kola joge Dragana Lonara Vidya Yoga

Kurs za obuku joga instruktora

Generacija 2012/13

Seminarski rad na temu:

SISTEM KASTA U INDIJSKOM DRUTVU
Sadraj:

Uvod o kastinskom sistemu

Bramani
Katrije
Vajije
udre
Bramanizam i joga
Zakljuak
Jogina:

Maja Stojakovi
Beograd, Jun 2013
0

Uvod o kastinskom sistemu

Podela Indijskog drutva na kaste ili varne (etimoloko znaenje - boja koe) vodi
poreklo jo od starih Arijevaca, vremena kada su se ljudi, pre svega, razlikovali po boji
koe. Sredinom 2 milenijuma pre nove ere, Arijevci, jedan od indoevropskih naroda, su
prodrli i osvojili veliki deo Indije. Arijevci su uspostavili dominaciju nad starosedelakim
stanovnitvom Dravida, uveli na indijskom tlu indoevropski jezik sanskrit i uspostavili
kruti drutveni poredak zasnovan na podeli prema boji koe, poloaju u drutvu,
bogatstvu, zanimanju i veri.
Na vrhu kastinskog poretka nalazi se stale
svetenika i uitelja (brahmana), koji uiva najvei
ugled, ispred ratnikog plemstva katrija. Ratnici su u
mirnodopskim uslovima izgubili na znaaju, dok se
uloga brahmana poveava

zbog njihovih svetih,

obrednih radnji i rtvenih rituala, a rtva obavezuje

bogove na protivuslugu. Jedna izreka kae o njima:
Ceo kosmos je podreen bogovima, bogovi su
podreeni prizivanjima, a prizivanja brahmanima. Zato
su brahmani nai bogovi.
Kasta ratnika i plemstva, katrija, ini drugu
kastu. Oni predstavljaju svetovnu mo. Njihov zadatak
je da vladaju i tite zemlju od neprijatelja. Treu kastu ine naseljenici koji su ostali iste
rase, vajije. To su obino trgovci i odgajivai stoke. Oni su ti koji snabdevaju ostale
kaste osnovnim ivotnim namirnicama.
Naspram ova tri gornja, arijevcima pripadajua sloja, stoji etvrta kasta
nearijevaca, udre. Ona se sastoji od socijalno odbaenih arijevaca, koji su se pomeali
sa potlaenim prastanovnicima. Bez poseda su, nadniari, sluge i podanici tri gornje
kaste.

Ova socijalna podela drutva ne etiri glavne kaste je religiozna dogma, jer se
pripadnost jednoj odreenoj odreenoj socijalnoj klasi obrazlae uenjem o samsari i
karmanu. Upaniade ue: Oni koji su se ovde dobro vladali, za njih ima izgleda da e
ui u majino krilo, u krilo brahmana, ili katrije, ili vajije; a oni koji su se ovde smrdljivo
vladali, za njih su izgledi da uu u smrdljivo krilo majke, u krilo andala. andala
pripada prezrenoj etvrtoj kasti, jer je on meavina nearijevskog mukarca udre i
arijevske ene, brahmanke. Ovo nas odmah vodi i na temu apsolutne zabrane meanja
kasta. Kastinski sistem poseduje jednu vrstu zatvorenosti i ekskluziviteta. Onaj ko
prekri svetu zabranu smatra se otpadnikom od sistema. Meutim, ak i ovako striktna
zatvorenost sistema nije bila apsolutna. Nie kaste su bile delimino propustljive. One su
sporadino bile otvorene da prime autsajdere u svoje redove. Meutim, takvih
sluajeva sa viim kastama nije bilo. Ovo je omoguavalao viim kastama da skupe svu
drutvenu i politiku mo na jedno mesto i na taj nain imaju kontrolu nad ostatkom
sistema.
Nemaki sociolog Maks Veber se osvre na kaste posmatrajui arolikost
drutvenih uloga koje su njihovi lanovi imali. U tom smislu stroga podela, krutost i
nepropustnost indijsih kasta varirala je kako od vremenskog perioda tako i od podneblja
na kome je obitavala. U tom smislu je uvek teko govoriti o kastama u najoptijem
smislu rei ve je uvek istinitije govoriti o njima u specifinim istrojiskim i geografkim
kontekstima.

BRAMANI

Najvia indijska kasta trudila se da kroz vreme zadri svoje

pozicije moi i hegemonije nad odreenim oblastima drutvenog
ivota. Nekadanji prvosvetenici ostali su verni zanimanjima koja
zahtevaju

razvijene

intelektualne

sposobnosti

dobro

obrazovanje. U savremenijem kontekstu su uspostavili apsolutni

monopol nad svim administrativnim funkcijama. Ritualne obaveze su ih, meutim,

odaljile od izvesnih zanimanja koja zahtevaju obavljanje radnji i dodirivanje objekata koji
su bramanima zabranjeni. Iz tog razloga bramana nema u medicinskog struci.

skladu sa navedenim vidi se u kojoj meri je krenje kastinskih pravla bio tabu za
pripadnike pojedinih kasta, a naroito bramane. Neverovatna prilagodnjivost na nove
uslove ivota koja je i dalje u skladu sa bramanskim knjigama i zakonima govori tome u
prilog.
Istorijski gledajui i nije potpuno sigurno kako su bramani postali kasta.
Svetanstvo u predvedskom periodu nije bilo zatvorena grupa u koju se ulazilo po pravu
roenja. Smatra se da postoji nekoliko razloga nastanka bramanske kaste. Jedan od
pretpostavljenih razloga je taj da su svetenici koji su imali monopol nad ritualnim i
rtvenim praksama nametnuli sebe kao drutvene voe i osmislile itav sistem
kastinskog poretka kako bi zatitile svoj privilegovani poloaj. Drugi razlog, koji ima veze
sa prethodnim, jeste istorijska pretpostavka o vedskim svetenicima koji su opsluivali
bogate plemie i prineve i u jednom trenutku preuzeli svu drutveno i politiku mo u
svoje ruke.
Odrastanje jednog bramana znailo je njegovo dugotrajno i studiozno upuivanje
u svete formule i ritualne prakse. Takoe, na mladog bramana se oralno prenosila
vedska tradicija tako to mu je izabrani uitelj recitovao klasina dela re po re. Ovaj
nain dubioznog pripremanja bramana za njegovu osnovu drutvenu ulogu znaajno
nam govori o posebnosti i privilegovanosti bramanske kaste. Niko izvan kaste bramana
ne moe biti upuen u ova znanja, niti moe obavljati religijsku. Bramani su postali
nosioci svetog znanja i kao takvi trijumfovali u drutvu.
S obzirom da je uenje bramana bilo tajno, ne udi to su poeli samo svoje
potomstvo da poduavaju u upuuju u isto. Na taj nain je poelo da se uspostavlja
nasledno pravo koje je uvalo mo, znanje i privilegovani drutvneni status u
bramanskim porodicama od kojih nastaje kasta u uobiajenom smislu te rei. Decapaya
(deo rtvenog obreda) zahteva od mladog bramana da dokae svoje bramansko poreklo
deset generacija unazad kako bi mogao da bude iniciran u red svetenstva. Nakon

zavrenog obrazovanja i prikladnih ceremonija, od bramana se oekuje da osnuje

domainstvo i postane grishastha.
Bramani za svoje usluge obavljanja ritualnih i religijskih obreda nisu dobijali
redovan prihod u danaenjem smislu plate. Meutim, obaveza svakog naruioca obreda
je bila da bramana daruje za obavljanje riutalne prakse. Darovi su imali izuzetno
simboliko znaenje i odsustvo darova u obrednim rtvenim radnjama je naruiocu
donosilo zlu kob i nesreu. U tom smislu su darovi bili obaveza za svakoga ko eli
uslugu bramana i ukoliko bi ona izostala nije bilo retko da se braman osveti za ovakvu
vrstu nepotovanja. Duboko verovanje u znanje i nadmo bramanske kaste inilo je da
praksa darivanja bude opteprihvaena i neupitna. Minimalna vrednost poklona je bila
utvrena, a svojevoljno odreivanje njegove vrednosti meu bramanima strogo
zabranjeno. Duboko se verovalo da sve to ima veze sa bramanima ima maginu mo.
Tako se i bramanskom izmetu posveivala panja kao predmetu sa svetim i udesnim
svojstvima. Znaaj i potovanje prema bramanima je prevazilazilo divljenje prema
kraljevima.
Sticanje znaajnog ekonomskog bogatsva bramanske kaste vezano je za vane
drutvene i politike uloge koje su obavljali u indijskom druttvu. Jedna od uvenih
drutvenih uloga, koja to na najbolji nain doarava, jeste purohita uloga
kunog/porodinog svetenika u nekoj od prinevskih porodica. Braman je imao
znaajnu ulogu u vaspitavanju i duhovnom razvoju prineva, a kasnije je bivao njegov
nezamenjiv savetnik u svim poslovima od javnog znaaja. esto se govorilo da kralj bez
purohite teko da moe biti kralj, ali isto tako braman bez kralja ne moe se nazvati
pravim bramanom. Vana uloga koju su bramani imali u bogatim, vladarskim kuama
omoguavala im je da utiu na sva drutvena zbivanja i da nametnu mnoge zakonitosti u
drutvenom ponaanju koje su postale obaveza za sve lanove drutva (na primer,
strogo regulisani brani obiaji i ritual venavanja).
U svom zavrnom periodu ivotnog ciklusa (kada braman ugleda sina svog
sina) od bramana se oekuje da se povue i svetovnog ivota i ode u umu. U ovoj fazi
braman se u potpunosti predaje asketskom nainu ivota i produbljuje svoja tajna znanja
i praksu. Njegova uloga je da se u tom periodu to vie priblii boanskom odriui se
4

svih niih stvari na ovom svetu. Ova praksa ritualnog povlaanja u umu bila je
karakteristina za rani period bramanizma, a kasnije je ostala da ivi samo u
simbolinom i teorijskom smislu.

KATRIJE

Jo u najranijim izvorima mogue je pratiti trag forimiranja

vojnike organizacije u Indiji. Katrije ne moemo porediti sa
evropskim srednjovekovnim vitekim redovima. One su u ranom
periodu pre formiranja kasta imale mnogo plemenitije poreklo.
Katrije su se birale svoje ljudstvo iz kraljevskih loza i najviih
redova plemstva, a najnii meu njima bili su ugledni ljudi sa
visokim drutvenim i politikim statusom. U tom smislu je pripadnost ovom redu znaila
izuzetno drutveno potovanje, privilegije i mo.
Osnovna uloga reda katrija bila je da titi svoj narod politiki i vojno u slubi
nekog kralja. Kralj koji ne titi svoje podanike od lopova i pljakaa smatrao se
odgovornim za svu nainjenu tetu. Prema pojedinim pisanim izvorima, svaki vladar na
ijoj je teritoriji izvreno neko reazbojnitvo morao je svojim podanicima da nadoknadi
nainjenu tetu. Takoe, kralj je morao da ima jaku linost i harizmu. Smatralo se da iz
te harizme izvire njegova magina. Takoe, podanici su mogli da se oslobode kralja koji
je pokazivao manjak moi i harizme. Mera za dobrog kralja je bila injenica da su
njegovi podanici zatieni, ive u izobilju i nisu nikada osetili glad.
Dharma celog katrijskog reda je ratovanje. Indikativna je pria o osnivau
Mahratt kraljevstva koji godinu dana nije zapoeo rat i svi monici iz susedsva su odmah
pomislili da je smrtno bolestan. Po katrijskom vojnikom kodu smrt u postelji je
smatrana za najveu sramotu i protivljenje dharmi. Kada jedan katrija oseti da mu
snaga opada od njega se oekivalo da e pronai asnu i junaku smrt u bitci.

Smatra se da su katrije iz predkastinskog perioda nestale zbog sukoba sa

bramanskim redom. Katrije, koje su nekada inili ljudi plemenitog porkela i plave krvi
vremenom su zamenjeni vojnikim redovima iz severne Indije koji su bili sastavljeni od
plaenih vitezova i ubica niskog porekla. Narastajuoj bramanskoj kasti nije odgovarala
mona i obrazovana vojnika kasta Katrija pa je uz pomo plaenika uspela da
ratovima izdejstvuje politku nadmo i u potpunosti promeni lice i sastav katrijske
kaste. Surovi plaenici neplemenitog porekla dobili su priviliegiju da se nazovu
katrijama zbog svog uea u sukobima na strani bramana. U staroj Indiji visoke
vojnike pozicije su podrazumevale i privilegije koje su se dobijale po zasluzi za
ratovanje na strani odreenog monika. Mau najvanijim privilegijama su bili privatni
zemljini posedi koji su od katrija uinili monu i bogatu drutvenu klasu.
Najhrabriji vojnici meu katrijama proglaavani su herojima i njihovo se ime
slavilo. Heroji su bili harizmatini i neustraivi pojedinici koji su uvek urili u borbu i
traili priliku da pokau svoju izvanrednu hrabrost. Heroji su uvek juriali da napadnu
najvrednije protivnike sa suparnike strane jer je onaj koji je porazio vou na simbolian
nain porazio i itavu njegovu vojsku.
Odravanje vojne snage uvek spremnom urodilo je razvijanjem sloenog
birokratskog aparata koji je morao da opsluuje i odrava vojnu organizaciju. Velika
sredstva izdvajala su se za vojnu opremu te se pojavila i posebna birokratska profesija
skupljaa vojnog poreza. Regrutovanje novih vojnika znailo je da kralj uvek zna koliko
vojno sposobnih ljudi ima u kraljevstvu. To je razvilo i sistem popisa stanovnita, jedan
od prvih oblika demografskog praenja broja ljudi na odreenoj teritoriji.
Ni danas nije ba sasvim jasno ko su zaista bile katrije: kraljevi roaci ili
posebna vrsta vitekog reda ili nehomogena klasa svakojakih plaenika koji su se borili
na neijoj strani. Izgleda da je sve pomalo istina. Granice katrijkse kaste su, bar na
poecima njenog formiranja, bile prilino porozne i nedefinisane. Kao to se sa
promenom istorijskih i politikih okolnosti pojaavala i smanjivala vanost jedne od tri
pomenute drutvene grupe.

Zbog plemenitog porekla velikog broja njenih pripadnika, katrijske kaste e u

modernim vremenima pronai i zanimanja koja odgovaraju njihovoj visokoj pismenosti i
obrazovanju. Veinu katrija ete nai u zanimanjima poput: administrativnih,
advokatskih, lekarskih, novinarskih i ininjerskih. Naravno, veliki broj moemo nai i u
redovima profesionalne vojske. Sve u svemu, modernizovana kasta katrija pokazuje
svu raznovrsnot njenog arolikog porekla.

VAJIJE

U klasinim izvorima, vajije su prvo bili seljaci, a tek

kasnije postaju poznati po trgovini i izdavanju novca uz kamatu
kao preovlaujuim zanimanjima. Po Vedama re vica se
koristila u smislu naroda ili podanika. Vajije nisu imale
ritualistike, drutvene i ekonomske privilegije koje su bile
rezervisane za vie kaste (bramane i katrije). Meutim, i ovom
redu je ostalo vrlo vano pravo, a to je pravo posedovanja zemlje. U post-klasinim
vremenima potpuno se gubi svaka veza izmeu pojma vajije i seljaka. Od tada se ime
ove kaste (vanik = trgovac) vezuje iskljuivo za pojam i zanimanje trgovca.
Zanimanja koja su u starim vremenima meu obinim ljudima uivala visoko
potovanje bila su uzgoj stoke i ratarstvo. Trgovina, a pogotovo pozajmljivanje novca,
smatralo se sumnjivom i prezrenom delatnou. U Vedama je lik trgovca opisan kao
lutalica koji dolazi iz tuina, krade nou, skuplja svoje bogatstvo na gomilu, nevoljen od
ljudi i Boga, ne daruje svetenike i pesnike. U tom smislu bezbono blago trgovca stoji
nasuprot bogatstva plemia koji velikoduno dariva Bogove i svetenike u inovima
rtvenih i ritualnih radnji.
Kasnije e trgovina dobiti mnogo superiorniji poloaj od onog kako je opisana u
Vedama. S druge strane, Vede veliaju bogatstvo kao oblik zasluene karmike pravde,
a po Rigvedi je ak mogue putem bogatstva dostii blaenstvo. Pojava i razvoj gradske
7

sredine e pomoi da se trgovina jo vie prihvati i razgrana kao neizostavni deo

urbanog ivota i ekonomije. Gradovi su u vremenima mira sve vie gubili svoju ulogu
odbrambenog utvrenja i postajali trini centri u kojim se vrila razmena svakojakih
dobara.
Trgovaka kasta imala je veoma vaan poloaj u politikom ivotu grada. Nije
redak sluaj da su stariji i potovani pripadnici kaste u nekom smilsu predstavljali ceo
grad pred kraljem ili novim osvajaem. U dananjem smislu moe im se pripisati uloga
svojevrsnog gradonaelnika. Trgovci su finasirali ratove, davali u zakup zemljite i
stavljali pod hipoteku nekretnine plemia kojima su pozajmljivali novac. Zahvaljujui
moi koju im je davao novac mogli su na posredan nain da utiu na znaajne politike
odluke i procese u drutvu. Tako je jedan princ iz visoke kaste sa svojom vojskom i
inovnitvom bio samo senka ija je velianstvena pojava i odravanje vojske i
birokratije bilo mogue samo uz debele trgovake pozajmice. U tom smislu je njegovo
drutveno i kastinsko potovanje u velikoj meri zavisilo od novca kojim ga je snabdevala
trgovaka kasta.
O vanom poloaju trgovaca govore i mnogo zapisi. U jednom moemo proitati
kako je trgoac odbio da pozajmi kralju novac za rat zato to smatra da je kraljeva
dharma nije da zapoinje rat nego da obezbedi svojim podanicima mir i blagostanje.
Trgovac je, takoe, dodao kako bi moda i mogao da razmotri davanje zajma samo ako
bi kralj bio u mogunosti da svojim podanicima obezbedi dovoljno veliko i snano
utvrenje koje bi ih moglo zatiti od neprijatelja. U nekom drugom zapisu se govori kako
je cela trgovaka gilda demonstrativno napustila prijem kod kralja jer je od njih
zahtevano da sede zajedno sa udrama.
Trgovci su bili posredni vladari gradova. Oni su bogato snabdevali trite svim
robama i formirali mesta za trgovanje poput mnogobrojnih pijaca i bazara koji su postali i
vana stecita drutvenog ivota. Takoe, kasta vaiija kao kasta slobodnih
preduzimaa i dobrostojeih graana, predstavaljala je najvei i najbogatiji izvor za
ubiranje poreza. Trgovaka kasta imala je znaajnu autonomiju u svom delovanju i
jaanju moi gradskih centara u kojima su boravili.

Vremenom se povlaeni i privilegovani status trgovaca ugasio. Neprestano

trvenje i meuzavisnost izmeu plemia i trgovaca zavilo se politikom pobedom prvih.
Trgovci su samo u pojedinim delovima Indije zadrali ostatke svoje ranije autonomije. U
ostalim veinskim delovima prevladala je monopolistika samovolja vladara koji su
nemtnuli pravila trgovanja nekada prilino samostalnoj kasti.

UDRE

etvrtu, najniu kastu, ine oni koji nisu dostojni da

Bramanima donesu vodu. To su oni koji se bave niim
zanimanjima, nedostojnim viih kasta i ne mogu da poseduju
svoju zemlju. udre su veim delom ljudi koji se bave ratarskim
poslom, zanatstvom i raznim uslunim poslovima. Smatra se da
su udre nastale od seoske najamne snage, koja je obraivala
tuu zemlju, radila dugo i naporno i teko zaraivala svoj mali dohodak najee u
naturi.
udre predstavljaju vrlo raznovrsnu i sloenu kastu. Na primer, samo red zanatlija
koji se bavi grnarstvom ima razne varijetete. Oni koji koriste toak se razlikuju od onih
koji koriste kalupe. Grnari koji se pomau snagom volova nisu u istom rangu kao oni
koji koriste snagu magaraca itd. U posebnim sluajevima odreena zanatska gilda
formirala bi i teritorijlno odvojenu zajednicu koja se odlikovala karakteristinim
obelejima zanata. Na primer, ovakve zajednice su esto formirali stolari.
Meu udrama su postojali i oni koji su sebe smatrali pravim, istim udrama
(Sat shudra ista udra) u odnosu na druge pripadnike te kaste. Takvima su se
smatrali pripadnici urbane populacije koji su obavljali visoko cenjene zanate poput
zlatarstva, pekarstva, pravljenja ulja i parfema, batovanstva. U tu kategoriju su spadale
i retke i luksuzne vetine ukraavanja svile, zidarstva, ukrasnog stolarstva i dr. Takoe u
iste udre spadaju i sluge koje borave u bogatim kuama jer se drugaije ni ne bi
9

mogle nai u prisustvu pripadnika viih kasta. Smatra se ak da je istou neke kaste
odreivalo manje tip zanat, a vie fizika priblienost viim kastama u obavljanju
zanatskog posla. Tako berberi nisu nikako mogli biti prljavi po prirodi svog posla koji je
zahtevao da dodiruju pripadnike viih kasta.
Razvoj gradova i urbanog naina ivota izuzetno je pogodovao napretku kaste
udra. Rad je razvijao specifine potrebe i trite za raznorazne rukotvorine koje su
zahtevali urbani stilovi ivota. Zanatlija kao tipian udra je tako mogao da pokae sve
svoje vetine i da zbog toga bude vrlo cenjen. Takoe, zanatlije su formirale svoja
posebna udruenja i na taj nain titili svoje interese od monijih drutvenih redova.
U pojedinim zapisima zanatlije su razvrstane u etiri osnovna reda: (1) seoski
robovi koji su najmljeni od seoskih gospodara za sve vrste zanatskih poslova. Primali su
malu platu za svoj rad; (2) zanatske zajednice koje su formirane od pripadnika jednog
zanata i lanova njihovih porodica. Oni su nudili svoje usluge drugima i prodavali svoje
proizvode samostalno ili preko trgovaca; (3) zanatlije koje su iveli uz bogate gospodare,
plemie ili kraljeve. Oni su sluili tome da opslue bogato domainstvo svim zanatskim
potrebtinama. Mogli su biti robovi ili slobodni ljudi; (4) gradske zanatlije koje su imale
svoje zanatkse radionice u poznatim gradskim ulicama i prodavali svoje proizvode na
gradskim bazarima.
Kao i u drugim kastama, tako se i u ovoj razvilo pravo pripadnosti po roenju.
Oevi su primali svoje sinove i roake kao egrte i prenosili im zanatska znanja. egrt je
morao pratiti rigidne norme i pravila koja je zanatska kasta nametala i imao je polagati
svu svoju zaradu glavi kue kao glavnom majstoru domainstva. Na isti nain e kasnije
sin od egrta postati majstor zanata i ponovo nastavljati isti proces podizanja
sopstvenog potomstva u duhu zanata koji mu je dodeljen roenjem.
Interesanto je spomenuti i posebno mesto koje su zanatski alati i sredstva za rad
imali u ivotu zanatlija. Veina alatki je imala gotovo ritualno znaenje iako su one po
svom izgledu i tehnikim mogunostima bile vrlo jednostavne. Smatra se da je ovaj
gotovo fetiistiki odnos prema alatu bio glavana barijera njegovog tehnikog razvoja.
To isto je vailo i za odreeni nain na koji se neto pravilo ili gradilo. Specijalni redosled
10

poslova i pravila po kome se, na primer, gradio neki objekat zahtevao je da se

konsultuje svetenik ili prorok pri svakoj i najmanjoj promeni. Strah od krenja pravila i
njegovih negativnih posledica inili su da se razvoj zanatstva odvija sporo i tegobno.
U ovom trenutku, nakon kratke retrospektive etiri osnovne kaste indijskog
drutva, valja spomenuti i posebnu drutvenu grupu koja ne pripada ni jednoj pomenutoj
kasti. To su parije ili nedodirljivi. Smatrani su nedostojnima ivota u zajednici zbog
poslova koje su obavljali, pa su tako i danas parije osuene na najtee i one neiste
poslove koji ukljuuju fiziki dodir s krvlju, izmetom i drugim telesnim neistoama
definisanim indijskim zakonom: parije su tavitelji koe, spaljuju mrtve, iste nunike,
reu pupane vrpce, odnose uginule ivotinje s puteva, iste smee i sl. Ti se poslovi
prenose sa kolena na koleno, zajedno sa statusom nedodirljivosti: u skladu sa strogim
hinduistikim odredbama, roditelji parije raaju decu parije, osuenu kao neistu od
trenutka roenja. Parije su izoptenici, ljudi koje se dri odve neistima i okaljanima da
bi ih se smatralo biima vrednim spomena. Parije se izbegavaju, vreaju, zabranjuje im
se ulaz u hramove i domove pripadnika vie kaste, uskrauje im se pristup bunarima
viih kasta, na javnim mestima moraju jesti i piti iz posebnih posuda, a u ekstremnim,
premda ne i retkim sluajevima su rtve tekog fizikog nasilja.

BRAMANIZAM I JOGA

Vedska tradicija
Vezu izmeu kasta i joge moemo
nai u filozofsko religijksom odnosu izmau
joge i bramanizma. Vekski spisi koji su
osnova bramanske prakse poznaju jogu i u
pojedinim

vedskim tekstovima mogue je

pronai delove o aksetskim disciplinama koje e biti integrisane u jogistiku tradiciju.

Vedski tekstovi govore o asketama i udotvorcima koji se u drutvenom smislu ne mogu
11

svrstati ni u jednu kastu. Tako je u jednoj himni iz Rig vede re o jednom muniju dugih
kosa, koji je odeven u crni sloj pljavtine, koji je vetrom opasan i u koga ulaze bogovi.
On izjavljuje:u opijenosti ekstaze mi smo uzjaili vetar. Vi, smrtnici, vi moete da vidite
samo naa tela. Muni leti prostranstvima, on je vetrov konj, prijatelj Vayua, mamuzan
od bogova, nastanjuje dva okeana, okean izlazeeg i okean zalazeeg sunca, kree se
putevima Apsara, Gandharva i divljih ivotinja, ita misli. Vede navode i druga
neverovatna iskustva u vezi sa nekim mitologizovanim linostima. Smatra se da su ovi
mitski junaci u ustvari obogotvoreni arhetipovi pojedinih asketa i udotvoraca.
Jedan od znaajnih pojmova i praksi koji su zastupljeni u bramanizmu, a koji e
imati izuzetan znaaj i za jogu jeste tapas. Tapas u doslovno znai vatra ili ar, a u
prenesenom znaenju predstavlja asketski napor uopte. Ovaj pojam je uveliko prisutan
u Rigvedi, a njegove moi se proteu na kosmiki i duhovni plan: preko tapasa asketa
postaje vidovit, pa ak i otelotvoruje bogove. Proiavajua mo vatre igra znaajnu
ulogu u mnogim bramanistiim obredima. Padanje u vatru i doslovno preznojavanje
spadaju u ritualne motive koji se mogu nai i u mitolokim priama o boanstvima.
Maginim putem poveati temperaturu sopstvenog tela ili ovladati vatrom tako da se
postane neosetljiv na temperaturu eravice, jesu udotvorne moi kojima raspolai
asketi, iscelitelji i amani.
Ovakva praksa proizvoenja unutranje toplote bie izuzetno primenjiva u
pojedinim jogiko-tantrikim tehnikama. Zbog znaajne ulogu koju su bramani igrali i
religijskom i drutvenom ivotu zajednice praktikovanje tapasa se prorilo i postalo deo
religijskog iskustva celokupnog indijskog naroda. Na primer, ritual rtvovanja some
zahtevao je od onoga ko je prinosio rtvu i od njegove ene da upranjavaju obred
posveenja zvani diksa, koji se sastojao od asketskog bdenja, meditiranja u tiini, posta i
posebno od zagrevanja (tapas), pri emu je obred mogao da traje od jednog do godine
dana.
Znaajno je pomenuti da je praktikovanje tapasa bilo povezano i sa izvesnim
tehnikama disanja koje su esto podrazumevale postizanje zagrejanosti zadravanjem
daha. Postoji znaajna veze izmeu tehnika disanja u rtvenim bramanistikkim
rutualima i pranajamikih tehnika disanja u jogi. Na disanje se gledalo kao na vid
12

unutranje rtve i u tom smislu su materijalni objekti i predmeti rituala zamenjeni

odreenim fiziolokim funkcijama. Dok govori ovek ne moe da die i time se disanje
stavlja na oltar rei; dok die, pak, on ne moe da govori, znai da re prinosi na trvu
disanju. U pitanju su, dakle, dva neprekidna, vena rtvena ina; i budan i u snu, ovek
bez prekida prinosi ove rtve. Znaajno je napomenuti da je ova vrsta disanja morala
biti osveena, isto kao u jogi i da je zahtevala izuzetan mentalni napor da onaj koji die
poistoveti sve svoje fizioloke funkcije sa ivotom Kosmosa.
Na gore spomenuti nain pojedine jogistike prakse su dobile svoje priznanje u
okvirima bramanistikih ritualnih praksi. Zbog izuzetne drutvene moi bramana moe
se rei da su na taj nain sauvane i konzervirane. Meutim, izvesne jogike grupe nisu
mogle nikako da se uklope u rigidne bramanistike norme i u tom smislu su spadale u
ne mali broj izoptenih religijskih sekti i pokreta koji e kasnije dobijati na znaaju sa
opadanjem bramanskog uticaja.
Upaniade
Drugi vaan izvor za praenje veze izmeu joge i bramanizma jesu Unpaniade.
One su svojevrstan odraz iskustva koji se raa na marginama braminsitke ritualistike
prakse. One se odriu ogranenog dejstva rituala i tee ka Apsolutu. U tom pogledu se
Unaniade slau sa stavom jogina jer i kod jednih i kod drugih se naputa ortodoksni
stav koji se ogleda u rtvenom ritualu, drutvenom i porodinom ivotu, da bi se u
potpunosti predali traganju za Apsolutom. S tom razlikom to se Unapiade dre
metafizike i kontemplacije, dok se joga slui askezom i meditativnim tehnikama.
Upranjavanje joge po Upaniadama slui sticanju znanja koji donose konanu
spoznaju o svetu i donose izbavljenje od smrti. ovek je prvo morao da naui da vlada
svojim telom i svojim ulima. esto se ovek koji vlada sobom uporeuje sa vetim
koijaem koji vlada svojim ulima kao razuzdanim konjima. U tom smislu pojam
zauzdavanja veoma asocira na koren ju iz koga potie re joga koji znai spregnuti,
ujarmiti. ovek koji za vozaa kola ima znanje, a misli su mu uzde, stii e na ishodite
svoga putovanja, na uzvieno mest dge boravi Vinu, kae se u Katha Unapiadi. Na

13

ovaj nain se joga kao praksa i tehnika ovladavanja telom i ulima prepoznaje kao put
izbavljenje ka konanoj prosvetljenosti.
U pojedinim mestima u Upaniadama javljaju se konkretni opisi postavljanja tela
u odreene poloaje koji lie na asane i u kojima se moe nesmetano disati i meditirati.
Takoe se savetuje da se za jogu izabere mesto koje je prijatno za boravak, u blizini
kakve vode i na kome vladaju ugodni umovi. Upaniade dalje spominju i blagotvorna
dejstva upranjavanja joge koji se odraavaju u boljem zdravlju, proienosti elja,
blistavosti pojave, ugodnom glasu, prijatnom mirisu i oseaju lakoe.
Najbolji prikaz i opis jogistike prakse dat je u Yogatattva-ma. U njima se pominje
osam osnovnih jogikih principa i razlikuju etiti vresta joge: mantra, laya, hatha i raa
joga. U njima su opisane i specijalne moi koje jogin dobija upranjavanjem joge i
meditacije i izlae se vie tehnika pranajamikog disanja. Yogatattva daje i jedan
specifian opis mistine fiziologije koja odreene delove tela povezuje sa pet kosmikih
elemenata (zemlja, voda, vatra, vetar i eter). Tekst je u nekom smislu i konkretan
prirunik koji preciznim uputsvtima navodi asketu/jogina da obavlja svoju prasku
ispravno. Izuzetan naglasak se stavlja na iskutsvo i vanost redovne prakse.
Sa sociolokog stanovita ljudi koji su upranjavali jogiku praksu mogu se
svrstati u mnogobrojne kategorije akseta i kontemplativaca koji su postojali u
bramanistikoj Indiji. Zbog svog asketskog ivota i povuenosti iz drutveno-plitikih
tokova i delovanja, asketi nisu ugroavali bramane i zbog toga ih ovi nisu smatrali svojim
neprijateljima. Posebno i zbog toga to su asketi uivali potovanje meu svim slojevima
stanovintva i smatralo se da su pod specijalnom milou bogova. Uz to, kao to je ve
gore opisano, asketkse prakse su svoje opise i opravdanje imale u svetim
bramanistikim tekstovima i iz tog razloga su bile priznate u najviim religioznim
krugovima. Drutvena skrajnutost asketa, a pogotovo njihova fizika izolaciji u umu ili
na neko drugo mesto u prirodi, skrivala ih je od politikih sukoba i sloene mree
kastinskih drutvenih odnosa.
Informacije koje nam daju Vede i Upaniade govore u prilog tome da su asketske
i jositiko-tantrisike sekte postojale danvo pre pojave same tantristike doktrine i
14

tantristike literature. Jogika praksa i verovanja crpu svoje izvore iz pravedskih

vremena i njihov kontinuitet u Indiji nikada nije bio prekinut. Sveti bramanistiki tesktovi
nam posredno otkrivaju kakav su odnos bramani imali prema jogijima koji su iveli u
istom drutvu. Na alost, retkost i mali broj izvora, ne govore nam o tome kakav su
odnos imale druge kaste prema jogi. U tom smislu ostajemo na tragu samo opteg
miljenja o odnosu naroda prema mistinim pojedinicima sa specijalnim moima prema
kojima se odnosilo sa dunom panjom i strahopotovanjem.

ZAKLJUAK
Vano je napomenuti da etiri kaste koje su samo skicirane u ovom tekstu ne
mogu da doaraju svu sloenost kastinskog sistema koji vlada u Indiji. Razliite
podvrste, varijeteti i imena mnotva kasta koje se teko mogu prebrojati sugeriu da ova
jednostavna podela na osnovne etiri kaste zajedno sa nedodirljivima, predstavlja samo
stalnu potrebu evropocentrine antropologije i sociologije da svo bogatstvo izvesnog
naroda i zemlje neoprvdano ogranii i klasifikuje u nekoliko kategorija.
Bogato istraivanje indijskog drutva Maksa Vebera otkriva nam jedan drugi,
socioloki polgled na kaste. U njegovom tekstu otkrivamo da kaste nisu bile samo
osuenici sopstvene dharme i nemoni u pogledu promene svog drutvenog poloaja.
Veber ukazuje njihove razgranate i sloene drutvne odnose koji su nekim drugim
kanalima omoguavali pripadnicima niih kasta da ostvare svoje eknomske i druge
interese. Zbog toga imamo sluaj da su vajije kao nia kasta ucenjivale katrije zbog
visokih novanih zajmova.
Takoe, u drugom smislu ne moemo gledati na bramanistiku praksu iskljuivo
sa stanovita njihove religijske i ritualne uloge. Bramanima je, kao najuticajnijoj i
najmonijoj kasti, odogovaralo da se sva mo i bogatstvo ne pomera iz njihovog ireg
porodinog kruga. U tom smislu moemo teke religijske tabue i rituale kojima se
ostatak stanovniva drao u svojevrsnoj sujevrenoj pokornosti itati i kao nain da se
odri ovakav poredak rasporeda moi i ekonomskog bogatstva. Jake kastinske norme i

15

zabrane kao i princip pripadnosti kasti po roenju omoguavale su bramanima da

zadre i bezbedno borave na vrhu drutvene lestvice.
Kastinski

sistem

je

doivljavao

svoje

modifikacije

istorijsko-politikim

prevratima. Posebna i velika tema je svakako odnos britankse imperije prema kastama.
No, to samo govori koliko je istraivanje indijskog drutva neiscrpna i bogata riznica za
razliite religijske, antropoloe i socioloe studije. Drevni sistem verovanja da su svi ljudi
roeni nejednaki, jai je i od savremenog zakona i indijskog ustava koji zabranjuje
kastinsku diskriminaciju i ukida nedodirljivost parijske kaste. Meutim, i dalje se veina
stanovnka u svakodnevnom ivotu upravlja krutom hijerarhijom i drutvenim kodeskima
nasleenim iz davnih bramanskih vremena.
Uloga i mesto joge u kastinskom sistemu navie se oslanja na njeno objanjenje i
opise u svetim bramanistikim tekstovima (Vede i Upaniade). Mira Elijade nam nudi
jedan fantastian presek i uporedno istraivanje izmeu joge i bramanizma kroz svete
spise, mitove i antropoloke zapise. U svakom sluaju ovakve analize nam pomau da
bolje shvatimo drutvenu ulogu koju je jogika praksa imala nekada i da pokuamo da
razumemo njenu mo da sauva svoju autentinost kroz razliita istorijska previranja do
danas.

16

Literatura:
Weber, Max, The religion of India The sociology of Hinduism and Buddhism,
Illinois, The free press, 1958.
Elijade, Mira, Joga Besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984.
Vukomanovi, Milan, Religija, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva,
2004.
Belinger, Gergard J. (prir.), Veliki leksikon religija, Beograd, Lento/Dobra, 2004.

17