Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

8.

STABILNOST TANKIH PLOA

8.1 METODE ZA ODREIVANJE KRITINIH OPTEREENJA

Za odreivanje kritinih vrednosti sila koje deluju u srednjoj ravni ploe, pri kojoj ravan ravnoteni
oblik postaje nestabilan i ploa poinje da se izvija, mogu se koristiti iste metode kao i u sluaju
pritisnutih tapova.
Kritine vrednosti sila, koje deluju u srednjoj ravni ploe, mogu se dobiti pod pretpostavkom, da od
poetka ploa ima neku prvobitnu krivinu ili neko popreno optereenje. One vrednosti sila u srednjoj
ravni, pod kojim ugibi tee da postanu beskonano veliki, obino su kritine vrednosti optereenja.
Drugi nain da se ispitaju problemi stabilnosti je da se pretpostavi da se ploa blago izvija pod
dejstvom sila, koje deluju u srednjoj ravni, pa da se onda sraunaju veliine, koje treba da imaju sile,
da bi odrale plou u tako blago izvijenom obliku. U tom sluaju dobija se diferencijalna jednaina
elastine povrine pretpostavljajui da nema poprenog optereenja,
0. Ako nema zapreminskih
sila, jednaina izvijanja ploe ima oblik:
1

2
gde je sa

8.1

oznaena fleksiona krutost ploe:

12 1

, ,
konstantne po celoj ploi. Pretpostavljajui
Najjednostavniji sluaj se dobija, kad su sile
da su dati odnosi izmeu ovih sila, tako da je
i
i reavajui jednainu (8.1) za
date konturne uslove, nalazi se da je pretpostavljeno izvijanje ploe mogue samo za izvesne
. Najmanja od ovih vrednosti odreuje traenu kritinu vrednost.
konane vrednosti
Ako sile
, ,
nisu konstantne, moe se pretpostaviti da izrazi za sile
, ,
imaju
zajedniki faktor , tako da se poveanjem ovog faktora dobija postupno poveanje optereenja. Iz
ispitivanja jednaine (8.1), zajedno sa datim konturnim uslovima, moe se zakljuiti da su izvijeni
oblici ravnotee mogui samo za izvesne vrednosti faktora i da najmanja od ovih vrednosti definie
kritino optereenje.
Takoe, moe se koristiti energetska metoda za ispitivanje izvijanja ploa. Ova metoda je naroito
korisna u onim sluajevima, gde se ne zna tano reenje jednaine (8.1) i gde je potrebno nai samo
priblinu vrednost kritine sile.
U ovoj metodi, pretpostavlja se da ploa, koja je napregnuta silama koje deluju u njenoj srednjoj
ravni, dobija neko malo bono savijanje, uslovljeno datim konturnim uslovima. Tako ogranieno
savijanje moe se izvriti bez istezanja srednje ravni i potrebno je jedino da se posmatra energija
savijanja i odgovarajui rad izvren od strane sila koje deluju u srednjoj ravni ploe. Ako je rad,
izvren od ovih sila, manji od deformacione energije savijanja za bilo koji mogui oblik bonog
izvijanja, ravan ravnoteni oblik je stabilan. Ako isti rad postane vei od energije savijanja za bilo koji
oblik bonog izvijanja, ploa je nestabilna i dogaa se izvijanje. Oznaavajui sa gore spomenuti
energiju savijanja, kritine vrednosti sila dobijaju se iz jednaine:
rad spoljanjih sila, a sa

Uvodei odgovarajue izraze za

i
zajednikim faktorom , tako da je:

, pretpostavljajui da su sile

date izrazima sa

dobija se jednovremeni porast ovih sila poveanjem faktora . Onda se dobija kritina vrednost ovog
faktora u obliku izraza:

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

2 1

8.2
2

Da bi se odredila vrednost , mora se u svakom pojedinanom sluaju nai izraz za , koji

zadovoljava konturne uslove i ini da je izraz (8.2) minimum, tj. varijacija razlomka (8.2) mora biti
nula.
Ako se brojilac oznai sa
1

, a imenilac sa

i izjednai se varijacija izraza (8.2) sa nulom, dobija se:

Sraunavajui naznaene varijacije i pretpostavljajui da nema zapreminskih sila, dobija se jednaina

(8.1). Na taj nain energetska metoda dovodi do integracije iste jednaine.
Za priblini proraun kritinih sila energetskom metodom, pretpostavlja se
,
,
,

u obliku reda:

Gde funkcije
, ,
, , zadovoljavaju granine uslove za
,
i tako su izabrane da budu
podesne za prikazivanje povrine izvijene ploe. Koeficijenti reda , , moraju se tako izabrati da
se izraz (8.2) naini minimumom. Primenjujui ovaj uslov minimuma dobijaju se sledee jednaine:
0
0 8.3
Iz jednaine (8.2) moe se videti da e posle integrisanja izrazi
i
biti dati u obliku homogenih
funkcija drugog stepena po , , Prema tome e jednaine (8.3) biti sistem homogenih linearnih
, , . Ove jednaine e imati reenja za , , razliita od nule, samo ako je
jednaina po
determinanta sistema jednaka nuli. Kad se ta determinanta izjednai sa nulom, dobie se jednaina
za odreivanje kritine vrednosti faktora .

8.2 JEDNAINA IZVIJANJA PLOE

Posmatra se diferencijalni deo ploe prikazan na Slici 8.1, za koji se prema optoj teoriji savijanja
tankih ploa, moe formirati uslovna jednaina ravnotee sila u vertikalnom pravcu:

Slika 8.1 Presene sile tanke ploe pri savijanju

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

8.4

Presene sile se mogu odrediti integracijom napona po visini preseka:

Uticaj normalnih presenih sila prikazan je na Slici 8.2. Pri tome usvajajui da je
moe se pretpostaviti da je:
sin

mala veliina,

tan

Slika 8.2 Uticaj normalnih sila

Tada je suma projekcija normalnih sila na -osu:

odnosno:

8.5

Slika 8.3 Uticaj tangencijalnih sila

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Uticaj tangencijalnih sila

prikazan je na Slici 8.3 i moe se napisati relacija:

odnosno:
2

8.6

Sumiranjem svih sila u pravcu -ose, jednaine (4), (5) i (6) dobija se :

ili sreeno:
0 8.7

Izrazi u zagradama jednaine (8.7) su jednaki nuli, jer predstavljaju leve strane jednaina ravnotea
normalnih i tangencijalnih sila u pravcu -ose i -ose. Zanemarenjem poprenog optereenja za
sluaj reavanja problema stabilnosti dobija se konano diferencijalna jednaina izvijanja ploe:
2

0 8.8

8.3 IZVIJANJE SLOBODNO OSLONJENE PRAVOUGAONE PLOE RAVNOMERNO

PRITISNUTE U JEDNOM PRAVCU
Pretpostavlja se da je pravougaona ploa, koja
je slobodno oslonjena na svim stranama, pritisnuta u svojoj srednjoj ravni (Slika 8.4) silama
ravnomerno raspodeljenim du strana
0 i
. Veliina ove sile pritiska na jedinicu
. Postepenim
duine ivice oznaena je sa
dolazi se do stanja, kad ravni
poveavanjem
ravnoteni oblik ploe postaje nestabilan i kad
se dogaa izboavanje.
Primenjujui jednainu (8.8) i uvaavajui da je
,
0 i
0, dobija se
jednaina:

Slika 8.4

0 8.9

Reenje ove jednaine trai se u obliku dvostrukog trigonometrijskog reda:

sin
iji su izvodi:

sin

8.10

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

2

sin

sin
2 2

sin

sin

Ako se izrazi za izvode iskoriste u jednaini (8.9) sledi:

2 2

a jednaina stabilnosti sledi ako je

0:

0
iz koje se moe odrediti kritina vrednost optereenja

8.11
Ako se uvedu oznake:

onda je kritini napon izraen preko Euler-ovog napona

odnosno:

Minimalni kritini napon dobija se iz uslova minimuma koeficijenta

0

usvajajui da je

1:

pa je kritini napon:
4
Kritino optereenje moe se konano prikazati u sledeem obliku za

1i

1 u izrazu (8.11):

8.12
Ako je irina ploe konstantna, a postepeno se menja duina , faktor pred zagradom u izrazu (8.12)
ostaje konstantan, a faktor u zagradi se menja sa promenom odnosa , tj. za jednu plou date
irine, kritina vrednost optereenja je najmanja ako je ploa kvadratna. U tom sluaju je:
4

Za druge dimenzije ploe ovaj izraz se moe napisati u obliku:

8.13
gde je
brojni faktor ija veliina zavisi od odnosa
linijom oznaenom sa
1.

. Ovaj faktor je dat na Slici 8.6 krivom

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Slika 8.5:

Tako, na primer za plou sa odnosom strana

2 i jednoaksijalno pritiskujue ravnomerno
optereenje, dobija se forma izvijanja koja se sastoji od dva polutalasa (Slika 8.6), ija je
deformaciona povr data izrazom:
2
,
sin
sin

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Slika 8.6:

Postoji jedna prevojna liniju koja deli plou u polovine i svaka je polovina u potpuno istim uslovima,
kao prosto oslonjena ploa duine 2. Da bi se sraunalo kritino optereenje koristi se jednaina
(8.12), zamenjujui u njoj sa 2. Tada je:
2
2
Na Slici 8.5 krivom linijom
se uoiti da se kriva linija
a udvajajui apscise.

2 dat je drugi faktor u ovom izrazu, koji zavisi od odnosa . Moe
2 lako dobija iz krive linije
1, ostavljajui ordinate nepromenjene,

Postupajui dalje na isti nain i pretpostavljajui

3,
4 itd., dobija se serija krivih linija datih
na Slici 8.5. Odatle se lako moe odrediti kritino optereenje i broj polutalasa za bilo koju vrednost
odnosa . Jedino je potrebno da se uzme odgovarajua taka na aspcisnoj osi da se izabere kriva
linija sa najmanjom ordinatom za tu taku. Uoava se da se najmanje kritino optereenje dobija
kada je koeficijent ceo broj.

8.4 IZVIJANJE SLOBODNO OSLONJENE PRAVOUGAONE PLOE PRITISNUTE U

DVA MEUSOBNO UPRAVNA PRAVCA
Ako je pravougaona ploa (Slika 8.7) sa slobodno
oslonjenim ivicama, izloena dejstvu jednako
i , moe se uzeti isti
podeljenih sila pritiska
izraz za ugib
kao i u prethodnom poglavlju, pa
se opet u obzir uzima samo jedan lan
dvostrukog reda za kod sraunavanja vrednosti
za
i .

Slika 8.7:

Pretpostavlja se da je pravougaona ploa (Slika 8.7) sa slobodno oslonjenim ivicama, pritisnuta u

(ravnomerno raspodeljenom du strana
0 i
) i
svojoj srednjoj ravni silama pritiska
(ravnomerno raspodeljenom du strana
0 i
). Postepenim poveanjem sila
i
dolazi do stanja kada ravni ravnoteni oblik ploe postaje nestabilan i kada se dogaa izboavanje.
Vai izraz za ugib
kao kod izvijanja slobodno oslonjene pravougaone ploe ravnomerno pritisnute

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

u jednom pravcu, pa se opet u obzir uzima samo jedan lan dvostrukog reda za
i .
vrednosti za

kod sraunavanja

Primenjujui diferencijalnu jednainu izvijanja ploe:

i uvaavajui da imamo

i da je

0, dobija se jednaina:

Reenje ove jednaine trai se u obliku dvostrukog trigonometrijskog reda:

2
( -odreuje broj polutalasa u

pravcu;

-odreuje broj polutalasa u

pravcu)

Izvodi ovog reda su:

Ako ove izraze uvrstimo u jednainu (1), dobijamo:
sin

sin
sin

sin
sin

sin

odakle sledi:
1
K
Iz izraza (3) jednaina stabilnosti sledi ako je
Za

0 3
0:

0
K

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

k
1

m
k

k
b

b
n

m
n

Ako se uvedu oznake:

,

, gde je -debljina ploe , dobijamo:

Uzimajui za

bilo koji ceo broj, odgovarajua povrina ugiba izvijene ploe data je jednainom:
sin

sin

i odgovarajue vrednosti za i su takve da zadovoljavaju jednainu (4). Uzimajui i za

ortogonalne koordinate, jednaina (4) e biti prikazana pravom linijom. Za razne vrednosti
i i kao
za sluaj kvadratne ploe
, prikazano je vie tih linija na slici 2. Vrednosti
i su oznaene
na tim linijama, a pozitivne vrednosti i oznaavaju napone pritiska. Poto mi traimo najmanje
vrednosti za i pri kojima se moe desiti izvijanje, treba da vodimo rauna samo o delovima
pravih linija prikazanih na slici punom linijom koje obrazuju poligon ABCD. Ako se izradi slika slina
, mogu se dobiti iz nje odgovarajue kritine vrednosti i
slici 2, za bilo koji dati odnos
.
0 .
Moe da se vidi da taka preseka linije BC sa apscisom daje kritinu vrednost za , kada je
Presek iste linije sa ordinatom daje kritinu vrednost kada je
0.

Kada je
,
povlaimo kroz
kordinatni poetak pravu koja zaklapa ugao od
45 sa horizontalnom osom . Onda presek ove
linije sa linijom BC odreuje kritinu vrednost
za
u tom sluaju. Jednaina (4) tada
postaje:

Najmanja vrednost se dobija kada se uzme

1 . Onda sledi:
1

b
U sluaju kvadratne ploe, tj.
imamo:
2 ,
tj. kritini napon u ovom sluaju je upravo
polovina onoga za sluaj pritiska kvadratne
ploe u samo jednom pravcu.
Slika 8.8:

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

10

Za bilo koju vrednost dobija se kritina vrednost za

, povlaenjem vertikalne linije kroz
odgovarajuu taku na apscisnoj osovini. Ordinata take preseka ove linije sa poligonom ABCD daje
vrednost za
. Ako je, u sluaju kvadratne ploe,
vee od 4 ,
postaje negativno.
Ovo pokazuje da ploa moe da izdri napon pritiska vei od kritine vrednosti za sluaj prostog
pritiska, samo ako odgovarajui napon zatezanja deluje u pravcu upravnom na prvi. Za praktinu
upotrebu jednaina (4) je od koristi kada se znaju kordinate takvih taaka kao to su B i C na slici 2,
do koje se moe koristiti linija BC
koje pretstavljaju temena poligona ABCD. Najvea vrednost
je definisana apscisom take C, koja je presek
1,
1 kod odreivanja kritine vrednosti
linije 11 i 21. Jednaine ovih linija pomou jednaine (4) glase:

1,

1;

2,

1.

Reenjem ovih jednaina, gornja granica do koje se moe koristiti linija 11, iznosi:
5

Na isti nain se dobija donja granica

iz jednaina

,
4

1,

1;

1,

2.

odakle je:
Prema tome, liniju m
1

1, n

6
ako vai sledea nejednaina:

1 treba koristiti za sraunavanje

Uzmimo
0.5 i
i odredimo odgovarajuu kritinu vrednost
nejednainu (7) dobijamo:
0.75
5.5 .
Poto je data vrednost

u tim granicama, zamenjujemo

I uzimajui

0,5 i
2,25

dobijamo kritinu vrednost

2,25

. Uvodei da je

0,5 u

1 u jednainu (4) i dobijamo:

.
:

Ako je data vrednost vea od granine vrednosti (5), potrebno je posmatrati prave linije dobijene
iz jednaine (4) uzimajui
1,
2,3,4... Posmatrajmo liniju za koju je
1,
. Donja granica
za
do koje se ova linija moe koristiti je odreena takom preseka ove linije sa linijom za koju je
1,
1. Iz jednaine (4) imamo jednaine ovih dveju linija:
;

i
1

odakle se reavanjem ovih jednaina dobija donja granica:

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Na isti nain taka preseka linija za koje je

koja iznosi:
2

1i

1 odreuje gornju granicu

1,

Prema tome, mora se koristiti linija

vrednost u sledeim granicama:
2

11

1 za odreivanje kritine vrednosti

, ako je data

Na isti nain ako je

manje od granine vrednosti (6) moraju se uzeti u obzir linije za koje je
1,
2,3,4 Postupajui kao u prethodnom sluaju nalazimo da treba uzeti u obzir liniju definisanu sa
1i
, ako vai nejednaina:
1

(Napomena: naponi pritiska se smatraju kao pozitivni.)

0,5 i
Posmatrajmo kao primer sluaj gde je
7 . Poto je u ovom sluaju
vee od
vrednosti (5), koristimo optu nejednainu (8), koja e biti zadovoljena za
2. Onda, uvodei
2i
1 u jednainu (4), prava linija koja se u ovom sluaju mora koristiti je:
4

Uvodei u ti jednainu i vrednosti

39,75 .

0,5 , dobijamo:

Poslednji izraz upuuje na to da u pravcu mora da dejstvuje napon zatezanja vei od 39.75 , da bi
se spreilo izvijanje ploe pod dejstvom date vrednosti napona pritiska .
Ako na istu plou deluje napon zatezanja u
pravcu, veliine
11 , mora se koristiti
se odreuje iz
nejednaina (9), koja je zadovoljena za
4. Odgovarajua kritina vrednost
sledee jednaine (koju dobijamo zamenom
1i
4 u jednainu (4) ):
16

Zamenjujui u ovu jednainu

9 .

8.5

16

.
11

0,5 dobijamo:

IZVIJANJE SLOBODNO OSLONJENE PRAVOUGAONE PLOE POD

KOMBINOVANIM DEJSTVOM SAVIJANJA I PRITISKA

Posmatramo slobodno oslonjenu pravougaonu plou (Slika 6) du ijih su strana

podeljenje sile, koje deluju u srednjoj ravni ploe, a iji je intenzitet dat jednainom:

0 i

1
intenzitet sile pritiska na ivici
gde je
0, a
brojni faktor ijom se
promenom dobijaju razni pojedinani
sluajevi (za
0 dobija se sluaj
ravnomerno podeljenih pritisaka dok se
za
2 dobija sluaj istog savijanja).
Za ugib izvijene ploe, slobodno
oslonjene na svim stranama se uzima

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

12

dvostruki trigonometrijski red:

sin

sin

Za odreivanje kritine vrednosti sile pritiska , upotrebiemo metodu energije pri emu rad
unutranjih sila pri savijanju mora biti jednak radu spoljanjih,
sin
1
2

sin
sin

sin

Koristei se sledeim osobinama,

sin

sin

sin

sin

sin

sin

dobijamo izraz za rad spoljanjih sila u obliku,

Rad unutranjih sila na deformaciji pri savijanju tanke ploe dat je izrazom,
V

Dab
8

Zamenjujui izraz za ugib u poznati izraz za rad izvren od spoljnih sila i izjednaavajui ga sa
deformacionom energijom savijanja, dobijamo jednainu za kritinu vrednost .

gde su za uzeti samo takvi brojevi da

32

bude uvek neparno.

treba da se izaberu tako da dobijeni izraz

bude minimum. Kada naemo
Koeficijenti
izvode ovog izraza po svakom koeficijentu
i izjednaimo ove izvode sa nulom, dobijamo sistem
linearnih jednaina oblika:
16
2

21

Sakupimo sve jednaine sa jednom odreenom vrednou broja . Ove jednaine e sadravati
,
,
koeficijente
, Sve ostale koeficijente uzimamo da su nule, tj. za ugib ploe uzimamo
izraz:

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

sin

13

sin

to je ekvivalentno pretpostavci da je izvijena ploa podeljena du

osovine u

polutalasa.

Moemo da posmatramo jedan polutalas, izmeu dve vorne linije, kao prosto oslonjenu plou, koja
se izvija u jedan polutalas. Uvodei
1 u jednainu (21) i koristei se oznakom

dobija se sistem jednaina sledee vrste:

1

0 22

gde se znak sume obuhvata sve brojeve za koje je

neparan broj.

Ovo su homogene linearne jednaine po

,
,
, koje e biti zadovoljene kada se stavi
,
,
da
je
jednako
nuli,
to
odgovara
ravnom
ravnotenom obliku ploe. Da bi se dobila
,
reenja za koeficijente
,
,
, razliita od nule, to ukazuje na mogunost izvijanja ploe,
determinanta sistema jednaina (22) mora biti nula.
Na taj nain dobijena je jednaina za odreivanje kritine vrednosti napona pritiska.Poinjemo
uzimajui samo prvu jednainu sistema (22) i smatramo da su svi koeficijenti osim koeficijenta
jednaki nuli.
Odatle imamo:
1

D
D

1
1

23
2

Ovo prvo priblino reenje vai samo za male vrednosti

napone pritiska.

kada su naponi savijanja mali u odnosu na

Za sluaj
0, izraz (23) se slae sa kritinim naponom za ravnomerno pritisnutu plou.Da bi se
dobila dobra aproksimacija treba uzeti dva lana reda iz jednaine (22), tj. koeficijenti
i
, i
onda se dobija:
1

D
2
9

2
9

kao drugo pribliavanje.Tanost ovog pribliavanja opada

Iz ove jednaine moe se sraunati
kada
raste.Za isto savijanje kada je
2 i za kvadratnu plou greka je oko 8% tako da je
potrebno dalje pribliavanje da bi se dobila tanost koja vie zadovoljava.
Moe se pokazati da je za dobijanje dovoljno tane kritine vrednosti napona pritiska, potrebno uzeti
tri jednaine iz sistema (22). Pretpostavljajui da je
2, dobijamo:
1

16

2
9

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

14

16

2
9

16

6
25

1
1

6
25

16

Izjednaavanjem sa nulom determinante ovih jednaina, dobija se jednaina za sraunavanje treeg

priblienja koje je dovoljno tano za sluaj istog savijanja (Sraunavanjem daljih priblienja pokazuje
da je razlika izmeu treeg i etvrtog priblienja 13 % to pokazuje da postupak brzo konvergira).
Krajnji izraz za

moe se prikazati jednainom

U tabeli 3 dato je vie vrednosti brojnog faktora za razne vrednosti i za razne vrednosti . U
sluaju istog savijanja upotrebljena je aproksimacija sa tri jednaine; u ostalim sluajevima koriena
je aproksimacija sa dve jednaine u sistemu (22).
Tabela 3. Brojne vrednosti faktora

2
43
1
45
23

0.4

0.5

0.6

0.667

0.75

0.8

0.9

1.0

1.5

28.1
18.7
15.1
13.3
10.8

25.6
15.1
11.6
10.1
8.2

24.1
12.9
8.7
8.3
7.1

23.9
12.2
9
7.7
7

24.1
11.5
8.4
7.1
6.1

24.4
11.2
8.1
6.9
6.0

25.6
11
7.9
6.7
6

25.6
11.0
7.8
6.6
5.8

24.1
11.5
8.4
7.1
6.1

Vidi se iz tabele da u sluaju istog savijanja (

2) vrednost
je minimum kada je
23. Sa
opadanjem , odnos za koji je
minimum, raste i blii se jedinici, kao to je dobijeno ranije, za
ravnomerno pritisnutu plou. Vrednosti za isto savijanje date su na Slici 7 krivom
1.

Slika 7:

U prethodnom izlaganju je pretpostavljeno da se ploa izvija u jedan polutalas, ali se dobijeni rezultati
mogu primeniti isto tako i u sluaju vie polutalasa; jedino je potrebno da se konstruiu linije
2,
3, Vidi se da e se dugake ploe tako izvijati, da e duina svakog polutalasa biti
priblino jednaka 23 .

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

15

8.6 IZVIJANJE PRAVOUGAONE PLOE POD DEJSTVOM SMIUIH NAPONA

Posmatra se slobodno oslonjena pravougaona ploa,
izloenu dejstvu sila smicanja
(Slika 8.8),
ravnomerno raspodeljenih du ivica. Da bi se
sraunala kritina vrednost napona smicanja
, pri
kojoj se deava izvijanje ploe, ponovo se koristi
metoda energije.
Kada se za elastinu povrinu ploe uzme ranije
korieni izraz u obliku dvojnog reda, tada su
zadovoljeni konturni uslovi na oslonjenim ivicama.
Konturni uslovi na oslonjenim ivicama su zadovoljeni, kad se uzme za elastinu povrinu izvijene ploe
izraz u obliku dvojnog reda:

Onda emo za deformacionu energiju savijanja izvijene ploe imati izraz:

Jednainu pod b smo dobili iz jednaine:

8

Rad sila koje dejstvuju u srednjoj ravni ploe predstavljam u sledeem obliku:

1
2

Rad izvren od spoljnih sila za vreme izvijanja ploe iznosi:

Zamenjujui izraz a umesto

i vodei rauna da je
0, ako je
2

, ako je

paran broj;

neparan broj;

dobijamo:

gde su m,n,p,q takvi celi brojevi, da su m p i n q neparni brojevi.

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

16

Sreivanjem izraza za rad izvren od spoljnih sila d i njegovim izjednaavanjem sa deformacionom

energijom savijanja b , dobijamo:

64

Sad je potrebno da se izabere takav sistem konstanti

i
da bi
bilo minimalno.
, , dobijamo sistem homogenih
Izjednaavajui s nulom izvode izraza e po svakom koeficijentu
, Ovaj se sistem moe podeliti u dve grupe, jedna s konstantama
linearnih jednaina po
gde je m n neparan broj i druga gde je m n paran broj. Sraunavanja su pokazala da druga grupa
najmanju vrednost. Tako da posmatramo samo ovu grupu.
jednaina daje za
Koristei oznaku

32

ovu grupu jednaina oznaavamo sa

i moemo da ih napiemo u sledeem obliku:

4/9

4/9
16 1

8/45

4/5

4/5

36/25

24/75

24/21

4/5

4/5

36/25

8/45

24/75

9
9

72/35

24/21

72/35

16

Da bi dobili aproksimaciju koja zadovoljava, mora biti uzet vei broj jednaina u sistemu g .Uzimajui
pet jednaina i izjednaavajui s nulom njihovu determinantu, dobijam:
81 1
Sraunavajui

81
625

81 1
25 1 9

81 1
25 9

i zamenjujui ga u jednainu f , dobijam:

gde je konstanta zavisna od odnosa /

. Za kvadratnu plou dobijamo na taj nain =8.4.
Izvrena sraunavanja s veim brojem jednaina sistema g pokazala su, da je tana vrednost oko
8.34, tako da je u ovom sluaju greka aproksimacije data jednainom
manja od 1%.Jednaina
daje zadovoljavajuu aproksimaciju za , ako se oblik ploe ne razlikuje mnogo od kvadrata.Za

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

17

vee vrednosti odnosa / mora se uzeti u obzir vei broj jednaina sistema g . U tabeli 1. dati su
rezultati sraunavanja sa est jednaina.
Tabela 1. Numerike vrednosti za

u jednaini i

1.0

1.2

1.4

1.5

1.6

1.8

2.0

2.5

3.0

8.4

8.0

7.3

7.1

7.0

6.8

6.6

6.3

6.1

Ako raste odnos / , opada tanost vrednost vrednosti , datih u tabeli 1. Da bi dobili taniji rezultat
posmatram beskrajno dugaku plou sa slobodno oslonjenim ivicama. Priblino reenje se dobije
kada za povrinu ugiba ploe uzmemo sledei izraz:

Ovaj izraz daje ugibe nula za
.

0,y i isto tako du vornih linija, za koje je

proizvod od

Ovde predstavlja duinu polutalasa izvijene ploe, a je nagib vorne linije.Izraz j ipak moe da
se upotrebi za priblino reenje problema. On ne zadovoljava konturne uslove u pogledu momenata
savijanja du podunih ivica ploe, gde treba da su nule. Jednaina k daje deformacionu energiju
savijanja izvijene ploe i ona glasi:
1
2

2 1

nije jednako nula du podunih ivica, ipak uvodim izraz j u jednainu k , kao i u

Poto

jednainu rada spoljnih sila i izjednaavajui ove dve veliine, dobijam:

Najmanja vrednost za

se dobija uzimajui:

5.7

Tada je:

Tano reenje problema za beskrajno dugaku traku sa slobodno oslonjenim ivicama daje:

5.35

Imajui tanu vrednost za u jednaini

za beskonano dugu plou i veoma tanu vrednost za
kvadratne ploe, moe da se uzme da je priblina vrednost za druge dimenzije ploe, parabola. Ona
je data jednainom:
5.35

i predstavljena je na slici:

18

Stabilnost konstrukcija, predavanja dr Ratko Salati

Na ovoj slici su prikazane take iz tabele, gde primeujemo da due ploe vrednosti iz tabele uvek
leze iznad krive linije.Ove vrednosti dobijene pomou krive linije mogu biti koriene u praktinoj
primeni.