m

^URK
SISTI

eDvarD karoey

istorijski
koreni
nesvrstavanja

Marksistike studije

U reivaki o d bor

M iroslav Peujli (predsednik), Z vonko Damjanovi,

T rpe Jakovlevski, M iladin K ora, M ilan K uan,
Vjekoslav M ikecin, M ilo N ikoli, N ajdan Pai,
V ojo Raki, Z oran V idakovi, D avid Atlagi (glavni
urednik)

Edvard Kardelj

Istorijski koreni
nesvrstavanja

Izdavaki centar Komunist

Beograd, 1975.

Istorijski koreni nesvrstavanja*

Vreme posle drugog svetskog rata donelo je svetskoj

drutvenoj zajednici jednu, na prvi pogled novu pojavu
koju poznajemo pod imenom politika ili pokret nesvr
stavanja. Kaem na prvi pogled novu pojavu zato
to je ona nova vie po sloenijoj drutvenoj strukturi
i intenzitetu akcije sa kojom se pojavila na svetskoj
politikoj i ekonomskoj sceni nego po svojim drutveno-istorijskim korenima.

0 pojmu nesvrstavanja
Kao vie ili manje ujedinjena akciona snaga, pokret
nesvrstavanja je nastao u vrerae hladnog rata. Pojavio se
tada kao otpor blokovskoj podeli sveta i blokovskom
razvrstavanju, po emu je i dobio svoje ime. Zbog toga
imena, kojim se ne izraava celovitost istorijskog znaaja
1 uloge te pojave, taj pokret se esto tumai kao prosta
reakcija na blokovsku podelu sveta i dominantnu ulogu
blokova u svetu, to jest iskljuivo kao jedna od posledica
posleratnog razvoja u meunarodnim odnosima. Pokret
nesvrstavanja, svakako, jeste i to. Ali on je istovremeno
i izraz jedne mnogo dugoronije drutveno-istorijske
Referat Edvarda Kardelja na Naunoj konferenciji povodom
30. godinjice zavretka drugog svetskog rata: Snage i putevi
rata i mira, odranoj u Zagrebu od 8. do 13. septembra 1975.
godine.
5

tendencije savrem enog oveanstva koja se nije rodila

tek posle drugog svetskog rata. N aprotiv, moe se rei
d a je o na ve bila m eu onim odluujuim faktorim a
koji su sam om razvoju drugog svetskog rata, odnosno
u n utarnjem odnosu snaga u njem u, u sve veoj meri
nastojali d a nam etnu, a u znatnoj meri su i uspevali
d a nam etnu, oslobodilaki, progresivni i dem okratski
k arak ter. Re je o najire prisutnoj tenji naroda i nji
hovoj aktivnoj borbi d a postignu punu nacionalnu
slobodu i d a obezbede pravo da se u toj slobodi drutveno
razvijaju saglasno svom vlastitom izboru, da ne budu
ili da prestanu d a budu ekonom ski i politiki privesak
velikih svetskih sila, odnosno centara vojno-politike
i ekonom ske m oi, da se u tom procesu obezbede od
spoljne dom inacije i eksploatacije i da sa tih pozicija
m ogu da utiu na razvoj m eunarodnih odnosa. D rugim
reim a, te i takve tendencije, koje su danas jedna od
osnova politike nesvrstavanja, nisu bile sam o posledice,
ve i uzrok i pokretaka snaga takvog razvoja drugog
svetskog rata. U tom smislu pokret nesvrstavanja znaio
je uvek vie, a ne sam o politiku suprotstavljanja blokov
skoj podeli sveta, a jo m anje neutralnost, odnosno
p ragm atistiko traenje neke ekvidistancije izmeu bloko
va, iako je kod nekih nesvrstanih zemalja i takva politika
u veoj ili m anjoj m eri dolazila do izraaja.
esto se za pokret nesvrstavanja upotrebljava i pojam
trei svet. A ko se pod tim pojm om podrazum eva celovitost drutveno-istorijske uloge pokreta nesvrstavanja,
o n d a su, naravno, za politiku praksu upotrebljiva oba
ta naziva. Ali, upotrebom pojm a trei svet ponekad
se razliito tum ai i suava upravo ta drutveno-istorijska
uloga nesvrstanih zemalja.

Pojmom trei svet, kad ga identifikuju sa pojmom

nesvrstavanja, neki potencirano tretiraju pokret nesvr
stavanja iskljuivo ili preteno kao antitezu blokova.
Takvo suavanje uloge pokreta nesvrstavanja svelo bi
njegovu politiku na nekakvu politiku konfrontaciju sa
zemljama u blokovima, odnosno sa vodeim silama
tih blokova, i to na jednoj besprincipijelnoj osnovi, bez
obzira na konkretnu ulogu koju u svakom pojedinanom
sluaju progresivnog istorijskog zbivanja vre blokovi,
odnosno pojedine zemlje koje njima pripadaju.
Bitna karakteristika pokreta nesvrstanih zemalja je,
svakako, u tome da se one jedinstveno, sa veim ili
manjim intenzitetom to zavisi od njihovog meuna
rodnog poloaja, snaga pritisaka spolja kojima su te
zemlje izloene, njihove unutranje drutvene, odnosno
klasne strukture i slino suprotstavljaju blokovskoj
podeli sveta i pritiscima da same budu svrstane u blo
kove. Meutim, takav stav ne proizlazi iz neke apriorne
konfrontacije sa protagonistima blokova ili iz njihovog
jednakog i jedinstvenog odnosa prema ideologiji jednog
ili drugog bloka, ve iz saznanja da globalna blokovska
podela sveta ne moe da bude takav izlaz iz suprotnosti
savremenog sveta koji bi otvorio perspektivu dem okra
tizacije meunarodnih odnosa za koju se bore nesvrstane
zemlje. I upravo zbog toga to nisu u nekoj apriornoj
ili besprincipno neutralistikoj konfrontaciji sa bloko
vima, nesvrstane zemlje u svojoj velikoj veini nisu meha
niki izjednaavale ulogu pojedinih blokovskih zemalja
u pojedinim svetskim zbivanjima, ve su je ocenjivale
prema njihovim konkretnim postupcima u svakom poje
dinanom sluaju. Time su nesvrstane zemlje uspevale
da ostvare i da odravaju visok stepen jedinstva u borbi
7

za svoje zajednike ciljeve, bez obzira na razlike u drutveno-ekonom skom i politikom sistem u tih zemalja
i bez obzira na intenzitet njihovog uestvovanja u akciji
nesvrstanih zem alja.
S druge strane, pojam trei svet se esto tum ai
k ao zajedniki naziv za zemlje u razvoju i za svu onu
ek onom sku i politiku problem atiku koja se odnosi na
interese tih zem alja, pa se onda takva sadrina toga pojm a
identifikuje sa pojm om pokreta nesvrstavanja. Oito
je d a se tako interpretiran pojam trei svet ne moe
id en tifikovati sa celovitou sadrine i uloge pokreta
nesvrstavanja. R eavanje problem atike neravnom ernog
ekonom skog razvoja u svetu, a pre svega problem atike
n edovoljno razvijenih zem alja, svakako, jeste jedan od
glavnih izvora i ciljeva pokreta nesvrstavanja. I to pre
svega zato to se problem i te vrste ne m ogu reavati
izvan procesa dubljih izm ena u celokupnom svetskom
sistem u ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a
i izvan dubljih drutveno-ekonom skih prom ena u tim
odnosim a. Ali p okret nesvrstavanja ne izraava sam o
takve interese i potrebe naroda. N aprotiv, svojom bor
bom za nezavisnost i ravnopravnost naroda u m euna
rodnim odnosim a, za njihovu bezbednost i m ir, za
m iroljubivu koegzistenciju m eu narodim a i njihovu
aktiv n u m eusobnu saradnju na osnovam a ravnoprav
nosti i ravnopravnog uvaavanja njihovih interesa,
p o k ret nesvrstavanja je duboko angaovan u svim
o blastim a m eunarodnih odnosa i, u stvari, im ajui
u vidu optedrutvenu neophodnost te borbe, izraz
je tih optih realnih dugoronih istorijskih interesa svih
n aro d a, onih van blokova i onih u blokovim a. Z ato nije
n im alo sluajno to se poslednjih godina i niz razvijenijih,

pa ak i veoma razvijenih zemalja u veoj ili manjoj

meri prikljuuje aktivnosti nesvrstanih zemalja ili se
u veoj ili manjoj meri identifikuje sa ciljevima te aktiv
nosti.
U kratko reeno, ma kakva imena davali istorijskoj
pojavi koju nazivamo pokretom ili politikom nesvrstavanja, njenu pravu sutinu, snagu i istrajnost sa kojima
se pojavila na savremenoj ekonomskoj, politikoj i
drutvenoj sceni oveanstva mogue je razumeti samo
ako se ima u vidu celovitost drutveno-istorijskih korena
i funkcija te velike svetske snage, kao i celovitost njenih
tenji, interesa i ciljeva.

Svetska antiimperijalistika
revolucija naroda
Pokuaj faistikog imperijalizma u Evropi i Aziji da
drugim svetskim ratom nametne oveanstvu novi impe
rijalistiki rat tipa prvog svetskog rata, to jest rat za
novu podelu sveta, ne samo to nije uspeo, ve se u
samom svom toku u sve veoj meri pretvarao u svoju
suprotnost u rat za osloboenje naroda, dem okrati
zaciju meunarodnih odnosa i drutveni progres uopte.
Dakako, bilo bi vie nego nerealno tvrditi da tok i re
zultati drugog svetskog rata ne sadre u sebi veoma
snaan, a ponekad ak i dom inantan uticaj snaga koje
su nametale reenja sa pozicija odravanja imperija
listikih odnosa, neokolonijalizma i drugih oblika domi
nacije nad narodima, to je rezultat odnosa moi drutve
nih snaga koje su bile aktivni faktori u tom ratu. Ali,
krupne pozitivne promene koje su se zbile u toku rata
9

i posle njega u m eunarodnim odnosim a i u mnogim

oblastim a drutvenog ivota takvog su karaktera i znaaja
d a se s pravom m oe rei da je oveanstvo zakorailo
u novo d o b a svoje istorije.
Pre svega, ne sam o faistiki im perijalizam, ve ni
ostale tradicionalno vodee im perijalistike klase kapi
talistikog sveta nisu vie mogle da nam etnu svoju
politiku hegem oniju sam om toku rata i njegovim
rezu ltatim a u onoj m eri u kojoj su to mogle da ine
u prvom svetskom ratu. Taj uticaj je, dodue, bio i jo
uvek je snano izraen, pogotovo u pojedinim mirovnim
a ran m an im a i ugovorim a, ali vie nije neogranien.
Jer na tok, karak ter i rezultate drugog svetskog rata
u sve veoj m eri poeli su d a utiu antiim perijalistike
snage uopte i socijalistike posebno, kao i jaanje
d em o kratske drutvene svesti u svim zemljama.
M eu najvanije faktore te vrste, svakako, spada
je d n a pojava koja nije nova po svojoj sadrini, ali je
postala nova po intenzitetu svog ispoljavanja u toku
i neposredno posle drugog svetskog rata. Re je o jednom
ta k o snanom talasu em ancipacije naroda koji moemo
nazvati pravom svetskom antiim perijalistikom revo
lucijom naro d a za njihovo osloboenje i za njihovu
eko n o m sku i politiku nezavisnost. N arodi ne sam o da
nisu hteli da budu pasivan objekt nekih svetskih preraspodela, ve su jae nego ikada ranije postavili na
dnevni red istorije problem e likvidacije ekonom ske
i politike zavisnosti i hegemonije svake vrste. M nogi
n aro d nooslobodilaki i drugi narodnorevolucionarni
po k reti u kolonijam a i zavisnim zem ljam a uli su u borbu
to k o m drugog svetskog rata radi sopstvenog osloboenja,
a ne za od b ran u svojih kolonijalnih gospodara. D rugi

10

su tu istu borbu produavali i dovodili do pobede u

godinama nakon tog rata. Time je njihov rat protiv
faistikog imperijalizma bio proet antikolonijalnom
i progresivnom dem okratskom i socijalnom akcijom.
Za nepunih trideset godina sruen je sistem velikodravnih imperija koji je bio izgraivan nekoliko stotina
godina.
Nove nezavisne zemlje su nastale kao krajnji rezultat
borbe koja je tekla nezavisno od promenljivog kursa
kojim su se kretali odnosi izmeu razvijenih zemalja,
a posebno velikih sila, u predveerje i u toku drugog svetskog rata. K ada su se te zemlje pojavile kao nezavisni
akteri u svetskim zbivanjima, novi odnosi izmeu velikih
sila i izmeu razvijenih zemalja bili su ve formirani.
One su zatekle stanje u svetu u kojem su morale da
odrede svoje ponaanje imajui u vidu i svoje neposredne
i svoje trajne i dugorone politike i ekonomske interese
koji su proizlazili iz njihovog opteg poloaja novih,
relativno slabih i pre svega ekonomski nedovoljno razvi
jenih zemalja. Isto tako, one su zatekle ve formulisane
principe meunarodne saradnje i gotovu strukturu nove
svetske organizacije, pa im u tim prvim godinama nije
preostalo nita drugo nego da se u te okvire ukljue. Me
utim, sa zateenim stanjem nove nezavisne zemlje nisu
htele niti su mogle da se mire. Tek osloboene kolonijal
nog ugnjetavanja i drugih vidova eksploatacije i zavisno
sti, zemlje koje se pojavljuju kao takozvani trei svet
nisu bile spremne da se podvrgnu novim oblicima domi
nacije i hegemonije. Vodee snage svetske antiimperijalistike revolucije n aro d i brzo su shvatile da pobedom
saveznika u ratu nisu reeni najvaniji drutveni i meu
narodni problemi epohe, a sva posleratna konstelacija.

11

posebno tm u rn a perspektiva hladnog rata, upuivala

je na to da e sam o upornom borbom u novim uslovima
ove snage m orati d a ostvaruju svoje interese i tenje.
U poredo sa lom ljenjem kolonijalnog sistem a u Ev
ropi i na drugim kontinentim a raspadali su se, negde
bre, negde sporije, i ostaci polukolonijalnih odnosa
ekonom ske i politike zavisnosti, to je bilo karakteri
stino, na prim er, za staru Jugoslaviju. A u pojedinim
zem ljam a kao to su K ina, Jugoslavija, Vijetnam i jo
neke zemlje u drugim delovim a sveta iz narodnooslob odilakog rata izrastale su istinski narodne i socijali
stike revolucije, koje su znatno suzile podruje akcije
za im perijalistiku politiku i ispoljile se kao jedan od
znaajnih fak to ra u razreavanju svetskih problem a
i sup rotnosti.
Sem toga, originalnou svoga razvoja te su revolucije
pred savrem eni svetski socijalizam postavile niz novih
p itan ja znaajnih za dalji razvoj kako sam og socijalizma
i b orbe za socijalizam , kao faktora uspostavljanja
n aprednijih i dem okratskijih politikih i ekonom skih
o d nosa meu narodim a, tako i u pogledu daljeg razvijanja
i pro dubljavanja dem okratske i hum anistike sadrine
sam ih socijalistikih drutvenih odnosa. Pored ostalih,
re je i o pitanju k arak tera politikih i ekonom skih
o dnosa meu narodim a koji su krenuli putem socijalizma,
o d n osno m eu nezavisnim socijalistikim dravam a.
P rem a tom e, i taj aspekt em ancipacije naroda je izvor
p o k reta nesvrstavanja.
V elika svetska antiim perijalistika revolucija naroda
nije izm enila sam o politiku kartu sveta. O na je ran o
poela d a ukazuje i sada sve snanije postavlja na dnevni
red ceo niz pitanja sadanjeg i budueg razvoja svetskog
12

sistema meunarodnih politikih i ekonomskih odnosa

koji je izgradila epoha imperijalizma. M eunarodna
zajednica, kakva i danas, u osnovi, postoji, nastala je
integrisanjem sveta uglavnom na odnosima koje je
uspostavila epoha agresivnog nacionalizma i imperija
lizma. Kolonijalizam i pravo jaeg u odnosima meu
narodima odluujue su uticali na neravnomeran eko
nomski razvoj pojedinih delova sveta. Samim proklama
cijama politike nezavisnosti naroda taj se sistem ne
ukida do kraja. Naprotiv, on nastoji da se zadri u
drugim oblicima i time ostaje place d'arm es akcija za
odravanje ili uspostavljanje monopolistikih i hegemonistikih ekonomskih i politikih pozicija i raznih drugih
oblika ekonomskog i politikog potinjavanja naroda.
A iz toga se u savremenom svetu i meunarodnim odno
sima pojavila nova suprotnost izmeu drutvenih, eko
nomskih, politikih i socijalnih potreba politiki neza
visnih zemalja koje ne raspolau dovoljnim sopstvenim
sredstvima i uslovima za bri razvoj, i razvijenog dela
sveta koji tim sredstvima i uslovima monopolistiki
raspolae. A na tom monopolu zasnivaju se novi oblici
ekonomske i politike hegemonije nad narodim a kao
preobraeni vid imperijalistike politike u uslovima
dekoloniziranog sveta.
Upravo zbog takve svetske raspodele sredstava za
proizvodnju i dohotka zemlje u razvoju i pokret nesvrstavanja produuju svoju borbu za ekonomsku i politiku
nezavisnost od hegemonistikih monopola, a istovremeno
trae visok stepen demokratske integracije oveanstva
i zajednike odgovornosti n aro d i za reavanje meuna
rodnih pitanja od zajednikog interesa. Drugim reima,
one se istovremeno bore za promenu onih odnosa u
13

postojeem svetskom sistem u ekonom skih i politikih

o d n o sa m eu narodim a koji su nastali radi odravanja,
ja an ja i daljeg razvijanja istorijski steenih dom inantnih
pozicija ekonom ski i politiki jaih i razvijenijih zemalja,
o d n osno njihovih vladajuih klasa.
D odue, neravnom em ost drutvenog i ekonom skog
razvoja je je d n a od objektivnih zakonitosti u razvoju
oveanstva. A li, u istorijskim razdobljim a nacionalno
ograniene privrede, a pogotovo u ranijim epoham a,
su p ro tnosti koje su proizlazile iz te neravnom ernosti
nisu mogle dobiti onu snagu koju dobijaju danas kada
je izvrena ogrom na koncentracija sredstava za proizvod
nju i takva centralizacija kapitala u manjem del u sveta
d a je taj kapital gotovo stekao m onopol nad uslovim a
i sredstvim a rad a i razvoja u elom svetu. A taj m onopol
ne sam o odrava ekonom sku zaostalost najveeg dela
sveta, ve mu zatvara i svaku perspektivu izlaska iz nje.
Ve i zbog takve svetske raspodele sredstava za proiz
vodnju i kapitala narodi su danas vie nego u svojoj
ranijoj istoriji postali uzajam no zavisni, to i ini da
ja z izm eu razvijenih i nerazvijenih zemalja proizvodi
je d n u od kardinalnih svetskih suprotnosti. O bim onoga
to se zove zajedniki interes oveanstva se kvantitativno
i kvalitativno bitno proirio i izmenio, ali m onopolistiki
i hegem onistiki sistem taj interes pretvaraju u sopstveni
interes, nam eui narodim a stare i nove oblike ekonom ske
i politike zavisnosti.
Istovrem eno, m eutim , tim e se koi i napredak
sam ih razvijenih zemalja. Razvoj proizvodnih snaga
svakog n aroda, naim e, u tolikoj meri zavisi od razvoja
u ostalom svetu da se vie i ne moe govoriti o nekim
zatvorenim nacionalnim privredam a i nacionalnim inte
14

resima izvan odgovornosti prema takvim istim interesima

drugih naroda. Jaz koji je nastao izmeu razvijenih
i nerazvijenih zemalja nije samo faktor koji na ovaj
ili onaj nain produuje ekonomsku zavisnost mnogih
nerazvijenih zemalja od ekonomski i politiki jakih
zemalja, ve je u isto vreme postao i faktor koenja
razvoja proizvodnih snaga u samim razvijenim zemljama,
a time i izvor zaotravanja ekonomskih i politikih kriza
i izvor veoma opasnih suprotnosti koje ugroavaju
svetski mir. I upravo zbog toga taj jaz u naoj epohi
ima kvalitativno drukiji i daleko vei znaaj nego to
su ga ikada u istoriji oveanstva imali problemi neravnomernog ekonomskog razvoja pojedinih naroda ili
raznih delova sveta. Zemlje u razvoju, odnosno pokret
nesvrstanih zemalja, zato Izraavaju samo objektivno
datu istorijsku neophodnost kada sa velikom odlunou
postavljaju zahtev da se problemi te vrste moraju reavati
kao problemi globalnog svetskog drutva, a ne samo kao
problemi svake pojedinane zemlje. Stoga su svetski
ekonomski problemi danas izbili u prvi plan i postepeno
potiskuju stari nain posm atranja i reavanja nasleenih
meunarodnih problema.
Snaga te tendencije ne izvire samo iz toga Sto nedo
voljno razvijeni takozvani trei svet predstavlja najvei
deo sveta, a time i ogromnu politiku snagu, ve prven
stveno otuda to su i stari oblici ekonomske i politike
dominacije nad narodim a i ekonomski jaz izmeu
razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja postali okovi
daljeg progresa u razvoju proizvodnih snaga oveanstva.
Jer u uslovima savremene nauno-tehnoloke revolucije,
transnacionalne integracije rada i sredstava za proizvod
nju i kvalitativnih promena u strukturi ekonomske
15

razm ene m eu narodim a svi oblici dom inacije nad

rad n im ovekom i nad narodim a, kao i odravanje takvih
ekonom skih odnosa m eu narodim a koji produbljavaju
ja z izm eu razvijenih i nerazvijenih zemalja, moraju
d a se pojavljuju kao ograniavajui faktor. Prema tome,
b o rb a za politiko i ekonom sko osloboenje narod,
za njihovu nezavisnost i ravnopravnost i za novu orijen
taciju u raspodeli svetskih sredstava za proizvodnju
i d o h o tk a , koja e obezbediti bri razvoj nedovoljno
razvijenih delova sveta, nije vie sam o interes pojedinih
nedovoljno razvijenih zem alja i njihove meusobne
solidarnosti ili solidarnosti dem okratskih progresivnih
snaga uopte, ve je postala m otorna snaga napretka
proizvodnih snaga celokupnog savrem enog oveanstva.
Z a to realnost te borbe nije toliko u apelovanju na po
litiku m udrost vlada i na hum anizam m ada i moralni
i politiki faktori danas im aju sve veu ulogu u svetu
ve pre svega u injenici da takav razvoj postaje i postaja e u sve veoj meri uslov daljeg razvoja proizvodnih
snaga i u samim razvijenim zemljama. Z ato e problemi
te vrste neizbeno postajati sve vie preokupacija ne
sam o vlada, ve i svih drugih ekonom skih i politikih,
a posebno progresivnih faktora u tim zemljama. R a
zum e se da i radnika klasa m ora imati jasne poglede na
te problem e i razraen program svoje akcije, jer svako
kolebanje u tom pogledu a takvih kolebanja ima
k ak o u kapitalistikim tako i u socijalistikim zemljama
slabie njenu sposobnost da bude realan fak to r u
razvoju savrem enog sveta. O stvarivanje zahteva narodl
za nacionalna prava i za slobodan nacionalni razvoj,
k ao i za sam ostalno raspolaganje svojom m aterijalnom
bazom i celokupnim rezultatim a svoga rad a k ao uslo-

16

vom njihove svestrane ekonomske, socijalne, kulturne i po

litike afirmacije, postalo je imperativ savremene epohe.
Svetska antiimperijalistika revolucija naroda za
pravo je od samog poetka nagovestila one ekonomske
probleme u meunarodnim odnosima koji se naroito
poslednjih godina akutno postavljaju na dnevni red
oveanstva i koji e se u narednim godinama, sigurno,
i dalje zaotravati. Upravo iz te uporne borbe za neza
visnost, za miroljubivu i aktivnu koegzistenciju meu
narodima uopte, kao i za novi svetski sistem ekonom
skih i politikih odnosa meu narodima, nastala je
politika nesvrstavanja, i to ne samo kao oruje borbe
za nacionalnu nezavisnost, ve i kao nova tendencija
u procesu integrisanja oveanstva na osnovama nacio
nalne ravnopravnosti i demokratskog ujedinjavanja na
roda, a ne putem stvaranja hegemonistikih sistema i
podele njihovog uticaja u svetu ili putem podele sveta
na blokove. Idejni i politiki koncept pokreta nesvrstanih
zemalja raao se i razvijao od samog poetka kao
izraz tenji i potreba naro d i koji su se oslobaali i oslo
bodili imperijalistikog gospodstva, ali i kao izraz realnih
i neminovnih istorijskih potreba svih naroda da budu
slobodni i ravnopravni i da samo kao takvi, a ne kao
podreeni deo ili toki nekog hegemonistikog sistema,
stupaju u odnose meusobne zavisnosti i preuzimaju na
sebe odgovarajue uzajamne obaveze. U tom smislu
pokret nesvrstavanja je istorijski instrument neminovne
potrebe za izmenom sistema meunarodnih ekonomskih
i politikih odnosa, to jest za njihovom dem okratiza
cijom i humanizacijom i prilagoavanjem potrebama
savremene ekonomske i druge integracije oveanstva.
Samim tim svetska antiimperijalistika revolucija naro d i

17

i dalje ostaje ne sam o vrst oslonac pokreta nesvrstavanja,

ve njegov osnovni drutveno-istorijski sadraj. tavie,
ako im am o u vidu sve te procese, s pravom moemo
tvrditi d a je p o k ret nesvrstavanja nastao kao izraz,
rezu ltat i p roduetak te svetske antiim perijalistike
revolucije n aroda.
Z ato za nas nikada nije bilo sporno pitanje da li
je politika nesvrstavanja antiim perijalistika ili nije.
O na je po svojoj najdubljoj sadrini usm erena protiv
svih oblika politikog i ekonom skog ugnjetavanja i potinjavanja n aro d a, pa je, prem a tom e, od samog svog
p o etka po svojoj sutini fak to r ograniavanja im perija
listike politike, iako je re o zemljama sa razliitim
drutvenim sistem im a, p a zato i o njihovom razliitom
od nosu prem a ideologiji socijalizma i pojedinim aspek
tim a politike socijalistikih zemalja. N a kraju krajeva,
ak i nesvrstane zemlje sa veom a konzervativnim unu
tranjim sistem om , u onoj meri u kojoj se bore za svoju
ekonom sku i politiku nezavisnost, u toj meri vre odre
enu progresivnu ulogu u m eunarodnim odnosim a,
a tim e i u odnosu moi svetskih drutvenih snaga.
N ovi odnos moi drutvenih
snaga u svetu
Jedan od odluujuih fak to ra koji su uticali na razvoj,
k arak ter i rezultate drugog svetskog rata bilo je uee
Sovjetskog Saveza, kao prve zemlje socijalistikog sistem a,
u tom ratu. H itlerovski blok bio je prisiljen d a u ra t
protiv Sovjetskog Saveza uvede svoje najvee ratne
snage. Socijalistiki sistem Sovjetskog Saveza je taj u d ar
ne sam o izdrao, ve je posle relativno k ratkog perioda
18

povratio vojno strategijsku i taktiku inicijativu i zadrao

je do kraja rata. Sama ta injenica potvrdila je istorijsku
snagu socijalizma kao sistema i jaala uticaj Sovjetskog
Saveza i svetskog socijalizma na rezultate drugog svetskog
rata i na razvoj sveta posle njega.
Antihitlerovska koalicija, koja je u poetku nastajala
uz puno tekoa, kolebanja i pekulacija, vremenom je
postajala stabilniji organizam koji se izgraivao na rastu
em saznanju uesnika koalicije o neophodnosti uzajam
nog potovanja odreenih interesa svakog od njih,
to jest na politici miroljubive koegzistencije. O tome
svedoi niz sporazuma tri uesnika koalicije o njihovim
meusobnim odnosima u toku rata i posle njega, a po
gotovo sporazum o Organizaciji i Povelji Ujedinjenih
nacija. Mislim da neu preterati ako kaem da svi ti
i drugi sporazumi nisu bili samo izraz zajednikih inte
resa u voenju zajednikog rata, ve i izraz promenjenog
odnosa moi drutvenih i politikih snaga u globalnom
svetskom drutvu. Perspektiva globalne ratne konfron
tacije dva drutvena sistema ve je bila postala teko
ostvariva, ako ne i nemogua.
Sem toga, i pobedonosne socijalistike revolucije
i drugi progresivni drutveni preobraaji na kursu soci
jalizma u pojedinim evropskim i azijskim zemljama,
a kasnije i u Africi i Latinskoj Americi, dali su znaajan
doprinos uspostavljanju novog odnosa moi drutvenih
snaga u svetu, to jest onih koje su bile faktor drutvenog
progresa, socijalizma i deraokratije i onih koje su teile
odravanju postojeeg stanja i u unutarnjoj strukturi
drutva i u sistemu m eunarodnih odnosa. Razume se,
ogroman doprinos toj promeni u odnosu snaga dala je
i sama svetska antiimperijalistika revolucija narodi.
19

Takve duboke prom ene u odnosu moi svetskih dru

tvenih snaga odigrale su veom a znaajnu ulogu u posleratnom razvoju m eunarodnih odnosa. One su ne samo
olakale borbu naro d a za osloboenje i za njihov neza
visan unutranji drutveni razvitak, ve su i podstakle
zahteve i borbu naroda za progresivne prom ene u svetskom sistem u ekonom skih i politikih odnosa meu
n aro d im a. U tom smislu socijalizam kao snaan svetski
proces m enjanja klasnih i drutvenih odnosa, uprkos
svojih unutranjih protivrenosti i konflikata, manifestovao se kao najsnanija podrka progresivnim tenjam a
n aro d a u m eunarodnim odnosim a.
M eutim , nekoliko godina posle rata bili smo svedoci
recidiva politike frontalne konfrontacije dva sistema
u obliku takozvanog hladnog rata. Suprotnosti izmeu
kapitalistikih i socijalistikih zemalja i borba protiv
nadm oi u odnosu snaga poele su da se ispoljavaju kao
ko n frontacija vojno-politikih saveza blokova. Tako
se uspostavljala svetska bipolarna struktura, a u odno
sim a meu velikim silam a i meu vojno-politikim gru
pacijam a form iranim oko njih klim a hladnog rata,
stanje konfrontacije razliitog obim a i intenziteta koje
je pretilo da se izrodi u novi svetski sukob. Sistem odnosa
koji je nam etao blokovski strukturiran svet m aksim alno
je ograniavao nezavisnu i slobodnu akciju pojedinih
zem alja, a u pitanjim a od znaaja za celu m eunarodnu
zajednicu znaio je uspostavljanje m onopola velikih
sila. Blokovi nisu sam o vojno-politike organizacije,
koje po svojoj unutranjoj logici nam eu politiku sa
pozicija sile, ve ispoljavaju i tendenciju da se razviju
u zatvorene ekonom ske sisteme.

20

Meutim, hladni rat nije doneo svojim protagonistim a

ni pobedu niti bitnu promenu u odnosu moi. N aprotiv,
potvrdio je da je drugim svetskim ratom i razvojem
odnosi u svetu posle njega uspostavljen odnos snaga
koji politiku frontalne konfrontacije sa orijentacijom na
neizbeni rat ini neodrivom i ukazuje na neminovnost
povratka politici Jalte, Potsdama itd., pa ak i na nemi
novnost miroljubive koegzistencije, m a koliko da je to
mnogima bilo teSko da priznaju. U tom smislu moglo
bi se rei da su sporazumi i odnosi koje je uspostavila
antihitlerovska koalicija, u stvari, poetak one istorijske
pojave koju danas nazivamo detantom .
Ovim nikako ne elim da kaem da je, na primer,
revolucionarna i socijalistika Jugoslavija bila zadovoljna
svim aspektima tih sporazuma. Mi, na primer, nikada
nismo nikome priznali pravo da se sporazumeva o podeli
uticaja u Jugoslaviji niti smo smatrali d a nas takvi
dogovori obavezuju. Ali, poznavali smo mo nae
revolucije i verovali smo u njenu sposobnost da obezbedi
narodima Jugoslavije punu nezavisnost, pa zato nismo
ni precenjivali znaaj takvih taktikih manevara u toku
drugog svetskog rata, iako smo ih smatrali opasnim
presedanom za posleratni period.
Hladnoratovska logika je raala pritisak da se sve
zemlje moraju svrstati iza vodeih protagonista blokova.
Ona je nametala logiku trke za prednosti u odnosu
moi izmeu blokova ne samo u oblasti naoruavanja,
ve i na osnovu sricanja kontrole nad narodim a Sto veeg
dela sveta. Sem toga, ona je pretila nasilnim naruavanjem
odnosa snaga koji je uspostavio drugi svetski rat i razvoj
posle njega. Sto je vodilo u novi svetski rat i ponovo
slabilo poloaj narodi! u njihovoj borbi za osloboenje
21

i nezavisnost. H ladnoratovska logika navela je i Staljina

na pokuaj d a slomi nezavisnost jugoslovenske socijali
stike revolucije. O na je raala i druge konflikte meu
socijalistikim zem ljam a.
Z a to nije nim alo sluajno to se ogrom na veina
n aro d a suprotstavila hladnom ratu, kao i pritiscim a da
se u tom ratu svrstaju iza jednog ili drugog bloka i na
taj nain uestvuju u totalnoj blokovskoj podeli sveta.
Jer dom inacija blokovskih interesa u m eunarodnim
o dnosim a bez obzira na istorijsku uslovljenost blokova
i na subjektivne argum ente jednog ili drugog bloka
nem inovno stvara uslove i za dom inaciju nad narodim a
i za nastajanje raznih hegem onistikih sistema.
T akva situacija stvorila je i uslove da se upravo
u periodu hladnog ra ta pojavi pokret nesvrstavanja kao
oblik traenja izlaza iz takve situacije, koja sam a po
sebi nije o tvarala nikakav izlaz, i kao novi oblik ujedi
njavanja naroda u borbi za njihove zajednike interese,
protiv hladnog rata, za m iroljubivu koegzistenciju, za
m ir u svetu i za novi svetski sistem ekonom skih i politi
kih odnosa m eu narodim a.
B itna pretpostavka za organizaciono oform ljavanje
tog p okreta bila je pojava novoosloboenih zemalja kao
rezu ltat antikolonijalne i antiim perijalistike revolucije.
U toj svetlosti znaajnu ulogu u genezi pokreta nesvrsta
vanja odigrala je konferencija u B andungu 1955. godine
kao prvo okupljanje zem alja koje trae korenite prom ene
u m eunarodnim odnosim a n a bazi m iroljubive koegzi
stencije i ravnopravnosti. M eutim , ni koncept ni baza
o kupljanja nesvrstanih zem alja u to vreme nisu bili
dovoljno iroki da bi odgovorili potrebam a i zahtevim a
savrem enog sveta. Z a to n a svojoj konferenciji u Beogradu
22

1961. godine pokret nesvrstavanja unosi nove dimenzije

u svoj koncept i u svoju praktinu akciju.
Aktivnu miroljubivu koegzistenciju, za koju su se
uporno zalagale, nesvrstane zemlje nisu shvatale kao
nekakav modus vivendi u meusobnim odnosima naroda
i posebno medu zemljama sa razliitim drutvenim si
stemima. Formulisale su je i kao aktivnu uzajamnu
saradnju u svim oblastima gde je to mogue. Miroljubiva
koegzistencija, naime, nije mogla niti moe biti status
quo, a pogotovo ne miroljubiva koegzistencija izmeu
ugnjetaa i ugnjetenog naroda, izmeu eksploatatora
i eksploatisanih, izmeu imperijalizma i naroda koji hoe
da budu nezavisni, kao ni izmeu hegemonizma i ravno
pravnosti naroda. Naprotiv, ona moe da postoji samo
izmeu istinski nezavisnih naroda, a to znai da je
upravo borba za osloboenje i nezavisnost naroda, za
njihovo pravo da sami odreuju oblik drutvenog i po
litikog sistema, odnosno za ukidanje svih oblika eko
nomske i politike zavisnosti naroda i svih oblika meanja
spolja u njihove unutranje odnose prvi uslov za afirm a
ciju i stabilnost miroljubive i aktivne koegzistencije.
Tako je svetska antiimperijalistika revolucija upravo
u vreme hladnog rata dobila novu dimenziju dimenziju
nesvrstavanja. Suprotstavljajui se blokovskoj podeli
sveta, ona je, u stvari, samo produila svoju progresivnu
istorijsku misiju borbe za osloboenje, nezavisnost
i ravnopravnost narodi. I zato nije nimalo sluajno to
je taj pokret na svojoj Beogradskoj konferenciji 1961.
godine pozvao vodee snage dvaju blokova da sednu
za zeleni sto i ponu da razgovaraju, da napuste politiku
blokovske konfrontacije i da krenu putem konstruktivnog
dogovaranja i sporazumevanja zajedno sa svim drugim
23

naro d im a sveta. B udunost sveta, m ir i bezbednost

naro d a ne m ogu se, dugorono gledano, zasnivati na
p odvajanju i grupisanju zem alja oko pojedinih velikih
sila. N esvrstane zemlje nisu pristale da budu deljene
m eu blokovim a, ali su nastojale da zajedno sa blokov
skim zem ljam a kao nezavisan i ravnopravan partner
uestvuju u reavanju svetskih problem a.
K ad a se govori o k arakteru drugog svetskog rata
i o p rom enam a u odnosu snaga u svetu, m oraju se imati
u vidu i prom ene koje su nastale u svesti oveanstva,
posebno u najrazvijenijim zem ljam a kapitalistikog
sveta. Te su prom ene nastale delom pod uticajem sukoba
ideolokih i politikih koncepata koji su doli do izraaja
u borbi protiv faizm a i u drugom svetskom ratu, a delom
i pod uticajem stru k tu rn ih prom ena u ekonom ici i drut
venim odnosim a u svetu, posebno u najrazvijenijim
kapitalistikim zem ljam a. U produbljavanju svih tih
pro m ena izvanredno znaajnu ulogu odigrala je svojim
uticajem ideologija socijalizma. Pod uticajem borbe
protiv faizma i za o dbranu elem entarnih, hum anih
i d em okratskih prava oveka, to je bila i oficijelna
ideologija antihitlerovske koalicije, odvijao se u toku
drugog svetskog rata i neposredno posle njega proces
ja an ja i produbljavanja hum anizacije i dem okratizacije
svesti oveanstva. U tom okviru je i pravo naroda
na sam oopredeljenje steklo pravo graanstva u dem o
k ratskoj svesti savrem enog oveka, to svakako nije bilo
bez uticaja na praksu vladajuih politikih vrhova. Bez
obzira na protivrenosti u tim dem okratskim tendenci
jam a, politika nesvrstavanja je u njim a dobila podsticaj,
a i veu ili m anju podrku u progresivnim i d em okrat
skim snagam a zem alja u blokovim a, to je postalo d o
24

datni izvor snage pokreta nesvrstavanja i njegove spo

sobnosti da se suprotstavi hladnom ratu i blokovskoj
podeli sveta.
No, nije re samo o ideolokim i politikim uzrocima
i razlozima promena u svesti savremenog oveka. Dublja
analiza promena u razvoju proizvodnih snaga i drutvenoekonomske strukture visoko razvijenog kapitalizma verovatno pokazuje da su klasine forme kolonijalizma
i imperijalizma i objektivno, to jest ekonomski sve
manje odgovarale interesima ka monopolu teeeg
centralizovanog kapitala, pogotovo takozvanog trans
nacionalnog. Hitlerovski faizam je pokuao da klasini
kolonijalni sistem zameni sistemom totalne hegemonije
nad svetom. Taj plan je u drugom svetskom ratu doiveo
poraz, a zajedno s njim unapred su bili politiki i prak
tino oslabljeni i drugi slini koncepti kojih je, svakako,
bilo i koji su dolazili, pa i danas jo dolaze do izraaja
u politikim odnosima savremenog sveta. Taj poraz
je podstakao narode u njihovoj borbi za slobodu, neza
visnost i ravnopravnost u meunarodnim odnosima.
Ali on je istovremeno jaao one snage u razvijenim
zemljama kapitalistikog sveta koje su poele da shvataju
da izlaz za njihove ekonomske i politike probleme
i interese nije u tvrdoglavoj odbrani kolonijalnih
imperija i kolonijalnih odnosa, nego u traenju novih
oblika i novih odnosa, prvenstveno u uspostavljanju
raznih oblika ekonomske i politike hegemonije oslo
njene na politiku sa pozicije snage, umesto starih odnosa
zasnovanih na direktnom nametanju tue vlasti. Tu
treba traiti razlog to je pravo n aro d i na samoopredeIjenje bilo formalno-pravno prihvaeno i dobilo priznanje
i potvrdu ne samo u demokratskim i levo orijentisanim

25

delovim a politike strukture kapitalistikih zemalja,

ve i u znatnim delovim a same vladajue klase i politike
stru k ture tih zem alja. T ako je i mogue razum eti inje
nicu da je relativno velik broj kolonijalnih zemalja stekao
svoju dravnu nezavisnost bez oruane revolucije, to
jest preteno politikom borbom .
U pravo stoga slom kolonijalnog sistema i sticanje
form alno-pravne nezavisnosti veine dojueranjih ko
lonija ne znai definitivan kraj sistem a m eunarodnih
o dnosa koji je izgradila epoha im perijalizma. Jer, iako
se priznaje, pravo na sam oopredeljenje se ipak u praksi
obino tum ai kao pravo na form alnu dravno-pravnu
nezavisnost, a u isto vreme se trae i u ivot uvode nova
sredstva i novi putevi za uspostavljanje i odravanje novih
o blika zavisnosti, dom inacije i hegemonije. itav taj
arsenal savrem ene politike sa pozicije dom inantne eko
nom ske i politike snage danas nazivam o neokolonijalizmom i hegem onizm om , to je, u stvari, preobraeni vid
im perijalizm a. Tim e ne elim da kaem da se u svetu
nije nita prom enilo u progresivnom smislu niti da je
snaga im perijalizm a danas ista kao to je bila jue.
N ap ro tiv, svet je poslednjih decenija doiveo prelom ne
progresivne istorijske preobraaje. Ali politika im perija
listikog potinjavanja n aro d a i poznati obim ni arsenal
sredstava te politike jo uvek su snano prisutni. Njih
p ojaava i specifina logika blokovske konfrontacije,
o em u u kasnije govoriti. A upravo zbog svega toga
nae vreme obiluje takvim pojavam a kao to su: nam e
tanje ekonom ske zavisnosti i sticanje ekonom skih i
drugih prednosti u pogledu kapitala i razvoja tehnolo
gije, to naroito olakava postojanje ja za izmeu
razvijenih i nerazvijenih zem alja; ekonom ski i politiki

26

pritisci; stvarni ili navodni zajedniki odbrambeni

interesi, u ime kojih se esto nameu i drugi interesi;
meanje u unutranje poslove drugih zemalja; velika
snaga i uloga specijalizovanih slubi i sredstava za
diverzije i druge oblike meanja; pritisci putem vojnih
pretnji sve do direktnih vojnih intervencija itd. Rekao
bih da je gotovo paradoks naeg vremena da se danas
manje pribojavamo mogunosti novog svetskog rata
nego lokalnih ratova.
U takvim drutvenim, ekonomskim i politikim
odnosima savremenog sveta nalaze se glavni uzroci
i izvori moi onih drutvenih snaga koje i posle drugog
svetskog rata nameu narodima svoju ekonomsku i po
litiku dominaciju u obliku neokolonijalizma, ekonom
skog monopolizma, politikog hegemonizma i uspostav
ljaju druge oblike jednostrane ekonomske i politike zavis
nosti narodi. Time je savreraena imperijalistika politika
uglavnom odbacila klasine, formalno-pravne, koloni
jalne i sline oblike zavisnosti naroda od takozvanih
metropola imperijalistikih sistema. Tu vie nije re
o direktnoj vlasti nad narodima. Meutim, direktna
vlast tu nije ni potrebna s obzirom na to da je adekvatno
zamenjuju novi instrumenti, sredstva i odnosi o kojima
je bilo rei.
Sve je to moralo da dovede do otpora n aro d i na svim
kontinentima, koji su branili i brane svoje pravo na
politiku i ekonomsku nezavisnost, kao i na ravnoprav
nost u meunarodnim odnosima. Politika nesvrstavanja
je postala najsnaniji izraz tog otpora.
Razume se, time ne elim sve unutranje politike
napetosti u nesvrstanim i drugim zemljama, pojave
nestabilnosti i konflikte, kao i dravne udare, pripisati
27

sam o m eanju spolja. Postoje brojne pojave koje same

p o sebi stvaraju uslove za ekonom sku i politiku nesta
bilnost u m nogim zem ljam a, a samim tim i za unutranje
kon flikte, kao to su: zaostalost drutvene strukture,
koju u m nogim zem ljam a podravaju reakcionarne
drutvene i politike grupacije; ekonom ska zaostalost
i problem i koji proizlaze iz dubokog jaza izmeu razvi
jen ih i nerazvijenih zem alja i koji, naroito u novooslo
boenim zem ljam a, ponekad stvaraju nepremostive
ekonom ske, socijalne i politike problem e; klasni sukobi
u uslovim a ekonom ske zaostalosti i zaostalosti proizvod
nih o dnosa i politikog sistem a; ekonom ska zavisnost
k oja iz toga proizlazi, kao i idejna i politika kolebanja
u pogledu razvoja drutva i m esta pojedine zemlje
u sistem u m eunarodnih odnosa, i mnoge druge. No,
zato je meanje u unutranje odnose zemalja sa takvim
problem im a i suprotnostim a utoliko reakcionarniji i opa
sniji instrum ent m eunarodne politike.
Im ajui sve to u vidu, mogli bism o rei da su promene
u odnosu moi svetskih drutvenih snaga i sve pozitivne
i negativne reperkusije tih prom ena na m eunarodni
poloaj n a ro d i takoe meu najvanijim istorijskim
izvorim a po k reta nesvrstavanja.

P olitika nesvrstavanja
i p o litika blokova
N eokolonijalistike tenje za politikom i ekonom skom
podelom sveta nailaze danas na sve ue granice i na sve
vre brane koje ine pre svega narodi koji su se oslobo
dili ili se oslobaaju odnos zavisnosti i tee svojoj
28

ekonomskoj i politikoj samostalnosti. Pojava velikog

broja novoosloboenih zemalja i njihova borba, zajedno
sa nizom drugih zemalja, za ekonomsku i politiku sa
mostalnost i ravnopravnost u meunarodnim odnosima
utie i sve vie e uticati na te odnose time to ona nepre
kidno jaa pritisak na unoenje takvih novih dem okrat
skih elemenata u te odnose kao to su: zajedniko una
preivanje svetske privrede i meunarodne podele rada;
ukidanje eksploatacije u m eunarodnim ekonomskim
odnosima; organizovanje pomoi nedovoljno razvijenim
zemljama; stvaranje odgovarajuih organizacija i servisa
koji e obezbeivati meunarodnu saradnju i meuna
rodnu podelu rada; uzajamno potovanje interesa na
roda i demokratski odnosi meu njima; svestrana saradnja i zbliavanje; kulturno povezivanje itd. U skladu
sa tim, nesvrstane zemlje su pridavale posebnu panju
Ujedinjenim nacijama kao najvanijem svetskom forumu
d kojem treba da se trae i nalaze reenja za politike
i ekonomske probleme sveta i da se unapreuje ravno
pravna meunarodna saradnja, uz uvaavanje interesa
svih zemalja. One su neprestano ukazivale da je reavanje
ovih problema u uskim privilegovanim krugovima, uz
ignorisanje ostalih zemalja, tetno i insistirale su da se
ono ukljui u integralnu i univerzalnu aktivnost O UN ,
(ime bi jaala njena uloga i uticaj u reavanju svetskih
problema.
Zbog takvih svojih tenji politika nesvrstavanja
morala je doi u sukob sa politikom globalne blokovske
podele sveta. O tra blokovska podela najrazvijenijeg
dela sveta, bez obzira na ideoloke, drutveno-ekonomske i meunarodne politike razlike u karakteru i politici
blokova, sama po sebi je pogodovala i jo uvek pogoduje

29

odravanju i afirm aciji ekonom ske i politike hegemonije

nad narodim a. O na je koila, pa ak i spreavala procese
ekonom ske razm ene i povezivanja sveta, to je moralo
da im a, pored drugih, i negativne posledice po svetsku
privredu i d a se m anifestuje kao jo jedan faktor zaotra
vanja m eunarodnih suprotnosti. Sem toga, pod odre
enim uslovim a takvi sistemi m orali su da se pojave
i kao direktan pritisak na nezavisan politiki i drutveni
razvoj pojedinih zemalja.
T akvi i slini faktori razvoja m eunarodnih odnosa,
k ao to je uspostavljanje dugoronije ravnotee u odnosu
snaga blokova i objektivna nem ogunost orijentisanja
na novi svetski ra t kao sredstvo razreavanja suprotnosti
izm eu blokova, doveli su do detanta, to jest do naputa
nja h ladnog rata i do priznanja statusa quo kao polazne
take za dalji razvoj odnosa izmeu blokova. Ali, strah
od n aruavanja ravnotee u odnosu snaga izaziva i strah
od labavljenja blokovske kohezije i gubljenja steenih
pozicija. Z ato postojea blokovska podela iako nije
sluajna niti se m oe ukinuti sam o dobrom voljom
drutvenih snaga i n aroda koji u njoj uestvuju objek
tivno i dalje oteava neophodan proces dem okratizacije
m e unarodnih ekonom skih i politikih odnosa. Su
protstavljajui se hegem onistikim tendencijam a, ne
svrstane zemlje su se m orale sukobiti i sa blokovskom
podelom sveta je r ona, kao to je ve reeno, pogoduje
odravanju i afirm aciji takvih tendencija.
N esvrstane zemlje se pri tom e nisu unapred opredelile
za konfrontaciju sa odreenim drutvenim sistemima,
razvijenim zem ljam a, blokovim a ili njihovim vodeim
dravam a. O ne nisu to ni elele ni mogle iz vie razloga.
Prvo, one same, zbog razliitog k arak tera svog drutve30

nog i politikog sistema i svoje ideologije, kao i zbog

azliitog konkretnog meunarodnog poloaja, ne dele
nvek i o svim pitanjima jednaku ocenu drutveno-istorijske uloge jednog ili drugog bloka. Zatim, u zbivanjima,
uprotnostima i konfliktim a savremenog sveta ni oba
bloka ni sve zemlje unutar jednog ili drugog bloka ne
igraju jednaku ulogu. I najzad, pojedine nesvrstane
zemlje dobijale su ili dobijaju i podrku jednog ili drugog
bloka u ostvarivanju nekih svojih trenutnih interesa, pa
: i tu razlog razlika u njihovom odnosu prem a jednom
ili drugom bloku. Ali, bez obzira na sve te razlike, nesvr
stane zemlje su se prilino jedinstveno suprotstavile
i suprotstavljaju se blokovskoj podeli sveta i svojoj
zavisnosti od blokova, i to zbog onih reperkusija te
podele koje predstavljaju opasnost po nezavisnost i bezbednost svih naroda, a posebno onih koji ne pripadaju
blokovima. Isto tako, one su se suprotstavile i suprot
stavljaju se tendencijama nastalim na suprotnostim a
izmeu dvaju drutvenih sistema koje stvaraju uslove
za nametanje jednog ili drugog drutvenog sistema pri
tiskom spolja. I najzad, one su se suprotstavile i suprot. stavljaju se onim meunarodnim ekonomskim tenden. cijama i shvatanjima koji imaju koren i mesto u onim
. jednostranim interesima visoko razvijenog sveta koji
, produbljuju polarizovanje svetskog bogatstva i svetskog
. siromatva.
Istovremeno sa kritikom postojeeg stanja, ali svestan
. 4a se sutinske drutveno-istorijske promene u njemu
ae mogu ostvariti u kratkom roku, to jest bez dugotrajnih
. lapora i borbe progresivnih snaga oveanstva, pokret
lesvrstavanja je uspostavio i uporedo sa razvojem poli. likih prilika u svetu izgraivao i sopstveni konstruktivan
31

i pozitivan program za reavanje onih problem a koje

je ve danas u veoj ili m anjoj meri mogue reavati
u skladu sa stvarnim interesim a i potrebam a svih na
ro d a onih u blokovim a i onih izvan blokova, razvijenih
i nedovoljno razvijenih zemalja. Jer u sistemu hegemonizm a, koji nam eu kako savrem eni centralizovani i monopolistiki kapital ta k o i sam a unutranja dijalektika
funkcionisanja u blokove podeljenog sveta, ne sam o mali
ili ekonom ski zaostali narodi, ve i relativno velike
i ekonom ski razvijene evropske zemlje, koje su do jue
bile velesile, danas se sve ee nau u poloaju vee
ili m anje zavisnosti od svetskih centara ekonom ske
i politike m oi. Stoga platform a nesvrstanih zemalja
odgovara stvarnim dugoronim interesim a svih naroda,
a ne sam o nesvrstanih. T o je platform a konstruktivnog
d o g ovaranja i sporazum evanja, kao i aktivne i ravno
pravne saradnje svih naroda na osnovam a miroljubive
koegzistencije. N esvrstane zemlje i zemlje u razvoju
n ikada nisu sm atrale da m ogu same, odnosno iskljuivo
u n u ta r svog pokreta, pronalaziti reenja za te probleme,
ve su se, naprotiv, uvek izjanjavale u prilog m euna
rodne saradnje u raznovrsnim oblicim a u kojim a bi se
ispoljila zajednika odgovornost svih zemalja za uspos
tavljanje novog sistem a m eunarodnih ekonom skih
i politikih odnosa. Re je, dakle, o jasnoj orijentaciji
da se otvoreni problem i m eunarodnih odnosa ne
reavaju bezizlaznim konfrontacijam a, ve konstruk
tivnim pregovorim a svih zainteresovanih strana na
ravnopravnoj osnovi. O vakva platform a, oigledno
d em antuje este tvrdnje prem a kojima je, u vezi sa
goruim svetskim problem im a i konfliktim a u raznim
delovim a sveta, kao i u vezi sa sadanjim sistemom
32

m eunarodnih ekonomskih odnosa, izvor suprotnosti

i konfrontacija, navodno, akcija nesvrstanih zemalja,
a ne injenica da suprotnosti i problemi postoje i da
postoji aktivan otpor nastojanjima za njihovo reavanje.
N aravno, nereavanje tih problema i neprekidno pogoravanje ekonomskog i politikog poloaja zemalja koje
predstavljaju veliku veinu oveanstva neminovno
mora da raa i tenje za radikalnom konfrontacijom.
Meutim, upravo one drutvene i politike snage u svetu
koje osuuju taj radikalizam, a same radikalno brane
postojee stanje u ekonomskim i politikim odnosima
meu narodima, pravi su izvor takve konfrontacije.
tavie, u uslovima radikalne odbrane postojeeg
stanja i nereavanja goruih svetskih problema injenica
je ne samo to da se kao reakcija pojavljuje radikalizam
u tenjama za promenaraa, ve i to da on esto svojim
pritiskom objektivno vri progresivnu ulogu.
Nije re o iluziji da se oveanstvo danas ima prosto
d a opredeli za blokovsku ili za nesvrstanu politiku.
Savremeni tip blokova je proizvod specifinih protivrenosti dananjega sveta koji ivi u ve zrelom dobu prelaska
od kapitalistikog u socijalistiki sistem. Suprotnosti
izmeu dvaju drutvenih sistema i izmeu njihovih uticaja
na drutveno-ekonomska i politika kretanja u svetu
neizbeno se isprepliu sa suprotnostim a unutar svakog
od tih sistema. Stoga blokovi nisu samo izraz meusobne
odbrane od izvoza revolucije ili kontrarevolucije, od
nosno od nam etanja spolja narodima bilo kapitalizma
bilo socijalizma, iako su oni i to. U savremenom svetu
jo uvek snanu ulogu igraju one suprotnosti koje su
karakteristika sistema meunarodnih odnosa izgraenog
u epohi kapitalizma i klasinog imperijalizma i njegovih
3

33

savrem enih oblika u vidu ekonom ske i politike hege

m onije m onopolistikog, nacionalnog i transnacionalnog
k apitala. Snage koje se bore za odravanje takvih odnosa
koriste i blokovsku podelu sveta za ostvarivanje tih
svojih interesa. N a taj nain u savrem enom svetu jo
uvek ive i dejstvuju suprotnosti i snage koje izviru
iz im perijalistikog sistem a u m eunarodnim odnosim a
i koje predstavljaju stalnu pretnju nezavisnosti i miru
n aro d a. M eutim , upravo uspostavljanje ravnotee moi
izm eu dvaju blokova postalo je jed n a od znaajnih
o bjektivnih p repreka razvezivanju tih suprotnosti i novim
im perijalistikim ratovim a. Jer b o rb a za odravanje i za
proirivanje odnosa neravnopravnosti i potinjavanja
k oje pom enute suprotnosti i snage nam eu narodim a
nailazi n a njihov raznovrstan otpor. A taj otpor i borba
n aro d a im a objektivnu, a ne retko i subjektivnu podrku
socijalistikih zem alja, odnosno i bloka socijalistikih
zem alja. tavie, d a ne postoji takva podrka, odnosno
d a nije uspostavljena ravnotea snaga izmeu dvaju
blo k o va, nesvrstani i drugi narodi koji se bore za nezavi
snost i ravnopravnost im ali bi daleko tee m eunarodne
uslove za svoju borbu, a pozitivne prom ene u m euna
ro d n im ekonom skim i politikim odnosim a u savrem e
nom svetu sigurno ne bi bile takve kakve su postignute
posle drugog svetskog rata. P osm atrano sa tog gledita,
ulogu blokovskog sistem a u savrem enom svetu nije d o
voljno ocenjivati sam o n a osnovu njegovih negativnih
reperkusija na poloaj n aro d a i na drutveni progres
u svakoj pojedinoj zemlji, koji je ne retko sputan i om e
ta n tim sistem om , ve i u povezanosti sa njegovim uticajem na celokupan odnos m oi drutvenih snaga u svetu.
S toga je posebno sa gledita istorijskih interesa ra d
34

nike klase i socijalizma nemogue potceniti razlike

u klasnoj strukturi i dugoronoj drutveno-istorijskoj
ulozi jednog i drugog bloka.
Naravno, ni socijalistiki sistem se ne ra a iz revo
lucije ist i osloboen svih protivrenosti i svih ostataka
odnosa i shvatanja drutva iz kojeg nastaje. N aprotiv,
oiz uzroka ini da su ne samo unutranji drutveni odnosi
u socijalistikim zemljama, ve i odnosi meu njima,
kao i odnosi socijalistikih zemalja sa drugim zemljama,
io uvek optereeni odreenim karakteristikam a i ten
dencijama koje pripadaju sistemu protiv kojeg se ideolo
gija socijalizma bori. Jo je Lenjin upozoravao marksiste
da ni socijalistika revolucija, to jest pobedniki prole
tarijat jednog naroda nije autom atski im un od iskuenja
da se u ime revolucije popne na grbau drugog naroda.
Takva iskuenja posebno podstiu sledee okolnosti:
neravnomernost ekonomskog razvoja socijalistikih ze
malja; velike razlike u nivou razvijenosti proizvodnih
snaga i ivotnih uslova radnika u njima; konflikt izmeu
ciljeva i n a d i revolucije, s jedne, i nedovoljne m ateri
jalne baze u jednoj ekonomski nedovoljno razvijenoj
zemlji, s druge strane; zaostala i konzervativizmu pod
lona drutvena svest; velika uloga ideolokog i politi
kog subjektivizma; trenutni dravni interesi, koji su
nametnuti logikom objektivno nam etnute borbe za odr
anje u svetskom odnosu snaga, kao i subjektivnim
tenjama jedne dravne politike; razliitost objektivnih i
subjektivnih uslova za razvoj socijalizma, to namee i
. razliitost razvojnih puteva socijalizma i dom eta u
razvoju socijalistikih drutvenih odnosa; razliit eko
nomski, geopolitiki i m eunarodni poloaj socijalistikih
zemalja koji stvara objektivne konflikte interesa; razlike

35

u drutvenoj svesti, ideologiji, unutranjoj i spoljnoj poli

tici koje nastaju n a takvoj osnovi itd. Zbog svega toga
savrem eno socijalistiko drutvo, kao to je jo M arks
p redviao, ne sam o da sam o po sebi nije beskonfliktno,
ve ni odnosi meu socijalistikim zemljama i meu na
ro d im a na socijalistikom p u tu nisu autom atski oslobo
eni deform acija i k o n flik ata. D anas to ne treba vie
sam o teorijski dokazivati. Savrem ena svetska socija
listika praksa d ala je dosta konkretnih potvrda za
tak v a predvianja. N a tlu takvih objektivno datih
su k o b a interesa, oigledno, im a uslova ne sam o za
pojavu nacionalistikog ekonom skog egoizma, ve i za
pokuaje je d n o stran o g nam etanja svoje volje i svog soci
jalistikog m odela drugim narodim a, za hegemonizam
i za druge sline tendencije. S ukob socijalistike Jugo
slavije 1948. godine sa Staljinom je i nastao zbog toga
to jo j je on pokuavao d a nam etne hegemonistike
odnose. Z a to se s pravom m oe rei da je i problem od
n osa m eu nezavisnim socijalistikim dravam a, od
n osno meu slobodnim narodim a na putu u socijalizam,
koji je istakla i za ije s? dem okratsko i socijalistiko
razreavanje borila i bori i naa revolucija, sastavni deo
istog procesa em ancipacije naroda.
K o n flik ti interesa koji nem inovno niu iz takvih
i slinih protivrenosti m ogu se vie ili m anje zaotravati,
p a sam im tim postaju fak to r uticaja na odnos snaga
izm eu dvaju blokova, ime se i blok nesocijalistikih
zem alja n a ovaj ili onaj nain ukljuuje u te konflikte.
T ak o su oba bloka praktino angaovana ne sam o u svim
svetskim problem im a i m eunarodnim k onfliktim a
u n u ta r blokova ili van njih, ve i u svim onim unutranjim
drutvenim kon flik tim a, bez obzira n a kakvoj bazi oni

36

niu, koji mogu da imaju znaaja za postojei odnos

blokovskih snaga, bilo u smislu sticanja odreenih pred
nosti ili u smislu borbe protiv naruavanja uspostavljene
ravnotee.
Prema tome, na blokovsku podelu ne moemo gledati
kao na neku efemernu pojavu koja se moe ukinuti
ovim ili onim vidom subjektivistike akcije. M hda se
nesvrstane zemlje u naelu zalau za rasputanje blokova,
Sto je norm alna i progresivna konsekvenca njihovog
suprotstavljanja blokovskoj podeli sveta, ipak i u pokretu
nesvrstavanja ima malo ljudi koji bi verovali da formalno
rasputanje vojno-politikih paktova autom atski ukida
konflikt interesa zbog kojega su blokovi nastali, odnosno
da bi narodi iveli slobodnije i bezbednije zbog sam og
formalnog odricanja od vojno-politikih paktova.
Realnost savremenog sveta je u tome da su blokovi
vie posledica stanja u njemu i odnosa koji u njemu vla
daju nego uzrok takvog stanja. Blokovi su posledica
postojeih svetskih drutvenih, ekonom skih i politikih
protivrenosti i suprotnosti. Prostim rasputanjem vojno-politike organizacije blokova ne bi nestale ni svetske
suprotnosti niti sukobi koji iz tih suprotnosti izviru. Iza
tih suprotnosti, naime, stvaraju se snage na oba pola,
bez obzira na to da li su organizovane u blok ili ne. Pre
ma tome, uslovi za nestanak blokova stvaraju se samo
ublaavanjem, odnosno razreavanjem tih suprotnosti.
Scm toga, egzistenciju blokova i ulogu koju oni danas
imaju u meunarodnim odnosima objanjava i njihova
konkretna drutveno-istorijska uloga u menjanju drutve
ne strukture savremenog sveta, a posebno u stvaranju
onog odnosa snaga, to jest one svetske ravnotee snaga
koju namee ta drutvena i politika struktura savremenog

37

sveta. N aruavanje te ravnotee silom , meanjem ili

intervencijom spolja m oglo bi d a dovede do nekontrolisane stihije u m e unarodnim odnosim a koja ne sam o
d a bi u jo veoj m eri nego danas prepustila narode pravu
jaeg , nego bi i dovela oveanstvo n a prag novog svet
skog ra ta , n a p ra g jed n e istorijske katastrofe kojoj
d an as je d v a m oem o d a predvidim o razm ere i posledice. U p ra v o u tom e i je ste pozitivni istorijski
zn aaj sadanjeg ,,d e ta n ta , i pored toga to se za
njega vezuje i niz negativnih p ro p ratn ih pojava.
R azreavanje blokovskih suprotnosti i nastajanje
sveta bez blo k o v a m ogue je, dakle, sam o u jednom istorijskom procesu u kojem e se m enjati svet kao celovit sistem ekonom skih i politikih odnosa m eu n a
ro d im a. D rugim reim a, nee se svet izm eniti rasputanjem blokova, ve e blokovi nestati menjanjem sveta.
T aj proces im a, dugorono gledano, prvenstveno dva
aspekta.
P rvi asp ek t su un u tran ji drutveni procesi, to jest
u n u tra n ja klasna b o rb a i u n u tra n ja akcija dem o
k ratsk ih , socijalistikih i d ru g ih progresivnih politikih
snaga u svakoj zemlji, to je njihova unutranja stvar
i gde je svako m eanje spolja sam o prepreka slobod
no m odvijanju takvih procesa. D rugi aspekt istog
p ro cesa su takve prom ene u sistem u m eunarodnih eko
no m skih i politikih odn o sa koje e doprinositi jaanju
nezavisnosti i ravnopravnosti n aroda. A upravo tu je
u lo g a nesvrstanih zem alja postala izvanredno znaajan
fa k to r u progresivnom razvoju savrem enog sveta. Jer,
n a k raju krajeva, injenica je d a politika nesvrstavanja
sam a p o sebi organiava m ogunosti i im perijalistikih
su k obljavanja i blokovskih konfrontacija. Tim e o na

38

ograniava mo drutvenih snaga, koje su izvor

takvog sukobljavanja i konfrontacije i vri svoj pro
gresivni uticaj kako na unutranja drutvena kretanja
tako i na ublaavanje svetskih suprotnosti.
Oigledno je da istorijski razvoj i svesna akcija ljudi
i naroda celokupnim svojim uticajem treba da prevaziu
te suprotnosti i njihov uticaj na meunarodne odnose
da bi bili uspostavljeni i uslovi za nestajanje uloge blo
kova u svetu. M oda neu preterati ako, donekle opti
mistiki, kaem da je taj proces ve i otpoeo. M eutim,
nadmetanje blokova za prednost u odnosu snaga ili za
odravanje njihove ravnotee, sigurno, samo po sebi ne
predstavlja izlaz iz sadanjih svetskih suprotnosti niti
dovodi do njihovog slabljenja. N aprotiv, utakm ica u
borbi za naoruavanje, svakojake ekonomske, politike
i ideoloke mere za ouvanje i jaanje kohezije blokova
stvaraju same po sebi nove probleme u odnosim a meu
narodim a i uvek ponovo stvaraju opasnost od novih ratnih
konflikata. Gomilanje ogromne politike, ekonom ske
i vojne snage u rukam a vrlo tankih slojeva drutva u
zemljama u kojima je koncentrisana najvea mo
sigurno je da ne obezbeuje povoljne uslove za drutveni
progres niti za dem okratiju kako u odnosima meu na
rodim a tako ni u unutranjim drutvenim odnosima.
S druge strane, orijentaciju blokova da sporazumevanjem
spreavaju uzajamne konfrontacije koje bi mogle da
ugroze svetski mir koja je sama po sebi veoma pozi
tivna i, tavie, predstavlja veliki korak dalje u istorijskom progresu prate istovremeno pokuaji stihijskog
sticanja prednosti u odnosu snaga na raun treeg, to
se ispoljava u meanju u unutranje poslove drugih na
roda, u lokalnim ratovim a itd.

39

Z b og svega to g a perspektiva globalne blokovske

podele sveta nije perspektiva stabilnog m ira. C elokupan
svetski sistem ekonom skih, politikih i drugih odnosa
m eu n aro d im a m o ra bre d a se m enja d a bi nastali
uslovi za svet bez blokova. U tom e je sutina akcije
nesvrstanih zem alja i njihovog odnosa prem a blokovim a.
T o je osnovni razlog to se nesvrstane zemlje nisu bavile
iluzijom o m ogunosti m ehanikog rasputanja blokova,
ali su se, ipak, istovrem eno odluno suprotstavljale i
su p ro tstavljaju se pritiscim a d a budu potinjene bloko
vim a i insistirale su n a zahtevu d a svetske problem e
rav n o p rav n o reavaju svi narodi sveta, zajedno sa blokov
skim zem ljam a, u uslovim a m iroljubive koegzistencije,
nenam etanja drutvenog ili politikog sistem a i nem eanja
u un u tranje poslove drugih n aroda, a na osnovu dogo
v aran ja i sporazum evanja, priznajui svim narodim a ne
sam o pravo n a sam oopredeljenje, nego i pravo na dem o
k ratsk u ravnopravnost u svim m eunarodnim odnosim a.
G ledano kroz tu prizm u, b o rb a za m ir i za dem okra
tizaciju m eunarodnih odnosa nasu p ro t hladnom ratu ,
ko n frontaciji blokova i blokovskoj podeli sveta nije
bila sam o hum anistiki cilj politike ili ideologije nesvrsta
vanja, ve istovrem eno i im perativni uslov politike i
ekonom ske nezavisnosti i ravnopravnosti n aro d a tih
zem alja. I u pravo tu je razlog to je i posle poputanja
hlad n og ra ta i blokovskih napetosti snaga p okreta
nesvrstanih zem alja ojaala, a nije oslabila, kako su
govorili oni ljudi i krugovi koji su proricali kraj politike
nesvrstavanja.
Sadanje stanje u odnosim a izm eu dvaju blokova,
n azvano detant, nesum njivo, predstavlja korak ovean
stva u istom pravcu. N e sp ad a u okvir ovog razm iljanja

40

Sira analiza celovitosti uzroka i faktora koji su izazvali

takav zaokret u meunarodnim odnosima posle drugog
svetskog rata i posebno u odnosima izmeu dvaju blo
kova. Ovde bih hteo da istaknem samo to da je takvom
zaokretu znaajno doprineo i pokret nesvrstanih zemalja.
One su od Beogradske konferencije, a i pre nje, svojom
akcijom doprinele i doprinose stvaranju uslova za popu
tanje zategnutosti u svetu. A ni ubudue odravanje i
produbljavanje detanta nee biti mogue ako se u taj
proces sa jo veom snagom nego do sada ne ukljue
svi narodi i svi odnosi meu narodim a i, posebno, ako
se sporazumevanjem ne budu reavali oni problemi u
oblasti svetskog sistema ekonomskih i politikih odnosa
meu narodima koje je na dnevni red istorije istakao
pokret nesvrstanih zemalja.

Emancipacija nacije
i integracija oveanstva
Nije sluajno to se u nae vreme pojavio izuzetno snaan
pokret emancipacije nacije i to se vodi borba za novi
svetski sistem ekonomskih i politikih odnosa meu
narodima, kao to nije sluajno to se pojavio sve iri
pritisak i zahtev za samoupravljanje oveka u radu i za
njegovo upravljanje drutvom. Svet u kojem ivimo je svet
ogromne transnacionalne koncentracije i centralizacije
kapitala. Samim tim najrazvijeniji deo sveta, a unutar
njega najsnaniji centri ekonomske moi gotovo monopolnom snagom raspolau najveim delom uslova i sred
stava ljudskog rada u svetu. Istovremeno sve snaniju
drutvenu i m eunarodnu ulogu i mo dobijaju snage

41

koje rastu iz teh n o stru k tu re takvih proizvodnih i m eu

n aro d n ih odnosa, to je st o na sopstvenika i tehnokratsk o -b iro k ratsk a upravljaka stru k tu ra koja na ovaj ili
o n aj nain m onopolistiki raspolae centralizovanim
kapitalom . U takvim uslovim a razvoj nauno-tehnoloke revolucije i prim ena nove tehnologije koji bi
sam i po sebi mogli stvoriti neviene mogunosti za razvoj
pro izvodnih snaga u svetu, za sm anjivanje ja za izmeu
razvijenih i nerazvijenih zem alja, za ukidanje ili b ar
za ublaavanje neravnopravnosti izm eu velikih i malih
n aro d a i za unapreivanje ivotnih uslova oveka i n a
ro d a u stvarnosti ne sam o d a ne donose takve rezultate,
ve poveavaju protivrenosti i suavaju dim enzije slo
b o d e oveka i n aro d a, ime zn atn o ograniavaju i koe
razvijanje njihovih stvaralakih sposobnosti i njihov
uticaj n a razvoj drutvenih i m eunarodnih odnosa.
N em inovno je d a se pro tiv takvih odnosa sve snanije
pojavljuje ne sam o klasni, ve i nacionalni otpor. ovek
i nacija u tom procesu trae p ro sto r za svoju sopstvenu
slo b o du, za o d b ran u svojih interesa i za sopstvenu stva
ralak u afirm aciju. Taj nacionalni o tp o r nije sam o izraz
n acio nalnog interesa, ve i je d an od bitnih uslova za
bri, to je st to m anje om etan razvoj proizvodnih snaga
u elom svetu. Svojom borbom za nacionalni suverenitet
koji im obezbeuje odgovarajuu ulogu u m eunarodnim
o d n o sim a i za takve prom ene u svetskom sistem u eko
n o m skih i politikih odnosa m eu narodim a koje e
obezbeivati njihovo pravo da sam i raspolau svojim
nacionalnim bogatstvim a i rezultatim a svog drutvenog
rad a, narodi, u stvari, raiavaju teren i stvaraju uslove
za bri rast produktivnosti svog rad a, a tim e i za jaanje
svoje sam ostalne m aterijalne baze za bre prevladavanje

42

protivrenosti koje proizlaze iz neravnom em osti eko

nomskog razvoja u svetu. A takav proces istovremeno
stvara uslove a bru i obimniju m eunarodnu razm enu
rada, kao i za bru i racionalniju cirkulaciju svetskog
kapitala, odnosno za racionalnije i ujedno dem okrat
skije i ravnopravnije korienje centralizovanog transna
cionalnog kapitala, 5to je, svakako, u interesu razvoja
proizvodnih snaga u elom svetu. Prem a tom e, takav je
proces, u krajnjoj liniji, u interesu svih naroda, i svih ze
malja, ne samo nedovoljno razvijenih, ve i visoko razvi
jenih. N asuprot tome, sve vie je injenica koje potvruju
da su monopol i ekonomski i politiki hegemonizam ne
samo izvor opasnosti po svetski mir, ve i konica razvoja
proizvodnih snaga u elom svetu, a time i u njegovom
najrazvijenijem delu. Zbog toga se moe rei da je borba
za emancipaciju n a ro d i uslov i snana pokretaka snaga
razvoja proizvodnih snaga i ekonom skog progresa celog
oveanstva, a posebno daljeg razvoja nauno-tehnoloke
revolucije.
S druge strane, proces integrisanja o kojem sam go
vorio je istorijska zakonitost. Zato jedan realan progre
sivni koncept m eunarodnih odnosa m ora da pretpo
stavlja slobodno odvijanje procesa m eunarodnog inte
grisanja rada i sredstava za proizvodnju, odnosno kapi
tala. Takvo integrisanje rada je u uslovima koje stvara
savremena tehnologija nezadriva i progresivna kom po
nenta razvoja proizvodnih snaga. Taj proces istovremeno
uspostavlja jednu novu unutranju drutvenu pokre
taku snagu zbliavanja i udruivanja n a ro d i pojedinih
regiona i celog sveta. Ali, takvu istorijsku ulogu on e
odigrati samo u onoj meri u kojoj e se oslobaati odn o si
eksploatacije koje nameu monopolistiki kapital i

43

razn o v rsni sistem i ekonom skog i politikog hegem onizm a, to jest u onoj meri u kojoj e se zasnivati n a
sam o u pravljanju i ravnopravnoj zajednikoj odgovor
nosti n aro d a i njihovih regionalnih i slinih zajednica u
dem o k ratsk o m sistem u m e u n aro d n ih ekonom skih i
politikih odnosa.
P rem a tom e, on o to izaziva i to m ora da izazove
o tp o r nije m e unarodni k arak ter integracije sam p o
sebi, ve oni drutveni, klasni, ekonom ski i drugi m eu
n acionalni odnosi koji postaju izvor eksploatacije i
p o tin javanja n aro d a. Ali n aro d koji bi se zatvarao u
sebe, koji bi se ograivao od nem inovnog istorijskog
procesa integrisanja, sam bi osuivao sebe na ekonom sku
zao stalost i n a politiki provincijalizam .
U zeu k ao prim er takozvane transnacionalne kom
panije i njihovo m esto i ulogu u procesu savrem enog inte
grisan ja oveanstva. O ne, dak ak o , nisu nekakva slu
ajn a tvorevina, ve su nastale upravo kao izraz istorijske nem inovnosti i potrebe za m eunarodnom integra
cijom proizvodnih snaga oveanstva, a sam im tim i za
ovim ili onim oblikom m eunarodne koncentracije
sredstava za proizvodnju, odnosno kapitala. M eutim ,
tran sn acionalne kom panije i druge sline form acije gra
ene su na osnovam a proizvodnih i drutveno-ekonom skih odnosa epohe kapitalizm a i im perijalizm a, to je st
n a osnovam a neprekidnog kapitalistikog prisvajanja
vika rada radnika bez obzira na njihovu nacionalnost,
a sam im tim i vika ra d a n aro d a kojim a ti radnici p ri
p ad aju . O ne su, dakle, podignute n a osnovam a kapitali
stike centralizacije kapitala u rukam a m onopolistikih
svetskih grupacija i k apitala nacija koji im a vodeu ulogu
u tim kom panijam a.

44

A to znai da transnacionalne kompanije ne ini

instrumentom eksploatacije naroda njihov transnacional
ni, odnosno meunarodni karakter, to jest ono to je u
njima istorijski neminovan izraz integracije drutvenog
rada i proizvodnih snaga, ve njihov klasni, kapitalistiki
drutveno-ekonomski karakter, to jest otuivanje vika
rada naroda i njegovo pretvaranje u nadnacionalni
monopolistiki kapital. A upravo takvi i slini monopolistiki centri svetske ekonomske moi su meu
najznaajnijim i najsnanijim protagonistim a borbe za
ekonomsku i politiku hegemoniju nad narodim a, za
monopolistiko-kapitalistiki karakter odnosa u svetskom
ekonomskom sistemu i svetskom procesu integrisanja
rada i proizvodnih snaga, a samim tim i politike borbe
za hegemoniju nad narodima, za njihovo potinjavanje,
za meanje u njihove unutranje stvari itd.
Progresivne snage oveanstva moraju se boriti za
to da se narodi i radni ljudi demokratski i ravnopravno
udruuju, preuzimajui na sebe vrste uzajamne odgo
vornosti radi obezbeivanja zajednikih interesa, kao i
radi svesnog zajednikog uticaja na razvoj proizvodnih
snaga u svetu i na meunarodne odnose, to jest da se
taj proces integrisanja odvija tokom obrnutim od onog
koji namee logika transnacionalnih kompanija i drugih
oblika monopola. A upravo politika nesvrstavanja je
jedan od najznaajnijih izraza te druge, progresivne,
dem okratske i humanistike alternative.
N aravno, time ne pretpostavljamo a bilo bi pot
puno iluzorno pretpostavljati da se centralizovani
meunarodni kapital moe besplatno stihijski da distri
buira meu nacionalne privrede, sem u sluaju izriite
pomoi najnerazvijenijim emljama. Ovde je re o nemi

45

n ovnom jaanju o tp o ra ulaganju kapitala pod takvim

eksp loatatorskim uslovim a koji om oguuju da se preko
p ro fita izvlai najvei deo nacionalnog vika rada iz
zemlje koja je prin u en a d a se oslanja na inostrani ili
tran snacionalni kapital. A li, re je i o istorijskoj neophod
nosti, koju nam eu uslovi o kojim a je ranije govoreno,
d a se izgrauje tak av dem okratski m ehanizam m euna
ro d n ih ekonom skih odnosa u kojem e sami narodi,
racio nalno, sporazum evanjem i ravnopravnom saradnjom , regulisati te odnose na osnovu uvaavanja interesa
svih, a ne n a osnovu snage i hegem onije jaeg.
S pravom se esto istie da su transnacionalne kom pa
nije i sline form acije sa ekonom skog i politikog
gledita najvea opasnost ba za nedovoljno razvijene
zemlje u svetu. M e u tim , ne radi se sam o o njima. T rans
n acio nalne kom panije poinju da dovode u ekonom sku i
p olitiku zavisnost ak i razvijene zemlje, na prim er,
pojedine razvijene zemlje zapadne Evrope. Iako je pravo
stanje stvari u pogledu poloaja pojedinih zapadno
evropskih zem alja u sistem u svetske ekonom ike i politike
zam agljeno sadanjom blokovskom podelom sveta, vie
se ne m ogu skrivati injenice koje govore o rastuoj
ekonom skoj i politikoj zavisnosti m nogih evropskih
zem alja od onih snaga koje dom iniraju u savrem enim
tran sn acionalnim kom panijam a i slinim form acijam a.
D ak ak o , radnika klasa e m orati da plati najvei raun
te zavisnosti. Ali ne sam o ona. Pogoeni su i drugi
slojevi nacije, p re svega inteligencija, p a i veliki delovi
buroazije.
M eutim , tim e snage tog transnacionalnog ili n ad n a
cionalnog m onopolistikog kapitala i tehnokratskog
m o n o pola istovrem eno jaaju i snage o tp o ra protiv

46

takve reakcionarne alternative integraciji savremenog

oveanstva. Vie nego ikada u istoriji, klasni i nacional
ni interes radnika najneposrednije se povezuju. A sve
to poinje u sve veoj meri da menja m eunarodni polo
aj nacije, pa i njenu drutveno-istorijsku ulogu. Zapravo,
uporedo nastaju dva uzajamno zavisna procesa. S jedne
strane, odvija se proces emancipacije naroda i borbe za
njihovu politiku i ekonomsku nezavisnost u odnosu na
jueranje i dananje centre svetske ekonomske i politike
moi, a samim tim i za dem okratsku decentralizaciju radi
stvaranja uslova za stvaralaku slobodu naroda i oveka.
S druge strane, odvija se proces integrisanja i dem okratske
centralizacije u pogledu kompleksa zajednikih interesa,
to jest proces povezivanja, zbliavanja, ujedinjavanja i
sve vee meusobne zavisnosti naroda u svetskim razmerama. Oba ta procesa su, u stvari, samo dve neraz
dvojne strane istog drutveno-istorijskog kretanja, ali
su i izvor niza protivrenosti i sukob interesa, iji izraz,
je, izmeu ostalog, i pojava politike nesvrstavanja.
Prema tome, kada se govori o uzrocima i posledicama
drugog svetskog rata i izvorima pokreta i politike nesvr
stavanja, moraju se imati u vidu i promene koje su nastale
u karakteru savremene nacije i u meusobnim odnosima
nacija. Te promene su tako duboke da moemo govoriti
o pojavi kvalitativno novog procesa integrisanja ove
anstva, koja sama po sebi namee potrebu dubokih
promena u svetskom sistemu ekonomskih i politikih
odnosa. oveanstvo prestaje da bude zbir vie ili manje
zatvorenih regionalnih ili nacionalnih drutvenih struk
tura, meusobno ekonomski povezanih samo prometom
robe i kapitala, to je bila karakteristika epohe kapita
listikog drutva pre prvog svetskog rata, a u najveoj

47

meri i izm eu dva rata. Svet danas sve vie postaje

g lo balno drutvo koje vie nego ikada ranije u istoriji
integriu m nogobrojne duboke uzajam ne zavisnosti i
sve iri kom pleksi takozvanih zajednikih interesa koji
se m oraju i m ogu reavati sam o kao zajedniki problem i
svetskog drutva.
N acija u savrem enom smislu te rei i nacionalno
dru tv o form irali su se u vrem e ranog i zrelog kapitalizm a
p o d uslovim a koje su nam etale potrebe i m ogunosti
razvoja proizvodnih snaga tog vrem ena, dom et indu
strijske revolucije to g drutva i k arak ter drutvene i
m e u narodne podele rad a razum e se, na osnovi celog
niza etnikih, kulturnih, politikih, ekonom skih i drugih
pretp ostavki. F orm iranje takve nacije predstavljalo je
znaajan korak dalje u integrisanju ljudske svesti, nacio
n aln o g drutva i oveanstva. P ogotovo se to moe
rei ak o se stepen integrisanosti nacionalnog drutva,
njegovog ekonom skog, socijalnog i drugog m aterijalnog
razvoja, drutvene podele rad a i drutvene meuzavisno
sti, k ao i stepen ljudske, drutvene, politike i kulturne
svesti, uporedi sa partikularizm om prethodnog, feudal
n o g drutva. P a ipak, klasino nacionalno drutvo je
jo uvek preteno zatvoreno drutvo, je r ga takvim ini
relativ na ogranienost drutvene i m eunarodne podele
ra d a i m eunarodne ekonom ske razm ene, kao i drugi
lim itirajui faktori u oblasti m aterijalnog razvoja i u
o b lasti drutvene svesti i kulture.
Pre drugog svetskog rata, a pogotovo posle njega ti
uslovi su se naglo poeli m enjati u smislu veom a brzo
rastue m euzavisnosti narodS i kvalitativno poveanog
znaaja m eunarodne podele rad a i m eunarodne raz
m ene rad a. Sam im tim istorija je nam etnula oveanstvu

48

novi proces postepenog otvaranja nacionalnog drutva,

sve ireg meunarodnog povezivanja, udruivanja i
organizovanja, kao i rastueg integrisanja drutvene svesti
oveanstva. Ona je nametnula svest o sve veoj meu
zavisnosti naroda, o potrebi ireg meunarodnog udru
ivanja rada i sredstava za proizvodnju itd., a samim
tim i o neophodnosti miroljubive koegzistencije naroda
i svestrane i aktivne saradnje meu njima radi stvaranja
uslova za meunarodno reavanje niza novih problema
i zadataka koji su stavljeni na dnevni red takvog svetskog
drutva uzajamno sve zavisnijih naroda. I najzad, ona je
nametnula i svest o rastuoj meusobnoj i meunarodnoj
zavisnosti interesa pojedinih drutvenih snaga koje
ve imaju uticaj ili se bore za uticaj u procesu reavanja problem i i istorijskih zadataka tog svetskog
drutva.
Takav razvoj su opredeljivali i uslovljavali, s jedne
strane, objektivni faktori istorijskog razvoja o kojima
sam ve govorio, to jest: nezapamen razvoj proizvodnih
snaga; nova nauno-tehnoloka revolucija; proces sve
obimnije meunacionalne koncentracije i centralizacije
kapitala; neminovnost integracije proizvodnih snaga
preko nacionalnih granica; rastua tehnoloka meu
zavisnost narodi zbog sve veeg uticaja svih tih faktora
na razvoj nacionalnih privreda itd. Te nove trendove u
integrisanju oveanstva pospeuju, s druge strane, i oni
drutveni, ekonomski i politiki faktori koji stvaraju
neophodne drutveno-ekonomske i meunarodno-politike uslove za ostvarivanje takvog razvoja kao to su:
slom kolonijalnog sistema, koji je nametnuo i potrebu
uspostavljanja novih oblika ekonomskih i politikih od
nosa medu narodim a; neophodnost traenja istorijskog
4

49

izlaza iz suprotnosti koje proizlaze iz dubokog jaza

izm eu razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja;
rastui uticaj socijalistikog drutvenog sistema razlii
tog stepena razvijenosti, oblika i modela, kao i njegove
ekonom ike na svetski sistem ekonom skih i politikih
o d nosa meu narodim a; strukturne prom ene u ekonom ici
visoko razvijenog kapitalizm a koje su dovele do ogrom ne
snage nadnacionalno koncentrisanog i organizovanog
kap itala, ali i do nezadrivog jaanja drutvene uloge
radnike klase; niz faktora iz oblasti kulture ideologije
i drutvene svesti uopte itd.
Sve to neprekidno uslovljava, podstie i ubrzava
o tv aranje nacionalnih drutava prem a drugim narodim a,
zbliavanje naroda i njihovo udruivanje u sve brojnijim
i irim podrujim a drutvenog ivota i jaa svest o nji
hovoj uzajam noj zavisnosti i zajednikoj odgovornosti.
U poreenju sa stepenom integrisanosti koji je uspostavi
lo klasino nacionalno drutvo u oblasti rada, ljudske
svesti, drutva i oveanstva uopte, savrem eno svetsko
dru tvo ini, dakle kvalitativno nove korake. Epoha
zatvorenih nacionalnih drutava ve postaje prolost
ime, dakako, ne tvrdim da ona nije jo uvek i snano
p risu tna u raznim vidovim a savrem enog drutvenog i
m e u narodnog ivota. P osm atrano dugorono, proces
integrisanja svetskog drutva je univerzalan i odgovara
istorijskim potrebam a i interesim a svih naro d a: m alih i
velikih, sa ovakvim ili onakvim drutvenim sistem om,
razvijenih i onih u razvoju, blokovski organizovanih
i nesvrstanih.
U takvom preobraaju svetskog sistem a ekonom
skih i politikih odnosa meu narodim a, u traenju
izlaza lz uzajam no suprotnih interesa i u traenju reenja

50

za problematiku koju taj proces namee, u savremenim

meunarodnim odnosima se ocrtavaju dve osnovne i
esto uzajamno protivrene tendencije. Iz njihove pro
tivrenosti raa se niz vie ili manje dubokih suprotnosti
i konflikata interesa koji potresaju savremeni svet. Re
je o istorijskoj alternativi iji je konaan progresivni
rezultat jasan, ali koja danas jo uvek namee sledee
gorue pitanje oveanstvu: da li e se taj proces odvijati
pod dominantnim uticajem politike imperijalizma i
begemonizma, interesa monopolistikog kapitala i cen
tara ekonomske i politike snage i hegemonije nad na
rodima uopte ili e ga ostvarivati slobodni i ravnopravni
narodi i radni ljudi u okviru dem okratskog svetskog
sistema meusobne saradnje i uzajamne odgovornosti.
Razlika u karakteru tih dveju tendencija i protivrenost meu njima proizlaze iz razlika u drutvenim
klasnim ekonomskim i politikim sistemima i odnosima
razliitih zemalja, kao i iz razlika u njihovom meuna
rodnom poloaju. Zato konaan izlaz iz protivrenosti
tih dveju tendencija moe da nae samo istorija celokupnog drutvenog razvitka oveanstva. D akako, prven
stveno borbom radnike klase i drugih progresivnih
snaga unutar svakog nacionalnog drutva za takve
strukturne promene drutvenih, proizvodnih i politikih
odnosa koje e u okviru tih drutava ukidati izvore
odnosa koji proizvode klasnu i nacionalnu eksploataciju
i tendencije ekonomskog i politikog hegemonizma.
Ali, ne manji znaaj ima i dananja borba narod, a
posebno nesvrstanih zemalja za takve promene u sistemu
ekonomskih i politikih odnosa savremenog sveta koje
e doprinositi daljem jaanju ekonomske i politike
nezavisnosti i ravnopravnosti n aro d i u meunarodnim

51

od n o sim a i stvarati uslove za sutinske drutveno-istorijske prom ene u svetskom sistem u odnosa meu narodim a.
Proces integrisanja oveanstva sada nije sputavan i
deform isan toliko sam im nacionalnim karakterom dru
tva, pa ak ni nacionalizm om . N aravno, nacionalistika
svest jo uvek igra znaajnu m eunarodnu i drutvenu
ulogu, i to pozitivnu tam o gde se narodi bore za
slobodu i ravnopravnost, a negativnu tam o gde se
vodee stru k tu re drutva bore za sticanje ili odravanje
ekonom skih i politikih prednosti koje im daje monopolistika pozicija steena na osnovu ekonom ske i poli
tike snage. T o, u krajnjoj liniji, znai da savremeni
nacionalizam m oe biti i ideologija progresivne borbe za
slobodu i nezavisnost naroda, ali i pokrie nastojanju
d a se nam etne narodim a ekonom ska i politika potin jen o st i zavisnost. T a okolnost dodatno potvruje
d a glavni problem nije u sam om nacionalnom karakteru
savrem enog drutva, ve u drutvenoj, klasnoj, ekonom
skoj i politikoj strukturi i interesim a datog nacionalnog
d ru tv a koji odreuju i politiku vladajuih snaga tog
d ru tv a, pa i k arak ter nacionalizm a.
Istorijski zadatak progresivnih drutvenih snaga
nije i ne moe biti u nekakvom apriornom suprotstav
ljanju takozvanim transnacionalnim ili regionalnim i
drugim slinim integracijam a, ve u tom e kako menjati
i ukidati one proizvodne i drutveno-ekonom ske odnose
u njim a koji ih ine instrum entom eksploatacije, nerav
n o pravnosti i jednostrane zavisnosti i kako ih uiniti
instrum entom dem okratske saradnje svih naroda. Pro
ces integrisanja oveanstva, zbliavanja i udruivanja
n arod m ogu d a nose sam o slobodni i ravnopravni na
rodi u sopstvenom i zajednikom interesu. U tom e i

52

jeste najdublji smisao zahteva nesvrstanih zemalja za

uspostavljanje novog sistema ekonomskih i politikih
odnosa u svetu. I upravo kao nosilac te borbe, pokret
nesvrstanih zemalja vri izvanredno znaajnu istorijsku
ulogu- Prema tome, i izmenjen poloaj nacije i savremeni
procesi integrisanja oveanstva su jedan od objektivnih
i dugoronih izvora pokreta nesvrstavanja.
Ekonomski razvoj i drutvena
struktura u nesvrstanim zemljama
U prethodnom izlaganju govorili smo pre svega o onim
izvorima pokreta nesvrstavanja kojima je poreklo u protivrenostima i suprotnostima postojeeg svetskog sistema
ekonomskih i politikih odnosa meu narodima. M eu
tim, takvu politiku nesvrstanim zemljama u velikoj meri
namee i sama njihova unutranja ekonom ska i drutvena
struktura. Dodue, ove zemlje nalaze se na veoma razli
itom stepenu razvoja drutvenih odnosa od pretkapitalistikih i kapitalistikih pa do prelaznih i socijali
stikih, a meusobno se veoma razlikuju i po 6tepenu
svoje ekonomske razvijenosti. Ogromnu veinu pokreta
nesvrstavanja ine ekonomski nedovoljno razvijene ili
srednje razvijene zemlje, koje se bore sa izvanredno tekim
ekonomskim, socijalnim i politikim problemima u
nastojanju da prevladaju negativne posledice jaza izmeu
razvijenih i nerazvijenih zemalja i da uhvate korak sa
istorijom. Meutim, uprkos svih tih razlika, za veliku
veinu zemalja koje ine pokret nesvrstavanja karakte
ristina je jedna osnovna zajednika drutveno-istorijska tendencija, koja se izraava negde vie, a negde
manje, u ovim ili u onim oblicima. Re je o sledeem.

53

Velikoj veini ovih zem alja klasini kapitalistiki put

u nutranjeg drutvenog razvoja ne moe vie obezbediti
b rz ekonom ski razvoj. N acionalnog privatnog kapitala
negde praktino nem a ili je tako neznatan i slab da ne
otv ara nikakvu realnu perspektivu breg ekonom skog,
razvoja. A ko bism o teorijski i pretpostavili mogunost
ekanja d a ojaa taj privatni nacionalni kapital i da
se oseti njegova uloga u razvoju, takav razvoj bi bio
strahovito spor je r bi, u stvari, m orao ponoviti istoriju
evropskog kapitalizm a X IX veka. Takvim ekonom skim
i drutvenim razvojem te zemlje bi same sebe osudile
n a sve vee zaostajanje iza razvijenih zemalja. M eutim,
takva teorijska m ogunost praktino i ne postoji jer se
istorija ni u tom pogledu ne ponavlja, a pogotovo se ne
ponavlja kada je u pitanju razvoj drutvenog sistema.
Svet danas ivi u uslovim a visoko razvijenih proizvodnih
snaga i takve tehnologije koja zahteva veliku koncen
traciju sredstava za proizvodnju, odnosno kapitala, i
toj neizbenoj dijalektici istorije m oraju svoj razvoj
prilagoditi svi narodi koji ne ele da ostanu na repu
istorije.
M eutim , s druge strane, ako bi te zemlje preputale
svoj ekonom ski razvoj iskljuivo angaovanju inostranog
k ap itala pod uslovim a koje sada nam eu transnacionalne
i druge sline kom panije, one bi se izloile eksploata
ciji i postajale bi privesak privrede i kapitala razvijenijih
zem alja. T ako bi gubile ne sam o velik deo svog vika
rad a, ve i m ogunost i pravo raspolaganja sopstvenim
priro d nim bogatstvim a, pa i svojim suverenitetom . A,
sem toga, i takav put, u konanom rezultatu, vodi sve
veem zaostajanju iza razvijenih zemalja, je r prelivanje
vika rad a, i pored m ogueg apsolutnog privrednog
54

napretka, neminovno vodi relativnom produbljavanju

jaza izmeu razvijenih i nedovoljno razvijenih zemalja.
Iz takve, istorijom objektivno nam etnute ekonomske
i drutvene protivrenosti veina tih zemalja, da bi stvo
rile unutranje uslove za brz ekonomski i drutveni
razvoj, trae izlaz u tome to se vie ili manje orijentiu
na jaanje uloge drave i dravno-svojinskog, odnosno
drutvenog kapitala, to domaem privatnom kapitalu
dodeljuju vie ili manje sekundarnu ulogu i to u veoj
ili manjoj meri podvrgavaju kontroli uvoz i nain angaovanja inostranog privatnog i drugog kapitala. Takva
orijentacija je potvrda objektivne injenice da u veini
tih zemalja klasini kapitalistiki sistem i unutranji,
domai privatni kapital vie nisu u stanju da obezbede
neophodan minimalni ekonomski razvoj tih zemalja.
Meu savremenim marksistima ima skeptika koji
smatraju da tu ne moe biti govora o socijalizmu, pa ne
retko za te procese upotrebljavaju pojam nekapitalistiki put drutvenog razvoja. Veoma sumnjam da
istorija dozvoljava ili da je ikada dozvolila nekakav
ne put u razvoju drutva. Jer takav ne put vodio bi
drutvo u orsokak i krizu, a to bi sigurno nametnulo
jedan realan put, progresivan ili reakcionaran. M eutim,
ovde nije re o takvom orsokaku, nego o jasno izraenoj
orijentaciji na socijalistiko drutvo, s tim to se njene
prve realizacije ostvaruju preteno u obliku dravno-svojinskih odnosa, ali takvih odnosa koji zaista mogu da
budu ili jesu prvi koraci socijalizma. Na kraju krajeva,
kroz takav stadijum su u veoj ili manjoj meri prole sve
evropske socijalistike zemlje, ukljuujui i Jugoslaviju,
a i danas bismo teko mogli da tvrdimo da su u ekonomici
tih zemalja, pa i u Jugoslaviji, prevazieni svi ostaci

55

takvih odnosa. A, sem toga, niz nesvrstanih zemalja je

o tiao dalje od tih prvih koraka.
Prem a tom e, nem a razloga za skepticizam u pogledu
realnosti socijalistike orijentacije mnogih nesvrstanih
zem alja. T ano je d a su ti procesi nestabilni i izloeni
m nogim kolebanjim a i d a postoji m ogunost drutvenih
i politikih kriza pod uticajem unutranjih i spoljnih
reak cionarnih snaga. K akav e biti rezultat tih kriza u
pojedinim zem ljam a, to zavisi prvenstveno od unutra
njeg odnosa moi drutvenih snaga, od moi i subjektivne
sposobnosti progresivnih drutvenih snaga, a pre svega
m lade radnike klase, kao i od uticaja svetskih politikih
fak to ra, ukljuujui i uticaj sam og pokreta nesvrstanih
zem alja. U svakom sluaju, realno je pretpostaviti da e
se taj proces odvijati sa kolebanjim a i krizam a, a ne u
jed n o m pravolinijskom usponu.
N o, bez obzira na sve to, taj proces raa dve znaajne
posledice. Pre svega, on je faktor jaanja i ubrzavanja
ekonom skog razvoja, a samim tim i jaanja nezavisnosti
nesvrstanih zem alja, podrazum evajui i nezavisnost u
pogledu razvoja strukture unutranjih drutvenih odnosa.
Borei se za sopstveni put unutranjeg drutvenog pro
gresa i socijalizm a, ove zemlje se istovrem eno suprot
stavljaju i svim onim odnosim a i tendencijam a u svetskom
sistem u ekonom skih i politikih odnosa meu narodim a
koji ih potinjavaju raznim oblicim a zavisnosti, a samim
tim i nam etanju spolja bilo kog drutvenog ili politikog
sistem a. T akva orijentacija nesvrstanih zemalja pojaana
je tim e to pokretu nesvrstavanja pripadaju ili ga podr
avaju i zemlje koje su ve uinile znaajne istorijske
k o rak e u razvoju socijalistikih drutvenih odnosa i to
se i u n u ta r svetske socijalistike prakse odvija b o rb a za

56

ravnopravnost naroda. A drugo, taj proces ukida ili bar

sutinski ublaava ideoloke i politike suprotnosti
izmeu nesvrstanih zemalja na bazi razlika u drutvenim
i politikim sistemima, to jaa njihovo jedinstvo u
borbi za njihove bitne zajednike interese u sistemu
meunarodnih ekonomskih i politikih odnosa, a,
sera toga, sve ih ini ideoloki i politiki nezavisnijim u
oceni konkretne drutveno-istorijske uloge blokovskog
sistema i konkretnih postupaka blokova i pojedinih
blokovskih zemalja u meunarodnim zbivanjima.
Zbog toga moemo rei da su i te drutveno-istorijske
tendencije koje ekonom ska nerazvijenost neminovno
namee narodima takozvanog treeg sveta i uloga
socijalizma kao rastueg svetskog procesa takoe jedan
od izvora pokreta i politike nesvrstavanja.
Drutveno-istorijska uloga
i znaaj akcije nesvrstavanja
Za dananji razvoj pokreta nesvrstavanja karakteristino
je osetno poveanje broja zemalja koje mu u veoj ili
manjoj meri pripadaju i irenje prostora njegovog delovanja, kao i posebno pojaan interes i nekih zemalja
lanica vojno-politikih grupacija za pokret, odnosno
za sutinu politike nesvrstavanja i borbu za nove odnose
meu dravama i narodima. Zato se s pravom moe
rei da u pokretu nesvrstavanja ne uestvuju samo njegovi
zvanini lanovi, ve i sve one zemlje i drutvene snage
koje na ovaj ili onaj nain izraavaju interese identine
ili bliske sa tim pokretom.
Takav logian izraz onoga to je zajedniko u strem
ljenjima naroda, koji neprekidno proiruje i jaa pokret

57

nesvrstanih, nailazi na o tp o r ne sam o odreenih snaga

u n u ta r blokova, nego, iako iz specifinih razloga, i
u nesvrstanim zem ljam a. Pri tom e se u ovom drugom
sluaju izraava strah od razvodnjavan ja pokreta nesvrstavanja, od pokuaja njegovog m iniranja iznutra itd.
M eutim , nezavisno od toga da li e zvanino lan
stvo u pokretu nesvrstavanja biti ire ili ue, to niukoliko
ne m enja objektivnu sadrinu i ulogu pokreta nesvrsta
vanja niti moe da suzi ili um anji njegov uticaj na druge
narode.
N ezavisno od injenice da u pokretu nesvrstavanja
postoje u pojedinostim a i razlike u shvatanjim a i nezavisno
od toga to nesvrstane zemlje ive u razliitim drutve
nim stru k tu ra m a i sistem im a, one svojim zajednikim
interesim a, a pre svega borbom za svoju politiku ravno
prav n ost u m eunarodnim odnosim a, za nezavisnu
egzistenciju, za ekonom ski, socijalni, kulturni, tehnoloki
i drugi progres u svoj irini drutveno-istorijskih pro
cesa koji ga otelotvoruju predstavljaju veliku i jedin
stvenu snagu koja se suprotstavlja nam etanju ekonom skog
i politikog m onopola i drugih oblika hegemonije. Iako
je to suprotstavljanje ponekad radikalno, a ponekad
p raeno kolebanjim a, kom prom isim a i prolaznim po
razim a, ono u celini nosi u sebi dugoronu doslednost i
snagu koja karakterie sve istorijski nem inovne procese.
T o se suprotstavljanje ne izraava sam o u kritici postoje
eg stanja, ve i u postepenom izgraivanju celovitog
p ro g ram a zahteva i ciljeva koji odgovara ne sam o inte
resim a tih zem alja, ve i interesim a opteg drutvenog
n ap retka celog oveanstva.
P olitika i pokret nesvrstavanja danas su ve nesu
mnjivo afirm isali principe suverene jednakosti i terito

58

rijalnog integriteta, neukljuivanja u vojno-politike gru

pacije, izbegavanja pretnje silom i korienja sile u meu
narodnim odnosima, konstruktivnog dogovaranja i miro
ljubivog reavanja sporova u skladu sa ciljevima i prin
cipima Povelje Ujedinjenih nacija. U cilju uspostavljanja
istinske nezavisnosti svih naroda i zemalja, pokret nesvr
stavanja bori se za ukidanje inostranih monopola i preu
zimanje nacionalnih bogatstava i njihovo korienje za
dobro naroda; za to da narodi ouvaju svoju vlastitu
linost, da povrate i obogate svoju kulturnu batinu, da
u svim oblastima unaprede svoju autentinost i da stvarno
vre nacionalni suverenitet protiv svakog oblika strane
dominacije.
Prioritetni pravci delovanja pokreta nesvrstavanja
zajedno sa svim miroljubivim, slobodoljubivim i pro
gresivnim snagama koji ine osnovu strategije pok
reta nesvrstavanja, dogovorene na poslednjim konferen
cijama nesvrstanih zemalja, jesu: jaanje koordinacije i
zajednike akcije nesvrstanih zemalja u cilju obezbeivanja meunarodnog mira i sigurnosti, otklanjanja uzroka
meunarodne zategnutosti, likvidiranja vojnih baza,
stvaranja zona mira, podsticanja opteg i potpunog
razoruanja i jaanja funkcionalne uloge Ujedinjenih na
cija; koordiniranje kolektivne akcije i suprotstavljanje
pretnji silom, intervenciji, agresiji, okupaciji, kao
i merama politikog i ekonomskog pritiska kojima
se pokuava ugroziti suverenitet, teritorijalni integritet,
nezavisnost i bezbcdnost nesvrstanih zemalja; inten
zivno razvijanje ekonomske, finansijske, naune, tehno
loke i kulturne kooperacije meu nesvrstanim zemljama
i zemljama u razvoju uopte kroz specifine mehanizme,
naroito o pitanjima sirovina, ishrane, transnacionalnih

59

k om panija, investiranja inostranog kapitala itd., da bi

se tim e stvarale i osnove za takve odnose i sa drugim
zem ljam a.
P o kret nesvrstavanja zalae se: za jaanje koordi
nacije nesvrstanih zemalja i u cilju uklanjanja arita zategnutosti u m eunarodnim odnosim a i okonaanja
hladnog ra ta ; za obezbeenje prava uea svih zemalja
n a ravnopravnim osnovam a u m eunarodnim poslovim a;
za proirenje d etan ta iniciranog od velikih sila na
ceo svet i u sve odnose meu narodim a; za jaanje soli
d arnosti nesvrstanih zem alja i preduzim anje mera protiv
svih snaga koje ugroavaju i kre slobodu, nezavisnost,
suverenitet i teritorijalni integritet bilo koje zemlje; za
so lid arnost nesvrstanih zem alja u U N s obzirom na to
d a o n a doprinosi prom eni odnosa snaga u U N ; za prilagoavanje stru k tu re U N i reviziju Povelje U jedinjenih
nacija u cilju vee zastupljenosti nesvrstanih zemalja u
m e u narodnim organizacijam a i, naroito, u glavnim
org an im a U N .
U svojoj politici nesvrstane zemlje zalau se za ou
vanje i dalje jaanje sadanjeg istorijskog trenda nacio
nalnog, politikog i ekonom skog osloboenja naroda
i zem alja Azije, Afrike, Latinske Am erike i drugih regiona,
sm atrajui neprikosnovenim princip prem a kojem svaka
zemlja ima pravo na sam oopredeljenje i usvajanje takvog
privrednog i drutvenog sistem a koji sm atra najpovoljni
jim za svoj razvoj. Svaki pritisak i agresija ma na koju
nesvrstanu zemlju sm atra se za pretnju principim a aktiv
ne i m iroljubive koegzistencije.
S obzirom na to da je borba za uspostavljanje novog
sistem a m eunarodnih ekonom skih odnosa kom pleksna,
teka i duga, nesvrstane zemlje usklauju n apore u

60

mobilizaciji svojih snaga, konsolidaciji kohezije i jedin

stva, saradnji i kooperaciji u ekonomskoj i socijalnoj
oblasti. One smatraju d a je likvidiranje kolonijalizma, dis
kriminacije i aparthejda, neokolonijalizma, kao i svih
oblika ekonomske i politike dominacije preduslov nji
hovog breg drutvenog i ekonomskog razvoja.
U izgradnji novog sistema meunarodnih ekonomskih
odnosa nesvrstane zemlje se zalau za princip suvereni
teta nad prirodnim bogatstvima i za zajedniku strate
giju uzajamne pomoi. U tom pogledu one se bore za
revalorizovanje sirovina i izmenu nepovoljnih odnosa u
razmeni i za istovetno tretiranje inostranih privatnih
investicija. S druge strane, nesvrstane zemlje nastoje da
intenziviraju meusobnu ekonomsku, finansijsku, trgo
vinsku, naunu, tehnoloku i kulturnu saradnju.
Saradnja meu zemljama u razvoju usmerena je na
jaanje ekonomskih, trgovinskih, finansijskih i drugih
odnosa meu njima da bi se postigao pravedan interna
cionalni trgovinski i monetarni sistem, ubrzala njihova
industrijalizacija, ostvarila nezavisnost u ishrani i tehno
logiji.
U tom cilju je pre svega neophodno izmeniti odnose
u razmeni u korist zemalja u razvoju. To se naroito odno
si na relativne odnose cena primarnih i industrijskih
proizvoda, kao i na mogunosti realizacije proizvoda iz
zemalja u razvoju na svetskim tritima. Takoe su neop
hodne promene i uspostavljanje novih odnosa na meu
narodnom finansijskom i monetarnom tritu. Meu
narodni finansijski i monetarni sistem treba staviti u
slubu razvoja svih zemalja i naroda sveta na osnovama
jednakosti i ravnopravnosti. U protivnom e i onako
teak finansijski poloaj zemalja u razvoju postati-

61

nepodnoljiv. V eom a je vano d a se izmene pravila do

sadanjeg funkcionisanja m eunarodnih finansijskih insti
tucija i da zemlje u razvoju uestvuju ravnopravno u do
noenju njihovih odluka.
N ajzad, meu akcijam a za unapreenje privrede
zem alja u razvoju naroito je znaajno stvaranje to
povoljnijih uslova za sve ire, potpunije i adekvatnije
povezivanje privreda razvijenih zemalja sa privredam a
zem alja u razvoju. P retpostavka za to je pre svega takva
sarad nja koja e ravnopravno voditi rauna o interesim a
i jed n ih i drugih, a i razvijanje takvih oblika poev od
d avanja kredita sa dugim rokovim a i niskim kam atam a
do raznih oblika zajednikih ulaganja, kooperacije itd.
koji e tu saradnju stalno obogaivati i proirivati u svim
p ravcim a i na sva podruja gde se moe doprineti to
brem i svestranijem razvoju proizvodnih snaga, transferu
tehnologije, porastu nacionalnog dohotka i poboljanju
ivotnog standarda. U tom smislu pokret nesvrstanih
zem alja vri pozitivan uticaj ne sam o na razvoj meu
naro d nih ekonom skih i politikih odnosa, ve i na unu
tranji odnos moi drutvenih snaga u svetu. Borba za
takav program postaje faktor stvarnog menjanja odnosa
moi drutvenih snaga koje dejstvuju u sistemu ekonom
skih i politikih odnosa savrem enog sveta.
P olitika i ekonom ska akcija nesvrstanih zem alja
neprekidno suava prostor i uslove za im perijalistiku
politiku i ekonom sku eksploataciju naroda, kao i m o
gunost nam etanja ekonom ske i politike hegemonije nad
delovim a sveta. Borbom za svoju politiku i ekonom sku
nezavisnost nesvrstane zemlje suavaju i prostor za kon
flikte izmeu blokova koje stihijski nam ee utakm ica
za prednosti u odnosu snaga. D ajui podruku narodim a
62

u njihovom otporu politici i pritiscima koji nameu vla

davinu ekonomski i politiki jaeg i veeg nad slabijim i
manjim bilo da je re o narodima i dravama bilo o
proizvodnim snagama, tehnologiji i kulturi akcija
nesvrstanih zemalja bitno oteava pretvaranje tako
zvanog treeg sveta u ekonomski privesak razvijenog
dela sveta, u objekt eksploatacije ili borbe za odnos
moi izmeu blokova, u objekt i cilj onih najreakcionarnijih snaga u savremenom svetu koje jo uvek mataju o
mogunosti nove podele sveta, pa ak i o hegemoniji
nad svetom. Pokret nesvrstanih zemalja objektivno, to
jest nezavisno od ideologije i svesti u tom pokretu, jaa
ona saznanja i one snage u svim zemljama, velikim i ma
lim, blokovskim i vanblokovskim, koje sve vie postaju
svesne da oveanstvo ne moe izai iz sadanjih proble
ma putevima klasinog imperijalizma, savremenog eko
nomskog i politikog hegemonizma, blokovske podele
sveta ili nametanjem jednog ili drugog sistema spolja,
ve samo putevima ravnopravnosti i ravnopravne odgo
vornosti svih naroda za budunost oveanstva uopte i
za budunost svakog naroda posebno. Takvom svojom
svetskom ulogom pokret nesvrstanih zemalja istovremeno
snano utie i na progresivna drutvena kretanja u njima
samima, a i u drugim zemljama irom sveta.
Posmatran kroz tu prizmu, pokret nesvrstavanja nije
samo oblik meunarodne politike i akcije, ve i jedan
vid drutvenih, klasnih, ekonomskih, politikih i kultur
nih prestrojavanja savremenog sveta. Stoga se ovaj pokret
ne moe svesti na nekakvu politiku rezervu socijalizma
ili meunarodnog radnikog pokreta, ve je iedna od
bitnih komponenata drutvenog preobraaja oveanstva
nae epohe, a time i daljeg razvoja samog socijalizma.

63

N e ta k o retko uje se miljenje da svojom platfor

m om ekonom ske i politike akcije i svojim ujedinjava
njem u toj akciji p o k ret nesvrstavanja postaje svojevr
stan blok u savrem enom svetu. M eutim , on to nije i
ne m oe da bude iz vie razloga. P okret nesvrstavanja ne
raspolae ni politikom , a jo m anje vojnom snagom
kojom bi m ogao nam etnuti svoje interese drugim a.
M e unarodni ekonom ski i politiki poloaj i konkretni
interesi pojedinih nesvrstanih zemalja su razliiti, razli
iti su njihovi m eusobni odnosi i unutranji drutveni i
politiki sistem i, odnosi i problem i. I to je najvanije,
p o k ret nesvrstanih zem alja, kao vid neblokovskog uje
din javanja akcije, svojim tenjam a i delovanjem izraava
u p rav o skup onih najznaajnijih potreba i problem a
savrem enog oveanstva i njegovog drutvenog progresa
koji se ne m ogu ostvarivati i reavati ni unutar pojedine
nesvrstane ili druge zemlje niti u okviru pokreta nesvr
stanih zem alja kao nekakve zatvorene formacije, ve samo
u okviru svetskog sistem a aktivne saradnje i uzajamne
o d govornosti naroda na osnovi m iroljubive koegzisten
cije. Re je o problem im a koji proizlaze iz istorijske
neop h odnosti osloboenja i ravnopravnosti naroda;
opte neravnom ernosti ekonom skog i drutvenog razvoja
u svetu; odnosa u m eunarodnoj razm eni i integraciji
ra d a ; odnosa u m eunarodnoj koncentraciji i cirkulaciji
k ap itala; prenosa tehnologije; m nogih drugih ekonom
skih, socijalnih i slinih pitanja; elem entarnih interesa
njihove bezbednosti, m ira, nezavisnog unutranjeg raz
voja, korienja dostignua svetske nauke i kulture itd.
N i sam a ekonom ska i politika sloboda tih zemalja
a da se i ne govori o svakodnevnim ekonom skim , socijal
nim i drugim problem im a razvoja nesvrstanih i drugih

64

zemalja koje se nalaze u slinom meunarodnom polo

aju ne moe biti obezbeena u uslovima stihijskog
razvoja u svetskom sistemu meunarodnih ekonomskih
i politikih odnosa, kao ni unutar u sebe zatvorenih
blokova, ukljuujui tu i nekakav blok nesvrstanih
zemalja.
Oni koji ukazuju na tenju pretvaranja pokreta
nesvrstavanja u svojevrstan blok nastojae da sve
jasnije izraene zahteve za veom koordinacijom (institu
cionalizacijom) protumae kao dokaz za svoje tvrdnje.
To, naravno, ne moe biti tano jer ti zahtevi izraavaju
upravo ono to kau, a to je u sadanjoj fazi aktivnosti
nesvrstanih zemalja neophodnost vee koordinacije
napora i ostvarivanje jedinstva akcije u borbi za nove
meunarodne odnose. Nesvrstane zemlje su duboko
zainteresovane da se meusobno povezuju i da zajedniki
razvijaju svestranu ekonomsku i politiku akciju da bi se
time mogle jae osloniti na sopstvene snage i da bi
postale snaniji meunarodni ekonomski i politiki
faktor. Ali, u krajnjoj liniji, one svoje ekonomske i
politike interese mogu ostvarivati i obezbeivati samo
u procesu postepenog, ali svesnog i upornog preobraavanja celokupnog svetskog sistema ekonomskih i poli
tikih odnosa meu narodima u smislu priznavanja
njihove meuzavisnosti i ravnopravne uzajamne odgo
vornosti u toj meuzavisnosti.
To je i razlog to se nesvrstane zemlje zauzimaju
za jaanje uloge Organizacije ujedinjenih nacija i drugih
slinih organizacija i za njihovo prilagoavanje dem okrat
skoj saradnji meu narodima u procesu demokratskog
integrisanja oveanstva. odnosno u reavanju zajednikih
svetskih problema na tom putu.

65

N esvrstane zemlje svojim takozvanim nacionaliz

mom , za koji su esto optuivane, ne samo da ne koe
procese integrisanja oveanstva, odnosno detanta, saradnje, zbliavanja i ujedinjavanja naroda, ve one
svojom politikom i svojom borbom upravo oslobaaju
puteve za takav razvoj. Njem u se, m eutim , suprotstav
ljaju klasni i ekonom ski, m eunarodni i unutranji
politiki interesi onih svetskih drutvenih i politikih
snaga koje su na ovaj ili onaj nain, posredno ili nepo
sredno, vezane za odravanje ekonom skih m onopola i
drugih steenih ekonom skih i politikih prednosti i pozi
cija u savrem enom svetu, a samim tim za odravanje
sistem a m eunarodnih odnosa koji je izgradila epoha
im perijalizm a.
T akav razvoj koi i sa vrem ena blokovska podela
sveta jer ona vodee protagoniste, i to nezavisno od nji
hove volje i subjektivnih nam era i tenji, autom atski
prinuuje zbog neprekidne i objektivno nam etnute
utakm ice u borbi za odravanje odnosa snaga ili za sri
canje prednosti u tom odnosu da u svojoj globalnoj
strategiji i taktici mnoge narode posm atraju vie kao
uslov i objekt te utakm ice nego kao slobodne i ravno
pravne partnere u reavanju svetskih pitanja i odnosa
m eu narodim a.
N a taj nain celokupan objektivno uslovljen i nemi
novan istorijski proces integrisanja oveanstva prati
sukob ranije pom enutih dveju protivrenih tendencija
koje iz njega i izviru. A svaka od njih nosi peat eko
nom skih, klasnih, unutranjih i m eunarodnih politi
kih interesa drutvenih i politikih snaga koje stoje iza
tih tendencija. Z ato se ni razreavanje protivrenosti tih
tendencija i suprotnosti koje proizlaze iz njih ne moe

66

zamisliti drukije nego kao istovremen, uporedan i uza

jamno isprepleten proces drutvene, ekonomske, klasne
i politike emancipacije nacionalnih drutava koja ine
oveanstvo i kao proces postepenog preobraavanja
drutveno-ekonomskih i politikih odnosa u svetskoj
zajednici naroda. Re je, dakle, o rezultatu uticaja,
borbi i istorijskom stvaranju celog spektra pokretakih
snaga i faktora istorijskog progresa poev od uticaja
potreba koje oveanstvu nameu dalji razvoj proizvod
nih snaga pa do stvaralake istorijske akcije i borbe svih
faktora progresivne i demokratske drutvene svesti.
Neki kau da su ideologija i ciljevi pokreta nesvrsta
vanja utopija. Pokret nesvrstavanja nije prvi kome se
pripisuje tako neto, jer nove realnosti se po pravilu
pojavljuju najpre kao utopija ili se bar u poetku tako
shvataju. Ali ovde nije re o utopiji. Ve dosadanja
akcija nesvrstanih zemalja bitno je uticala na odreena
pozitivna kretanja u meunarodnim odnosima, posti
gavi prve uspehe u pozitivnom menjanju tih odnosa.
Pri tome se mora poi od saznanja da je sve to, dodue,
dugoroan istorijski proces, ali da njega uopte ne moe
ni biti ako se ljudi, narodi, radnika klasa, progresivne
drutvene snage uopte, ne budu borili za takav pravac
drutvenog razvoja i ako u njemu ne budu znali da sebi
i oveanstvu postavljaju jasne ciljeve. A tenja oveka
i naroda da budu slobodna i ravnopravna stvaralaka
individualnost je neunitiva. Uprkos svih kolebanja i
prolaznih tekoa, te tenje e se uvek ponovo probijati
kroz sve pore drutva i sistema meunarodnih odnosa.
U tome i jeste snaga pokreta nesvrstavanja. On nije
subjektivistika konstrukcija i efemerna pojava jednog
odreenog trenutka meunarodne situacije, ve dugo

67

roan drutveno-istorijski fak to r sa snagom istorijske

nem inovnosti.
C elokupan posleratni razvoj ekonom skih i politikih
odnosa u svetu i realna uloga koju je politika nesvrsta
vanja u tom e im ala nesum njivo pokazuju da je ona du
gorona perspektiva oveanstva. U prkos svih kriza
kroz koje je pokret nesvrstavanja do sada prolazio, on
nije izgubio niti iz objektivnih razloga o kojim a je bilo
rei moe izgubiti znaaj za progresivno oveanstvo sve
d ok u svetu postoje uslovi, snage i procesi koji narode
d ovode u poloaj ekonom ske i politike zavisnosti i
neravnopravnosti ili koji su usmereni na ograniavanje
slobode i ravnopravnosti naroda, to jest na dom inaciju
i hegem oniju svetskih centara ekonom ske i politike
snage bilo koje vrste.

Sadraj
O pojmu nesvrstavanja.............................................................
Svetska antiimperijalistika revolucija n a ro d a ......................
Novi odnos moi drutvenih snaga u s v e tu ..............................
Politika nesvrstavai\ja i politika b lo k o v a..................................
Emancipacija nacije i integracija oveanstva..........................
Ekonomski razvoj i drutvena struktura u nesvrstanim zem
ljama ...............................................................................................
Drutveno-istorijska uloga i znaaj akcije nesvrstavaiya

5
9
18
28
41
53
57

Nip Komunist
Izdavaki centar Komunist

Edvard Kardelj
Istorijski koreni nesvrstavaiya

Za izdavaa
David Atlagi
glavni i odgovorni urednik
Nacrt korica
Bata Kneevi
Tehniki urednik
Jovica Boji
tampa i korektura
Beogradski izdavako-grafiki zavod
Beograd, Vojvode Miia 17
Novembar 1975.
Tira: 30.000 primeraka

EDVARD KARDELJ
ISTORIJSKI KORENI NESVRSTAVANJA
O pojmu nesvrstavanja. Svetska antiimperijalistika
revolucija naroda. Novi odnos moi drutvenih snaga
u svetu. Politika nesvrstavanja i politika blokova.
Emancipacija nacije i integracija oveanstva. Ekonom
ski razvoj i drutvena struktura u nesvrstanim zem
ljama. Drutveno-istorijska uloga i znaaj akcije nes
vrstavanja.

IZDAVAKI CENTAR-KOMUNI