1969 ?

UN1VERZITET L NOVOM SADL

PR1RODNO-M ATEM ATI^KI
FAKL'LTET
DEPARTMAN ZA H Z I K l

21 10 2010
i i ilv.

Eksperimenti iz termodinamike
u nastavi fizike za osnovnu skolu
-MASTER RAD-

MENTOR:
dr Sonja Skuban

KANDIDAT:
prof. Zeljka Tomasev

Novi Sad, 2010. godine.

fEl(Sperimenti

iz termodinamikg u nastavi fizike za osnovnu s

l.Uvod
2. Termodinamika u nastavi fizike za 7. razred osnovne skole
2.1. Unutrasnja energija i kretanje molekula
2.2. Temperatura i srednja kineticka energija
2.3. Merenje temperature
2.3.1. Bazdarenje termometrapo Celzijusovoj skali
2.4. Toplotno sirenje
2.5. Kolicina toplote. Speciflcni toplotni kapacitet
2.6. Toplotni bilans i opsti zakon odrzanja energije
2.7. Fazni prelazi
2.7.1. Topljenje i ocvrscavanje
2.7.2. Isparavanje i kondenzovanje
2.7.3. Sublimacijai resublimacija
2.8. Prenosenje toplote
3. Eksperimenti u nastavi
fizike
'.
3.1. Merenje temperature mesavine tople i hladne vode posle uspostavljanja
termodinamicke ravnoteze
3.2. Eksperimenti za dodatnu nastavu
3.2.1. Provodenje toplote kroz cvrsta tela
3.2.2. Provodenje toplote kroz cvrsta tela razlicite vrste materijala
3.2.3. Strujanje toplote kroz tecnosti
3.2.4. Prenosenje toplote zracenjem
3.2.5. Bazdarenje termometra
3.2.6. Sirenje cvrstih tela pri zagrevanju i skupljanje pri hladenju
3.2.7. Uporedivanje toplotnog kapaciteta vode i celicnih opiljaka
3.2.8. Pretvaranje unutrasnje energije u rad
3.3. Jednostavni ogledi
3.3.1. Kondenzovanje vodene pare ili kako napraviti kisu
3.3.2. Kako napraviti maglu
3.3.3. Kako napraviti oblak
3.3.4. Kako napraviti inje
3.3.5. Balon koji ne puca
3.4. Kompjuterske simulacije laboratoryskih vezbi i virtualni eksperimenti
3.4.1. Odredivanje specificne toplote cvrstog tela
3.4.2. Odredivanje toplote isparavanja vode
3.4.3. Ponasanje idealnog gasa pri promeni temperaturte, pritiska ili
zapremine
4. Zakljucak
5. Literatura...

3
4
6
8
9
11
12
13
14
15
15
17
17
18
19
20
21
21
22
22
23
23
24
25
25
26
26
26
27
27
28
28
29
29
30
31
...32

Page 2

"Eksperimenti iz termodinamikg u nastavifizike za osnovnu

1. Uvod
U ovom radu su obradeni eksperimenti iz oblasti termodinamike u nastavi fizike u
osnovnoj skoli. Prvi put se sa toplotnim pojavama ucenici susrecu na casovima ,,Svet oko
nas" i ,,Priroda i drustvo". Tada se upoznaju sa faznim prelazima i agregatnim stanjima, kao i
sa provodenjem toplote kroz razlicite supstance.
Toplota kao tema ozbiljnije se obraduje u sedmom razredu osnovne skole i to u 11
nastavnih jedinica. Od toga su 3 casa obrade novog gradiva:
1. Cesticni sastav supstancije. Molekuli i njihovo haoticno kretanje. Unutrasnja energija i
temperatura.
2. Toplotno sirenje tela. Pojam i merenje temperature.
3. Kolicina toplote. Specificni toplotni kapacitet. Toplotna ravnoteza.
Sedam casova je predvideno za ponavljanje gradiva i racunske zadatke, a samo jedan
cas za laboratory sku vezbu i to:
1. Merenje temperature mesavine tople i hladne vode posle uspostavljanja
termodinamicke ravnoteze.
Obzirom da se moze izvesti puno eksperimenata iz ove oblasti oni se mogu uraditi na
casovima planiranim za dodatnu nastavu.
Malo vremena je ostavljeno i za teoriju iz ove oblasti pa se radoznalini ucenicima moze
prosiriti gradivo i mogu im se pruziti dodatna objasnjenja. Za ucenike koji iz ove teme zele da
saznaju vise predvidene su lekcije kao sto su fazni prelazi, prenosenje toplote i druge. U radu
ce ove lekcije biti napisane kosirn slovima, kao i kratke biografije naucnika.
Za ovih 11 casova ucenici bi trebali da nauce [12]:
*S da telo osim kineticke i potencijalne energije ima i unutrasnju energiju
*J* da su temperatura i unutrasnja energija usko povezane sa brzinom kretanja
molekula
J da se pojam toplote odnosi na razmenu energije, a da on nema smisla ako
razmene energije nema
J da koriste formulu i jedinicu mere za temperaturu
*t da koriste formulu i jedinicu mere za specificni toplotni kapacitet [12].

Page 3

'E^sperimenti iz termodinamike u nastavifizike za osnovnu st(pfu

2. Termodinamika u nastavi fizike za 7. razred osnovne skole

Termodinamika je grana fizike koja proucava toplotne procese. Rec je grckog porekla
i znaci: Otp/JA] ftoplota) i Suvctfjig (snaga, sila, sposobnost). Ona istrazuje toplotnu ravnotezu
sistema i pretvaranjem toplotne energije u neke druge vidove energije. Proucava protok
toplotne energije i nacin na koji ona stvara mehanicki rad [5].
Naucna istrazivanja toplotnih pojava zapoceta su u 18. veku. Pocetkom 19. veka
engleski fizicar Dzejms Dzul (si. 2.1) shvatio je pravu prirodu toplotnih pojava i tada je doslo
do znacajnog razvoja termodinamike u pokusajima da se usavrsi rad parne masine. Toplotne
pojave konacno je objasnio Ludvig Bole man (si. 2.2) uz pretpostavku da se materija sastoji
od atoma. Ova teorija za to vreme je bila vrlo radikalna i slabo prihvacena cak i u naucnim
krugovima [15].

James Prescott Joule

(1818-1889) engleski fizicar i pivar. Ucenik Dzona Daltona.
Proucavao je toplotu i njenu vezu sa mehanickim radom. Sto
doprinosi definisanju i principa termodinamike. Jedinica mere za
energiju dobila je naziv po njemu. Saradivao je pri istrazivanju sa
lordom Kelvinom [16].
(si. 2.1. James Prescott Joule)

Ludwig Boltzmann
(1844-1906) austrijski fizicar, jedan od osnivaca statisticke
mehanike. Zakone termodinamike objasnjavao je pretpostavkom o
postojanju atoma. Definisao je entropiju kao meru neuredenosti
sistema [17].

(si. 2.2. Ludwig Boltzmann)

Znacaj termodinamike je u tome sto povezuje makroskopske procese u sisteme sa

njihovim mikroskopskim osobinama, kao i u sirokoj primeni u svakodnevnom zivotu.
Termodinamicki procesi su pojave izazvane toplotnim kretanjem mikrocestica.

(si. 2.3. Prikaz atoma)

Page 4

<El(sperimenti iz termodmami^e u nastavifizil^e za osnovnu slight

Da bi razumeli termodinamicke procese neophodno je poznavati gradu materije. Jos je

grcki filozof Demokrit (si. 2.4) smatrao da se materija moze podeliti do neke najsitnije cestice
koja je nedeljiva i nazvao je atom[18]. Ova teorija je bila zaboravljena do 17. veka kada je
ponovo dobila svoje pobornike. Engleski naucnik Dzon Dalton (si.2.5) je na osnovu
pretpostavke o postojanju atoma objasnio strukturu hemijskih elemenata i jedinjenja [19].

Demokritos
(470-360. p.n.e.) grcki filozof-materijalista, poznat kao Nasmejani
filozof. Medu prvim je i najznacajnijim atomistima u istoriji. Cak je
ljudsku culnost, emocije i dusu objasnjavao preko atoma. Bio je
Leukipov ucenik, alije u mnogome prevazisao svog ucitelja. Pripadao
je proven filozofa-materijalista. Smatrao je da je kretanje svojstvo
materije [18].
(si. 2.4.f)emokritos)
Jon Dalton
(1766-1844) engleski fizicar i hemicar. Svoju prvu skolu otvorio je sa
samo 12 godina. Biojepobornikatomisticke teorije. Pretpostavio je da
je vodonik najlaksi element i uveo pojam relativne atomske mase.
Izmerioje pritisak vodene pare na razlicitim temperaturama. Po njemu
je anomalija vida, daltonizam, dobila naziv jer je patio od istoimene
bolesti [19].
(si 2.5. Jon Dalton)
Materija se deli na supstanciju i fizicko polje. Supstancija je sacinjena od atoma i
molekula. Oni su u stalnom, neprekidnom pokretu u supstanciji.
Atom je najsitnija cestica nekog elementa koja zadrzava njegove hemijske osobine. Sastoji se
od jezgra i omotaca. (si. 2.3)
U jezgru se nalaze protoni i neutroni, a u omotacu kruze elektroni. Protoni su
pozitivno naelektrisani, neutroni su neutralni, a elektroni negativni. Kolicina naelektrisanja
protona i elektrona je ista i iznosi e=l,6-10~ 19 C, sto je elementarno naelektrisanje. Atom je
kao celina elektroneutralan.
Masa atoma je skoncentrisana u jezgru jer su mase protona i neutrona priblizne, a 1800 puta
veca od mase elektrona[4].

Page 5

v.~-

<El(sperimenti iz termodmamike u nastavifizikg za osnovnu sfiofu

2.1. Unutrasnja energiia i kretanje molekula

Atomi i molekuli su u stalnom, neprekidnom pokretu u supstanciji. U toku kretanja
oni se stalno medusobno sudaraju i posle sudara menjaju pravac smer i intenzitet brzine. Zbog
toga je kretanje molekula vrlo slozeno.
Kretanje molekula i atoma je haoticno (neuredeno) i naziva se termalno kretanje.
Termalno kretanje je specificno za kretanje atoma i molekula. Za razliku od
mehanickog kretanje, gde se posmatra kretanje jednog tela kao celine ill jedne cestice, pod
termalnim kretanjem se podrazumeva kretanje velikog broja mikrocestica u telu. Razlicite su i
sile koje izazivaju ova kretanja. Na mehanicko kretanje uticu spoljasnje sile, a termalno
kretanje je uslovljeno medumolekulskim silama.
Zato kazemo da je toplotno kreta'nje poseban vid kretanja koji se desava u telima.
Pojave vezane za toplotno kretanje nazivaju se toplotne pojave.
Postoje mnogi primeri u prirodi za ovo kretanje kao sto je sirenje dima po prostoriji,
sirenje mirisa kroz vazduh, spontano mesanje boje sa vodom ili bilo koje dve tecnosti. Kod
svih ovih pojava molekuli jedne supstancije prodiru u drugu, spontano. Do spontanog mesanja
cestica dolazi i izmedu dva cvrsta tela samo sto je ovaj proces znatno sporiji [4].

Robert Brown
(1773-1858) skotski botanicar prvi je primetio haoticno kretanje
molekula (si.2.1.2) kada je pod mikroskopom posmatrao zrnca
polenovog praha u kapi vode. Uocio je da se polen haoticno krece i
zakljucio daje uzrok takvog kretanja polena sudaranje sa molekulima
vode. Zato se ovo kretanje naziva Braunovo
kretanje [20].
(si. 2.1.1. Robert Brown)

(si. 2.1.2. Braunovo kretanje)

Medumolekulske veze su razlicite jacine u razlicitim agregatnim stanjima pa su i

molekulska kretanja razlicita. Ne zavise samo od jacine hemijske veze nego i od njihove
prirode. One su puno slabije kod molekula tecnosti nego kod cvrstih tela, a kod gasova te veze
sujos slabije.

Page 6

<El{sperimenti iz termo&namif(e u nastavifizikg za osnovnu sftofu

U cvrstim telima medumolekulske sile su Jake, molekuli su

cvrsto vezani na malim medusobnim rastojanjima. Oni se ne udaljavaju
od svog polozaja all zato oko njega neprekidno osciluju (pokrecu se cas u
jednu cas u drugu stranu).
(si. 2.1.3.Prikaz molekula cvrstog stanja)

Kod tecnosti su medumolekulske veze slabije nego u cvrstim

telima, molekuli su na vecem medusobnom rastojanju, ali ne mogu puno
da se udaljavaju jedni od drugih i da se slobodno krecu, samo mogu
medusobno da menjaju mesta.
(si. 2.1.4. Prikaz molekula tecnog stanja)

U gasovima su medumolekulske sile slabe, molekuli su na velikim

medusobnim rastojanjima, krecu se skoro slobodno. Na svom putu se
sudaraju medusobno i sa zidovima suda. Posle sudara im se menja pravac,
smer i intenzitet brzine.
(si. 2.1.5. Prikaz molekula gasovitog stanja)

Obzirom da se molekuli krecu unutar tela i kada telo miruje, ovo kretanje se jos naziva
i unutrasnje kretanje, a energija vezana za ovo kretanje unutrasnja energija.
Unutrasnja energija je ukupan zbir kineticke i potencijalne energije svih molekula.
(2.1.1)

U=Ek+Ec

(2.1.1)

Kineticka energija je posledica kretanja molekula, a potencijalna zavisi od njihovog

uzajamnog polozaj tj. rastojanja, kao i od prirode veze.
Unutrasnja energija zavisi od temperature tela, vrste materijala, agregatnog stanja,
velicine tela i drugih faktora. Ona moze da se menja ako se vrsi rad ili ako se menja
temperatura tela. Ako se menja unutrasnja energija tela onda se menja kineticka energija
cestica ili potencijalna ili obe.
Mehanicka energija se vrlo lako moze pretvoriti u unutrasnju dok je obrnuti proces
slozeniji. Jedan m3 gasa ima unutrasnju energiju od 120 kJ sto je dovoljno da se teret od 4
tone podigne na visinu od 3 m. No ovo pretvaranje energije vrlo slozeno zbog haoticnog
kretanja molekula. Samo se mali deo unutrasnje energije moze pretvoriti u mehanicki rad.
Primeri za pretvaranje mehanicke energije u toplotnu: smirglanjem se zagreva podloga, sipka
se zagreje kada se krivi, ako se udara cekicem po nekom materijalu, materijal se zagreva...[4].

Page?

<Ef{sperimenti iz termodinamike u nastavifizikg za osnovnu sfiofu

2.2. Temperatura i srednja kineticka energija

Temperatura je osnovna fizicka velicina u medunarodnom sistemu jedinica.
oznaka za temperaturu T

jedinica mere [7] = K-Kelvin

Kod nas se u svakodnevnom zivotu cesce koristi stepen C-celzijus za izrazavanje

temperature i tada se ona oznacava malim slovom t.
Biloje vise pokusaja da se definise temperatura. Jedan od tih definicijaformulisaoje skotski
fizicar Dzejms Klark Maksvel (si. 2.2.1) i ona je glasila: Temperatura tela je toplotno stanje,
gledano kao merenje njene sposobnosti da prenese toplotu na druga tela. Kasnije je ova
definicija viseputa menjana i korigovana [21].

James Clark Maxwell

(1831-1879) skotski fizicar i matematicar. Proucavao je vezu izmedu
elektriciteta i magnetizam. Izdao je publikaciju o dinamickoj teoriji
elektricnog polja poznatu kao Maksvelove jednacine ". Istrazivao je
termodinamicko kretanje molekula gasa iz cega je proizasao zakon
distribucije po Maksvel-Bolcmanu [21].
(2.2.1. James Clark Maxwell)

Temperatura je velicina koja opisuje unutrasnje stanje tela i usko je povezana sa

unutrasnjom energijom tela. Zato definicija apsolutne temperature glasi:
Temperatura je srazmerna srednjoj kinetickoj energiji haoticnog kretanja molekula
gasa (2.2.2).
mv
(2.2.2)

Ovo znaci da je temperatura jednaka nuli ako je srednja kineticka energija nula, tj. ako
molekuli miruju. Na ovoj temperaturi prestaje kretanje molekula i ona se naziva apsolutna
nula (graf ,2.2.1.) Ako je temperatura veca molekuli se brze krecu.
Engleski fizicar lord Kelvin (sl.2.2.2) je
proucavao brzinu kretanja molekula i interpolacijom
odredio najnizu moguca temperatura -273,16 C sto i
predstavlja apsolutnu nulu tj. nulu Kelvinove skale.
(2.2.3) Niza temperatra od ove je nemoguca.
OK=-273C
(2.2.3)

v(m/s)

-273.15'C
OK

100*C
373 K

Kelvin je i osnovna jedinica mere, priznata u

Medunarodnom sistemu jedinica.
(2.2.1. graf. Zavisnosti brzine od temperature)

PageS

'E^sperimenti iz termodinamikg u nastavifizike za osnovnu

William Thomson- lord Kelvin

(1824-1907) engleski fizicar. Postavio teoriju elektricnih oscilacija,
usavrsio prenosenje signala kroz podmorski kabel, konstruiasao
aparat za merenje plime i oseke, usavrsio marinski kompas. Pokusao
je da izvrsi procenu starosti Zemlje. Po njemu je jedinica mere za
apsolutnu temperaturu dobila naziv [22].

(2.2.2. William Thomson- lord Kelvin)

100

37316

273.16

-273,

Vrednost jednog podeoka Celzijusove skale odgovara jednom

podeoku Kelvinove skale (si. 2.2.3). Promena temperature jejednaka
u obe skale (2.2.4).
AT=At
(2.2.4)
Veza izmedu temperature izrazene u Kelvinovoj i Celzijusovoj
skalijef 2.2.5;:
T=(273

Or

t=(-273)C
K

(2.2.5)

(sl.2.2.3. Uporedna skala Kelvina i Celzijusa)

2.3. Merenje temperature

Prvi zabelezeni pokusaj da se definise temperaturna skala bio je u drugom veku pre
nove ere.
Klaudije Galen
(129-200. p.n.e.) rimski lekar ifilozofje napravio podelu na cetiri razlicita
stepena telesne temperature. Stepeni su bill podeljeni u zavisnosti od
dejstva lekova na ljudski organizam. Uveo je i neutralnu temperaturu tj.
nulti stepen [23].
(si. 2.2.4. Claudius Galenus)

Prvi uredaj za merenje temperature napravio je Galileo Galilej u

16. veku. Ovaj termometar se sastoji od staklenog cilindra sa
providnom tecnoscu u koju su zaronjeni tegovi razlicite prosecne
gustine. Galilej je prvi primetio da se gustina supstancije men/a
sa promenom temperature, (sl.2.2.6) Obzirom da nije imao
podeoke niti skalu to je vise bio termoskop. Prvi pravi
termometar napravila je Firentinska naucna akademija 1650.
godine, kada i pocinje polemika kako napraviti najadekvatniju
skalu za merenje temperature [24].
(si. 2.2.5. Termoskop)

(si.2.2.6. Skica termoskopa)

Page 9

<Efifperimenti iz termodinamike u nastavifizif(e za osnovnu s/(pfu

Galileo Galilej
(1564-1642) italijanski matematicar, fizicar i astronom. Pronasao je
zakon slobodnog padanja ipostaviojednacinu kosog hitca. Prvije uveo
eksperimentalnu metodu i matematicko formulisanje fizickih zakona.
Usavrsioje teleskop tako stoje uvecanje sa 5 puta povecao na 30 puta.
Najpoznatijije po svojoj izjavi: "Ipakse okrece!" [24].
(sl.2.2.7. Galileo Galilei)
Gabriel Daniel Farenhajt
(1686-1736) nemacki fizicar i inzenjer. Svoj prvi termometar punio je
alkoholom, a kasnije ga je usavrsio napunivsi ga zivom. Za najnizi
podeok na njegovoj skali je uzeta najniza do tada zabelezena
temperatura u Gdanjsku. Skala ima 180 podeoka izmedu tacke
mrznjenja vode 32F i tacke kljucanja 212F. Ova skalajejos u upotrebi
u Sjedinjenim Americkim Drzavama i Velikoj Britanije [25].
(sl.2.2.8. Daniel Gabriel Fahrenheit)

Temperatura je fizicka velicina koja se karakterise stepenom zagrejanosti tela i

srazmerna je srednjoj kinetickoj energiji molekula. Obzirom da je vrlo komplikovano meriti
brzinu kretanja molekula, temperatura se meri preko drugih fizickih velicina. Te fizicke
velicine su svojstva tela vezana za promenu temperature, a izrazavaju njihove makroskopske
osobine i lako su uocljive. Tu spadaju: promena duzine metala, promena elektricne otpornosti
ili promena boje tecnih kristala. Vrste termometara koji se koriste su: stakleni termometar sa
tecnoscu, termometar sa otpornikom, bimetalni termometar, termometri sa tecnim kristalom,
digitalni i drugi [8].
Temperatura je u pocetku bila vezana za nase culo dodira. To je pogresno zbog
objektivnosti merenja, a i zbog visokih i niskih temperatura koje dozivljavamo kako
neprijatnost. Stepen zagrejanosti tela cesto u svakodnevnom zivotu definisemo kao mlako,
toplo, hladno... stoje daleko od tacnog merenja vrednosti temperature.
Poznato je da svaka osoba razlicito dozivljava stepen zagrejanosti tela, pa ce isto telo
neko dozivljavati kao hladno, neko kao toplo, a neko kao sasvim prijatno. Osecaj toplog i
hladnog je subjektivan. Cak i jednoj osobi isto telo moze stvarati razliciti dozivljaj u razlicitim
uslovima.

(sl.2.2.9.Eksperiment sa tri posude)

Dobar primer za nepouzdanost dodira kao nacina za odredivanje temperature je

eksperiment sa tri posude (si.2.2.9) u koje se sipa vodu razlicitih temperature. U prvoj posudi
je hladna voda u drugoj mlaka, a u trecoj topla. Jednu ruku treba staviti u hladnu vodu, drugu
u toplu, posle izvesnog vremena obe ruke se prebace u mlaku vodu. Na ruci koja je bila u
hladnoj vodi osecamo da je voda topla, a na drugoj istu tu vodu dozivljavamo kao hladnu.
Page 10

<Ef(sperimenti iz termodinamike u nastavifizil^e za osnovnu s

Zato je za merenje temperature neophodno koristiti merne instrumente.

merenje temperature nazivaju se termometri. Najcesce se koristi termometar
zivom ili sa alkoholom, a rade na principu sirenja tecnosti pri zagrevanju
hladenju. Sastoje se iz uske staklene cevi - kapilare, rezervoara u kome se
skale na kojoj ocitavamo vrednosti temperature [1].

Instrument! za
sa tecnoscu, sa
i skupljanja pri
nalazi tecnost i

2.3.1. Bazdarenje termometra po Celzijusovoj skali

(si. 2.3.1. Odrectivanje 0C i lOtfC)

Celzijusova temperaturna skala je definisana tako sto je za nulu uzeta tacku mrznjenja
vode, a za 100 C tacka kljucanja vode (sl.2.3.1). Ovaj temperaturni interval se podeli na 100
jednakih podeoka. Temperature ispod tacke mrznjenja vode oznacene su negativnim
vrednostima.

Anders Celzijus
(1701-1744) svedski astronom i fizicar. U 16. veku je napravio
temperaturnu skalu, sa 0C oznacio kljucanje, a sa 100C
mrznjenje vode. Kasnije je izvrsena korekcija skale, za tacku
mrznjenja je uzeta nula, a za tacku kljucanja 100 C (sl.2.3.3).
Ucestvovao je u merenju duzine meridijana. Prvi je primetio
delovanje polarne svetlosti na magnetnu iglu [26].
(sl.2.3.2. Anders Celsius)
(si. 2.3.3. Celzijusov termometar)

Page 11

'Efaperimenti iz termodinami^e u nastavifizi^e za osnovnu sfotu

2.4. Toplotno sirenje

Sva tela se pri zagrevanju sire, a pri hladenju skupljaju. Ova pojava se naziva toplotno
sirenje tela. Dobar primer za to su zice na dalekovodima, sine kod pruge, nivo tecnosti se
podize pri zagrevanju i tako dalje. Pri zagrevanju se najvise sire gasovi, nesto manje se sire
tecnosti, a najmanje cvrsta tela. Ova pojava je u nekim situacijma korisna, a u nekim sterna.
Kod cvrstih tela se javljaju zapreminsko i Hnearno sirenje tela. Kod tela cije su sve
dimenzije priblizne sirenje je zapreminsko, tj. podjednako u svim pravcima. Izrazeno sirenje
po jednoj dimenziji kao sto je kod zica sipki, poluga naziva se Hnearno sirenje. Pojava se
javlja kod tela cija je jedna dimenzija puno veca od ostalih. Na koji nacin se telo pri
zagrevanju siri, na isti nacin se telo pri hladenju skuplja [8].
Kod tecnosti je sirenje i skupljanje uglavnom zapreminsko, tj. zavisi od oblika suda u
kome se tecnost nalazi. Obzirom da su medumolekulske veze u tecnostima slabije nego kod
cvrstih tela sirenje je u nekim slucajevima
i do 10 puta vece. Ne sire se podjednako ni sve

tecnosti kao ni sva cvrsta tela, neka se sire vise a neka manje. Izuzetak u promeni dimenzija
usled promene temperature javlja se kod vode i ova pojava se naziva anomalija vode. Naime
voda se pri hladenju skuplja do 4 C kada joj je i najmanja zapremina, a najveca gustina, dok
se na nizim temperaturama od 4 C pocinje siriti. To je i razlog sto kockice leda plutaju na
povrsini vode [8].
Kod gasova se pri zagrevanju zapremina najvise povecava, a pri hladenju najvise
smanjuje. To se desava ako gas moze slobodno da se siriti i skuplja jer zauzima zapreminu
posude u kojoj se nalazi. Razlog tome je slobodno kretanje molekula i najslabije
medumolekulske veze od svih agregatnih stanja. Ova se pojava primecuje na naduvanim
telima kao sto su baloni i lopte koji se preko leta danju, kada je visa temperatura, cine jace
naduvani, a nocu slabije (si.2.4.1). Lako se moze primetiti smanjenje
zapremine balona ako se on stavi u rashladni uredaj na kratko vreme
kao i povecanje zapremine kada se vrati na sobnu temperaturu.
Eksperiment se moze izvesti i u kucnim uslovima. Zbog sirenja
vazduha automobilske gume se slabije pumpaju leti nego zimi [6].
(sl.2.4.1.Crtez lopta)

Balon leti jer je zagrejani vazduh redi od nezagrejanog pa ide na

gore (sl.2.4.2).

(si. 2.4.2. Leteci balon)

Page 12

(Eksperimenti iz termodinami^e u nastavifizikg za osnovnu sfcpfu

2.5. Kolicina toplote. Specificni toplotni kapacitet

Pri kontaktu dva tela razlicite temperature dolazi do razmene toplote. Toplotna
razmena je proces pri kome se menja unutrasnja energija oba tela. Bez procesa prenosenja
energije nema smisla govoriti o pojmu toplote.
Kolicina toplote je energija koju telo prima ili otpusta u procesu toplotne razmene.
Oznaka za toplotu je Q,

jedinicamere

Q=m-c-(T2-

(2.5.1)

Ova relacija (2.5.1) je znacajna jer povezuje pojam kolicine toplote sa promenom
temperature. U svakodnevnom zivotu se dosta cesto mesaju ova dva pojma. Do sredine 19.
veka, do postavljanja termodinamickih zakona, nije se javila potreba za njihovim
preciziranjem i razdvajanjem. Temperatura je svojstvo tela i pokazuje sa kog tela na koje ce
prelaziti toplota, a toplota je energija koja se razmenjuje izmedu dva tela razlicite temperature
[2].
c - specificni toplotni kapacitet
[c] =J/kgK - jedinica mere
Specificni toplotni kapacitet je kolicina toplote potrebna dovesti telu mase 1 kg,
da bi mu se temperatura podigla za 1 K ili 1 C.
Ako su dva tela napravljena od iste supstancije i za istu vrednost im menjamo
temperatura AT, telu koje ima vecu masu, neophodna je dodati vecu kolicinu toplote da bi se
zagrejalo, nego telo manje mase. Ako su dva tela iste masu od istog materijala, potrebna je
veca kolicina toplote za ono telo ciju temperatura hocemo da promenimo za vecu vrednost
AT.
Specificni toplotni kapacitet ima razlicitu i tacno odredenu vrednost za svaku
supstanciju. Telo manjeg toplotnog kapacitet brze se zagreva i brze hladi.
Cvrsta tela uglavnom imaju manji toplotni kapacitet nego tecnosti. Cak i ista
supstancija kada je u razlicitom agregatnom stanju ima razlicit specificni toplotni kapacitet.
Vecina supstancija ima manji toplotni kapacitet od vode, zbog njene speciflcne strukture
molekula. Zato voda ima vaznu ulogu u temperaturnoj regulaciji i veoma je korisna supstanca
za hladenje (rashladni sistemi automobila i drugi uredaji). Na primera balona napunjenog
vazduhom i vodom kojima se priblizi sibica moze se primetiti da je toplotni kapacitet vode
znatno veci od toplotnog kapaciteta vazduha. Eksperiment je detaljno opisan u 3. delu.
Veliki specificni toplotni kapacitet vode je razlog sto se ona leti sporije zagreva, a zimi
sporije hladi pa je u predelima blizu vode prijatnija temperatura kako leti tako i zimi. U
Zapadnoj Evropi klima je znatno blaza nego sto bi bila da nema uticaja tople Golfske struje,
blaza je i od kontinentalnih predela na istoj geografskoj sirini [3].
Da bi se uporedila velicina toplotnog kapaciteta vode i drugih supstancija tabelarno su
prikazane neke vrednosti (tabela 2.5.1.).

Page 13

'Experiment! iz termodinamikg u nastavifizifce za osnovnu

(tabela 2.5.1. Neke vrednosti specificnog toplotnog kapaciteta)

SUPSTANCA
voda
alkohol
led
aluminijum
staklo

c [J/kg-K]
4200
2500
2100
880
800

SUPSTANCA
gvozde
cink
bakar
ziva
olovo

c [J/kg-K]

460
380
280
140
130

2.6. Toplotni bilans i opsti zakon odrzanja energije

Jedan od najvaznijih eksperimenata iz oblasti toplote izveo je
Dzejms Dzul. U torn ogledu meri se povisenje temperature tecnosti
nad kojom se izvrsi neki rad (sl.2.6.1). Tim putem on je odredio
zavisnost izvrsenog rada i dobijene kolicine toplote na osnovu cega je
definisan Prvi zakon termodinamike.
(sl.2.6.1. Dzulov eksperiment)

Energija uvek prelazi sa tela vise na telo nize

temperature. Toplija tela predaju toplotu, a hladnija je primaju.
Led hladi tako sto prihvata toplotu od tecnosti. Do toplotne
razmene dolazi sve do momenta dok se temperature ne izjednace
tj. dok ne docte do toplotne ravnoteze tela. Tada su oba tela na
istoj temperaturi (sl.2.6.2).
(sl.2.6.2.uspostavljanje ravnoteze)
Toplotni balans tj. zakon odrzanja energije glasi:
Ukupna kolicina toplote koju telo vise temperature predaje pri toplotnoj razmeni
jednaka je ukupnoj kolicini toplote koje telo nize temperature pri toj razmeni primi.
(2.6.1)
Jednacina toplotnog balansa glasi:
vpredato

vprimljeno

(2.6.1)

Sto je u skladu sa opstim zakonom odrzanja energije, koji glasi:

Energija se ne moze ni stvoriti ni unistiti, vec se samo moze preneti sa jednog tela na
drugo Hi prebaciti iz jednog vida u drugi.

Page 14

(Eksperimenti

iz termodinamifig u nastavifiziks za osnovnu s^ofu

2.7. Fazni prelazi

HEAT ENERGY TAKEN FROM ENVIRONMENT

Sublimation

Evaporation

Melting

Ice

Freezing

Condensation

Liquid
Vapor

Deposition
***a(&^:::

HEAT ENERGY RELEASED TO ENVIRONMENT

(sl.2.7.1. Fazni prelazi)

U kom agregatnom stanju ce se supstancija nalaziti zavisi od njene temperture i

pritiska. Promenom pritiska i temperature moze da se men/a stanje tj. faza supstancije
(sl.2.7.1). Prelazak tela iz jednog u drugo agregatno stanje naziva se fazni prelaz. To su
procesi u kojima dolazi do nagle promene fizickih svojstava supstancije kao sto su: gustina,
unutrasnja energija i druge. U fazne prelaze spada: topljenje, ocvrscavanje, kondenzovanje,
isparavanje, sublimacija i resublimacija.

2.1 A. Topljenje i ocvrscavanje

Cvrsta tela se razlikuju od tecnosti i gasova (fluida) po tome sto imaju stalan oblik i
zapreminu i odupiru se deformaciji. To je najvisi oblik organizacije supstancije.
Zagrevanjem, cvrsta tela prelaze u tecno stanje, topljenjem Hi rede mogu da predu
sublimacijom direktno u gasovito stanje.
Cvrsta tela delimo na:
1.
Kristalna
2.
Amorfna
Osim razlika u strukturi ifizickim karakteristikama razlikuju se i po nacinu na koji se
tope tj. menjajufazu.
Kristalne supstancije imaju trodimenzionu periodicnu strukturu
tj. prostornu uredenost (sl.2.7.2). Oblik resetke moze biti: kocka,
kvadar, piramida i drugi.
(si. 2. 7.2. Struktura kristala)

JP5%>
|&S%9||
X^CAiV^

D,M 1 r

(Ef^sperimenti

iz termodinamikg u nastavifizil^e za osnovnu s^

Jedna ista supstancija se moze naci u vise alotropskih modifikacija koje imaju razlicite
fizicke osobine. Primer za to je ugljenik koji moze biti u formi grafita, dijamanta (sl.2.7.3) i
fuleren C^o (si. 2.7.4).

(si.2.7.3.Struktura dijamanta i grafita)

(si. 2.7.4.Strukturafulerena)

Tacka topljenja je temperatura na kojoj kristalne supstance prelaze u tecnosti.

Zagrevanjem u blizini te tacke ne dolazi do porasta temperature, jer se toplota trosi na
razaranje kristalne^ resetke. Povecava se unutrasnja energija sistema. U resetki nastaju sve
jace i jace vibracije dok se ona ne raspadne. To je razlog sto kristali imaju tacno odredenu
tacku topljenja. Deo dovedene toplote odlazi i na savladavanje slabih medumolekulskih
privlacnih sila. Tek kada se kristalna resetka razori i prede u tecnu fazu onda temperatura
ponovo pocinje da raste. Zato je unutrasnja energija tecnosti veca. Da bi se otopio led
potrebno je dodati onu kolicinu toplote kojom bi vodu iste mase, sa temperature 0 C
zagrejalido80C[4].
Obrnuti proces od topljenja je ocvrscavanje tj. kristalizacija. Temperatura na kojoj se
vrsi ocvrscavanjeje tacka ocvrscavanja. Na odredenom pritisku ista su temperatura topljenja
i ocvrscavanja za istu supstanciju. A kolicina toplote koju treba dodati telu mase 1 kg, da bi
se otopilo, jednakaje kolicini toplote koju od tela treba odvesti da bi ocvrsnulo.
Amorfne supstancije (sl.2.7.5) imaju nepravilnu struktura, po
*-
rasporedu molekula vise lice na tecnost koja se naglo zamrznula pa
se cesto nazivaju pothlactene tecnosti. Zagrevanjem ta neuredenost
im se poveceva i postepeno se omeksavaju. Zato nemaju odredenu
tacku topljenja. Tipican primer je staklo, a tu spadajujos i plastika,
kristal secer...
(si. 2.7.5. Amorfna struktura)
V

"

Kod amorfnih tela nema tacno odrdene tacke topljenja, jer dolazi do postepenog
omeksavanja u odredenom temperaturnom intervalu. Isto vazi i za ocvrscavanje amorfnih
tela.

Page 16

'E^sperimenti iz termodinami^e u nastavifizif(e za osnovnu

2.7.2. Isparavanje i kondenzovanje

Isparavanje je prelazak tecnosti u gasovito stanje. Sa povecanjem temperature
tecnosti povecava se intenzitet njihovog oscilovanja, sve dok se molekuli ne udalje do
rastojanja na kom ne deluju medumolekulske sile. Ulozena toplota se pretvara u rad nasuprot
privlacnih medumolekulskih sila. Temperatura se ne men/a all se povecava unutrasnja
energija tecnosti pa gasovi imaju vecu unutrasnju energiju od tecnosti. Do isparavanja u
zatvorenom sistemu dolazi dok se ne uspostavi ravnoteza tj. dok se broj molekula koji iz
tecnosti izlazi izjednaci sa broj em molekula koji se u nju vracaju. Tadaje para iznad tecnosti
zasicena. Ako je pritisak iznad tecnosti veci tecnost kljuca na nizoj temperaturi i obrnuto, to
je razlog zasto se stavlja poklopac ako zelimo da neka tecnost brze provri Hi se odvodi para
ako se zeli da se odlozi kljucanje.
U obrnutom procesu, kondenzovanju, ista kolicina energije se oslobada kao toplota
kondenzovanja. Unutrasnja energija gasa opada, molekuli se usporavaju, rastojanje medu
njima se smdnjuje i prelaze u tecno stanje. Kondenzovanje se takode desava pri konstantnoj
temper aturi [1].

2.7.3. Sublimacija i resublimacija

Pojava prelaska iz cvrste u gasovitu fazu, bez tecne medufaze naziva se sublimacija.
Do sublimacije maze doci pri normalnom pritisku zagrevanjem supstancije. Obicno
sublimiraju supstancije koje imaju visok naponpare cak i pri normalnim uslovima. Primeri za
supstance koje lako sublimiraju u normalnim uslovima su sumpor, jod i suvi led tj. CO? u
cvrstom stanju. Cak i led u manjoj meri direktno isparava. Primer isparavanja ledaje da se
ves i na temperaturama ispod nule susi pogotovo ako duva vetar. Sublimacija se u
laboratorijama koristi za preciscavanje supstancija. Obrnuti proces je resublimacija. Tu se
gasovito stanje direktno kristalise i ocvrsne.
Postoji i cetvrto agregatno stanje plazma koje nastaje jonizacijom gasova. Do
jonizacije moze doci na vrlo visokim temperaturama Hi na neki drugi nacin, hladnim putem.
Plazma ima slicne osobine gasovitom stanju obzirom da nema stalan oblik ni zapreminu ali se
zbog svojih speciflcnih osobina smatra posebnim agregatnim stanjem. Tu se atomi razdvajaju
naprotone, neutrone i elektrone teje zato plazma elektro provodljiva. Ona sama kako celina
je elektroneutralna. Smatra se da je 99% posto svemira sacinjen od plazme, preostala tri
agregatna stanja su u svemiru retkost. Obrnuti proces od jonizacije je rekombinacija.
Slobodni elektroni se vezuju sajonima i nastaju neutralni atomi [10].

Page 17

<E/(sperimenti

iz termodinami^e u nastavifizikg za osnovnu

2.8. Prenosenje toplote

I, > T,

U pokusaju da objasne provodenje toplote naucnici su

uveli pojam kalorije. Smatrali su da izmedu dva tela razlicite
temperature, kada su u neposrednom dodiru, prolazi nevidljivi
fluid, nazvan "kalorija" i da se na taj nacin njihove temperature
izjednace. Model "kalorija" je u ono vreme uspevao da objasni
mnoge toplotne pojave [2].

(sl.2.8.1.Prenosenje toplote)

Toplotna energija se prenosi kada postoji razlika u temperaturi. Toplota prelazi sa tela
vise na telo nize temperature i to se desava sve dok se temperature ne izjednace tj. ne dode do
toplotne ravnoteze.
Toplota se prenosi na tri nacina (sl.2.8.2):
1. provodenjem
2. strujanjem
3. zracenjem

Convecfcn '

fc m

Radiation

(sl.2.8.2. Nacin prenosenja toplote)

Provodenjem se toplota prenosi u cvrstom agregatnom stanju. Toplota se provodi

razlicitom brzinom u razlicitim cvrstim sredinama. Razlika u
toplotnoj provodljivost tela se lako moze uociti i kada jednom
nogom stojimo na plocicama, a drugom na parketu (sl.2.8.3).
Keramika je bolji toplotni provodnik pa se cini kao da vise
hladi za razliku od drveta koji je bolji toplotni izolator.
(si. 2.8.3. Razlika u provodenju toplote)
Toplotno provodenje je brze ako je veca temperaturna razlika i ako je veca povrsina
kroz koju se toplota prenosi. Metali su dobri provodnici dok su amorfne supstancije, kao sto
su plastika staklo i guma dobri toplptni izolatori. Zato nam se metali uvek cine hladni. U
procesu provodenja toplote molekuli ne napustaju svoj polozaj, prenosi se samo energija sa
jednog molekula na drugi.
Prenos toplote strujanjem je pojava do koje dolazi kada fluid
razmenjuje toplotu unutar zatvorenog sistema, prostim mesanjem
(konvekcijom) materije (sl.2.8.4). Ovaj proces odvija se pod uslovom
da postoji razlika u temperaturi unutar samog fluida. Ukoliko se sud
sa vodom zagreva odozdo, donji slojevi vode, usled zagrevanja,
^- -;

postaju specificno laksi i struje navise, a gornji hladniji slojevi padaju

na dno suda. Strujanje se na isti nacin desava i u gasovima.
(sl.2.8.4.Strujanje)
Toplotno zracenje predstavlja prenosenje toplote sa jednog tela na drugo bez
ucestvovanja materije. Sunce emituje svoje toplotne zrake, a da se pri torn ne zagreva prazan
kosmicki prostor (sl.2.8.5). Dok pri provodenju toplote i pri strujanju ucestvuje materija i
toplota se prenosi preko molekula od mesta vise do mesta nize temperature, pri zracenju se
Page 18

'Eksperimenti iz termodinamike u nastavifizike za osnovnu

energija prenosi u obliku toplotnih zraka. Svako telo emituje toplotu zracenjem i ona je visa
ukoliko je telo na vecoj temperaturi.

(si. 2.8.5. Suncevi zraci)

3. Eksperimenti u nastavi fizike

,,Sve sto znamo o stvarnosti proistice
iz ogleda i zavrsava se njime."
(Ajnstajn)

Eksperiment ill ogled je proucavanje prirodnih pojava u posebno pripremljenim i

kontrolisanim uslovima.
Pre Galileja prirodne pojave su posmatrane i izucavane samo u momentu kada se
dogadaju u prirodi i najcesce su bile predstavljene samo njihovim opisivanjem. Kako su takva
izucavanja bila neefikasna Galilej je zapoceo izazivanje prirodnih pojava u vestackim
uslovima, koje su se mogle kontrolisati i mogli su da se eliminisu neki nepozeljni faktori.
Pokazalo se da je takav nacin istrazivanja znatno brzi i efikasniji.
Eksperiment je najpogodniji nacin za posmatranje i proucavanje fizicke pojave. To je
osnovno sredstvo u nastavi fizike i ispunjava jedan od vaznih didaktickih principa, princip
ociglednosti. Ovaj princip se u nastavi fizike moze ostvariti posmatranjem eksperimenata i
razlicitih ociglednih sredstava: slika, maketa multimedijalnih sredstava itd.
Znacaj eksperimenta je u tome sto pri izvodenju ucenici sticu naviku da iz posmatranih
pojava izvlace najbitnije detalje. Osim toga ucenici postaju sistematicni i analiticki pristupaju
zadacima. Posredstvom takvog rada ucenici formiraju odredene navike, povecavaju
odgovornost, ozbiljnost i preciznost u resavanju konkretnih problema. To je dobra priprema
za buduce zanimanje, praksu i zivot uopste. Nije zanemarljiv ni vaspitni deo znacaja
eksperimenta u nastavi. Nastavna sredstva treba da su uredno pripremljena i poredana, a
sveska za laboratoryske vezbe pregledna [35].
Danas se u nastavi fizike eksperimenti mogu izvoditi na cetiri nacina:
1.
2.
3.
4.

demonstracioni eksperiment
frontalna laboratory ska vezba
fizicki praktikum
eksperimenti u okviru vannastavnih aktivnosti

Demonstracioni eksperiment najcesce izvodi nastavnik, a istovremeno ga posmatraju svi

ucenici u razredu. To je aktivan proces koji je usmeren ka nekom cilju. Uvek se kombinuje sa
usmenim predavanjem nastavnika i obicno se izvodi pri izlaganju novog gradiva.
Frontalni eksperimenata se izvodi u grupama od po 3 do 5 ucenika, sa potpuno istim
priborom. Na osnovu koga ucenici dolaze do izvesnih zakljucaka ili formulacije zakona.
Page 19

<E%perimenti iz termodinamike u nastavi fizike za osnovnu

Nekad se frontalni eksperiment izvodi radi utvrdlvanja i produbljivanja gradiva. Ako ucenici
izvode eksperiment sa ciljem da samostalno prouce ili otkriju neku njima jos nepoznatu
pojavu ili zakon onda takav eksperiment ima istrazivacki karakter i zove se frontalni
istrazivacki eksperiment.
Fizicki praktikum je visi stepen laboratory skih eksperimenata, pa se moze organizovati
tek onda kada ucenici imaju potrebnu laboratory sku kulturu i iskustvo sa radom u laboratory!.
U osnovnoj skoli moze se organizovati u sedmom i osmom razredu na kraju svakog
polugodista. Ovim putem se rezimira jedna oblast ili celokupno gradivo iz fizike. Njime se
proveravaju prakticne vestine i navike ucenika kao i koliko su osposobljeni da samostalo
resavaju prakticne probleme.
U nedostatku vremena i planiranih casova za laboratory ske vezbe one se mogu izvoditi i
na casovima dodatne nastave. Takvi eksperimenti se obicno izvode za talentovanije ucenike
pa oni mogu biti slozeniji od eksperimenata koji se odrzavaju na casovima redovne nastave.
Uvodenje eksperimenata u nastavu fizike je pogodno jer vraca interesovanje ucenika za
fiziku i naglasava istrazivacki pristup u prirodnim naukama. Tokom predavanja treba uvek
navoditi primere iz zivota koji su ucenicima bliski i koje bez teskoce mogu zamisliti i na taj
nacin im pribliziti odredeno gradivo. U ovom radu su to primeri sa tri posude napunjene
vodom razlicite temperature, eksperimenti sa. balonima i drugi. Takvi primeri mogu biti zadati
i za domaci zadatak. Pri tome treba insistirati da ucenici opisu postupak rada i da izvrse
analizu i donesu zakljucke [13].
U poslednje vreme se u nedostatku opreme i pribora za rad cesto pribegava jednostavnim
eksperimentima koji se izvode uz pomoc predmeta koji se mogu naci u svakodnevnoj
upotrebi. Ovaj tip eksperimenata prvi put je kod nas uveden u okviru programa akreditovanog
od strane Ministarstva za prosvetu i sport ,,Usavrsavanje kvaliteta nastave u Jugoistocnoj
Evropi", u okviru projekta ,,Ruka u testu". Neki od takvih eksperimenata bice predstavljeni i u
ovom radu [14].
Pored toga eksperimenti se mogu izvoditi i na racunaru pomocu kompjuterskih simulacija
laboratory skih vezbi i virtualnim eksperimentima. Danas postoje mnoge internet stranice za
fiziku na kojima se mogu naci laboratory ske vezbe, kao i video zapisi nekih eksperimenata. U
prodaji su i razni edukativni softveri sa testovima i eksperimentima iz fizike pogodni za
programiranu nastavu. Jedan od takvih je ,,Kvark medija". Sada je uglavnom uz vecinu
udzbenika prilozen CD sa kviz pitanjima i testovima.

3. 1. Merenje temperature mesavine topic i hladne vode posle

uspostavljanja termodinamicke ravnoteze
ZADATAK VEZBE:
Izmeriti temperaturu tople i hladne vode posle uspostavljanja termodinamicke
ravnoteze.
POTREBAN PRIBOR:
1. dve case zapremine 600 ml ili vece
2. topla i hladna voda
3. vaga
4. termometar
5. stakleni staple
Page 20

<El(sperimenti iz termodinami^e u nastavifizifce za osnovnu sf(pCu

POSTUPAK:
Izmeriti masu tople i blade vode
Sipati vodu u case, izmeriti joj temperaturu
Toplu vodu usuti u casu sa hladnom i mesati
Izmeriti temperaturu mesavine posle izvesnog vremena
Rezultate predstaviti tabelarno (tabela 3.1.1)
(Tabela za rezultate 3.1.1)
HLADNA VODA
wi[kg]
t,[C]

TOPLA VODA
t2[C]
w2[kg]

MESAVINA
tr[C]

J* odrediti racunski vrednost temperature iz relacije (3.1.1) i uporediti je sa izmerenom.

r.

tr=(m1ti+m2t2)/(m1+m2)

(3.1.1)

ANALIZA EKSPERIMENTA:
* Mesanjem tople i hladne vode dobili smo tecnost srednje temperature u zavisnosti od
masenih udela. Ocekujemo da racunska vrednost bude veca jer u eksperimentu ima
gubitaka na zagrevanje case, sistem se ne moze savrseno izolovati [9].

3.2. Eksperimenti za dodatnu nastavu

3.2.1. Provodenje toplote kroz cvrsta tela
ZADATAK VEZBE:
< Proveriti provodenje toplote kroz metalnu sipku.
POTREBAN PRIBOR:
1. sveca
2. metalna sipka
3. stalak
(si. 3.2.1. Provodenje)
POSTUPAK:
* kapljice voska naneti na metalnu sipku na odredenom rastojanju
t* sipku fiksirati za stalak
* upaliti svecu i postaviti je blize jednog kraja sipke (si.3.2.1)
ANALIZA EKSPERIMENTA:
* Kroz sipku se toplota postepeno prenosi sa jednog kraja na drugi, spontano, sto vidimo
po zagrevanju i otapanju kuglica voska [27] .
Page 21

'Efaperimenti iz termodinamifie u nastavifizi^e za osnovnu slight

3.2.2. Provodenje toplote kroz cvrsta tela od razlicitog

materijala
ZADATAK VEZBE:
* Proveriti razliku provodenje toplote kroz metalne sipke od razlicitog materijala.
POTREBAN PRIBOR:
1. sveca
2. metalne sipke od bakra, aluminijuma, bronze, nikla i celika
3. stalak
POSTUPAK:
Metalne sipke vezati za zajednicko srediste.
* Kapljice voska naneti na krajeye metalnih sipki
Sipke flksirati za stalak
Upaliti svecu i postaviti je u srediste sipki (si. 3.2.2)

(si. 3.2.2. Provedenje)

ANALIZA EKSPERIMENTA:
*J Vidimo da se toplota razlicitom brzinom prenosi kroz razlicite metale. Najpre otpada
vosak sa bakra pa sa aluminijuma, bronze, nikla i na kraju sa celika. Zakljucujemo da
su neki metali bolji, a neki losiji provodnici toplote [28].

3.2.3. Strujanje toplote kroz tecnosti

ZADATAK VEZBE:
*J Proveriti Strujanje toplote kroz tecnosti.
POTREBAN PRIBOR:
> casa tople vode
> obojeni led
*

(sl.3.2.3.Strujanje)

POSTUPAK:
J* U casu sa toplom vodom ubaciti kocku leda u boji i posmatrati sta se dogada. (sl.3.2.3)

ANALIZA EKSPERIMENTA:
J Led se topi i molekuli boje odlaze na dno case. Do strujanja dolazi jer im je
temperatura niza od vode u casi pa imaju vecu specificnu tezinu [29].

Page 22

<E/{sperimenti iz termodinami^e u nastavifizikg za osnovnu

3.2A. Prenosenje toplote zracenjem

ZADATAK VEZBE:

*J* Proveriti zracenje toplote pomocu staklenog

vakuumiranog zvona, termometra i grejalice.
POTREBAN PRIBOR:

1.
2.
3.
4.
5.

stakleno zvono
vakuum pumpa
termometar
grejalica ili fen
kartonski zaklon
(si. 3.2.4. Zracenje)

POSTUPAK:

* Postaviti termometar ispod staklenog zvona i izvuci vazduh iz njega.

Ukljuciti grejaltcu i pratiti promenu temperature (sl.3.2.4).
*J* Posle izvesnog vremena zakloniti grejalicu kartonom i pratiti promenu temperature.
ANALIZA EKSPERIMENTA:

** Primecujemo da se termometar postepeno zagreva i bez prisustva supstancijalne

sredine.
<* Kada zaklonimo grejalicu kartonom, termometar prestaje da se zagreva.
** Toplota se prenosi zracenjem i kroz vakuum ali ne moze da prode kroz kartonski
zaklon [7].

3.2.5. Bazdarenje termometra

ZADATAK VEZBE:

* Bazdariti termometar od 0C do 40C

POTREBAN PRIBOR:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

flasa sa cepom
providna slamcica
voda
alkohol
mastilo
grejac
termometar
led

(si. 3.2.5. Termometar)

Page 23

'El^sperimenti iz termodinamike u nastavifizil{e za osnovnu

POSTUPAK RADA:
Napraviti smesu vode i alkohola i obojiti je
Probusiti cep i provuci slamku (si. 3. 2. 5)
Flasu zaroniti u led i odrediti nulti podeok
Flasu staviti u zagrejanu vodu i pomocu termometra odrediti vise podeoke
ANALIZA EKSPERIMENTA:
*> Za bazdarenje Celzijusove skale koristi se sirenje tecenosti pri zagrevanju i skupljanje
pri hladenju. Za nultu tacku termometra uzima se temperatura mrznjenja vode, a ostale
tacke se odreduju pomocu termometra [32].

3.2.6. Sirenje cvrstih tela pri zagrevanju i skupljanje pri

hladenju
ZADATAK VEZBE:
* Pokazati zapreminsko sirenje kuglice pri zagrevanju i skupljanje pri hladenju.
POTREBAN PRIBOR:
1. sveca ili spiritusna lampa
2. metalna kuglica
3. stalak sa prstenom
POSTUPAK:
J Metalne kuglicu provuci kroz metalni prsten
*J Upaliti svecu i postaviti je ispod prstena i zagrevati izvesno
vremc
J Pokusati ponovo da provuci kuglicu kroz obruc (si. 3.2.6)
t* Ponoviti kad se kuglica ohladi
ANALIZA EKSPERIMENTA:
(si 3.2.6. Toplotno sirenje)
Primecujemo da se kuglica nakon zagrevanja rasirila i ne moze da prode kroz prsten
kroz koji je pre zagrevanja bez problema prolazila. Kada se ohladi kuglica ponovo
uspeva da prode [6].

Page 24

<Efoperimenti iz Urmodinamikg u nastavifiziks za osnovnu

3.2.7. Uporedivanje toplotnog kapaciteta vode i celicnih

opiljaka
ZADATAKVEZBE:
*J* Uporediti toplotni kapacitet vode i celicnih opiljaka.
POTREBAN PRIBOR:
1. tri posude
2. topla voda
3. voda na sobnoj temperaturi
4. celicni opiljci ili puscana sacma

(si. 3.2.7. Ttoplotni kapacitet)

POSTUPAK :
J Zagrejanu vodu podeliti na jednake delove u dve posude
< Izmeriti njihove temperature
> U prvu sipati vodu na sobnoj temperaturi, a u drugu opiljke koji imaju istu masu kao i
voda, takode na sobnoj temperaturi. (si.3.2.7)
< Ostaviti da se uspostavi termodinamicka ravnoteza u obe posude, a zatim ponovo
izmeriti temperaturu vode.
ANALIZA EKSPERIMENTA:
*> Primecujemo da se vise ohladila voda u koju je dodata voda nego ona u koju su
dodati opiljci. Razlog tome je veci specificni toplotni kapacitet vode od celika [2].

3.2.8. Pretvaranje unutrasnje energije u rad

ZADATAK VEZBE:
*J* Pretvoriti vodenu paru u mehanicki rad
POTREBAN PRIBOR:
1. cajnik
2. konac
3. spajalica
4. vetrenjacaod papira
5. voda
(si. 3.2.8. Pretvaranje unutrasnje en. u rad)

POSTUPAK :
J* Prokuvati vodu u cajniku dok ne pocne da izlazi para,
*J Za vetrenjacu koncem vezati spajalicu (si. 3.2.8)
*** Pribliziti vetrenjacu i pustiti da se okrece

Page 25

'E^sperimenti iz termodinamike u nastavifizike za osnovnu s^pfu

ANALIZA EKSPERIMENTA:

** Vodena para vrsi rad nad vetrenj acorn, okrece je i podize spajalicu. Unutrasnja
energija se pretvara u mehanicki rad [2].

3.3. Jednostavni ogledi

3.3.1. Kondenzovanje vodene pare ill kako napraviti kisu
Potreban
1.
2.
3.
4.

pribor:
staklena tegla
tanjiric
toplavoda
led'

Izvoflenje ogleda:

(si.3.3.1.Kondenzovanje)

*3 Sipati toplu vodu u staklenu teglu do trecine. Pokriti teglu tanjiricem i sacekati
nekoliko minuta. Staviti led na tanjiric i posmatrati sta se desava. (si.3.3.1)
Analiza eksperimenta:
* Na hladnom tanjiricu kondenzuje se vodena para iz prostora iznad vode. Nastaju
vodene kapljice. Tako nastaje kisa u atmosferi. Topao vlazan vazduh se penje, a u
visim slojevima atmosfere se hladi. Vodena para se kondenzuje. Kada nastale kapljice
dostignu odrdenu velicinu padaju na zemlju u obliku kise [14].

3.3.2. Kako napraviti maglu

Potreban pribor:

1.
2.
3.
4.

staklena tegla
cediljka za caj
voda
kocke leda
(si. 3.3.2. Magla u tegli)

Izvodenje ogleda:

* Napuniti staklenu teglu toplom vodom i ostavi je u njoj kratko vreme. Isprazniti skoro
celu teglu, ostaviti do oko 5 cm. Staviti cediljku na teglu. U cediljku staviti nekoliko
kocki leda (5/JJ.2.;

Page 26

<El{sperimenti iz termodinamiS{e u nastavifizi^e za osnovnu sl(p(u

Objasnjenje eksperimenta:
*

Hladan vazduh koji se formira oko kocki leda mesa se sa toplim vazduhom. Veci deo
vazduha u tegli uzrokuje kondenzaciju vodene pare i formiranje magle. [14]

3.3.3. Kako napraviti oblak

Potreban pribor:
providna flasa od 2 litra
1 list tamne hartije
voda
sibica
Izvodenje ogleda:
{si.3.3.3.oblak)
* Sipati 6 cm tople vode u flasu od 2 litra. Postaviti usta preko otvora, duvati par
sekundi, a potom je dobro zatvoriti. Protresti snazno flasu par puta. Upaliti sibicu,
ostaviti je da gori par sekundi i ubaciti u flasu i ponovo brzo zatvoriti. (sl.3.3.3.)
J Okrenuti flasu na stranu i staviti je na tamni papir. Pritisnuti je snazno i drzati, oko 10
sekundi. Pustiti da se oblaci pojave. Kada se oblaci pojave brzo odvrnuti cep, videce
se oblak kako se siri iz flase.
Analiza eksperimenta:
*J Na ovaj nacin su napravnjeni uslovi neophodni za formiranje oblaka vodene pare u
vazduhu, cestice dima koje sakupljaju vodu i hladenje vazduha usled snizavanja
vazdusnog pritiska unutar flase. Oblaci se formiraju kada se usled kondenzacije na
cesticama prasine ili dima sakupe kapi vode [14].

3.3.4. Kako napraviti inje

Potreban materijal:
plasticna casa bez poklopca
so u grumenima
izdrobljen led
cekic
platnena maramica
Izvodenje ogleda:
(si.3.3.4.Inje na casi)
J Staviti dve gomilice izdrobljenog leda i duplo manje soli u casu, pomesati ih i sacekati
pola sata. Na spoljasnoj strani posude pojavice se kapi rose. Nakon izvesnog vremena
kapi na spoljasnoj strani case ce se pretvoriti u inje (si.3.3.4).
Page 27

(E^sipenmenti

iz termocfinamike u nastavifizif(e za osnovnu skoCu

Objasnjenje:
* Zasto se to dogodilo? Ako se posuda hladi vlaga iz vazduha se kondenzuje na njenim
zidovima. Daljim hladenjem posude kapljice rose se zamrzavaju, stvarajuci inje [14].

3.3.5. Balon koji ne puca

Potreban materijal:
*t dva balona
* casavode
*> sibica ili upaljac
(si. 3.3.5. Balon koji ne puca)
Izvodenje ogleda:
J* Prvi balon naduvati i pribliziti plamenu, u drugi balon sipati vodu i prineti plamenu.

Objasnjenje:
*J* Naduvani balon puca jer se vazduh u njemu naglo siri. Balon ispunjen vodem ne puca
cak ni posle duzeg drzanja nad plamenom jer voda ima velik specificni toplotni
kapacitet^/J.3.5; [36].

3.4. Kompjuterske simulacije laboratorijskih vezbi i virtualni

eksperimenti
Ovi eksperimenti su predvideni da se praktikuju u nastavi fizike u slucajevima kada nema
opreme ili je iz nekog razloga pogodnije da se eksperiment uradi na ovaj nacin.
Multimedijalna radionica za izradu edukativnog softvera, ,,Kvark medija" je izradila
programe za sesti, sedmi i osmi razred osnovne skole na kojima su testovi i razne
laboratory ske vezbe pomocu kojih se moze izvoditi programirana nastava. U laboratory skim
vezbama su date jasne instrukcije za rad. Obzirom da su vezbe predvidene na kraju tematske
oblasti, zahtevaju temeljnu pripremu ucenika kako i poznavanje formula pa one nisu date u
samoj vezbi.

Page 28

'E^sperimenti iz termodinamikg u nastavifizike za osnovnu sf(p[u

3.4.1. Odredivanje specificne toplote cvrstog tela

Postupak izvodenja vezbe:
J* Ocitati masu i temperaturu tela, zatim ukljuciti grejac i sacekati da se voda zagreje.
Staviti telo u posudu i sacekati da se sistem uravnotezi.
t Iz krajnje temperature i ostalih podataka izracunati specificni toplotni kapacitet tela
[34].
jji

,t

':>i^'tl

(si. 3.4.1. Odredivanje spec, toplote)

3.4.2. Odredivanje toplote isparavanja vode

Postupak izvodenja vezbe:
<* Ukljuciti elektricni grejac, stoperica automatski meri vreme za koje ispari polovina
tecnosti.
*J Na osnovu vremena isparavanja i snage grejaca odrediti toplotu isparavanja vode [34].

Page 29

<El(sperimenti iz termodmamifig u nastavifizike za osnovnu skoCu

(sl.3.4.2.Odredivanje toplote isparavanja)

3.4.3. Ponasanje idealnog gasa pri promeni temperature,

pritiska ill zapremine
Postupak izvodenja vezbe:
* Menjati vrednosti temperature pritiska i zapremine kod idealnog gasa. Vrednosti se
mogu pratiti graficki i brojcano, osim toga se primecuje kako se pomera klip, kazaljka
manometra i kako se menja visina zivinog stuba [33].
izobsf ski pcoces
l/ohof sk* proces
:

tzoiermnii pf oces

Pocetm* st anje:

Krajrtje st an je:

Uniitrasn|a e
raste.

W. Fendt 1999, Z. Soskifi 2004

(3.4.3. Idealni gas pri promeni parametara)

Page 30

ti iz termodinamiks u nastavifizike za osnovnu sf(p[u

U radu je obradena tema ,,Eksperimenti iz termodinamika u nastavi fizike". Predstavljen je

pregled gradiva i mogucih eksperimentalnih vezbi. Uvrsteni su eksperimenti koji se rade vec
duzi niz godina i za koje je neophodna oprema, zatim jednostavni ogledi koji ne zahtevaju
posebnu opremu i koji mogu uticati na poboljsanje ucenickih vestina, manualnih sposobnosti i
samostalnosti, kao i novi, virtualni eksperimenti koji zahtevaju rad na racunaru sto je mozda
puno blize i zanimljivije danasnjim ucenicima.
Nazalost gradivo fizike se iz godine u godinu redukuje pa je smanjen i broj lekcija iz
termodinamike. Termodinamika nije samo znacajna za naucno obrazovanje ucenika nego i
zbog njene primene u svakodnevnom zivotu, mozda i najvece od svih oblasti fizike u torn
uzrastu. Ova oblast fizike je zbog velike primene veoma interesantna za ucenike, a samim tim
i zainteresovanost za nastavu se povecava. Cilj ovog rada je da priblizi osnovne pojmove
vezane za termodinamiku i pokaze kolika je vaznost-eksperimenata svih vrsta uopste u nastavi
fizike. Uz eksperimente deca lakse savladavaju, nauce i razumeju nove pojmove i pojave u
fizici, narocito ako sami realizuju jednostavne demonstracione oglede. Time se izbegava
suvoparnost teorije, brojki i formula sto je za decu tog uzrasta sa jos nedovoljno izgradenim
apstraktnim misljenjem, veoma bitno. Deca u torn uzrastu najlakse usvajaju nove pojmove
ako "dodirnu", "probaju" i vide kako nesto fonkcionise.
Dodatne lekcije i vezbe mogu se obraditi na casovima dodatne nastave za ucenike koji
zele da prosire znanje. Treba istaci da je veoma znacajno raditi sa talentovanom decom koja
pokazuju zaiteresovanost za ovu nauku od samog pocetka u smislu njihove sire edukacije i
pripreme za takmicenja. Oni manje zainteresovani mogu se zainteresovati izvodenjem
eksperimenata.

Page 31

'E^sperimenti iz termodinamike u nastavifizike za osnoimu sfiofu

5. Literatura
1. Fizika 7. Udzbenik za 7. razred osnovne skole, Natasa Calukovic, Krug Beograda,
2009.
2. The Physics of Everiday Phenomena, A Conceptual Introduction to Physics, Fifth
Edition; W. Thomas Griffith, Pacific University; 2007.
3. Eksperimentalne vezbe iz termodinamike, dr Agnes Kapor, dr Sonja Skuban, dr Dragan
Nikolic; I izdanje; Novi Sad: Prirodno-matematicki fakultet, Departman za fiziku, 2008.
4. Fizka za 7. razred osnovne skole, sesnaesto preradeno izdanje, dr Milan Raspopovic,
Bojana Nikolic, dr Dragisa Ivanovic, Jezdimir Tomic, dr Dragomir Krpic, Zavod za
udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002.
5. Fizika za 2. razred gimnazije prirodno matematickog smera, Milan Raspopovic,
Svetozar Bozin, Emilo Danilovic, Zavod za izdavanje udzbenika Beograd, 1991.
6. Fizika udzbenik za 7. razred osnovne skole, dr Jovan P. Setrajcic, dr Darko V. Kapor,
Zavod za udzbenke, Beograd, 2009.
7. Fizika udzbenik za 7. razred osnovne skole, Katarina Stevanovic, Marija Krneta, BIGZ
Beograd, 2009.
8. Fizika za 7. Razred osnovne skole dr Gojko Dimic, Dusan Ilic, Jezdimir Tomic, Zavod
za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1970.
9. Fizika 7, Udzbenik sa zbirkom zadataka i laboratoryskom vezbama za 7. razred
osnovne skole, dr Dusko Latas, dr Antun Balaz, Novi logos, Beograd, 2009.
10. Fizika, Enciklopedijski leksikon mozaik znanja, Interpres, Beograd, 1972.
11. Ilustrovani recnik fizike; Korin Stokli, Kris Okslejd i Dzejn Verthejm; Zmaj Novi Sad,
2008.
12. Prirucnik za nastavnike za 7. razred osnovne skole. Milan O. Raspopovic; Zavod za
udzbenike i nastavna sredstva Beograd, 2005.
13. Prirucnik za nastavnike za 6. razred osnovne skole. Milan O. Raspopovic, Darko
Kapor; Zavod za udzbenike i nastavna sredstva Beograd, 2005.
14. Jednostavni ogledi u fizici za 7. razred osnovne skole; Dusanka Z. Obadovic, Milica
Pavkov-Hrvojevic, Maja Stojanovic; Zavod za udzbenike Beograd, 2007.
15. Uzbenik iz fizike sa zbirkom zadataka za 7. Razred osnovne skole; Dusan Latas,
Antun Balaz; Logos Beograd, II izdanje 2010.
16. http://en.wikipedia.org/wiki/James_Prescott Joule
17. http://en.wikipedia.org/wiki/Ludwig Boltzmann
18. http://en.wikipedia.org/wiki/Demokritos
19. http://en.wikipedia.org/wiki/John Dalton
20. http://en.wikipedia.org/wiki/Robert Brown
21. http://en.wikipedia.org/wiki/James_Clark_Maxwell
22. http://en.wikipedia.org/wiki/William Thomson,_lst Baron Kelvin
23. http://en.wikipedia.org/wiki/Claudius Galen
24. http://en.wikipedia.org/wiki/Galileo Galilei
25. http://en.wikipedia.org/wiki/Daniel_Gabriel Fahrenheit
26. http://en.wikipedia.org/wiki/Anders_Celsius
27. http://www.youtube.com/watch?v=lr AJ7qUkts&feature=related
28. http://www.youtube.com/watch?v=oWjDnNr5T6A&feature=related
29. http://www.youtube.com/watch?v=QBVMm9i-pvo&feature=related
30. http://www.youtube.com/watch?v=E8AvfXar9zs&feature=related
31. http://www.voutube.com/watch?v=Ocydb3TNEqk&feature=related
32. http://www.energvquest.ca.gov/projects/thermometer.html
33. http://www.walter-fendt.de/phl4yu/gaslawjyu.htm
Page 32

'Eksperimenti iz termodinamike u nastavifizikg za osnovnu sftpfu

34. "Kvark medija" http://www.kvarkmedia.co.rs/?q=node/4

35. Didaktika fizike, Tomislav Petrovic, Fizicki fakultet, Beograd, 1994.
36. http://www.youtube.com/watch?v=Ocydb3TNEqk&feature=rela

Page 33

<Efisperimenti is tennodinamike u nastavifizi^e za osnovnu sfofu

Biografija
Zeljka Tomasev
Rodena u Kikindi 1970. godine. Zavrsila Osnovnu skolu ,,Fejes
Klara" u Kikindi kao i Matematicku gimnaziju ,J)usan Vasiljev",
smer pomocni istrazivac u matematici. Diplomirala na PMF-u na
Departmanu za fiziku, iz predmeta Nuklearna fizika kod profesora dr
Istvana Bikita. Zaposlena u OS ,,Jovan Jovanovic Zmaj" u Sremskoj
Kamenici.

Page 34

<Ef(sperimenti iz termodinamike u nastavifizif(e za osnovnu sf(o[u

UNIVERZITET U NOVOM SADU

PRIRODNO-MATEMATICKI FAKULTET
KLJUCNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Redni broj:
RBR
Identifikacioni broj:
IBR
Tip dokumentacije:

Monografska dokumentacija

TD

Tip zapisa:

Teksrualni stampani materijal

TZ

Vrsta rada:

Master rad

VR

Autor:
AU
Mentor:
MN
Naslov rada

prf. Zeljka Tomasev

dr Sonja Skuban

Eksperifnenti iz termodinamike u nastavi fizike za osnovnu skolu

NR

Jezik publikacije:

srpski (latinica)

JP

Jezik izvoda:

srpski/engleski

JI

Zemlja publikovanja:

Srbija

ZP

Uze geografsko podrucje:

Vojvodina

UGP

Godina:

2010.

GO

Izdavac:

Autorski reprint

IZ

Mesto i adresa:
MA
Fizicki opis rada:

Prirodno-matematicki fakultet, Trg Dositeja Obradovica 4,

Novi Sad
5/182/32/0/71/0/3

FO

Naucna oblast:

Fizika

NO

Naucna disciplina:

Eksperimenti u nastavi fizike

ND

Predmetna odrednica/ kljucne reel:

PO
UDK

Cuva se:

Temperatura, toplota, fazni prelazi, eksperimenti u

termodinamici.
Biblioteka Departmana za fiziku, PMF-a u Novom Sadu

CU

Vazna napomena:
VN
Izvod:
IZ

Datum prihvatanja feme od NN veca:

DP

nema
U radu je obtradena tema "Eksperimenti iz termodinamike u
nastavi fizike za osnovnu skolu". Pored teorijski obradenih
lekcija dati su i eksperimenti iz termodinamike, kako za
redovnu tako i za dodatnu nastavu.
2.9.2010.

Page 35

<Et{sperimenti iz termodinamike u nastavifizikg za osnovnu

Datum odbrane:

DO
Clanovi komisije:
KO
Predsednik:
clan:
clan:
clan:

25. 10.2010.

dr Agnes Kapor, redovni prof.

dr Sonja Skuban, vanredni prof.
dr Milica Pavkov-Hrvojevic, vanredni prof.
dr Zeljka Cvejic, docent

Page 36

(Ef(sperimenti

iz termodmamikg u nastavifizif^e za osnovnu sl(pfu

UNIVERSITY OF NOVI SAD

FACULTY OF SCIENCE AND MATHEMATICS
KEY WORDS DOCUMENTATION
Accession number:
ANO

Identification number:
INO

Document type:

Monograph publication

DT

Type of record:

Textual printed material

TR

Content code:

Master paper

CC

Author:
AU
Mentor/com entor:
MN
Title:
TI

Language of text:

prf. Zeljka Tomasev

Ph.D. Sonja Skuban associate professor

,,Experiments in Thermodynamics in teaching Physics for Elementary

School"
Serbian (Latin)

LT

Language of abstract:

English

LA

Country of publication:

Serbia and Montenegro

CP

Locality of publication:

Vojvodina

LP

Publication year:

2010

PY

Publisher:

Author's reprint

PU

Publication place:

Faculty of Science and Mathematics, Trg Dositeja Obradovica 4, Novi Sad

PP

Physical description:
PD
Scientific field:

5/182/32/0/71/0/3
Physics

SF

Scientific discipline:

Experiments in teaching

SD

Subject/ Key -words:

Temperature, heat, phase transition, Experiments in Thermodynamics.

SKW
UC

Holding data:

Library of Department of Physics, Trg Dositeja Obradovica 4

HD

Note:
N
Abstract:
AB

Accepted by the Scientific Board:

ASB

none
The paper deals with the theme: ,,Experiments in thermodynamics in
teaching physics in elementary School". In addition theoretical to
theoretical lessons, experiments in thermodynamics are added for both
comprehensive and extracurricular classes.
02.09.2010.

Page 37

(El(sperimenti

Defended on:
DE
Thesis defend board:
DB
President:
Member:
Member:
Member:

iz termodinamikg u nastavifizike za osnovnu sfofu

25. 10.2010.

Ph.d. Agnes Kapor, full professor

Ph.d. Sonja Skuban, associate professor
Ph.d. Milica Pavkov-Hrvojevic, associate professor
Ph.d. Zeljka Cvejic, assistant professor

Page 38