FAKULTET ZA MENADMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

Nastavni predmet: TEORIJA ODLUIVANJA

Seminarski rad

Izbor borbenog aviona za opremanje vazduhoplovstva

primenom metoda Promethee za viekriterijumsko odluivanje

Predmetni profesor:

Student

Akad. prof. dr Sinia Borovi

Bratislav Drenovac
Broj indeksa 38/06

Avgust 2011., Beograd.

FAKULTET ZA MENADMENT MALIH I SREDNJIH PREDUZEA

SADRAJ

1. PROBLEMI VIEKRITERIJUMSKOG ODLUIVANJA............................................................2

2. POSTAVLJANJE OSNOVNIH PARAMETARA..............................................................................3
2.1 Razlike koeficijenata....................................................................................................................... 4
2.2 Funkcija preferencije...................................................................................................................... 5
2.3 Agregatni indeks preferencije....................................................................................................... 13
2.4 Koeficijenti ulaznog i izlaznog toka.............................................................................................. 14
3. Metoda PROMETHEE I................................................................................................................... 16
4. Metoda PROMETHEE II.................................................................................................................. 16
5. Metoda PROMETHEE III................................................................................................................ 17
Zakljuak................................................................................................................................................. 20
Literatura................................................................................................................................................. 21

TEORIJA ODLUIVANJA

1. PROBLEMI VIEKRITERIJUMSKOG ODLUIVANJA

Veliki broj situacija i problema, pre svega poslovnih problema u razliitim oblastima, zahteva
reavanje i donoenje odluka u okolnostima u kojima figurie vie kriterijuma. Takve situacije
nalau detaljnu i iscrpnu analizu, to bi znailo da bi se na osnovu analize svih kriterijuma,
odnosno uporednih testova, dolo do optimalnog reenja, tj. donela optimalna odluka.
Posebno, dati kriterijumi mogu imati razliit karakter, to moe znaiti u takvim situacijama da za
nas povoljna varijanta moe biti maksimum ili minimum koji ostvaruje data funkcija po datom
kriterijumu. U realnom ivotu, donoenje odluke upravo podrazumeva takve situacije, gde e se
po nekim kriterijumima zahtevati (traiti, oekivati) maksimizacija, dok se za neke druge zahteva
minimizacija. Ono to nam je takoe bitno, jeste da nam nije svaki od tih kriterijuma podjednako
znaajan, te ih i razmatramo sa odreenom vanou.
Pretpostavimo problem izbora borbenog aviona koji emo kupiti za vazduhoplovstvo. Neka smo
izbor sveli na odreene svetski poznate, renomirane, proizvoae aviona, i njihove modele: Suhoj
Su-35, Saab Gripen JAS 39, F-18, J-50, Eurofighter. Njima moemo pridruiti odgovarajue
oznake a1, a2, a3, a4 i a5, respektivno.
Sledee to emo razmatrati jesu kriterijumi po kojima emo vrednovati date vazduhoplove, i na
osnovu istih i doneti odluku. Uzeemo kriterijume koji e nam biti vani za izbor, i to: cenu, letne
performanse, naoruanje, opremu, garantni rok i trokove odravanja.
Potpuno je jasno da e odreeni avioni biti u prednosti po odreenim kriterijumima, dok e po
nekim drugim biti u podreenom poloaju u odnosu na druge. U uslovima takvih neodreenosti,
uloga menadera/donosioca odluke jeste da donese optimalnu odluku, razmatrajui sve pozitivne i
negativne (manje pozitivne) karakteristike odreenog aviona. Tako nee postojati reenje koje e
nam po svim kriterijumima doneti optimalno reenje. Sa druge strane, ne moemo odluku ni
doneti samo po jednom kriterijumu, jer e i ostali biti znaajni za donoenje odluke.
Osnovni podaci (parametri) ovakvog viekriterijumskog problema mogu se dati tabelom 1.
Kriterijumi

K1

K2

K3

K4

K5

a1

C11

C12

C13

C14

C15

a2

C21

C22

C23

C24

C25

a3

C31

C32

C33

C34

C35

a4

C41

C42

C43

C44

C45

a5

C51

C52

C53

C54

C55

Reenja

Tabela 1: Opti model viekriterijumske analize

S.Borovi, M.Milievi, Zbirka odabranih poglavlja iz operacionih istraivanja, Vojnoizdavaki zavod, Beograd, 1991.

Seminarski rad

2. POSTAVLJANJE OSNOVNIH PARAMETARA

U vertikali (po koloni) dati su tipovi vazduhoplova, a u naslovnoj liniji horizontale (vrste) su
kriterijumi koje razmatramo pri donoenju odluke. Obzirom da se radi o parametrima koji nisu
sasvim merljivi, moramo im dati odreenu vrednost, koju moemo formirati bodovanjem nekih
relevantnih podataka.
Kriterijumi
Reenja

Cena

Letne
performanse

Naoruanje

Oprema

Trokovi
odravanja

Garantni
rok

K1

K2

K3

K4

K5

K6

Su-35

a1

140

92

44

83

38

20

F-18

a2

180

88

45

88

39

20

JAS 39

a3

150

86

45

84

37

25

EF

a4

130

83

47

86

40

18

J-50

a5

120

89

43

89

42

15

Tabela 2: Koeficijenti kriterijuma izbora

Jasno je da svaki kriterijum nije jednako znaajan, i da se ne moe posmatrati ravnopravno sa
ostalim. Primera radi, obzirom da se ovde radi o veoma skupoj tehnici, cena moe biti
opredeljujui kriterijum. Zbog toga, kriterijumima se daju razliiti teinski koeficijenti, ime im
se pridaje odgovorajui znaaj u donoenju odluke. Tabeli je dodata jo jedna vrsta koja
reprezentuje prirodu kriterijuma, to znai da pokazuje da li je poeljno da se na tom kriterijumu
ostvari maksimizacija ili minimizacija, odnosno da li je eljeno reenje da vrednost koeficijenta
po tom kriterijumu bude to vea, ili to manja.
Kriterijumi
Kj
Reenja
ai

Cena

Letne
performanse

Naoruanje

Oprema

Trokovi
odravanja

Garantni
rok

K1

K2

K3

K4

K5

K6

Su-35

a1

140

92

44

83

38

20

F-18

a2

180

88

45

88

39

20

JAS 39

a3

150

86

45

84

37

25

EF

a4

130

83

47

86

40

18

J-50

a5

120

89

43

89

42

15

Teinski
koeficijent

0,30

0,10

0,18

0,17

0,13

0,12

to vei (+)
to manji (-)

Tabela 3: Teinski koeficijenti kriterijuma

TEORIJA ODLUIVANJA

Iz date tabele se moe videti da se odluka o kupovini aviona ne moe jednostavno doneti. Takoe,
odluka se ne moe doneti ni samo na osnovu jednog kriterijuma, iako po tom kriterijumu jedno
reenje nadmauje ostala reenja. Sigurno je da se neemo upravljati samo prema najnioj ceni, ili
prema najboljim letnim performansama.
Potrebno je da se usklade svi parametri, i da se na osnovu sinteze parametara donese odluka koja
nam najvie odgovara i koja predstavlja optimalno reenje. Drugim reima, ne postoji apsolutno
najbolje reenje.
Na osnovu toga, moemo definisati odnose dominacije, nadmoi, medju reenjima po
kriterijumima, tako to emo razmatrati vrednosti koeficijenata po istom kriterijumu za razliita
reenja (ponudjene varijante, izbore- u datom sluaju modele aviona).
Tako emo imati tri sluaja:
1. Ako je po svakom kriterijumu (K1, K2, K3, K4, K5, K6), na primer, reenje a1 bolje ili
jednako reenju a2 (po svim kriterijumima ostvaruje bolje koeficijente), a da je makar po
jednom od kriterijuma a1 bolje od a2, onda moemo rei da a1 dominira nad a2, i pisati
a1Da2. Ovakav sluaj daje jasan izbor, obzirom da je jedno od reenja potpuno dominantno
u odnosu na drugo, ili druga reenja.
2. Ako su po svakom kriterijumu izbori a 1 i a2 jednaki, onda kaemo da je a 1 indiferentno u
odnosu na a2, i piemo a1Ia2.
3. Ako je a1 po nekom kriterijumu u prednosti u odnosu na a 2, a po nekom drugom a2 bolje u
odnosu na a1, onda kaemo da je a 1 nedominantno u odnosu na a2 (a1 ne dominira nad a2), i
piemo a1Na2. U ovom sluaju su, zapravo, oba reenja nedominantna, te ne moemo samo
na osnovu posmatranja date tabele doneti kvalitetnu odluku.

2.1

Razlike koeficijenata

Kako bi doli do pouzdanijih pokazatelja vrednosti reenja po svim kriterijumima, moramo po

svakom kriterijumu uporediti njihove koeficijente. Kako bi uporedili reenja, napraviemo po
svakom kriterijumu razlike njihovih koeficijenata:
Dj(ax,ay)=Kj(ax)- Kj(ay)
Za svaki kriterijum oduzimamo od koeficijenta najvee vrednosti ostale koeficijente u toj koloni, i
na taj nain vrimo poreenje svih reenja po datom kriterijumu. Sada je lako uoljivo koje
reenje ima najveu (najpoeljniju) vrednost, i koliko zaostaju ostala reenja, odnosno koliko su
ostala reenja udaljena od najboljeg.
Drugim reima, razlika nam pokazuje za koliko je najbolje reenje bolje od nekog drugog.

Seminarski rad

Na taj nain dobijamo novu matricu:

Kriterijumi
Kj
Reenja
ai

Cena

Letne
performanse

Naoruanje

Oprema

Trokovi
odravanja

Garantni
rok

K1

K2

K3

K4

K5

K6

Su-35

a1

20

92

F-18

a2

60

JAS 39

a3

30

37

25

EF

a4

10

47

J-50

a5

120

89

10

Teinski
koeficijent

0,30

0,10

0.18

0,17

0,13

0,12

to
manji

to

to

to

to

to

vei

vei

vei

manji

vei

to vei (+)
to manji (-)

Tabela 4: Razlike koeficijenata u odnosu na najbolji

Iz tabele emo za svaki kriterijum jasno razlikovati reenja koja su u prednosti u odnosu na ostale,
odnosno koja preferiramo po datom kriterijumu. Drugim reima, na osnovu razlika izmeu
koeficijenata moemo odrediti preferenciju reenja.

2.2 Funkcija preferencije

To zapravo znai da na osnovu razlika meu koeficijentima moemo formirati funkciju
preferencije reenja, koja e zapravo biti funkcija razlika koeficijenata:
Pj(ax,ay)=F[Dj(ax,ay)]
Funkcija preferencije moe imati vrednosti izmeu 0 i 1:
0 Pj(ax,ay) 1
Funcije preferencije odredjujemo posebno za svaki kriterijum, tako da za svaki formiramo
posebnu funkciju, i odreujemo koji tip od I do VI emo prihvatiti za kriterijume od K 1 do K6.
Grafike funkcija formiramo tako to na y-osu, na kojoj su vrednosti od 0 do 1, nanosimo razlike
izmeu reenja po datom kriterijumu, i za vrednost 1 uzimamo vrednost najvee razlike, a ostale
razlike su proporcionalno rasporeene izmeu 0 i 1. Na x-osi su parovi reenja ije smo razlike
koeficijenata, koje uparujemo sa vrednostima njihovih razlika, i na taj nain dobijamo take na
grafiku. Optimalan grafik funkcije dobijamo metodom najmanjih kvadrata, tako da su kvadrati
odstupanja vrednosti od grafika optimalne funkcije minimalna. To e znaiti da za razliite
kriterijume moemo izabrati i razliite tipove.
Ono na ta nas i navodi itav koncept funkcije preferencije jeste praktino digitalizacija podatakasvoenje na vrednosti 0 i 1, s tim to se javljaju i vrednosti izmedju 0 i 1.

TEORIJA ODLUIVANJA

Na taj nain sutinu svih poreenja u velikom broju sluajeva svodimo na samo dva stanja, i to:
Pj=1 ako funkcija potpuno zadovoljava nae kriterijume u odnosu na druga reenja, i P j=0 ako
funkcija uopte ne zadovoljava kriterijume.
U praktinim situacijama funkciju preferencije moemo izabrati izmeu vrednosti 0 i 1, i to tako
to emo postaviti prag- granicu razlike koeficijenata po odreenom kriterijumu: ukoliko je
razlika vea od odreenog praga, onda emo funkciji preferencije dodeliti vrednost 1, a ukoliko je
razlika manja, onda emo funkciji preferencije dodeliti vrednost 0.
Kriterijumi
Kj
Reenja
ai

Cena

Letne
performanse

Naoruanje

Oprema

Trokovi
odravanja

Garantni
rok

K1

K2

K3

K4

K5

K6

Su-35

a1

140

92

44

83

38

20

F-18

a2

180

88

45

88

39

20

JAS 39

a3

150

86

45

84

37

25

EF

a4

130

83

47

86

40

18

J-50

a5

120

89

43

89

42

15

Te. koefic.

0,30

0,10

0,18

0,17

0,13

0,12

+ / -

Prag

-25

-3

Tabela 5: Prag razlike

Iz toga bi mogli dobiti vrednosti funkcije preferencije za date parametre, uporedjivanjem
vrednosti sa visinom praga. Vrednostima koje zadovoljavaju kriterijum dodeliemo vrednost
funkcije preferencije 1, a ostalim koje ne zadovoljavaju kriterijum dodeliemo vrednost funkcije
preferencije 0. Na taj nain u tabeli emo dobiti koeficijente P 11, P12.... P55.

Seminarski rad

Kriterijum K1:

Tabela 6: Koeficijenti i funkcija preferencije po koeficijentu K 1

TEORIJA ODLUIVANJA

Kriterijum K2:

Tabela 7: Koeficijenti i funkcija preferencije po koeficijentu K 2

Seminarski rad

Kriterijum K3:

Tabela 8: Koeficijenti i funkcija preferencije po koeficijentu K 3

TEORIJA ODLUIVANJA

Kriterijum K4:

Tabela 9: Koeficijenti i funkcija preferencije po koeficijentu K 4

10

Seminarski rad

Kriterijum K5:

Tabela 10: Koeficijenti i funkcija preferencije po koeficijentu K 5

11

TEORIJA ODLUIVANJA

Kriterijum K6:

Tabela 11: Koeficijenti i funkcija preferencije po koeficijentu K 6

12

Seminarski rad

2.3 Agregatni indeks preferencije

Na osnovu imajuih podataka teinskog koeficijenta odreenog kriterijuma i funkcije
preferencije, formira se agregatni indeks preferencije. On nam pokazuje u kojem stepenu jedno
reenje nadmauje drugo, odnosno koliko vie preferiramo jedno nego drugo reenje, to e
znaiti da je agregatni indeks preferencije uvek pozitivan. Agregatni indeks i dobijamo kao
proizvod koeficijenta preferencije i teinskog koeficijenta. Obzirom da se radi o agregatnom
indeksu preferencije, jasno je da ovde sumiramo koeficijente preferencije ponderisane teinskim
koeficijentima. Po nekim kriterijumima moe biti bolje jedno reenje, a po nekim drugim
kriterijumima neko drugo reenje, a samim tim i preferencija nekog od reenja. Vrednost
agregatnog indeksa preferencije je izmeu 0 i 1. To e znaiti da emo imati, pri poreenju
reenja, sluajeve kada vie preferiramo reenje ax u odnosu na ay, kao i sluajeve kada vie
preferiramo ay u odnosu na ax. Prilikom poreenja reenja, zbir njihovih ponderisanih agregatnih
indeksa uzima vrednosti izmeu 0 i 1, ukljuujui i te vrednosti. Imao bi vrednost 0 ako bi reenja
bila jednaka po svim kriterijumima, te na taj nain bi i razlika bila jednaka nuli, a vrednost 1 ako
po svakom kriterijumu jedno reenje nadmauje drugo. Agregatni indeks preferencije reenja a x u
odnosu na reenje ay oznaiemo sa (ax,ay), a agregatni indeks preferencije reenja a y u odnosu na
ax oznaiemo sa (ay,ax).
Sluaj bi mogli ilustrovati i na sledei nain: Kad bi jedno reenje bilo bolje od drugog u 70%
sluajeva, rekli bi da je njegov indeks 0,7; onda bi drugo reenje bilo bolje u 30% situacija, pa bi
njegov indeks bio 0,3.
Agregatni indeks preferencije dobiemo kao sumu proizvoda funkcije (koeficijenta) preferencije i
teinskog koeficijenta2. Obzirom da smo ve rekli da e funkcija preferencije praktino imati
vrednosti 0 ili 1, to e i znaiti da e agregatni indeks biti suma nula i vrednosti teinskog
koeficijenta- samim tim, on moe imati maksimalnu vrednost 1, i minimalnu 0.
IP(ai,av) = Pj(ai,av) wj
IP(a1,a2) = 10,3+10,1+00,18+00,17+0,30,13+00,12 = 0,44
IP(a1,a3) = 00,3+10,1+00,18+00,17+00,13+00,12 = 0,1
IP(a1,a4) = 00,3+10,1+00,18+00,17+0,70,13+0,40,12 = 0,24
IP(a1,a5) = 00,3+0,60,1+0,30,18+00,17+10,13+10,12 = 0,36

IP(a2,a1) = 00,3+00,1+0,30,18+10,17+00,13+00,12 = 0,22

IP(a2,a3) = 00,3+0,40,1+00,18+10,17+00,13+00,12 = 0,21
IP(a2,a4) = 00,3+10,1+00,18+0,70,17+0,30,13+0,40,12 = 0,31
IP(a2,a5) = 00,3+00,1+0,70,18+00,17+10,13+10,12 = 0,37

IP(a3,a1) = 00,3+00,1+0,30,18+10,17+0,30,13+10,12 = 0,38

IP(a3,a2) = 10,3+00,1+00,18+10,17+0,70,13+10,12 = 0,68
IP(a3,a4) = 00,3+0,60,1+00,18+00,17+10,13+10,12 = 0,31
IP(a3,a5) = 00,3+00,1+0,70,18+00,17+10,13+10,12 = 0,38

M.upi, V.M.R.Tumala, Savremeno odluivanje, Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 1997.

13

TEORIJA ODLUIVANJA

IP(a4,a1) = 0,40,3+00,1+10,18+10,17+00,13+00,12 = 0,47

IP(a4,a2) = 10,3+00,1+0,70,18+0,70,17+00,13+00,12 = 0,54
IP(a4,a3) = 0,40,3+00,1+0,70,18+00,17+00,13+00,12 = 0,25
IP(a4,a5) = 00,3+00,1+10,18+00,17+0,70,13+0,60,12 = 0,34

IP(a5,a1) = 0,80,3+00,1+00,18+10,17+00,13+00,12 = 0,41

IP(a5,a2) = 10,3+0,60,1+00,18+10,17+00,13+00,12 = 0,53
IP(a5,a3) = 0,80,3+0,20,1+00,18+0,30,17+00,13+00,12 = 0,31
IP(a5,a4) = 0,40,3+10,1+00,18+00,17+00,13+0,60,12 = 0,29
IP

a1

a2

a3

a4

a5

a1

0,44

0,08

0,24

0,36

a2

0,22

0,21

0,31

0,37

a3

0,38

0,68

0,31

0,38

a4

0,47

0,54

0,25

0,34

a5

0,41

0,53

0,31

0,29

Tabela 12: Agregatni indeksi preferencije

2.4 Koeficijenti ulaznog i izlaznog toka

Na osnovu izraunatih kumulativnih indeksa preferencije, moemo doi do vrednosti uzlaznog,
silaznog, i istog toga.
Koeficijent ulaznog toga za odredjeno reenje odredjuje se iz zbira indeksa preferencije tog
reenja u odnosu na ostala reenja; koeficijent izlaznog toka za odredjeno reenja odredjuje se iz
zbira indeksa preferencije ostalih reenja u odnosu na to reenje; a koeficijent istog toga
dobijamo kao razliku koeficijenta ulaznog toga i koeficijenta izlaznog toka 3.
Koeficijent ulaznog toka reenja ai raunamo kao:
T+ (ai) = IP(ai, av) /(n-1)
Koeficijent izlaznog toka reenja ai raunamo kao:
T- (ai) = IP(av,ai) /(n-1)
Koeficijent istog toka reenja ai raunamo kao:
T (ai) = T+ (ai) T- (ai)

J.P. Brans, B.Mareschal, Promethee Methods, European Journal of Operational Research.

14

Seminarski rad

T+

IP

a1

a2

a3

a4

a5

a1

0,44

0,08

0,24

0,36

0,28

a2

0,22

0,21

0,31

0,37

0,27

a3

0,38

0,68

0,31

0,38

0,44

a4

0,47

0,54

0,25

0,34

0,40

a5

0,41

0,53

0,31

0,29

0,39

0,37

0,55

0,21

0,29

0,36

T= /(n-1)

= /(n-1)

Tabela 13: Koeficijenti ulaznog i izlaznog toka

T = T+ - T-

T+

T-

a1

0,28

0,37

- 0,09

a2

0,27

0,55

- 0,28

a3

0,44

0,21

+ 0,23

a4

0,40

0,29

+ 0,11

a5

0,39

0,36

+ 0,03

Tabela 14: Koeficijenti istog toka

3. Metoda PROMETHEE I
Na osnovu koeficijenata ulaznih i izlaznih tokova moemo primeniti metodu Promethee I za
parcijalno poredjenje dobijenih rezultata. Reenja emo najlake uporediti posmatranjem,
odnosno uporedjivanjem, ulaznih i izlaznih tokova. Naime, odredjeno reenje nadmauje neko
drugo ukoliko mu je koeficijent ulaznog toka vei nego koeficijent ulaznog toka drugog reenja, i
u isto vreme da mu je koeficijent izlaznog toka manji nego koeficijent izlaznog toka drugog
reenja. Sluaj nadmaivanja oznaiemo brojem 1, sluaj nenadmaivanja brojem 0.
Reenja

a1

a2

a3

a4

a5

a1

a2

a3

a4

a5

Zakljuak

Nadmauje

Rang

a1 nadmauje a2

a2 ne nadmauje drugo reenje

a3 nadmauje a1, a2, a4, a5.

a4 nadmauje a1, a2, a5.

a5 nadmauje a1, a2.

15

TEORIJA ODLUIVANJA

Tabela 15: Poredak reenja po metodi Promethee I

4. Metoda PROMETHEE II
Na slian nain kao i Promethee I, metoda Promethee II vri rangiranje reenja, ali ovog puta po
vrednosti istog toka. U ovom sluaju u razmatranje uzimamo samo konane vrednosti
koeficijenata istog toka, tako da ih jednostavno rangiramo po tim vrednostima, od najvie ka
najnioj.
Reenja

a1

a2

a3

a4

a5

a1

a2

a3

a4

a5

Zakljuak

Nadmauje

Rang

a1 nadmauje a2

a2 ne nadmauje drugo reenje

a3 nadmauje a1, a2, a4, a5.

a4 nadmauje a1, a2, a5.

a5 nadmauje a1, a2.

Tabela 16: Poredak reenja po metodi Promethee II

5. Metoda PROMETHEE III

Za razliku od metoda Promethee I i II, metoda Promethee III daje intervalni poredak reenja, i to
tako to najpre definiemo granice intervala svakog reenja, a zatim se poredak reenja konstruie
na osnovu preklapanja intervala vrednosti istog toka. Drugim reima, za svako reenje se
odredjuju granice istog toka, i to poetna granica intervala A(a i) i krajnja B(ai). Za ovu metodu
emo sluaj nadmaivanja definisati neto drugaije- najprostije reeno, ukoliko se intervali ne
preklapaju, onda jedno reenje nadmauje drugo, a ukoliko ima preklapanja intervala (takvog da
se intervali preklapaju, ali da nije jedan potpuno sadran u drugom) onda kaemo da su reenja
indiferentna.
Granice intervala reenja ai raunamo kao:
-

Poetna:

A(ai) = Rsr (ai) aa(ai)

Krajnja:

B(ai) = Rsr (ai) + a a(ai)

Gde je:
Rsr (ai) srednja vrednost istog toka reenja a i
a standardna greka raspodele vrednosti kumulativnog indeksa preferencije
a = 0,15
Rsr (ai) = [IP(ai,av)- IP(av,ai)] : n

16

Seminarski rad

Za svako reenje raunamo srednju vrednost istog toka, koju kasnije koristimo za izraunavanje
standardne greske. Iz izraza za granice intervala vidi se da se one rasporedjene simetrino u
odnosu na srednju vrednost istog toka Rsr, i to tako to su od nje udaljene na levu i desnu stranu
za proizvod aa(ai).

Tabela 17: Srednje vrednosti istog toka

Tabela 18: Standardna greka raspodele

17

TEORIJA ODLUIVANJA

Sada kad raspolaemo svim podacima, moemo izraunati granice intervala za svako reenje:
A(ai) = Rsr (ai) aa(ai)

B(ai) = Rsr (ai) + a a(ai)

Tabela 19: Granice i poredak reenja po metodi Promethee III

Na osnovu dobijenih rezultata, moemo i grafiki prikazati granice intervala. Iz datog grafika
moe se videti i raspored intervala za svako reenje, kao i nadmonost odredjenog reenja u
odnosu na druga reenja.
Sa date slike se vidi kako reenje a 3 nadmauje sva ostala (sva 4 ostala reenja); reenje a 4
nadmauje reenja a1, a2 i a5; reenje a5 nadmauje reenja a1 i a2; reenje a1 nadmauje samo reenje
reenja a2, koje je i najslabije rangirano.

Slika 1: Poredak reenja prema granicama intervala

18

Seminarski rad

Zakljuak
Viekriterijumska analiza se svakim danom pokazuje kao neizostavan pratilac svih poslovnih
aktivnosti u razliitim oblastima drutva, te stoga ima i sve vei znaaj. Veoma vane odluke esto
nije ni mogue doneti sa sigurnou samo na osnovu intuitivnih zakljuaka, niti na osnovu
povrnih pokazatelja.
Kao jedan veoma moan instrument za poredjenje ponudjenih reenja, i izbor najboljeg,
viekriterijumska analiza predstavlja neizostavan faktor i nezaobilazan inilac svih odluka u
savremenom poslovanju.
ak, objekti viekriterijumske analize ne moraju biti samo poslovni procesi, ve i sve mogue
situacije u kojima nam se nudi vie mogunosti, a da prilikom izbora razmatramo vie kriterijuma.
U svakom sluaju, nikada neemo razmatrati samo jedan kriterijum, ve emo se osloniti na
sintezu kriterijuma.
Veoma pogodan alat za takvu analizu predstavljaju i metode Promethee, koje daju veoma
pouzdane pokazatelje.
Obradjeni primer je i jasan pokazatelj analize koja je dovela do optimalnog reenja, iako bi se
samo posmatranjem koeficijenata po datim parametrima mogao doneti pogrean zakljuak.
Prilikom analize veoma je vano i dobro postaviti kriterijume, ali i definisati vrednosti
parametara, kao i teinu datog parametra za donoenje odluke.

19

TEORIJA ODLUIVANJA

Zbog svega toga, uloga menadera (donosioca odluke) bie da na pravi nain i u potpunosti
sagleda sva mogua reenja, izvri kvalitetnu analizu, i razmatranjem svih kriterijuma donese
optimalnu odluku.
Potpuno je jasno da e se u buduosti donoenje odluka na svim nivoima zasnivati na viim ili
niim nivoima viekriterijumske analize, ali e ona svakako biti bitan inilac donoenja odluke.

Literatura

[1] S.Borovi, M.Milievi, Zbirka odabranih poglavlja iz operacionih istraivanja, Vojnoizdavaki

zavod, Beograd, 1991.

[2] Milutin upi, V.M.R.Tumala, Savremeno odluivanje, Fakultet organizacionih nauka,

1997.

Beograd,

[3] J.P. Brans, B.Mareschal, Promethee Methods, European Journal of Operational Research.

20

Seminarski rad

21