DRUGI DEO

STRUKTURA I POSLOVANJE
NJUJORKE BERZE
Njujorka berza predstavlja dobrovoljno udruenje ili korporaciju, koja ima za cilj da
obezbedi jednostavno, lako i efikasno trgovanje berzanskim materijalima. Cilj poslovanja na
berzi je i da se obavljaju heding poslovi, da bi se investitor zatitio od rizika i pekulativni
poslovi, kako bi se zaradili na razlici u ceni berzanskog materijala. Na ovoj berzi samo lanovi
mogu uestvovati u trgovini sa kotiranim berzanskim materijalima. lanovi berze mogu
uestvovati kao: komisioni brokeri, brokeri na parketu, dileri rasparenim akcijama, registrovani
trgovci, specijalisti i brokeri obveznica. Najznaajniji lanovi za odvijanje trgovakog procesa na
berzi su specijalisti. Ima ih oko 400 i oni ine oko 30% ukupnih stalnih lanova berze. 10 lanovi
imaju razliite funkcije.
Specijalisti (Specialists) su radnici koji su odgovorni za povezivanje kupaca i prodavaca.
Uloga specijaliste je da se akcijama za koje su odgovorni trguje na fer, konkurentnom, urednom i
efikasnom tritu, osiguravajui da sve muterije imaju jednaku priliku da kupe akcije po
najpovoljnijim cenama. Specijalista pokuava da izbegne velike ili nerazumne fluktacije cena
izmeu uzastopnih prodaja i obino je sasvim uspean.
Komisioni brokeri (Commission Brokers, takoe Floor Brokers, Commission House
Brokers) ine neto manje od polovine lanova Njujorke berze, dok Brokeri na parketu (Floor
Brokers) preuzimaju naloge koje komisioni brokeri ne mogu da realizuju zbog njihovog broja ili
aktivnosti na tritu.
Dileri

rasparenim

akcijama

(Odd-Lot

Dealers)

trguju

koliinama

iznad

standardizovanog trgovakog lota.

Registrovani trgovci (Registered Traders ili Floor Traders) trguju za svoje ime i raun i
ini ih oko 30 lanova Njujorke berze. To su uglavnom ljudi koje vidimo kako mahnito mau

rukama na parketu berze, da bi trgovali. Oni takoe mogu imati i ulogu brokera na parketu (Floor
Brokers) za druge i da prodaju svoje usluge.
Brokeri obveznica (Bond Brokers) se bave realizacijom naloga za kupovinu i prodaju
obveznica kojima se trguje na Njujorkoj berzi.
Na Njujorkoj berzi se kotiraju finansijski instrumenti velikih i uspenih preduzea sa
dugom poslovnom tradicijom, pa su uslovi listinga stroiji u odnosu na druge berze u
Sjedinjenim dravama. Razmenjuje se roba, kotiraju akcije i najznaajnije obveznice velikih
preduzea. Glavni deo je parket (floor) na kome se odvija promet i koji se sastoji od odvojenih
soba za trgovanje. Glavna soba (main room) je najvei deo parketa i odreen je za trgovinu
najaktivnijim akcijama. Deo glavne sobe koji se zove garaa (garage), naziv je dobio jer je
dozidan na mestu na kome se ranije nalazila garaa. Nalazi se pored glavne sobe i smatra se
posebnom sobom za trgovanje iz istog razloga.
Postoji i manji deo parketa koji se zove Aneks i koji se takoe naziva plava soba (blue
room), po boji njenih zidova. Na Aneksu se trguje neaktivnijim akcijama i obveznicama. Uz
zidove glavne sobe i Aneksa, nalaze se telefoni za komunikaciju izmeu brokera na parketu i
centrala njihovih brokerskih kua. Na parketu se nalazi 18 altera koji su rasporeeni u obliku
potkovice, a na svakom od njih se nalazi vei broj prostora trgovakih postaja (trading posts).
Na svakom od njih se trguje sa nekoliko od preko 2000 kotiranih akcija, meu kojima je oko 400
inostranih. Proseni dnevni promet prevazilazi 200 miliona akcija.
Kada su u pitanju obveznice, na Njujorkoj berzi preovlauje trgovina na OTC (Over
The Counter) tritu, a trguje se sa oko 2.200 razliitih vrsta obveznica. Kapitalizacija
Njujorke berze u svetu iznosi preko 17 milijardi dolara i predstavlja oko 85% berzanskog
prometa u Sjedinjenim Dravama, to je ini ubedljivo najveom berzom na svetu.
Kada kupac kupuje akciju kojom se trguje na Njujorkoj berzi, bilo da pojedinac trguje sa
10 akcija ili menader novca koji trguje sa 100.000 akcija, porudbina se prenosi njegovom ili
njenom brokeru. Broker prenosi porudbinu trgovinskom stolu firme, koji je prenosi na parket
Njujorke berze. Porudbina moe biti popunjena na jedan od dva naina. Male, jednostavne
porudbine se obavljaju preko SuperDot kompjuterskog sistema Njujorke berze, dok vee
porudbine vre brokeri ugovarajui pogodbe na parketu.11
Specijalisti se nalaze u samom srcu Njujorke berze, na parketu, gde imaju ulogu da
trguju odreenim akcijama. lanovi berze biraju odbor koji bira specijaliste. Ni jedan specijalista
2

nije poznata linost i prilino su dobro plaeni za svoj posao. Oni odravaju knjigu (the book),
to danas podrazumeva kompjuterizovan registar cena i informacije o aktuelnim ponudama (bid)
za kupovinu i tranjama (ask) za prodaju. Nalozi kupaca se mogu uputiti na dva naina, od kojih
je jedan trite, a drugi po preovlaujuoj ili odreenoj ceni, to se naziva limit. Takozvani limit
nalozi mogu biti postavljeni po cenama koje su vee od preovlaujue. Akcije mogu biti prodate
ukoliko dostignu odreenu cenu, bez obzira da li su ogranieni gubici ili je profit zakljuan.
Investitor moe prodati akcije, ali kada se dogodi da trina cena dostigne granicu ili limit,
specijalista uklanja nalog klijenta.
Specijalisti takoe imaju ulogu da zatite porudbinu ukoliko se dogode nepredvieni
uslovi gde ne mogu da pronau kupca ili prodavca. To mogu biti situacije gde je, na primer,
dolo do stampeda prodaje ili okrutne kupovine. U ovakvim sluajevima oni izvravaju nalog
do kraja tako to koriste akcije iz sopstvenih zaliha ili svoj novac. Ovaj posao je diskretan i oni
ne mogu ii do te mere da bankrotiraju, ali sigurno je da ublaavaju ekstremna trita. Meutim,
specijalisti imaju svoje knjige, koje im daju uvid u ponudu i tranju, to ni jedan drugi uesnik na
tritu ne moe da vidi, tako da znaju kada je bolje da ree nalog iz svojih izvora ili spajanjem
naloga javnih klijenata. Podatke koje oni objavljuju, razmatraju studenti trita.
Kada je u pitanju OTC trite, trguje se tako to klijenti alju naloge brokerima, koji
predstavljaju naloge drugim brokerima (market makers) preko telefona ili kompjuterske mree.
Ovi brokeri su specijalizovani za odreene akcije i objavljuju ponude na papiru ili kompjuteru,
zatim sprovode transakcije u razumnim koliinama po predstavljenoj ceni, sa drugim brokerima i
dilerima. OTC (Over The Counter) trite predstavlja decentralizovano trite gde se trgovina
hartijama od vrednosti obavlja putem elektronske mree, telefona ili faksa i nije potrebna fizika
prisutnost, odnosno, ne postoji konkretno mesto sastajanja na kome se ovaj vid poslovanja
obavlja.
Nacionalna asocijacija dilera hartija od vrednosti (NASD) i njen automatizovani sistem
NASDAQ, predstavljaju konkurenciju Njujorkoj berzi. NASDAQ navodi brokerima irom sveta
uivo podatke o trgovini akcijama. Neke kompanije poput Microsoft-a i Intel-a ne ele da budu
na listi Njujorke berze. Njuihove akcije se nalaze u Nacionalnom trinom sistemu (NMS
National Market System), koji je podskup NASDAQ univerzuma i dom trgovine najveih
OTC akcija. injenica je da Njujorka berza gubi udeo od strane NASDAQ-a. U odnosu na
osamdesete godine kada je NASDAQ trgovao sa 54% akcija, u proseku kao Njujorka berza,
3

sredinom devedestih je obim udela bio preko 101% od Njujorke berze. Razlika izmeu
NASDAQ-a i Njujorke berze je, pre svega, u nainu trgovanja sa hartijama od vrednosti. Na
NASDAQ-u se sve odvija elektronski i zbog toga postaje sve aktuelniji.

2.1.1. FINANSIJSKI IZVETAJI I NJIHOVO ZNAENJE:

Izvetaji za finansijske instrumente se svakodnevno objavljuju u dnevnim novinama, a
najvaniji elementi izveteja su:
Procentualne promene prinosa Ytd% - Chg,
Njavia i najnia cena u poslednje 52 nedelje 52 weeks High / Low,
Naziv eminenta akcije stock, simbol akcije (tik) Sym,
Dividenda Div, stopa tekueg prinosa yield%,
Proporcija tekue trine cene i zarade po akciji PE,
Obim u standardnim lotovima vol 100s
Poslednja ili zakljuna cena last close,
Neto promena cene net change vol. Change.
Takozvana kotaciona tabela akcija (A stock quotation table), nudi investitoru rezime
onoga to se dogodilo na berzi na odreeni dan trgovanja i ove tabele se mogu pronai
svakodnevno na internetu ili u poslovnom odeljku veine dnevnih novina. Kao primer, amerike
dnevne novine Wall Street Journal pored tampane verzije, objavljuju i elektronsko izdanje
tabele akcija na svom sajtu.
Deo tabele akcija Njujorke berze na sajtu amerikog lista Wall Street Journal na petak,
16. decembra 2011.godine:13

A
American
Express
American
Financial
Group
American
International
Group

Symbol

Open

High

Low

Close

Net
Chg

%
Chg

Vol

52
Week
High

52
Week
Low

Div

Yield

PE

YTD
%Chg

AXP

46.84

47.37

46.64

46.88

0.46

0.99

11.976.047

53.80

41.25

0.72

1.54

11.64

9.23

AFG

36.11

36.50

35.74

35.82

-0.24

-0.67

805.619

37.01

29.45

0.70

1.95

9.89

10.93

AIG

23.45

23.88

23.16

23.36

0.14

0.60

7.235.453

52.67

19.18

...

...

9.00

-51.61

 A U ovoj koloni se nalaze imena kompanija, koja su poreana po abecednom redu radi
lakeg pronalaenja. U ovom sluaju su izdvojene kompanije ije ime poinje na slovo
A.
Symbol Simbol koji se koristi radi lakeg pronalaenja odreene akcije. Svaka
kompanija ima svoj simbol.
Open Cena akcije na poetku (otvaranju) dana trgovanja.
High Najvia cena akcije tokom dana trgovanja.
Low Najnia cena akcije tokom dana trgovanja.
Close Poslednja cena akcije na dan trgovanja.
Net Change (Net Chg) Razlika ili neto promena, izmeu close cene (poslednje cene
tog dana trgovanja) i close cene prethodnog dana. Pozitivna promena se obeleava
zelenom bojom, a negativna crvenom sa minusom ispred.
% Change (% Chg) Procentualna promena cene na dan trgovanja. Pozitivna promena
je obeleena zelenom bojom, a negativna crvenom sa minusom ispred.
Volume Broj akcija ili udela kojima se trgovalo tokom dana.
52 Week High Najvia cena akcije u prethodne 52 nedelje (1 godina).
52 Week Low Najnia cena akcije u prethodne 52 nedelje (1 godina).
Dividend Iznos dividende (u dolarima) po akciji, isplaen akcionarima tokom prole
godine. Kada nema dividende, u koloni se nalaze tri take, ....
Yield Procenat prinosa. Prologodinja dividenda kao procenat trenutne cene akcije.
Kada nema dividendi, u koloni se nalaze tri take, ....
P/E (Price-earnings ratio) Broj koji oznaava poverenje investitora u akciji. To je
odnos trenutne cene akcije i zarade po akciji za prolu godinu.
YTD % Chg Procenat promene akcije u periodu od prole godine na dananji dan, pa
do danas. Pozitivna promena se obeleava zelenom bojom, a negativna crvenom sa
minusom ispred.
Tokom 2001.godine, Njujorka berza je postala prvo trite Sjedinjenih Drava koje je u
potpunosti decimalizovano, odnosno prebaeno na decimalni sistem trgovinom u dolarima i
centima umesto frakcijama, nakon dva veka takvog naina trgovanja. Ovaj prelazak je zapoet
avgusta 2000.godine. Za investitore, prelazak na decimale je znaio da su spredovi (the spreads,
5

razlika izmeu cene akcije i iznosa koji e broker naplatiti investitorima) sueni. Minimalan
spred (spread) koristei frakcije je bio jedna osmina ili 12.5 centi. Sa decimalnim raunanjem
cene, spred bi mogao da iznosi toliko malo kao peni.14

2.2. UPRAVLJANJE BERZOM I LANSTVO:

Njujorkom berzom upravlja Uprovni odbor (Board of Governors) koga biraju lanovi
berze i u koji ulaze predstavnici lanova berze i investicione javnosti.
Upravni odbor donosi odluke o:
Prijemu novih lanova berze,
Predlogu budeta berze,
Kotacijama novih hartija od vrednosti,
Predlae izmene u poslovanju berze,
Kontrolie rad i sprovodi disciplinski postupak nad lanovima berze putem novanih
kazni, suspenzije poslovanja ili iskljuenja iz lanstva.
lanstvo na berzi se kolokvijalno naziva sedite (seat), jer su lanovi u poetku sedeli u
odreenim stolicama u Sali gde se svakodnevno trgovalo akcijama. Nakon Graanskog rata
dolo je do porasta trgovine akcijama, negovala su se likvidnija trita i Berza je prihvatila
sistem kontinuiranog trgovanja. Time je zamenjen stari sistem trgovanja gde su se koristili pozivi
akcija u odreeno vreme, sa istovremenom trgovinom svih akcija sa liste na velikom
trgovinskom spratu (parketu). Kao deo novog sistema, brokeri koji su trgovali sa odreenom
akcijom su ostali na jednoj lokaciji, to je dovelo do pojave specijaliste.
Termin specijalista je izgubio svoje bukvalno znaenje otkriem kontinuiranog trgovanja
1871.godine. Trgovalo se trgovinskim porukama na velikom otvorenom podu tzv. parketu, i tako
su sklonjena sedita koja su brokeri okupirali. Posedovanje ili iznajmljivanje sedita na Berzi je
omoguavalo kvalifikovanim i licenciranim profesionalcima da kupuju i prodaju hartije od
vrednosti na parketu.
Prvobitno se broj lanstva Njujorke berze poveavalo ili smanjivalo kako su se lanovi
prikljuivali ili davali ostavke. Berza je 1868.godine uspostavila fiksni broj lanstva i revidirala
pravila kako bi omoguila lanovima da prodaju svoja sedita. Nakon prodaje u iznosu od 4.000$
kasnih ezdesetih godina XIX veka i ranih sedamdesetih, lanstvo je dostiglo iznos od 80.000$
6

krajem veka, dostiui visokih 625.000$ tokom perioda rasta trita koje je poznato kao bull
market 1929.godine, pre nego to je dostiglo visinu od preko milion dolara tokom tzv. buma na
tritu osamdesetih godina XX veka. Godine 1990. sedite je prodato za 250.000$. Najvia cena
ikada plaena za sedite 1. decembra 2005.godine, iznosila je 4.000.000$ i praena je prodajom
nekoliko mesta za istu cenu. Pre 2005.godine, rekordna cena po kojoj je prodato sedite je
iznosila 2.65 miliona dolara, 23. avgusta 1999.godine.
Cene sedita na Njujorkoj berzi su 2005.godine dostigle istorijski maksimum, kada su
etiri puta skoile od 11. januara iste godine sa 975.000$ na 4.000.000$ poetkom decembra, to
predstavlja porast od 310%. Krajem decembra je cena pala na 3.505.000$
Istorijski gledano, cene sedita su varirale prema ponudi i zahtevale i odravale
profitabilnost brokerskog poslovanja, nivo obima trgovanja na Berzi i optih ekonomskih uslova.
Nakon kasnih sedamdesetih godina XX veka, lanovi Njujorke berze su imali dozvolu za zakup
sedita i njihova dodeljena prava trgovanja za kvalifikovane pojedince.
Godinje se obavi preko stotinu transfera sedita, a trgovini se moe, pored fizikog
prisustva na parketu, pristupiti i elektronskim putem SuperDOT sistema.
SuperDOT sistem predstavlja sistem preko koga se mogu naruiti akcije i moe da obavi
dnevni obim trgovine koji prelazi 2 milijarde akcija. Ovaj sistem alje poruke brokerima preko
obinog usmeravanja poruke na odgovarajuu radnu stanicu specijaliste sa parketa. Specijalisti
se bave ovom trgovinom kao kupci ili prodavci kada odreene akcije i narudbine postanu
dostupne, i alju potvrde svojim brokerskim firmama koristei isti komutacioni sistem.
Trgovanje ovim sistemom se obavlja kada su u pitanju male i jednostavne porudbine, krupnije
obavljaju brokeri na parketu.
Kao to je ve spomenuto, na Njujorkoj berzi se kotiraju finansijski instrumenti velikih i
uspenih preduzea sa dugom poslovnom tradicijom.
Osnovni uslovi koje kompanija mora da ispuni da bi se njene akcije kotirale na
Njujorkoj berzi su sledei:16
Da ima najmanje 2000 akcionara koji su u posedu zaokruenih partija akcija od po 100
akcija (Round Lots),
Da ima najmanje 1 milion emitovanih akcija koje su javno u posedu najmanje 2000
akcionara,
Da godinje stvara najmanje 2.5 miliona dolara bruto profita,
7

 Da kontinuirano publikuje svoj finansijski izvetaj,

Da plati odgovarajuu cenu listinga.
Da bi kompanija zadrala svoj listing na NYSE, mora da objavljuje kvartalno svoj izvetaj o
ostvarenom prometu, godinje finansijski izvetaj, zabrani trgovinu na kratko zaposlenih
(insider short selling). Trgovina na kratko (short selling) podrazumeva prodaju hartija od
vrednosti u trenutku njihove visoke cene i njihovu kasniju kupovinu po, oekivanoj, nioj ceni.
Takodje je za kompaniju neophodno da dobije odobrenje od SEC za formulare o zastupanju na
skuptini. esto se menaderi korporacije preporuuju da budu zastupnici akcionara koji nisu u
mogunosti ili nisu zainteresovani da prisustvuju skuptini.

2.3. POSLOVANJE NA BERZI:

Savremeno poslovanje nam predstavlja moderne berze na sledeci nacin. Berze su
definisane kao organizacije, odobrene i regulisane od strane Komisije za hartije od vrednosti
(SEC), koje su osnovane od lanova koji koriste opremu da bi trgovali sa hartijama od
vrednosti.17 Osim toga, trguje se i drugim berzanskim materijalima, a berza takoe moe biti
udruenje ili grupa ljudi koji organizuju ili odravaju mesto trgovanja.
Njujorka berza spada u privatno pravne berze. To su berze koje posluju kao privatna
drutva pravnih i fizikih lica, najee su akcionarska ali mogu biti i drutva sa ogranienom
odgovornou i ispunjavaju zakonske uslove. Broj lanova je fiksan, banke ne mogu biti lanovi,
a nov lan se postaje kupovinom mesta od starog lana ili prirodnom smru starijeg lana.
Vlasnici berze su osnivai koji ulau imovinu. Drava nema prava da upravlja ovim berzama, ali
deluje preko zakona i regulatornih tela.
Njujorka berza je najvea i najuglednija berza u svetu. Sve najpoznatije amerike
kompanije se kotiraju na ovoj berzi. Ona odrava stanje kapitalizma.
Na berzama se trguje listiranim akcijama, to znai da kompanija koja eli da prikuplj
kapital na berzi i da se njenim akcijama trguje, mora da se prijavi na berzu i da zadovolji
kriterijume koji su od strane berze propisani. Postoji mogunost da se infrastruktura berze koristi
i za trgovanje hartijama koje nisu primljene na zvanini listing, ali se tada takvo trite posebno
izdvaja.
Na Njujorkoj berzi, lanovi moraju kupiti pravo na korienje berzanske infrastrukture.
lanovi mogu biti dileri, koji trguju u svoje ime i za svoj raun i brokeri, koji trguju samo za
raun drugih. Svako ko nije lan Njujorke berze moe trgovati samo preko brokera.
8

Na Njujorkoj berzi se trguje akcijama, obveznicama, opcijama, varantima i pravima.

Svako ko eli da trguje na berzi, bilo da su to akcije, obveznice ili fjuersi, veoma je vano da
ispunjava dva kriterijuma: likvidnost i volatilnost. Likvidnost predstavlja proseni dnevni obim,
koji se poredi sa obimom drugih sredstava kojima se trguje. to je obim vei, to je povoljnije za
trgovinu. Volatilnost (nestalnost) je drugi bitan kriterijum koji poveava mogunost trgovanja
poveanjem svog kretanja. Na primer, akcije nekog preduzea koje su veoma likvidne, ali
ukoliko imaju nisku vitalnost, onda je teko trgovati sa njima jer imaju tendenciju da ostanu u
uskom opsegu cena.
Akcija predstavlja sertifikat vlasnitva kompanije. 18 Na primer, ukoliko kupimo 100 udela
kompanije koja sadri 100 miliona udela, posedujemo milioniti deo te kompanije. Kada je
perspektiva poslovanja dobra, iznosi se ponuda (bid) akcija i podiu se cene. U suprotnom se
akcije prodaju, a cene opadaju. Bonusi glavnih direktora kompanija su najee vezani za cene
akcija, pa kompanije esto pokuavaju da podignu cene jer im je lake da vie kapitala pluta ili
da prodaju dug.
Trita hartija od vrednosti mogu biti primarna i sekundarna. Njujorka berza je primer
sekundarnog trita. Sekundarno trite je finansijsko trite na kome se hartije od vrednosti koje
su prethodno emitovane mogu ponovo prodavati. 19 Na sekundarnom tritu, prilikom
kupoprodaje hartija od vrednosti, korporacija koja je emitovala hartije od vrednosti ne dobija
nikakva nova sredstva, dok prodavac hartija od vrednosti dobija novac. Korporacija dobija nova
sredstav samo kada se na primarnom tritu njene hartije od vrednosti prodaju prvi put.
Vane funkcije sekundarnog trita su ta to finansijske instrumente ini likvidnijim, to
korporacijama olakava prodaju i ta to se na ovom tritu formira cena hartija od vrednosti koje
korporacije emituju na primarnom tritu. Bitna injenica koja daje prednost sekundarnim
tritima u odnosu na primarna je da, to je vea cena hartija od vrednosti na sekundarnom
tritu, vea je i cena koju e korporacija koja emituje HoV, dobiti od investitora. Ova trita
mogu biti organizovana u berze i vanberzanska trita. Na berzama se kupci i prodaavci HoV
sreu na jednoj centralnoj lokaciji da bi obavili trgovinu, a na vanberzanskom tritu posluju sa
razliitih lokacija. Veina velikih korporacija trguje na berzanskom tritu kao to je Njujorka
berza, a vlada Sjedinjenih Drava je organizovala svoje trite obveznica kao vanberzansko
trite.

Postoji i Njujorka trgovinska berza (New Zork Mercantile Exchange NYMEX),

Njujorka robna berza (New York Commodity Exchange), Njujorka berza za kafu, eer i kakao
(New York Coffe, Sugar & Cocoa Exchange, Inc.).
Na Njujorkoj trgovinskoj berzi se trguje sirovom naftom, benzinom, paladijumom,
platinom, mazutom, krompirom, fjuersima i opcijama za naftu.
Na Njujorkoj robnoj berzi se trguje metalima.
Na Njujorkoj berzi za kafu, eer i kakao se pored pomenutog trguje i fjuersima i
opcijama.

2.3.1. PRINCIPI POSLOVANJA I OSNOVNE FUNKCIJE BERZE:

Prema Svetskoj berzanskoj federaciji, berze moraju obezbediti usaglaenost uesnika na
tritu sa trinim zahtevima, pravilima, zakonima i ostalom regulativom. Na zvaninom sajtu
Njujorke berze se mogu pronai sva pravila i zakoni ove berze.
Izuzetno je vaan pravni status berze, to znai da berza, u zemlji u kojoj ima domicil,
mora imati status priznatog trita hartija od vrednosti. Mora postojati nacionalni zakon o
hartijama od vrednosti koji reguliu prava i obaveze berze.
Berza mora imati pravilno koncipiran Statut. Zahtevi koji se odnose na uesnike na
tritu moraju ispuniti odreene uslove, a inostranim trinim uesnicima treba da bude
omoguen pristup, uz potovanje uzajamnih principa priznavanja od strane lanova Svetskog
udruenja berzi WFE (World Federation of Exchanges).
Berza treba da ima infrastrukturu za nadgledanje i mere koje se preduzimaju u sluaju
odstupanja od pravila. Mora imati i formalizovanu organizacionu strukturu i da omogui
korektno upravljanje operacijama finansijskog trita, a zaposleni moraju biti kvalifikovani.
Zvanina pravila berze moraju, kao minimum, imati informacije o trgovanju, kao to su
informacije o listingu, uestvovanju na tritu, resursima, potovanju pravila i sankcijama,
kliringu i saldiranju.
Berza takoe mora imati sisteme koji mogu obezbediti ureeno funkcionisanje trita i
obavljanje poslovnih aktivnosti, kao i da ima predviena reenja za reavanje teta, havarija i
planove za trajno i stabilno funkcionisanje sistema.
Osnovne funkcije koje svak berza mora da obezbedi na tritu su:20
Informisanost svih uesnika na tritu hartija od vrednosti kojom e trgovati na berzi pre

poetka trgovanja (prospektus) i nakon trgovanja (kursna lista).

10

 Listing, Obezbeuje se da eminent ispunjava propisane uslove od strane berze.

Trgovanje, kao proces utvravanja cene na tritu putem sueljavanja ponude i tranje,

po pravilima trgovanja i u sistemu za trgovanje berze.

Izvetavanje nakon zavretka procesa trgovanja o ceni, obimu trgovanja i drugim

elementima iz procesa trgovanja.

Nain da se obezbedi kvalitetan proces trgovanja hartijama od vrednosti je da berza
primenjuje odgovarajue zakonske odredbe zemlje u kojoj posluje, preporuke Meunarodne
organizacije za komisije hartija od vrednosti (IOSCO International Organization of Securites
Comissions) i Federacije evropskih berzi hartija od vrednosti (FESE Federation of European
Securites Exchanges).

2.3.2. BERZANSKI INDEKSI I PROSECI:

Berzanski indeks je prosek cena hartija od vrednosti izraen u odnosu na ranije utvrenu
bazinu trinu vrednost.21 Berzanski indeksi se izraavaju kao odnos kretanja trine
kapitalizacije u posmatranom vremenskom periodu za dati broj kompanija koji ulazi u indeksnu
korpu i promene vrednosti trine kapitalizacije. Preciznije, izraunavaju se tako to se ukupna
trina vrednost odabranih kompanija sa liste, u sadanjem vremenu, podeli sa njihovom
trinom vrednou u baznom periodu. Mnoenjem broja emitovanih akcija koje dre investitori
i njihove cene, izraunava se trina vrednost odabranih kompanija, to se naziva trina
kapitalizacija.
Berzanski indeksi mogu biti proseci (Dow Jones) ili indeksi koji su odnos posmatranih
vrednosti prema baznim ponderisanim prosecima cena (S&P 500).
Postoji vie vrsta berzanskih indeksa, a na Njujorkoj berzi su aktuelni blue chip
indeksi. Ovi indeksi predstavljaju odabran broj najkvalitetnijih kompanija kojima se trguje na
berzi. Blue chip shares su akcije najkvalitetnijih velikih kompanija koje u duem vremenskom
periodu nose mali rizik, redovno plaaju dividende i imaju mali prinos. Njujorka berza je
najpoznatije trite za blue chip kompanije. Na ovoj berzi se listiraju najpoznatije svetske
kompanije koje imaju dug istorijat uspenog poslovanja, a promena njihove cene se
najkvalitetnije izraava kroz indeks S&P 500. Ovaj indeks je kreiran od akcija 500 odabranih
preduzea od kojih su 400 industrijska preduzea, 40 finansijska, 40 infrastrukturna i 20
transportna preduzea.
11

Indeks S&P 500 (Standard & Poor's 500) predstavlja odnos ukupne trine vrednosti koju
ima odabranih 500 kompanija na odreeni dan i njihove trine vrednosti u baznom periodu.
Ovaj indeks obuhvata etiri podindeksa, a to su indeksi: industrijskih kompanija (S&P
Industrials), transportnih kompanija (S&P Transportation Index), kompanija iz sektora usluga
(S&P Utility Index) i finansijskih kompanija (S&P Financial Index).
Postoji i Wilshire 5000 Equity indeks koji obuhvata sve obine akcije kotirane na
Amerikim berzama i ima vredost veu od 1.000 milijardi dolara. Preko 70% njegove vrdnosti
predstavljaju akcije kojima se trguje na Njujorkoj berzi.
Berzanski prosek se izraunava sabiranjem cena akcija odabranih kompanija i deljenjem
brojem koji je jednak broju kompanija u berzanskom proseku, tj. brojem koji je u odreeno
vreme definisan kao delilac.
Najpoznatiji berzanski prosek je Dow Jones Average koji je podeljen na sektore tako da
se posebno utvruju indikatori za industriju, transport i usluge: Dow Jones Industrial Average,
Dow Jones Transportation Average i Dow Jones Utility Average. Indeks Dow Jones pokazuje
kretanje cena akcija na Njujorkoj berzi, a danas se kao najpoznatiji smatra DJIA (Dow Jones
Industrial Average).
DJIA se izraunava deljenjem zbira cena akcija sa industrijske liste i delioca. Delilac se
dobija mnoenjem tekueg delioca sa odnosom ukupne prilagoene trine vrednosti i ukupne
neprilagoene trine vrednosti. Dow Jones Company je izumela 1896.godine, ije je vlasnitvo.
Ta kompanija takoe izdaje ugledne novine za praenje berzanskih kretanja Wall Street
Journal.
DJIA predstavlja prosek cena akcija 30 najveih kompanija (blue chip). Ovaj prosek je
indikacija brzine i smera kretanja berze kao celine, pa je zato pomno praen u poslovnim
krugovima irom sveta. Meutim postoje i neke zamerke. Najvea zamerka je da Dow Jones
prosek obuhvata nedovoljan broj kompanija na osnovu ega se moe dati precizno stanje berze i
berzanskih promena na tritu. U ostale zamerke spadaju i te da su iskljueni tipini predstavnici
industrijskog sektora, pa se posmatraju samo blue chip uesnici u tom sektoru, da od
1960.godine pokazuje mali rast na bull marketu i sporiji pad na bear marketu, kao i injenica
da Dow Jones prosek predstavlja posledicu prolosti, a ne postojee stanje. U poslednjih 10
godina, ovaj index je zabeleio vrtoglavi rast, to se smatra nerealnom slikom, a svetska

12

ekonomska kriza je to potvrdila. Uprkos svemu tome, DJIA je i dalje najpopularniji berzanski
prosek.
Treba spomenuti da je tzv. bear market predstavlja stanje trita u kome opadaju cene
harzija od vrednosti, dok bull market predstavlja stanje trita u kome cene hartije od vrednosti
rastu ili se rast oekuje. Prevedeno na srpski, bear znai medved, dok bull znai bik. Naziv
je simbolian i predstavlja nain na koji ove ivotinje napadaju neprijatelja medved na dole
(opadajue), a bik rogovima na gore (rastue). U ulici brodvej br. 26 (26 Broadway) se nalazi
simbolina skulptura bika Charging bull iz 1989.godine, koja je simbol finansijskog
optimizma i prosperiteta. Predstavlja delo umetnika Artura Di Modike i danas je postala deo
turistike atrakcije Njujorka.
Kada su u pitanju indexi, aktuelan je i The AMEX Composite indeks, odnosno AMEX
Kompozitni indeks koji prati kretanje akcija listiranih na Amerikoj berzi.
NASDAQ (National Association of Securites Dealers Automated Quotations) je
kompjuterizovani informacioni program koji obezbeuje kotacije cena za niz hartija od vrednosti
brokerima irom Sjedinjenih Drava. Obuhvata hartije od vrednosti koje se kotiraju na
Njujorkoj berzi, kao i neke kojima se trguje preko altera. Poznati su: NASDAQ Composite
(sve akcije na NASDAQ), NASDAQ 100 (100 najveih kompanija na NASDAQ) i Wilshire
5000.
Zbog razvoja svetskog trita i globalizacije, ameriki investitori sve vie obraaju panju
na berzanske indekse akcija stranih trita poput Tokijskog Nikkei 225 Average i Financial
Times Stock Exchange (FTSE) 100 Share Index iz Londona. Razvoj amerike ekonomije zavisi
od stranih sredstava, tako da svetsko trite postepeno postaje integrisano.

2.3.3. VRSTE BERZANSKIH POSLOVA:

Odlike berzanskih poslova su zakljuivanje poslova preko berzanskih posrednika,
pismena forma, nadzor nad obavljanjem i javnost berzanskih poslova. Pismena forma berzanskih
poslova su berzanski ugovori koji se nazivaju zakljunice i zakljuuju ih brokeri meusobno. U
klasinoj trgovini poslovi se zakljuuju izgovorom i znakovima od strane berzanskih uesnika,
dok se u elektronskoj trgovini koriste elektronski simboli i kartice. Nadzor nad obavljanjem
berzanskih poslova izvravaju berzanski i dravni kontrolni organi. Berzanski poslovi se
obavljaju javno u berzanskoj sali i njima mogu da prisustvuju posetioci i novinari.
etiri su osnovne faze tehnologije berzanskog posla i to:22
13

 Listing,
Trgovanje,
Kliring i saldiranje,
Informisanje.
Postoji vie kriterijuma za podelu berzanskih poslova. Prema mestu i vremenu
zakljuivanja, dele se na unutranje i spoljanje i obavljaju se u propisano vreme. Unutranji
poslovi se zakljuuju izmeu domaih lica, sa pravom trgovanja na berzi, dok se spoljni poslovi
zakljuuju uz prisustvo stranih lica.
Berzanski poslovi se prema predmetu trgovine dele na slubene i slobodne. Slubeni
poslovi se obavljaju na berzi, dok u slobodne spadaju poslovi kojima se trguje van berze.
Prema broju prodajnih ugovora koje u sebi sadre, berzanski poslovi se dele na proste i
sloene. Prosti sadre u sebi jedan ugovor o kupoprodaji, a sloeni dva ili vie. U sloene
poslove spadaju arbitrani, reportni i svop berzanski poslovi.
Arbitrani poslovi se sastoje iz kupovine i prodaje radi sticanja profita koji se zasniva na
razlici cena u datom momentu izmeu dve berze ili dva termina iste berze.
Reportni poslovi se sastoje iz kupovine u gotovom i prodaje na termin i obrnuto. Ceo
postupak se odvija izmeu istih osoba.
Svop posao je ugovor o istovremenoj promptnoj kupovini i prodaji berzanskog
materijala. Kod ovih poslova se radi o zameni jedne bilansne pasive drugom.
Najznaajnija podela berzanskih poslova je prema vremenu dospelosti, gde se berzanski
poslovi dele na promptne i terminske poslove.
Promptni poslovi su poslovi kod kojih se ugovor izmeu kupca i prodavca zakljuuje
danas i u koje prodavac aktive pristaje na promptnu isporuku koja moe biti izvrena odmah po
zakljuenju posla ili u roku od dva do pet radnih dana, a kupac pristaje da odmah plati za takvu
aktivu.
Terminski poslovi su poslovi prodaje gde se cena robe ugovara danas, a obaveze kupca i
prodavca se izvravaju u nekom kasnijem roku koji je unapred fiksiran i oznaen i dui je od 5
radnih dana. U terminske poslove spadaju forvardi, fjuersi, opcije, svopovi i heding poslovi.
Terminski poslovi se dele na bezuslovne i uslovne, a takoe postoji podela na forvard i
derivirane poslove. Forvard poslovi se obavezno izvravaju, a derivirani su izvedeni iz nekog
drugog posla. U derivirane poslove spadaju fjuers poslovi i opcije.
14

Forvard (forward) je ugovor koji obavezuje isporuku robe u budunosti po unapred

ugovorenoj ceni. Forvard poslovi se zakljuuju na vanberzanskim sastancima ili elektronskiover
the counter. Uslovi ugovora su koliina, odnosno broj akcija ili jedinica, datum i cena po
kojoj e se obaviti razmena. Na primer, ukoliko trgovac uzme forvard za neku robu, samim tim
zakljuava cenu u datom trenutku za isporuku u budunosti. Tako je iskoristio heding protiv
promena cene.
Fjuer (future) je ugovor koji obavezuje isporuku robe, finansijskog instrumenta ili valute
po unapred dogovorenoj ceni i na ugovoreni termin u budunosti. Danas se najvie trguje
finansijskim fjuersima. Ukoliko prilikom trgovine sa fjuersima trite bude nepovoljno,
potrebno je dati novac ili izai iz trgovine sa gubitkom. Za razliku od kupovine akcija, gde kupac
postaje vlasnik dela kompanije, prilikom kupovine fjuersa se ne poseduje nita, ali se ulazi u
obavezujui ugovor za buduu kupovinu robe. Podrazumeva se da osoba koja prodaje ugovor
ima obavezu da isporui robu. Kod fjuersa, novac ostaje kod brokera kao sigurnost da e kupac
prihvatiti isporuku.
Vrste finansijskih fjuersa u zavisnosti od osnovne aktive:
Fjuersi na hartije od vrednosti,
Valutni fjuersi
Fjuersi na trine indekse,
Kamatni fjuersi.
Opcija (option) je izvedena (derivirana) hartija koja vlasniku (kupcu) daje pravo, ne i
obavezu, da kupi ili proda odreenu aktivu (robu) po unapred ugovorenoj (tzv. strajk) ceni i u
odreenom vremenskom periodu.23 Kod amerikih opcija vremenski period je odreen datumom
do kog se mora izvriti kupovina ili prodaja. Opcijom se trguje na OTC (over the counter)
tritu i na regulisanom tritu. Deli se na kupovne (call) i prodajne (put) opcije. Za opciju se
moe rei da predstavlja opkladu da e odreena akcija, fjuers ili indeks dostii odreenu cenu,
predvideti njeno kretanje i prognozirati koliko e brzo stii predvienu poziciju. To su tri vane
injenice koje se moraju znati i ukoliko se pogrei u samo jednoj, gubi se sav novac. Da bi
zatitili profit ili smanjili rizik, uspeni trgovci akcijama i fjuersima ponekad koriste opcije.
Fjuersi i opcije daju pravo da se kupe ili prodaju hartije od vrednosti na odreen datum
po unapred utvrenoj ceni. Ovo omoguava investitorima da zatite svoje investicije protiv
fluktacije cena. pekulacije sa fjuersima i opcijama iskuavaju zbog perspektive visokih prinosa
15

za niske investicije.24 Meutim, vano je biti oprezan jer postoji veliki rizik da se izgubi sav
novac.
Kol (call) opcija je standardizovan ugovor koji daje kupcu pravo, ali ne i obavezu, da
kupi odreen broj akcija ili ugovora osnovnih hartija od vrednosti, po udarnoj ceni opcije ili po
probnoj ceni, neko vreme pre isteka datuma ugovora.25
Put opcija je standardizovan ugovor koji kupcu daje pravo, ali ne i obavezu, da proda
unapred odreen broj akcija ugovora osnovnih hartija od vrednosti, po udarnoj ceni opcije ili po
probnoj ceni, neko vreme pre isteka datuma ugovora.26
etiri vrste trinih transakcija sa opcijama su: kupovina kol opcija, prodaja kol opcija,
kupovina put opcija i prodaja put opcija.
Svop (swap) poslovi su poslovi putem kojih se vri zamena jedne vrste dugovanja za
drugu. Takoe se mogu definisati i kao sporazumi, izmeu dve strane, da se razmene tokovi
gotovine u budunosti, u skladu sa dogovorenom formulom. Na berzi se ovi poslovi obavljaju
putem same berze i imaju za cilj zatitu interesa uesnika u poslu. Najee se radi o zameni
dugovanja, kamata i deviznih kurseva jednih za druge.
Heding (hedging) poslovi su poslovi u kojima se obavljaju pekulacije, koje imaju za
cilj zatitu od rizika ili promene cene, deviznog kursa i kamatne stope. Najei je robni heding
i zatita deviznog kursa. Heding poslovi se obavljaju preko forvarda, fjuersa, opcija i svopova.

2.3.4. RIZIK BERZANSKIH POSLOVA:

Berzansko poslovanje moe biti veoma stresno, a zaposleni mogu gotovo sa sigurnou
rei da obavljaju jedan od najstresnijih poslova na svetu. Rizik koji nose poslovi je veliki i za
veoma kratko vreme se moe postati milioner, a isto tako se moe ostati bez ieg. Rizik dolazi sa
svih strana, a profesionalci najbolje znaju da se sauvaju. Osim rizika u promeni cena na tritu,
postoji i rizik od prevare ili iskoriavanja ljudi koji amaterski ulaze u berzanske poslove.
Takoe se neretko deavaju i pekulacije vodeih kompanija u svetu, naroito banaka koje
posluju na Volstritu, od kojih potiu svetske krize i problemi. Gramzivost je jedan od velikih
problema koji preplavi veinu ljudi koji se bave ovim poslom. Banke Sjedinjenih Drava su
odobravale stambene kredite uz hipoteku na kue. Problem je bio to su ih odobrili u toj meri da
ljudi nisu vie mogli da ih otplate, pa su ostajali bez kua, a same kue vie niko nije mogao da
kupi, pa su i one ostale prazne. Banke su se takoe nale pred bankrotom. To je izazvalo krizu
svetskih razmera gde su sve vee posledice osetile zemlje u razvoju.
16

Volstrit esto postavlja mamce i lovi u zamku neoprezne i neiskusne investitore.

Opstanak investitora zavisi od njegove sposobnosti da uoi te zamke. Od svojih komercijalnih
poetaka kao robovlasniko trite, Volstrit je mnogo napredovao, ali nikad nije sasvim uspeo da
se proisti od navike da pronalazi profitabilne naine da iskoristi bespomone mukarce i ene.
Ponekad se vraa u svoje najgore tradicije, ali uvek ih prikrije patinom prividne modernosti. 27
Postoji veliki broj rizika koji utie na berze, to ih svrstava u najriziniji oblik poslovanja.
Izmeu ostalog, osetljive su i na glasine. Netana izjava jedne novinarke da je amerika firma
Junajted ervejz u gubicima, srozala je njene akcije za samo 10 minuta, poto se ova
informacija pojavila na internetu, akcije te kompanije na Njujorkoj berzi pale su za milijardu
dolara, ime je ova firma dovedena na ivicu likvidacije. 28 Upravo se ovakve situacije mogu
pogledati u uvenim filmovima Volstrit (Wall Street) i Volstrit 2: Novac nikad ne spava
(Wall Street 2: Money never sleeps).
Dogaaji u svetu takoe imaju uticaj na berze i svetsku trgovinu i ekonomiju uopte.
Veliki ok za svetsku ekonomiju i osiguravajue kompanije imali su teroristiki napadi u
Sjedinjenim Dravama 11. septembra 2001.godine. Svetske berze su doivele nagli pad, a
osiguravajue kompanije su zabeleile gubitak od 40 milijardi dolara.
Njujorka berza ima svoju Grupu za rizik (Risk Group) koja ima misiju da proceni
interne rizike koji se odnose na nadzore i druge procese koje obavljaju razliiti delovi NYSE
Uredbe, kao i da identifikuje, analizira i opie razvoj trita i industrije koji bi mogli da imaju
negativan uticaj na rad ili reputaciju trita NYSE Grupe (NYSE Group) i NYSE Uredbe (NYSE
Regulation).
Grupa za rizik obavlja nadzor recenzija procene rizika, internog rizika delova, odeljenja i
procesa NYSE Uredbe i dalekovidnih spoljnih rizika koji bi mogli imati negativan uticaj na
poslovanje ili ugled trita Njujorke berze i uredbe.

TREI DEO

MARKETING NJUJORKE BERZE

3.1. ULOGA MARKETINGA:
17

Svet se menja velikom brzinom, a do promene dolazi u svim oblastima nauke i ivota.
Napredak se naroito moe uoiti u razvoju tehnologije koja je promenila svet, u svakom smislu.
Postoje dobre i loe strane ovih promena. Razvoj nauke i tehnologije je olakao rad oveka.
Mnoge stvari koje je nekad morao da radi sa naporom, sad rade maine. Postojanjem interneta,
ceo svet je povezan i komunikacija je ubrzana. Nekada su ljudi ekali danima i nedeljama da
dobiju pismo, sada je potreban jedan klik mia i pismo elektronski stie primaocu za manje od
jednog minuta. Tu je i popularni kompjuterski program Skajp (Skype), putem kojeg ljudi mogu
imati audio i video konverzaciju. Postoje i drugi programi, internet sajtovi i socijalne mree koje
povezuju ljude. Sve ove injenice doprinose globalizaciji i razvoju globalne ekonomije, odnosno,
globalnog trita. Meutim, napredak tehnologije je doneo nove probleme. Veliki broj ljudi je
ostao bez posla jer su njihova radna mesta preuzele maine. Poev od fabrika, do same Njujorke
berze.
Menja se svet, a uz njega i marketing. Marketing je oblast koja se stalno razvija i menja.
Zahvaljujui internetu dostigao je stepen razvoja mnogo vei nego ikada pre u istoriji. Reklame
se mogu videti svuda. Poev od novinskih asopisa, magazina, knjiga, radija, televizije, mogu se
videti i svuda na internetu. Reklame se mogu videti i dok proveravate potu na nekom od
popularnih sajtova, kao to je Jahu (Yahoo). Marketing je proiren i na socijalne mree koje su
takoe preplavljene reklamama. Sve to donosi veliku zaradu vlasnicima ovih sajtova i
kompanija, a istovremeno i samim sajtovima.
Mo medija je takoe dostigla visok nivo, to je doprinelo razvoju marketinga, pase
danas vie nego ikada vodi rauna o ugledu ljudi i kompanija, kao i njihovom poslovanju.
Kompanije koje su imale dugu tradiciju poslovanja ili naina poslovanja koji je zastareo u
odnosu na danas, primorane su da se prilagoavaju dananjem vremenu kako bi opstale. Pojavile
su se nove kompanije i novi trendovi koji su dostigli toliku popularnost i medijsku mo, da su
sve ostale kompanije i institucije sa dugom tradicijom pale u senku i postale primorane da se
bore za svoju poziciju u novom svetu. Kompanija Fejsbuk (Facebook) je pravi primer za to.
Socijalna mrea Fejsbuk je promenila svet.
Njujorka berza vodi rauna o svom imidu i promociji. Marketing je zastupljen na
razliite naine. Tradicija otvaranja i zatvaranja radnog dana na berzi sa uvenim zvonom, dobila
je i marketinki znaaj za samu berzu, kao i za gosta koji pozvoni tog dana. Poznate linosti
prisustvuju ovom dogaaju, to doprinosi popularnosti same berze, ali i toj linosti istovremeno.
18

Kada kompanija koja trguje na Njujorkoj berzi eli da promovie sebe ili neku novinu u svom
poslovanju, predstavnici prisustvuju otvaranju ili zatvaranju dana trgovanja. Takoe, postoji
mogunost obilaska same Berze, kao i prodavnica suvenira. Naime, putem sajta
www.stweednyse.com mogu se kupiti razliiti suveniri sa obelejima Njujorke berze. Sa
zvaninog sajta se moe preuzeti asopis Njujorke berze. Mogu se preuzimati i razliite
aplikacije, kao i pratiti vesti na nekoj od popularnih drutvenih mrea, kao to je Tviter (Twitter).
Njujorka berza je najvea berza na svetu i smatra se prestinom. Meutim, NASDAQ je
postao glavna konkurencija. Izmeu ove dve institucije se vodi borba za naklonost kompanija.
Iako su ove dve institucije razliite po nainu poslovanja, obe moraju da se prilagoavaju tritu.
S obzirom na mo interneta i medija, svaka greka ili loa glasina moe naneti velike posledice.
Veoma je vano sauvati imid. Jak marketing kreira konkurentske prednosti.

19