su razorili va brod. Da ste u
odbrani Doline Banbek saradivali s nama, ovakva propast nikad se ne bi dogodila. Izabrali ste
neutralnost. Smatrali ste se imunim za nau tugu i bol. Kao to vidite, nije ispalo tako.
U meuvremenu, na rad od osam stotina i dvanaest godina otiao je ni u ta.
Doaz upita simulirajui naivnost: Zato Vam je potrebna svemirska letilica? Kud
nameravate da putujete?
Iz oiju Vrhovnog Svetenika blesnula je iskra besa: Kad ljudski rod izumre, tad
odlazimo na druge planete. Kreemo se kroz Galaksiju, i naseljavamo stare, zle svetove. Nova
istorija Univerzuma poee od toga dana, a prolost se brie kao da nikad nije ni postojala.
Ukoliko vas unite Grefi, ta se to nas tie? Mi ekamo smrt poslednjeg oveka u
Univerzumu.
Zar sebe ne smatrate ljudima?.
Mi smo, kao to znate, nad-ljudi.
Preko Doazovog ramena neko se grohotom nasmeja. Doaz okrenu glavu i ugledao
Ervisa Karkoloa. Nad-ljudi?, rugao se Karkolo. Jadni, goli peinski siroii. ime moete
dokazati vau tobonju superiornost?
Donja vilica Vrhovnog Svetenika se opusti, usta se zaprepaeno otvorie, a crte na
licu produbie: Mi imamo svoje tendove. Imamo svoje znanje. Imamo svoju snagu.
Karkolo okrenu glavu i ponovo se nekontrolisano zacereka. Doaz dubokim glasom
ree: Ja prema vama oseam vee saaljenje, nego to ste ga vi prema nama ikad oseali.
Karkolo uzvrati: Gde ste nauili da gradite svemirske brodove? Da li je to va trud
ili ste sve to nauili od ljudi iz davnih vremena?
Mi smo najvii stepen u razvoju ljudske vrste, ree Vrhovni Svetenik. Znamo
sve o tome ta su ljudi ikad pomislili, izgovorili ili uradili. Mi smo prvi i poslednji i kad Podnarod nestane, obnoviemo Kosmos i uiniemo ga nevinim i sveim kao kap kie.
Ali ljudi nisu nikad nestali, niti e ikad nestati, ree Doaz. Zar Svemir nije
irok? Svetovi ljudi negde postoje. Uz pomo Bejsika i njihovih mehaniara, opraviu brod i
krenuu u potragu za tim svetovima.
Uzaludno e tragati, ree Vrhovni Svetenik.
49

Zar takvi svetovi ne postoje?

Ljudsko carstvo se raspalo; ljudi ive jo samo u sitnim, nemonim grupama.
ta je s Rajem, starim dobrim Rajem?
To je samo mit, nita vie.
A kameni globus, ta je s njim?
Igraka, proizvod mate.
Kako moete biti tako sigurni?, upita Doaz, zabrinut uprkos svojoj elji i
uverenjima.
Zar dosad nisam istakao da poznajemo istoriju? Mi pogledamo u nae tendove i
vidimo daleko u prolost, sve dok seanja ne postanu bleda i nejasna, ali nikad dosad nismo se
setili planete Raj.
Doaz tvrdoglavo zavrte glavom: Mora postojati izvorni svet iz kojeg su potekli
ljudi. Nazovite ga Zemlja ili Raj, on negde mora postojati.
Vrhovni Svetenik hteo je neto da izusti, ali je kao retko kad ispoljio neodlunost i
zadrao re.
Doaz ree: Moda ste u pravu, moda i jesmo poslednji preostali ljudi. Meutim,
ja u ipak krenuti u potragu.
Ja u krenuti s tobom, ree Ervis Karkolo.
Ti e imati sree ako do sutra bude iv, ree Doaz.
Karkolo se primae: Nemoj tako bezobzirno zaboravljati na moja prava na
letilicu.
Doaz se borio za rei, ali ih nije mogao nai. ta da ini s nepokornim Karkoloom?
Nije u sebi nalazio dovoljno surovosti da uradi ono to je trebalo uraditi. Odugovlaio je i
Karkolou okrenuo lea. Sad znate moje planove, rekao je Vrhovnom Sveteniku. Ukoliko
se ne budete meali u moje planove, ja se neu meati u vae.
Vrhovni Svetenik se polako udaljavao: Idite onda, mi smo pasivan narod;
preziremo sami sebe zbog dananje aktivnosti. Moda je ovo bila naa najvea greka.
Meutim, idite, potraite va zaboravljeni svet. Samo, izginuete negde meu zvezdama, a mi
emo ekati kao to smo i dosad ekali.
U pratnji etiri mlada svetenika, koji su sve vreme dostojanstveno stajali sa strane,
okrenuo se i udaljio.
Doaz ga pozva: ta ako se Bejsici ponovo vrate? Hoete li se boriti s nama ili
protiv nas?
Vrhovni Svetenik nije nita odgovorio, nastavio je da koraa na sever, a seda kosa
mu se vijorila niz mrave lopatice.
Doaz ga je neko vreme posmatrao, a zatim je dugo posmatrao razorenu Dolinu. U
nedoumici, zavrteo je glavom. Okrenuo se da prouava ogromni svemirski brod.
Sunce dodirnu zapadne litice. Nastade trenutno pomraenje, praeno iznenadnom
jezom. Karkolo mu se primae: Veeras u moj narod zadrati ovde, u Dolini Banbek, a
sutra u ih poslati kui. U meuvremenu, predlaem ti da se sa mnom popne u letilicu i da
napravimo preliminarni pregled.
Doaz duboko uzdahnu. Zato to nije mogao bezbolnije izvesti? Karkolo mu je
dvaput smrtno ugrozio ivot, i da su im uloge bile obrnute, Karkolo ne bi imao nimalo
milosti, Naterao je sebe da uini ono to mora. Bila je to njegova dunost prema samom sebi i
prema svom narodu. Njegov cilj bio je jasan.
Dozvao je tri viteza koji su nosili zaplenjene vatrene ispaljivae. Kad su mu prili,
Doaz ree: Odvedite Karkoloa u Procep Krevas i pogubite ga. Uradite to odmah!
Uz viku i negodovanje odvukli su Karkoloa. Doaz se teka srca okrenuo i potraio
Basta Givena: Verujem da si razuman ovek.
Takvim se smatram.
Postavljam te za komandujueg u Dolini sree. Odvedi narod kui pre nego to
padne mrak.
Bast Given utei ode do svojih ljudi. Oni se uskomeae i odmah napustie Dolinu
Banbek.
50

Doaz je doao do gomile kamenja koje je zasulo Kerganovu stazu. Guio se od besa
dok je gledao ruine, i za trenutak se skoro pokolebao u svojoj nameri. Zar ne bi bilo pravedno
da crnim svemirskim brodom odemo na Koralajn i osvetimo se Bejsicima? Koraao je tako da
bi stao ispod iljate kamene kupe koja je natkrivljivala njegove apartmane. Nekom udnom
sluajnou, naiao je na okrugli uti kameni. Poigravajui se njime, pogledao je u nebo,
gde je zvezda Koralajn ve treperila crvenom svetlou i pokuao je da napravi red u mislima.
Narod Banbeka pojavio se iza tunela. Posluiteljka Fejd dola je da ga potrai.
Kakav straan dan, promrmljala je. Kakvi uasni dogaaji, kakva velika, slavna pobeda.
Doaz baci uti kameni na gomilu.
Ja mislim isto. Gde e se i kako ovo zavriti, to ne znam.
SCAN: stbojsa45
OCR, ispravka: Petronius
Prelom: Dan555
www.sftim.com

51