Strategija Razvoja Energetike Republike Srbije Do 2020 Godine

1 of 52
http://propisionline.com/IndOk/Legislation/33458
"Slubeni glasnik RS", broj 44/2005
Na osnovu lana 5. stav 3. Zakona o energetici ("Slubeni glasnik RS", broj 84/04),
Narodna skuptina Republike Srbije, na Treoj sednici Prvog redovnog zasedanja u 2005. godini,
odranoj 23. maja 2005. godine, donela je
ODLUKU
o utvrivanju strategije razvoja energetike Republike Srbije do
2015. godine
1. Utvruje se Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, koja je odtampana
uz ovu odluku i ini njen sastavni deo.
2. Ovu odluku objaviti u "Slubenom glasniku Republike Srbije".
RS broj 35
U Beogradu, 23. maja 2005. godine
Narodna skuptina Republike Srbije
Predsednik,
Predrag Markovi, s.r.
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015.

GODINE
UVOD
Dokument Strategija dugoronog razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, sainjen je
sa namerom da preporui Vladi/Skuptini Republike Srbije da saglasno Zakonu o energetici usvoji
osnovne ciljeve nove energetske politike, utvrdi prioritetne pravce razvoja u energetskim sektorima
i odobri program donoenja odgovarajuih instrumenata, kojim se omoguuje realizacija kljunih
prioriteta u radu, poslovanju i razvoju celine energetskog sistema (u sektorima proizvodnje i
potronje energije) Srbije. Osnovna premisa pri izboru ciljeva, utvrivanju prioriteta i odgovarajuih
instrumenata, zasnovana je na politikom opredeljenju zemlje za racionalno usklaivanje razvoja
celine energetike sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje i njenom ukljuivanju u evropske
integracije. Radi ostvarivanja promovisanih ciljeva energetske politike i realizacije prioritetnih
pravaca strategije, ovim dokumentom se predlae i dinamika donoenja odgovarajuih
instrumenata, kako bi sve ukupne promene u energetskim delatnostima bile ostvarene u saglasnosti
sa odgovarajuim politikim, socio-ekonomskim, energetskim i ekolokim opredeljenjima zemlje.
Povean interes za utvrivanje i voenje nacionalne energetske politike u skladu sa potrebama
reformisanja energetskog sektora i njenih delatnosti, harmonizovanja nacionalne energetske prakse
i regulative sa praksom EU, uvaavajui stanje energetskih resursa, infrastrukture energetskih
proizvodnih sektora i strukture energetskih potreba (usluga), u cilju dostizanja odrivog socio-
16.10.2014 11:31
2 of 52
ekonomskog razvoja zemlje, to podrazumeva i sveukupnu zatitu ivotne sredine, potrebno je

osim uvaavanja optih generikih ciljeva posebnu panju posvetiti ostvarivanju specifinih ciljeva,
koji odraavaju posebnosti svake zemlje.
Zbog poznatih okolnosti u proteklom periodu, Srbija je upravo primer zemlje, koja radi dostizanja
vieg nivoa socio-ekonomskog razvoja, mora u kratkoronom periodu da uskladi ne samo razvoj
energetike sa privredno ekonomskim razvojem ve i razvoj energetskih proizvodnih sektora sa
sektorima potronje energije. Energetska problematika Srbije obrazloena u ovom dokumentu,
uvaavala je potrebu "prepoznavanja" specifinih ogranienja sa stanovita potreba za usklaivanje
razvoja celine energetskog sistema sa dugoronim privredno-ekonomskim razvojem Srbije.
U tom kontekstu u prvom odeljku, obrazloeno je stanje potronje energije, proizvodnih mogunosti
energetskih sektora i raspoloivost resursa energije u Srbiji. U drugom odeljku, detaljno su
obrazloeni osnovni elementi energetske Politike/Strategije razvoja energetike do 2015. godine sa
detaljnim prikazom osnovnih ciljeva Strategije i instrumenata za njihovo ostvarivanje u okviru
realizacije odabranih (saglasno specifinim ciljevima) prioriteta. U treem odeljku obrazloene su
makro-ekonomske pretpostavke i metodologija za utvrivanje energetskih potreba za dva scenarija
ekonomskog i industrijskog razvoja. Projekcije finalne energije utvrene su po sektorima i prema
strukturi energenata, a ukupna/primarna energija na bazi balansa; potrebe, domaa proizvodnja i
uvoz. U etvrtom odeljku, u okviru pet Prioriteta, obrazloeni su programi, mere i potrebna ulaganja
sa procenom pozitivnih efekata na poveanje proizvodnje/smanjenje potronje. U petom odeljku dat
je prikaz ekonomskog stanja energetskih sektora i obrazloena potreba usaglaavanja cene toplotne
i elektrine energije sa proizvodnim trokovima i neophodnim izdvajanjima sredstava za ulaganja u
investiciono odravanje i gradnju novih izvora, sa obimom i strukturom finansijskih sredstava, po
sektorima i programima odgovarajuih prioriteta. U estom odeljku predloen je model praenja
realizacije Strategije i analize uticajnih faktora na izvesnost ostvarivanja ciljeva, posebno u pogledu
sigurnosti i redovnosti snabdevanja potroaa neophodnim energentima i obrazloena potreba
kontinualnog auriranja prioritetnih programa i inoviranja instrumenata za njihovu realizaciju.
Ovim dokumentom obuhvaena je celina energetskog sistema Srbije, bez dela sistema na teritoriji
Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija iz razloga obrazloenih u prvom odeljku (1.5).
1. STANJE U ENERGETICI SRBIJE KRAJEM 2002. GODINE

1.1. Stanje u sektorima potronje energije
Obim i struktura tekue potronje energije u svakoj zemlji, uslovljena je stanjem ekonomije u svim
sektorima, ukljuujui i sektor energetike, a posebno strukturom i intenzitetom proizvodnih i
uslunih aktivnosti, standardom i navikama graana, kao i raspoloivou energetskim izvorima i
ekonomsko-energetskim okolnostima u okruenju.
Ekonomsko stanje u privredi zemlje, tehnoloko stanje energetskih i proizvodnih tehnologija i
struktura raspoloivih energenata, nasleeno iz prethodne decenije, uslovili su znatno pogoranje
ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti korienja energije u Srbiji, u odnosu na grupu
zemalja ASS-6, koju ine eka Republika, Slovaka i Maarska, kao zemlje sa veoma uspenim,
odnosno Bugarska, Hrvatska i Rumunija, kao zemlje sa usporenim ekonomskim reformama, tokom
iste decenije tranzicije.
S obzirom da u navedenom periodu, zbog neregularnih privredno-ekonomskih uslova, a posebno
rada i poslovanja energetskih proizvodnih sektora, nije bilo mogue uspostaviti potpunu i pouzdanu
evidenciju o stanju proizvodnje, posebno uvoza i potronje energije u sektorima: Industrija,
Saobraaj i Ostali (Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda), Ministarstvo
rudarstva i energetike je tokom 2003. godine uspostavilo bazu relevantnih energetskih pokazatelja i
indikatora za dve karakteristine godine:
16.10.2014 11:31
3 of 52
- za 1990. godinu, kao godinu regularnih uslova rada i poslovanja ne samo energetskih sektora
ve i svih, za energetski sektor, relevantnih sektora privrede Srbije i
- za 2002. godinu, kao referentnu godinu ponovno uspostavljenih uslova regularnog rada i
funkcionisanja, delimino ve saniranih proizvodnih energetskih sistema i poetka rada na
reformama energetskog sektora, to je obrazloeno u dokumentu Foundations of Serbian
Energy Policy (WB), odnosno za 2003. godinu kao baznu godinu za utvrivanje buduih
energetskih potreba, pri izradi Strategije razvoja energetike Republike Srbije, do 2015. godine.
Shodno navedenom dokumentu, potronja primarne i finalne energije Srbije, 1990. god, u iznosu
od 15.84 M t.en, odnosno 9.03 M t.en, predstavljala je najniu jedininu potronju, po stanovniku
(2.11 t.en, u 1990, odnosno 1.2 t.en. u 2002 godini) u odnosu na sve zemlje grupe ASS, osim
Hrvatske (Tabela 1.1.). Tada je saglasno ostvarenom drutvenom proizvodu Srbije, kod nas
ostvaren najnii energetski intenzitet u odnosu na bilo koju zemlju grupe ASS, osim Maarske. U
referentnoj, 2002. god, drugoj godini ekonomskih reformi, bez obzira na niski nivo privrednih
aktivnosti u Srbiji (oko 60% u odnosu na 1990. god.) i nizak standard graana, potronja finalne
energije dostigla je nivo od 77%, ostvarene finalne potronje u 1990. godini.
Tabela 1.1: Trend proizvodnje, uvoza i potronje energije u Srbiji
Primarna
energija
(Mten)
Finalna
energija
(Mten)
Energetski
intenzitet
100/(2003)
1990.
15.844
9.034
77.6
43.42
21.20
39.40
2002.
2003*.
12.442
13.550
6.943
7.310
98.0
100
34.92
32.69
30.02
29.50
36.96
37.83
Godina
Industrija u
Elektrina
Uvozna
finalnoj
energija u zavisnost
energiji (%) finalnoj (%)
(%)
* Procena ostvarene potronje

U referentnoj - 2002. godini potronja finalne energije je za 30% nia u odnosu na 1990. godinu,
pri emu je preko 42% potronje ostvareno u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne
delatnosti, dok je uee industrije od 43.42%, u 1990, opalo na manje od 35% u 2002 (Tabela
1.2.). Ova dva sektora prosto su zamenili pozicije sa ueem u finalnoj energiji. Pri tome je
smanjenje potronje finalne energije u industriji, od preko 35% (u odnosu na 2002.), ostvareno u
energetski neintenzivnim grupacijama industrije (prehrambena industrija, metalski kompleks,
tekstilna i dr. grupacije), dok je poveana potronja energije u etiri energetski intenzivne grupacije
industrije (crna metalurgija, obojena metalurgija, graevinski materijali i bazna hemija sa
hemijskim proizvodima), tako da je njihovo uee poveano sa 51% na 58%, shodno emu je
povean i energetski intenzitet u industriji za 25%.
Time je potvrena injenica da se, osim u prehrambenoj industriji, veoma sporo oporavljaju
proizvodne aktivnosti u energetski neintenzivnim grupacijama industrije. Indikativno je, da su neke
zemlje grupe ASS, ostvarile znaajan izvoz proizvoda i usluga upravo u ovim granama, kao to je
tekstilna industrija; Rumunija, sa 1100 M $, a Bugarska, sa 500 M $, izvoza, u 2000. godini.
Tabela 1.2: Promena potronje energije u sektorima potronje
Industrija Saobraaj
Godina
(Mten)
(Mten)
Domainstva i
Ukupno
i ostalo
(Mten)
(Mten)
1990.
3.923
1.820
3.291
9.034
2002.
2.425
1.580
2.938
6.943
Zbog znaajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijama

industrije Srbije, izmenjena je i struktura energenata, pa je tako uee fosilnih goriva poveano sa
16.10.2014 11:31
4 of 52
50%, iz 1990. na 62%, u 2002, dok je uee elektrine i toplotne energije, sa 25%, u 1990. opalo
na 19%, u 2002. godini.
Odsustvo regularnog uvoza energenata tokom ekonomskih sankcija (u regularnim uslovima na
prihvatljivom nivou, ispod 40%), onemoguilo je pouzdano i potpuno snabdevanje privrede i
graana odgovarajuim energentima, ime su potroai upueni na korienje energenata iz
domae proizvodnje, pre svega elektrine i delom toplotne energije iz gradskih toplana. Zbog
navedenog, kao i dugo odravanih niskih cena ovih energenata (daleko ispod proizvodnih trokova),
osim smanjene pogonske sigurnosti pri radu energetskih izvora, svi sektori energetske privrede
dovedeni su i u veoma nepovoljno ekonomsko stanje, delimino i zbog umanjene proizvodnje
energije, emu su doprinela i ratna oteenja vitalnih objekata i sistema.
Zbog neoekivanog smanjenja dela drutvenog proizvoda koji je ostvarila industrija Srbije u 2003.
godini (-3%) i neizvesnog oporavka privrednih aktivnosti, posebno u firmama pre/posle njihovih
privatizacija oekuje se stagnacija potronje energije u industriji, po osnovu uvoenja novih,
energetski efikasnih proizvodnih tehnologija i orijentacije na energetski neintenzivne industrijske
proizvode (Tabela 1.3.).
Tabela 1.3: Trend promene strukture finalne energije u Srbiji
Godina
vrsto gorivo
(Mten)
Teno gorivo
(Mten)
Prirodni gas
(Mten)
Elektrina
energija
(Mten)
Ukupno
(Mten)
1990.
1.400
3.894
1.854
1.886
9.034
2002.
2003*
0.877
0.910
2.378
2.710
1.587
1.520
2.100
2.160
6.943
7.310
Jedino sa poveanjem kvaliteta, trino visoko vrednih proizvoda i energetske efikasnosti pri
obavljanju energetskih usluga, moe se poveati ekonomska efektivnost upotrebe finalne energije.
U veini zemalja grupe ASS, potronja finalne energije u sektoru industrije u 2000. godini, je
drastino smanjena, u odnosu na 1990. godinu, sa prognozom daljeg smanjivanja, pa bi tako 2010.
godine, ova potronja u Bugarskoj bila manja tri puta, a u Rumuniji etiri puta, u odnosu na 1990.
godinu. Godinja stopa rasta potronje finalne energije u veini zemalja grupe ASS, u periodu do
2000. godine, bila je negativna (ak i preko - 4%), osim Maarske (-2%), a shodno projekcijama
energetskih potreba do 2010. god, stopa rasta finalne energije bie samo u dve od est navedenih
zemalja vea od 1.2%/ godinje.
Sa oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti i standarda graana, neminovno e se poveati
potronja finalne energije u sektorima Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda,
koja na nivou potronje, u 2002. godini (za sva tri sektora) uestvuje u finalnoj potronji sa 31%. U
sektoru Domainstva Srbije, jedinina potronja jo uvek je niska i iznosi svega 0.30
kg.en/stanovniku. Shodno tome ova potronja, osim Bugarske i Hrvatske, je za preko 30% nia
nego u bilo kojoj drugoj zemlji grupe ASS.
Iako je trend potronje energije u sektoru Saobraaja, tokom poslednje decenije, bilo nemogue
pouzdano reprodukovati, ova potronja se najbre stabilizovala, tako da je 2002. godine, skoro
dostigla 90% potronje iz 1990. godine, iako je statistiki zabeleen znatno nii obim aktivnosti
ovog sektora, u prevozu roba i putnika u odnosu na 1990. godinu. Ova injenica je posledica
dominantne potronje derivata nafte za potrebe linog prevoza privatnim automobilima, a zatim
prevoza roba, iji obim nije potpuno obuhvaen zvaninom statistikom. Slina tendencija je uoena i
kod zemalja grupe ASS tokom prve decenije ekonomske tranzicije, pa se i u ovom naem sektoru
oekuje najbre poveanje potronje energije.
16.10.2014 11:31
5 of 52
Jedan od glavnih problema tekueg rada i poslovanja energetskih sektora proistie iz neusklaene
potronje i proizvodnje odgovarajuih energenata, posebno tokom zimskog perioda kada su potrebe
zbog zagrevanja stambenog, radnog i poslovnog prostora, esto iznad proizvodnih mogunosti
elektroenergetskog izvora i komunalnih toplana.
Ovakvo stanje je posledica ne samo nedovoljnog ulaganja u proteklom periodu za obavljanje
potpunih remonata i investicionog odravanja, ve i neusklaenog razvoja energetskih sektora, sa
stanovita racionalne upotrebe energenata, poveanja energetske efikasnosti, kako u proizvodnji i
distribuciji, tako i kod krajnjih potroaa gde se obavljaju energetske usluge.
Ovo potvruje praksa, da je u Srbiji nakon 1990. godine drastino poraslo uee elektrine
energije u finalnoj potronji (preko 34%, u 2000. godini, to je skoro dva puta vee uee nego u
ekoj Republici, Maarskoj, Rumuniji i Slovakoj). Ovo nije posledica samo najnie finalne
potronje (po stanovniku) u odnosu na zemlje grupe ASS, ve i velikog uea potronje elektrine
energije u sektoru Domainstva (u odnosu na ukupnu potronju energije u ovom sektoru), u 2000.
godini, preko 56%. Osim Bugarske, navedeno uee je za preko dva puta vee nego u bilo kojoj
zemlji grupe ASS. Osim toga, odnos potronje elektrine energije u sektoru Domainstva prema
ukupnoj potronji elektrine energije je jo nepovoljniji (oko 65%), to je opet za dva puta vie,
nego u zemljama grupe ASS, osim Bugarske.
Uporedni trend jedinine potronje elektrine energije u sektoru Domainstva u zemljama ASS i
Srbije, ukazuje na dinamian porast i visoku tekuu potronju (oko 1990 kWh/stanovniku) u
sektoru Domainstva Srbije (to je blisko nivou Nemake), kao posledica "nametnutih" nam
okolnosti u protekloj deceniji i neusklaenog razvoja sistema za distribuciju i snabdevanje
individualnih korisnika prirodnim gasom, za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u ovom
sektoru. Osim dugotrajnog nedostatka drugih energenata, tokom ekonomske izolacije Srbije,
neadekvatan razvoj gasne privrede u smislu razvoja mree za snabdevanje gasom, uslovio je
prekomernu potronju elektrine energije u sektorima Domainstva. Ovo nedvosmisleno potvruju
ostvarene jedinine potronje elektrine energije i prirodnog gasa u Srbiji i zemljama grupe ASS 6,
16.10.2014 11:31
6 of 52
prema kojim proizilazi da je jedinina potronja prirodnog gasa u ovom sektoru u Srbiji i Rumuniji,
skoro etiri puta manja, nego u ekoj Republici, Maarskoj, i Slovakoj.
1.2. Stanje u energetskim proizvodnim sektorima - sektorima energetske

privrede
Energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavaju naftna i gasna privreda, rudnici uglja,
elektroenergetika i decentralizovani sistemi gradskih toplana i industrijske energetike. U okviru
energetskog sistema obavlja se eksploatacija domae primarne energije, uvoz primarne energije
(pre svega nafte i prirodnog gasa), proizvodnja elektrine i toplotne energije, eksploatacija i
sekundarna prerada uglja, kao i transport i distribucija energije i energenata do krajnjih potroaa
finalne energije.
Shodno navedenom energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavaju:
Sektor nafte, u okviru kojeg se vri eksploatacija domaih rezervi nafte, obavlja uvoz, transport i
prerada sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribucija i prodaja/izvoz derivata nafte. U oblasti
domaeg istranog i ekploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i
gasa koji je posledica malog nivoa ulaganja u odravanje postojee proizvodnje, kao i malog
intenziteta istranih radova zbog nedostatka sopstvenih sredstava. Transport nafte se dominantno
vri magistralnim naftovodom (Janaf) od Omialja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Panevu i
Novom Sadu. Ukupni instalisani preraivaki kapacitet domaih rafinerija iznosi 7.8 miliona tona
godinje (4.8 miliona tona u Panevu i 3 miliona tona u Novom Sadu), iji su trenutni operativni
kapaciteti, zbog tekih razaranja tokom bombardovanja 1999. godine, svedeni na 6.6 miliona tona
(4.8 u rafineriji u Panevu i 1.8 miliona tona u Novom Sadu).
Sektor prirodnog gasa, u okviru koga se osim uvoza gasa, obavlja eksploatacija domaih rezervi
prirodnog gasa, njihova primarna prerada, sakupljanje, transport i distribucija do krajnjih potroaa
16.10.2014 11:31
7 of 52
gasa. Na glavni magistralni gasovod, ukupne duine oko 400 km, koji se prostire od granice
Maarske do Nia, povezan je vei broj distributivnih mrea preko kojih se vri snabdevanje
potroaa prirodnim gasom. Velika veina ovih mrea izgraena je na teritoriji Vojvodine.
Sektor uglja, u okviru kojeg se vri eksploatacija i prerada uglja iz rudnika sa povrinskom
eksploatacijom, u tri rudarska basena: Kolubarski, Kostolaki i Kosovsko-Metohijski, koji privremeno
ne funkcionie u sastavu energetskog sistema Srbije zbog prelaznog statusa june srpske pokrajine.
Preko 95% ukupne proizvodnje uglja na povrinskim kopovima koristi se za proizvodnju elektrine
energije. Za finalnu potronju koristi se ugalj iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom, u
kojima se vri eksploatacija kamenog i mrkog uglja, kao i znatno kvalitetnijeg lignita, u odnosu na
lignite iz rudnika sa povrinskom eksploatacijom uglja.
Elektroenergetski sektor sainjavaju objekti/sistemi:
- Elektroenergetski izvori, u koje spadaju elektrane instalisane snage 7120 MW (3936 MW u TE na
lignit, 2.831 MW u HE i 353 MW u TE-TO na mazut i prirodni gas), bez termoelektrana na
teritoriji Kosova i Metohije (1235 MW), koje trenutno ne rade u sastavu elektroenergetskog
sistema Srbije.
- Sistemi za prenos elektrine energije, sa oko 10.200 km dalekovoda 400,220 i 110 kV i oko 27
GVA instalisanih u trafostanicama, preko koga se vri prenos elektrine energije proizvedene u
zemlji i obavlja razmena sa susednim sistemima.
- Elektrodistributivni sistemi, locirani u potroakim centrima preko kojih se vri isporuka
elektrine energije krajnjim potroaima u navedenim sektorima potronje energije.
Sistem gradskih toplana, koji postoji u 45 gradova Srbije, ine decentralizovani toplotni izvori,
instalisane snage oko 6.000 MJ/s, i odgovarajue distributivne mree. Sistem se koristi za
zagrevanje stambenog i poslovnog prostora, obima od oko 450.000 ekvivalentnih stanova (povrine
66 m2).
U sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori, sa oko 6.300 MJ/s instalisanih u vie
stotina industrijskih preduzea Srbije. Koriste se za proizvodnju tehnoloke pare i toplotne energije
za potrebe proizvodnih procesa i za grejanje radnog prostora. U oko 30 industrijskih preduzea,
postoje energane koje omoguuju spregnutu proizvodnju toplotne i elektrine energije (kapaciteta
oko 250 MW), od kojih najvei broj ve due vreme nije u operativnom stanju.
Osnovna karakteristika svih navedenih delova energetskog sistema je izrazita tehnoloka
zastarelost i niska energetska efikasnost, kao i trenutno zabrinjavajue i dugorono neprihvatljivo
tehnoloko stanje sa stanovita zatite ivotne sredine.
Tehnoloko stanje proizvodnih objekata u svim navedenim sektorima energetike je, bez obzira na
do sada uinjene sanacije, rehabilitacije i modernizacije, i dalje krajnje kritino, kako sa stanovita
operativne sigurnosti objekata, tako i sa stanovita energetske efikasnosti, a posebno uticaja na
okolinu koji je neprihvatljiv skoro u celini. Ova injenica je opte vaea za sve sektore, iako za
neke sisteme postoje i neka znatno kritinija ogranienja, koja mogu direktno da ugroze sigurnost
snabdevanja privrede i graana neophodnim energentima. Re je o starosti elektroenergetskih
objekata (izmeu 12 do 42 godine) ija zamena, putem gradnje novih energetskih izvora, ima
najvii prioritet sa stanovita sigurnosti isporuke energenata, zbog poveanja energetskih potreba,
posebno elektrine energije po osnovu intenziviranja privredno-ekonomskog razvoja i porasta
standarda graana. Pri tome, neophodno je oceniti "domete" programa za racionalnu upotrebu i
poveanje efikasnosti korienja energije u svim sektorima potronje energije, s obzirom na vie
nego skromne rezultate, koji su na ovom planu ostvareni u Srbiji u proteklom periodu.
1.3. Energetski resursi Republike Srbije
16.10.2014 11:31
8 of 52
Obim i struktura energetskih rezervi i resursa Srbije je veoma nepovoljna. Rezerve kvalitetnih
energenata, kao to su nafta i gas su simboline i ine manje od 1% u ukupnim bilansnim
rezervama Srbije, dok preostalih 99% energetskih rezervi ine razne vrste uglja, u kome dominira
niskokvalitetni lignit, sa ueem od preko 92% u ukupnim bilansnim rezervama. Ovo se posebno
odnosi na lignit koji se eksploatie u rudnicima sa povrinskom eksploatacijom, koji sa ukupnim
eksploatacionim rezervama od oko 13350 miliona tona, predstavlja najznaajniji domai energetski
resurs Republike Srbije. Geografski posmatrano, u Kolubarskom basenu nalazi se 14%, u
Kostolakom 3.3%, dok Sjeniki i Kovinski basen sadre samo 2.7% ovih rezervi. Ubedljivo najvei
deo rezervi lignita u Republici Srbiji (preko 76%) nalazi se u Kosovsko-Metohijskom basenu. Ovakav
iznos bilansnih rezervi i mnogo povoljniji odnos otkrivke i uglja, nego u drugim basenima,
dugorono posmatrano ine Kosovsko-Metohijski basen najvanijim energetskim potencijalom
Republike Srbije u narednom periodu.
Disproporcije izmeu geolokih i eksploatacionih rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa, prikazane na
Tabeli 1.4 i ilustrovane na slici Neobnovljivi energetski resursi Srbije (u milionima tona ekvivalentne
nafte) ukazuju na mogue neizvesnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu.
Tabela 1.4. Ukupne rezerve fosilnih goriva u Srbiji
Energetski resurs
Geoloke
Eksploatacione
rezerve
rezerve (Mten)
(Mten)
Lignit
(povrinska eksploatacija)
2616
3753
Kameni i mrki ugalj

(podzemna eksploatacija)
125
130
20
60
Nafta i prirodni gas
Najznaajniji obnovljivi energetski resurs Srbije je hidropotencijal (oko 17000 GWh), od ega je do
danas iskorieno oko 10000 GWh, tako da ukupan preostali, tehniki iskoristiv, hidroenergetski
potencijal u Srbiji iznosi oko 7000 GWh, to predstavlja oko 8.6% potronje finalne energije u 2003.
godini. Ovaj potencijal nalazi se najveim delom na slivu Morave (2300 GWh), zatim na Drini i Limu
(1900 GWh) i Dunavu (1000 GWh), za gradnju pojedinanih objekata snage vee od 10 MW i
godinjom proizvodnjom od oko 5200 GWh. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije,
ukljuujui i male reke, utvrene su mogunosti izgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW), sa
moguom proizvodnjom od oko 1800 GWh/godinje. Pri utvrivanju mogunosti za iskorienje
najveeg dela preostalog tehnikog hidropotencijala, treba imati u vidu presudan uticaj
neenergetskih kriterijuma koji su vezani za vienamensko korienje voda i politike dogovore o
podeli hidropotencijala sa susednim dravama.
Na slici je prikazana struktura hidropotencijala Srbije sa koje se vidi, da od preostalog tehniki
iskoristivog hidropotencijala, preko 25% se odnosi na potencijal za male hidroelektrane (snage do
10 MW).
16.10.2014 11:31
9 of 52
U okviru nove kategorije Obnovljivi izvori energije, u koje spadaju biomasa, hidropotencijali
malih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW), geotermalna energija i energije vetra i sunevog
zraenja, treba istai da u Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za njihovo organizovano
korienje u tzv. decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase i "sakupljanjem"
sunevog zraenja) i elektrine energije (izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i
vetrogeneratora, snage do 1 MW), za zadovoljenje potreba lokalnih potroaa kao i isporuke
vikova elektrine energije lokalnoj mrei u okviru elektroenergetskog sistema Srbije.
Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Srbiji, je veoma znaajan i iznosi
preko 3 M t.en. godinje (sa potencijalom malih hidroelektrana, od oko 0.4 M t.en). Oko 80%
ukupnog potencijala nalazi se u iskorienju biomase, od ega oko 1.0 M t.en, ini potencijal drvne
biomase (sea drveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a vie od
1.5 M t.en. ini poljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, ukljuujui i teni
stajnjak). Energetski potencijal postojeih geotermalnih izvora u Srbiji, iznosi blizu 0.2 M t.en, na
teritoriji Vojvodine, Posavine, Mave, Podunavlja i ireg podruja centralne Srbije kao i u postojeim
banjama.
Nesistematinost u istranim i pripremnim radovima za korienje geotermalnih izvora i odsustvo
podsticaja za organizovano korienje ovog izvora energije su osnovni razlog simbolinog
iskorienja energije tople vode iz stotinak postojeih buotina, relativno niske temperature (retko
preko 60C), toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarni
potencijal geotermalnih izvora bar pet puta vei od ostvarenog. Iako je na veini teritorije Srbije
broj sunanih dana znatno vei nego u mnogim evropskim zemljama (preko 2000 asova), zbog
visokih trokova prijemnika sunevog zraenja toplote i pratee opreme, intenzivnije korienje
ovog i drugih obnovljivih izvora energije zavisie prevashodno od drutvenog podsticaja za
zasnivanje i sprovoenje nacionalnog Programa obnovljivih izvora energije.
U okviru valorizacije energetskih resursa Srbije dve sirovine nisu bilansirane. Prve su nuklearne,
zbog nedovoljnih geolokih prospekcija terena, a druge su mineralne sirovine uljanih kriljaca, zbog
ekonomski neizvesnih i ekoloki neprihvatljivih tehnologija ekstrakcije kerogena. Ograniene
rezerve primarne energije, nalau potrebu izrade Plana geolokih istraivanja novih rezervi fosilnih
goriva i verifikaciju obavljenih istraivanja.
1.4 Tekua ogranienja u radu, poslovanju i razvoju energetskih sektora

Srbije
Razmatrajui mogunosti dugoronog razvoja energetike u kontekstu ireg privredno-ekonomskog
razvoja Srbije, a posebno u kontekstu nasleenog privredno-ekonomskog stanja iz prethodnog
perioda, osnovna premisa pri utvrivanju ciljeva razvojnih prioriteta energetike, poiva na ideji
komplementarnosti privredno-ekonomskog razvoja zemlje i podizanja efikasnosti proizvodnje i
efektivnosti upotrebe energije. S tim u vezi izbor kratkoronih ciljeva i utvrivanje dugoronih
prioritetnih programa za usklaivanje rada i razvoja celine energetskog sistema (sektori na strani
proizvodnje i potronje energije), sa razvojem privrede Srbije, uslovljen je sledeim ogranienjima:
16.10.2014 11:31
10 of 52
Privredno-ekonomska, izazvana usporenim oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti u veini

privrednih sektora Srbije, ukljuujui i stagnaciju proizvodnje u veini grana industrije, osim
energetski intenzivnih grupacija: crna metalurgija, hemijska industrija i industrija graevinskog
materijala. U takvim uslovima, umereni porast drutvenog proizvoda i standarda graana, prati bri
rast potronje energije, preteno zbog odsustva ekonomskih motiva i programsko-finansijskih
mehanizama za programe tednje energije, kako kod privrede tako i kod graana, kao i velikog
uea zastarelih proizvodnih i energetskih tehnologija u industriji i saobraaju. Za racionalno
smanjivanje, danas visoke specifine potronje energije (po jedinici energetske usluge), neophodna
je nova energetska politika sa odgovarajuim merama i instrumentima za njeno organizovano i
dosledno sprovoenje (posebni programi, energetski standardi i odgovarajua energetska
nacionalna i sektorska regulativa).
Ekonomsko-energetska, uslovljena neadekvatnim cenama elektrine i toplotne energije, ime su
subjekti energetske privrede onemogueni da blagovremeno ulau u kvalitetnije odravanje i
modernizaciju energetskih izvora, ija starost iznosi oko 25 godina u proseku. Osim toga u
proteklom, skoro 15-godinjem periodu, nije bilo znaajnih ulaganja u gradnju novih, kapitalnointenzivnih objekata, kao to su: novi povrinski kopovi lignita, termoelektrane i hidroelektrane,
transportni i distributivni sistemi prirodnog gasa (sa skladitenjem gasa), sistemi distribucije
elektrine i toplotne energije, ukljuujui i rehabilitaciju i modernizaciju industrijskih energana, zbog
ega programi ulaganja u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora i objekata,
spadaju u najvanije prioritete ove strategije.
Energetsko-sektorska, proistekla iz neusklaenog razvoja celine energetskog sistema, sa
energetskim potrebama tj. strukturom energetskih usluga u sektorima potronje energije. Rezultat
takvog razvoja ogleda se u vrlo visokom ueu elektrine energije u potronji finalne energije (oko
30%), pri emu je posebno neopravdano visoko uee elektrine energije u sektoru Domainstva
(preko 55% od ukupne potronje energije u ovom sektoru), i jo uvek mala potronja prirodnog
gasa (ispod 22%) u ovom sektoru. Dnevne potrebe za elektrinom energijom u sektoru
Domainstva, su izrazito sezonskog karaktera (najvea potronja je tokom zimskog perioda zbog
njene upotrebe za zagrevanje prostora), zbog ega je teko njenu potronju uskladiti sa
proizvodnim mogunostima naih elektrana, i stanjem hidrologije na hidroelektranama. Tekue
stanje prekomerne potronje elektrine energije za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga
posebno u sektoru Domainstva, mogue je i poeljno menjati putem usklaenog razvoja sektora
prirodnog gasa, u okviru kojeg programi za supstituciju elektrine energije prirodnim gasom, treba
da imaju najvii prioritet u Programima ostvarivanja ove strategije.
Sektorsko-ekolokih, u smislu potrebe da se saglasno postojeim nacionalnim i meunarodnim
standardima, to pre uspostave zakonodavni i institucionalni okviri za utvrivanje i sprovoenje
nacionalnog programa za zatitu ivotne sredine. U okviru takvog programa, treba organizovati
odgovarajuu logistiku za pouzdano merenje i praenje svih emisija iz energetskih objekata i sainiti
plan uvoenja tehnikih i organizacionih mera na energetskim objektima/izvorima za proizvodnju
primarne/sekundarne i finalne energije ukljuujui i objekte i ureaje u sektorima potronje
energije (Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda) sa
ciljem postupnog smanjivanja nivoa emisije efluenata sa tetnim delovanjem na ivotnu sredinu.
Tehnoloko-razvojnih, koja su posledica nenadoknadivog nauno-tehnolokog zaostajanja, a
posebno tehnolokog zaostajanja domae mainogradnje, da znaajnije participira u proizvodnji
dela vitalne energetske opreme, i ureaja energetskih objekata. Verovatno su tehnologije za
proizvodnju ureaja za smanjenje tetnih emisija iz energetskih izvora, sadraj budueg
tehnolokog razvoja i proizvodnog programa domae mainogradnje, u investiciono-intenzivnim
programima tehnoloke modernizacije postojeih energetskih izvora i zatite ivotne sredine.
1.5 Dokument Strategija i status energetskih rezervi i elektroenergetske

infrastrukture na teritoriji Kosova i Metohije
16.10.2014 11:31
11 of 52
Uprkos tome to jo uvek nije utvrena Strategija privredno-ekonomskog razvoja Srbije,

Ministarstvo rudarstva i energetike se opredelilo da se saglasno Zakonu o energetici utvrdi i predloi
Vladi i Skuptini Republike Srbije usvajanje Strategije razvoja energetike, do 2015. godine, kao
srednjorone vizije kvalitativnih promena u sektorima potronje energije i u energetskim
proizvodnim sektorima, uvaavajui tekue i oekivane privredno-ekonomske okolnosti u zemlji, ali
bez delova navedenih sektora lociranih na teritoriji Kosova i Metohije, zbog postojeeg-prelaznog
statusa Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Nemogunost uvida u stanje energetike na toj
teritoriji, osnovni je razlog zbog ega su projekcije energetskih potreba i izbor Prioritetnih programa
za usklaivanje rada i razvoja energetskih sektora date za celinu energetskog sistema Srbije, bez
delova sistema/sektora lociranih na teritoriji Kosova i Metohije (pod prelaznom upravom UNMIK-a).
Zbog napred navedenih razloga Strategija razvoja energetike Srbije razmatra promene u relativno
kratkom vremenskom periodu, za jednu godinu duem od minimalnog perioda, definisanog
Zakonom o energetici Srbije.
Tekui status prelazne uprave na teritoriji Kosova i Metohije i danas ugroava pouzdan i energetski
efektivan rad celine elektroenergetskog sistema Srbije. Deo elektroenergetskog sistema Srbije,
lociran na podruju teritorije Kosova i Metohije sastoji se od; elektroenergetskih izvora
(termoelektrane instalisane snage od 1315 MW, vrlo niske pogonske raspoloivosti i jedne
hidroelektrane snage 33 MW), sa godinjom proizvodnjom izmeu 3000 i 4000 GWh, rudnika uglja
Belaevac i Dobro Selo, sa veoma povoljnom povrinskom eksploatacijom lignita - godinje
proizvodnje od oko 7 M tona lignita, i sistema od 400, 220 i 110 kV, za prenos elektrine energije
do Kosova i Metohije, odnosno transport do Grke, ukljuujui i sisteme za distribuciju elektrine
energije do potroaa na teritoriji Kosova i Metohije. Osim navedene infrastrukture, na toj teritoriji
postoje sistemi gradskih toplana (Pritina, Kosovska Mitrovica i akovica) i 4 industrijske energane,
ukupne snage od 54 MW, za koje obraivaima ovog Dokumenta nisu bili dostupni podaci o
pogonskim i proizvodnim performansama.
Razmere i parametri, opisanih energetskih proizvodnih sistema i nepostojanje pouzdanih podataka o
sektorima potronje energije na teritoriji Kosova i Metohije, samo donekle opravdavaju trenutno
izostavljanje dela celine elektroenergetskog sistema Srbije, lociranog na teritoriji Kosova i Metohije.
Bez obzira na navedene okolnosti, utvrivanje Strategije razvoja energetike Republike Srbije, a
posebno dugoronog razvoja (od 2015. do 2030. godine), nije prihvatljivo sa stanovita dravne,
ekonomske i energetske politike bez ukljuenja rezervi lignita lociranog na teritoriji Kosova i
Metohije u kategoriju raspoloivih i energetskom sektoru Srbije dostupnih rezervi. Bez
odgovarajueg reenja za slobodan pristup i korienje lignita sa teritorije Kosova i Metohije, od
strane energetskih subjekata Srbije, dugoroni razvoj energetike Srbije, polovinom ovog veka
poivao bi preteno na uvoznoj primarnoj energiji. Osim ovog stratekog dravnog, ekonomskog i
energetskog cilja, dravni organi Srbije, treba da preuzmu aktivnu ulogu u reavanju, naizgled
tehnikih pitanja saradnje izmeu energetskih subjekata Republike Srbije i energetskih subjekata
prelazne uprave odnosno lokalnih organa vlasti na teritoriji Kosova i Metohije. U tom kontekstu
najdelikatnije pitanje odnosi se na pokuaje energetskih subjekata, da uz podrku UNMIK-a, osnuju
posebni Operator prenosnog sistema za teritoriju Kosova i Metohije, ime bi se ne samo ograniile
razvojne i poslovne mogunosti elektroprivrede Srbije na regionalnom i panevropskom tritu
elektrine energije, ve bi time bila ugroena i pouzdanost rada elektroenergetskog sistema Srbije,
(obzirom na objektivna i tehnika ogranienja dela sistema na toj teritoriji da prihvati, tehniki
delikatnu i sa stanovita sigurnosti rada elektroenergetskog sistema na regionalnom i
panevropskom tritu, poslovno odgovornu ulogu). Osim ovog po prirodi tehnikog i po posledicama
za razvoj stratekog pitanja, pitanje statusa dela JP EPS na teritoriji KiM, nakon formiranja posebnih
energetskih entiteta u okviru postojeeg javnog preduzea EPS, mogao bi da predstavlja presedan i
za legalno osamostaljivanje dela elektroenergetskog sistema lociranog na teritoriji Kosova i
Metohije. U tom svetlu potrebno je utvrditi dravnu politiku prema prelaznoj upravi po pitanjima
rada, poslovanja i razvoja energetike na itavoj teritoriji Republike Srbije.
2. OSNOVNI ELEMENTI ENERGETSKE POLITIKE/STRATEGIJE SRBIJE DO
16.10.2014 11:31
12 of 52
2015.
U novonastalim uslovima drutveno-ekonomskih reformi u Srbiji i intencije nae zemlje u njeno
ukljuivanje u panevropske integracije, nametnuta je potreba da se razvoj celine energetskog
sistema, koji ine energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije, u okviru Strategije
dugoronog razvoja energetike Srbije, usaglasi sa politikom i ciljevima dugoronog privrednoekonomskog razvoja Srbije. U svetlu do sada ostvarenih promena i urgentnoj potrebi za svojevrsnu
rehabilitaciju i modernizaciju energetske infrastrukture i uvoenje novih pravila za rad, poslovanje i
razvoj energetskih subjekata, a posebno u svetlu budue integracije energetskih sektora Srbije u
regionalno i panevropsko trite elektrine energije i prirodnog gasa, nametnula se potreba izrade
dokumenta: Strategija razvoja energetike Srbije, do 2015. godine.
Globalni ciljevi nove Energetske politike i Strategije razvoja energetike Srbije, promovisani u
Zakonu o energetici proistekli su iz namere da se, u novim okolnostima u zemlji i okruenju, u
okviru odabranih Prioritetnih razvojnih aktivnosti u celini energetskog sistema, uspostave
kvalitativno novi uslovi rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora
potronje energije, koji e podsticajno delovati na privredno-ekonomski razvoj zemlje, zatitu
ivotne sredine i meunarodne integracije, ukljuujui i bre ukljuenje nae zemlje u EU.
Da bi postavljeni ciljevi bili realno ostvarivi, ova strategija polazi od postojeeg stanja u celini
energetskog sistema Srbije i uvaava mogunosti i ogranienja koji proistiu iz raspoloivih
energetskih resursa i tehnolokih i proizvodnih performansi energetskih proizvodnih sistema,
odnosno strukture energetskih usluga u sektorima potronje energije, a posebno ekonomskog
razvoja relevantnih privrednih sektora Srbije, sa stanovita energetskih potreba i ekonomske moi
da svojim razvojem podstiu usklaeni razvoj celine energetskog sistema Srbije. U tom svetlu, bez
obzira na znaajno poboljanje tehnolokog stanja i operativnih performansi energetskih
proizvodnih postrojenja i objekata (ostvareno tokom protekle 4 godine), u narednom kratkoronom
periodu, 6 do 7 godina, sigurnost i ekonominost snabdevanja privrede i graana elektrinom i
toplotnom energijom, moe se obezbediti pre svega sa uspeno sprovedenim programima
tehnoloke modernizacije proizvodnih objekata za ova dva vida energije, a zatim programima za
racionalnu upotrebu energenata i poveanje energetske efikasnosti od proizvodnje do mesta
potronje, ukljuujui i programe za intenziviranje selektivnog korienja novih obnovljivih izvora
energije, kojima Srbija objektivno raspolae.
Osim specifinih tehnoloko-sektorskih ogranienja u pojedinim delovima energetskih proizvodnih
sistema i sektorima potronje energije, postoje i druga ogranienja: objektivna-prirodna u pogledu
raspoloivih resursa energije zatim nametnuta-politika u pogledu pristupa energetskog sektora
Srbije za korienje naeg najveeg resursa lignita, lociranog na Kosovsko-Metohijskim bazenima,
kao i ekonomsko-razvojnih u smislu nepoeljne, iako mogue stagnacije privredno-ekonomskog
razvoja Srbije u narednom periodu. Neka od navedenih ogranienja mogu da uspore najavljenu
reformu energetskih delatnosti u Srbiji, a time i ogranie mogunosti za ulaganja u modernizaciju
postojeih i gradnju novih energetskih izvora, na bazi domaih energetskih resursa i odloe
reavanja problema zatite ivotne sredine, u kontekstu opte prihvaenih obaveza iz Kjoto
protokola i integracije naih energetskih sektora u regionalna i evropska trita energije.
Kljune elemente nove energetske politike Srbije ine: Osnovni ciljevi, Prioritetni programi odabrani
sa stanovita ostvarenja ciljeva i odgovarajue drutvene-dravne Mere i Instrumenti kojim se
omoguuje realizacija odabranih Prioriteta. U okviru ovog odeljka detaljno se obrazlau osnovni
ciljevi Strategije i prioriteti nove energetske politike, sa opisom neophodnih mera i odgovarajuih
instrumenata za ostvarenje ciljeva/realizaciju prioriteta. Ovi instrumenti su "olieni" u novim
zakonodavnim i institucionalnim okvirima za rad i poslovanje energetskih subjekata i u
reorganizovanju postojee strukture energetskih javnih preduzea i njihovom radu i poslovanju,
najpre u trino-regulisanim uslovima, a potom na liberalizovanom i konkurentno-slobodnom
energetskom tritu. Kao logistika podrka ovim instrumentima predvieno je donoenje
specifinih programa, kao to su Programi Energetske efikasnosti, Novih obnovljivih izvora energije,
Zatite ivotne sredine, Nauno-istraivakog i tehnolokog razvoja, Usmerenog obrazovanja i
usavravanja kadrova za postojee i sasvim nove aktivnosti u energetskim delatnostima, ukljuujui
16.10.2014 11:31
13 of 52
i uvoenje savremenog Sistema energetske statistike i donoenje dodatne-specifine energetske

regulative za obavljanje energetskih delatnosti u novim uslovima, kako u zemlji tako i u okruenju.
Navedeni Programi predstavljaju osnovne premise kako za ostvarivanje ciljeva Politike/Strategije
razvoja energetike Srbije, tako i za stvaranje ambijenta za dostizanje samoodrivog socioekonomskog razvoja zemlje. Navedeno oekivanje proistie iz saznanja, da smo trino osposobljeni
subjekti energetskih proizvodnih sistema i poveanja ekonomske efektivnosti i energetske
efikasnosti upotrebe/korienja energije uz prihvatljivi nivo ugroavanja ivotne sredine, mogu da
omogue navedeni razvoj Srbije u narednom periodu.
2.1. Ciljevi Politike/Strategije razvoja energetike Republike Srbije do

2015. godine
Bez obzira to je utvrivanje optimalnog scenarija razvoja nacionalne energetike, u smislu
podsticanja odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje, veoma sloeno zbog interdisciplinarnosti
energetike kao struke, ono je i veoma neizvesno obzirom na privredno-ekonomske okolnosti u
zemlji i okruenju tokom realizacije Strategije. Zbog toga se u osnovnim premisama za
"projektovanje" vizije srednjoronog razvoja celine energetskog sistema posebna panja posveuje
utvrivanju uravnoteenosti izmeu nunih i poeljnih, po nekad i suprotstavljenih ciljeva
energetske politike/strategije. U sluaju energetske politike/strategije Srbije, osnovne premise
treba da uvaavaju sledea tri kljuna elementa:
a) Tekue stanje i ogranienja u usklaivanju rada i poslovanja celine energetskog sistema, koji
ine: energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije;
b) Novi okviri za rad, poslovanje i razvoj celine energetskog sistema, posebno energetskih
proizvodnih sektora, na internom, regionalnom i panevropskom tritu elektrine energije i
prirodnog gasa;
v) Drutveno-ekonomskog i energetsko-ekolokog opredeljenja da se realizacijom osnovnih,
specifinih i optih ciljeva do 2015. godine, u energetskim sektorima i delatnostima, dostigne
kvalitativno novo stanje, u smislu da razvoj energetskog sektora podstie stvaranje privrednoekonomskog ambijenta povoljnog za dostizanje odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje.
Navedene premise, nedefinisani geo-politiki odnosi na teritoriji Republike Srbije i s tim u vezi
neizvesnost pristupa naeg energetskog sektora resursima lignita na teritoriji Kosova i Metohije, kao
i oekivanje da se ekonomske reforme i procesi tranzicije u zemlji, pa i energetskom sektoru Srbije,
uspeno sprovedu u narednoj deceniji, osnovni su razlozi da se Strategijom razvoja energetike
Republike Srbije, razmatra period do 2015. godine kao realni period za dostizanje odrivog socioekonomskog razvoja zemlje i s tim u vezi mogunost usklaivanja nae energetske prakse i
regulative sa EU, odnosno prijema Srbije u lanstvo EU.
Uvaavajui navedene premise definisani su osnovni elementi Strategije razvoja energetike Srbije
do 2015. godine, olieni u Ciljevima, Prioritetnim programima i odgovarajuim Merama i
Instrumentima za realizaciju prioritetnih programa, odnosno ostvarivanja sledeih ciljeva nove
energetske politike/strategije Srbije:
- Osnovni-energetski ciljevi, koji proistiu iz osnovne uloge energetskog sektora i zadataka
energetskih subjekata da obezbede sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graana
odgovarajuim energentima i da podstiu usklaivanje rada i razvoja energetskih proizvodnih
sistema sa potrebama sektora potronje energije, radi efikasnije proizvodnje i racionalne;
ekonomski-efektivnije i energetski-efikasnije upotrebe energenata, sa ciljno "oroenim"
smanjenjem energetskog intenziteta u sektorima Industrija i Saobraaj, odnosno promenom
strukture finalnih energenata, u neproizvodnim sektorima (Domainstva i Javne i komercijalne
delatnosti) i da omogue diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja uvoznim energentima,
tehnologija elektroenergetskih izvora i selektivno korienje NOIE;
16.10.2014 11:31
14 of 52
- Specifini-tehnoloki i ekoloki ciljevi, kojima se obzirom na nasleeno stanje energetskih

objekata/sistema i tehnologija sa redukovanim operativnim performansama i tetnom uticaju
na okolinu, poveava bezbednost rada objekta i pouzdanost funkcionisanja opreme i vitalnih
sistema energetskih postrojenja. U okviru ovog ciljno-usmerenog prioriteta tehnoloke
modernizacije energetskih objekata/postrojenja/izvora i ugradnje specifine opreme za
dijagnostiku i upravljanje, ukljuujui i ugradnju opreme za smanjenje emisije tetnih efluenata
iz energetskih izvora, bie mogue ne samo znaajno poveanje pogonske raspoloivosti i
proizvodnosti veeg dela postojeih energetskih izvora, ve i manje ugroavanje ivotne
sredine. Uvaavajui strukturu i starost postojeih izvora, prezaduenost energetskih
kompanija i tekue socio-ekonomske prilike u zemlji, ostvarivanje ovog cilja treba da ima
najvii prioritet u narednom-srednjoronom periodu.
- Opti-razvojni i strateki ciljevi, koji proistiu iz potreba za postupno usklaivanje razvoja
energetske privrede sa ostalim realnim sektorima privrede i drugim delatnostima u okviru tzv,
odrivog socio-ekonomskog i tehnoloko-ekolokog razvoja zemlje, kao i politikog opredeljenja
zemlje za pridruivanje EU. Saglasno navedenom, najznaajniji ciljevi energetske politike
Srbije, bie usaglaeni sa praksom i regulativom EU (Acquis Communatiare), radi poveanja
energetske efikasnosti (u sektorima proizvodnje i potronje energije), intenzivnijeg korienja
novih obnovljivih izvora energije i sniavanja intenziteta tetnih emisija iz proizvodnih
energetskih izvora i sektora potronje energije, kao osnovne pretpostavke dostizanja odrivog
socio-ekonomskog razvoja zemlje i uspostavljanja energetsko-ekolokog balansa u zemlji i
okruenju. Na takvim osnovama, uvaavajui dinamian ekonomski razvoj privrede Srbije, njen
geo-poloaj i ogranieni obim, strukturu energetskih rezervi kao i postojeu infrastrukturu
energetskih sektora Srbije, nametnuta su dva stalna i dugorona razvojno-strateka cilja
Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine. Prvi je, aktivno uee Srbije u
planiranju i gradnji strateke-regionalne i panevropske energetske infrastrukture za transport
nafte i gasa iz novih izvora snabdevanja, ukljuujui i urgentnu gradnju podzemnog skladita
gasa u Srbiji. Drugi je, nalaenje stratekog partnera za planiranje, gradnju i korienje novih
razvojno-kapitalnih i regionalno-stratekih elektroenergetskih objekata na graninim rekama
(pumpno-akumulacione hidroelektrane na Bistrici i Dunavu i drugim rekama), ukljuujui i
zajednika ulaganja sa stratekim partnerima u nove termoelektrane na bazi lignita sa teritorije
Kosova i Metohije.
2.2 Prioritetni programi Strategije razvoja energetike Republike Srbije do

2015. godine
Saglasno promovisanim ciljevima energetske politike Srbije i osnovnim premisama za utvrivanje
Strategije razvoja energetike Srbije, odabrano je pet osnovnih Prioritetnih programa, koji su
raznorodni po programskim sadrajima ali komplementarni sa stanovita usklaivanja rada i razvoja
celine energetskog sistema, tj. energetskih proizvodnih sektora i sektora potronje energije i
postupnog ali doslednog ostvarivanja promovisanih ciljeva u narednom periodu realizacije ove
strategije.
- Prvi-osnovni Prioritet kontinuiteta tehnoloke modernizacije postojeih energetskih
objekata/sistema/izvora, u sektorima: nafte, prirodnog gasa, uglja; sa povrinskom i
podzemnom eksploatacijom, sektora elektroenergetike; sa proizvodnim objektima:
termoelektrane, hidroelektrane i termoelektrane-toplane i prenosnim sistemom odnosno
distributivnim sistemima, i sektor toplotne energije-gradske toplane i industrijske energane.
- Drugi-usmereni Prioritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i poveanja
energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korienju energije kod krajnjih korisnika
energetskih usluga.
- Trei-posebni Prioritet korienja NOIE (novih obnovljivih izvora energije) i novih energetski
16.10.2014 11:31
efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureaja/opreme za korienje

energije.
- etvrti-opcioni Prioritet za vanredna/urgentna ulaganja u nove elektroenergetske
izvore, sa novim gasnim tehnologijama (kombinovano gasno-parno termoenergetsko
postrojenje).
- Peti-dugorono razvojni i regionalno strateki Prioritet, gradnje novih energetskih
infrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora u okvirima energetskih sektora
Srbije, kao i kapitalno-intenzivne energetske infrastrukture, u okvirima regionalnih i
panevropskih infrastrukturnih sistema povezanih sa naim sistemima.
Prva tri Prioritetna programa prepoznati su i pre utvrivanja energetskih potreba do
2015. godine, saglasno odabranim scenarijima ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije.
Oni predstavljaju preduslov ekonomski izvesnom, energetski efikasnom i ekoloki
prihvatljivom razvoju energetike Srbije u narednom periodu. Sadraj programa, dinamika
realizacije i obim ulaganja u nove elektroenergetske izvore (saglasno etvrtom
Prioritetu), odnosno sadraj programa/projekata, obim ulaganja i dinamika pripreme za
gradnju novih energetskih infrastrukturnih objekata i novih elektroenergetskih izvora
(saglasno petom Prioritetu), uslovljen je dinamikom privredno-ekonomskog razvoja i s
tim u vezi obimom i strukturom energetskih potreba, kao i ekonomsko-energetskim
okolnostima u okruenju, posebno sa stanovita razvoja regionalnog i panevropskog
trita elektrine energije i prirodnog gasa, to e detaljno biti obrazloeno u odeljku 4.
ovog dokumenta.
2.3. Mere i instrumenti za ostvarenje ciljeva energetske politike/Strategije

razvoja energetike do 2015. godine
Donoenjem Zakona o energetici u Republici Srbiji, stvoreni su pravni preduslovi za osnivanje
odgovarajuih institucija za sprovoenje novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata pri
obavljanju energetskih delatnosti, ukljuujui i pravnu "legalizaciju" reorganizovanja postojee
strukture javnih energetskih preduzea u Srbiji, odnosno osnivanje novih energetskih subjekata. U
takvim, novo-uspostavljenim uslovima, saglasno promovisanim energetskim, tehnolokim i
ekolokim ciljevima i odabranim Prioritetnim programima, Vlada Republike Srbije u funkciji
drutvenog subjekta, treba posebnim Merama da omogui razvoj trinog rada i poslovanja
postojeih i novih subjekata koji obavljaju energetske delatnosti na itavoj teritoriji Republike
Srbije.
Osnovni mehanizmi dravnog uticaja na trino poslovanje i poveanje finansijske stabilnosti
energetskih subjekata i iskorienja razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje
odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje olieni su u donoenju:
- Mera za uspostavljanje racionalnog trinog ambijenta, usklaivanja tarifne i cenovne, poreske,
carinske i antimonopolske regulative, kao i merama za strukturno reorganizovanje energetskih
sektora i efektivniji nadzor i upravljanje nad drutvenom imovinom u energetskoj privredi;
- Mera za uspostavljanje nove-savremene tehnike regulative, propisa i standarda za energetske
tehnologije/delatnosti i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za
racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, ukljuujui i formiranje tela za praenje i
upravljanje procesima reformi u energetici, odnosno za praenje realizacije Strategije razvoja
energetike Srbije, inoviranje prioriteta i aktueliziranje istrumenata, saglasno ekonomskom
razvoju zemlje i energetskim okolnostima u zemlji i okruenju;
- Mera za dostizanje uslova za ravnopravan pristup u energetsku Zajednicu zemalja jugoistone
Evrope (ECSEE Treaty), ije se osnivanje oekuje sredinom 2005. godine;
15 of 52
16.10.2014 11:31
16 of 52
- Mera za utvrivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naih obaveza koje proistiu iz
njegove implementacije u nau regulativu i praksu, ukljuujui i institucionalno organizovanje
za nae uee u korienju odgovarajuih olakica koje omoguuju pojedini mehanizmi
primene Kjoto Protokola;
- Mera za stimulisanje i podravanje stratekih inicijativa u domenu investicija u nove energetske
izvore/tehnologije i energetski efikasne ureaje/opremu za korienje energije, odnosno Mere
finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe/projekte
energetske efikasnosti i selektivnog korienja novih obnovljivih izvora energije, ukljuujui i
Mere za osnivanje Nacionalnog fonda za navedene programe/projekte;
- Mera za izbalansiranu politiku socijalne zatite najsiromanije kategorije stanovnitva i zatite
ekonomskog poloaja energetskih subjekta, odgovornih za sigurnost snabdevanja privrede i
stanovnitva energentima, putem usklaivanja cena energenata sa "opravdanim" trokovima
elektrine i toplotne energije. U tom smislu cene energenata, treba da budu stimulativne za
racionalnu upotrebu i efikasno korienja energije i podsticajne za podizanje konkurentne
sposobnosti privrede i standarda graana, tokom "prelaznog" perioda regulisanja/usklaivanja
cena energenata i/ili subvencioniranja najsiromanije kategorije stanovnitva, posebno u
periodu usporenog oporavka privredno-ekonomskog razvoja i usporenog rasta standarda
graana.
Da bi se obezbedila potpuna sigurnost u snabdevanju potroaa energijom, u Zakonu je propisana
nadlenost Vlade i Skuptine Republike Srbije za donoenje Strategije razvoja energetike, kao i
pravo i obaveza Vlade, da osim praenja i inoviranja prioriteta u Strategiji razvoja energetike, na
predlog resornog Ministarstva, utvruje i Programe za ostvarivanje Strategije razvoja energetike
Srbije. U sluaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za izgradnju novih
proizvodnih kapaciteta Vlada ima obavezu da energetskim preduzeima obezbedi uslove, da mogu
pouzdano i redovno snabdevati potroae neophodnim energentima.
Dosledno razdvajanje nadlenosti za "voenje" i sprovoenje nove energetske politike u Srbiji od
strane dravnih organa, odnosno postupna i potpuna realizacija Programa ostvarivanja Strategije
razvoja energetike Srbije od strane energetskih subjekata, u novo-uspostavljenim zakonodavnim i
institucionalnim okvirima, treba da omogue sledei instrumenti:
a. Zakonodavni i institucionalni instrumenti, koje uvodi u praksu novi Zakon o energetici i
Zakon o rudarstvu, kao osnovni okvir, u okviru kojeg e se realizovati ova strategija pod nadzorom
Vlade, resornog Ministarstva i novo-uspostavljene Agencije za energetiku, a uz podrku Agencije za
energetsku efikasnost. Za realizaciju ove strategije, znaajni su i drugi zakoni, pre svega oni kojima
se ureuje davanje koncesija, obaveze u pogledu zatite ivotne sredine, nain izgradnje objekata i
poslovanja (javnih) preduzea. Od znaaja su i podzakonska akta kojima se blie ureuju uslovi za
snabdevanje potroaa energijom i energentima, kao i potovanje pravila rada i poslovanja svih
subjekata koji se bave energetskim delatnostima.
Dve su osnovne karakteristike Zakona o energetici. Prva je, razdvajanje nadlenosti za utvrivanje
energetske Politike/Strategije i donoenje nove regulative, od nadlenosti nad njenim
sprovoenjem. Druga je, reorganizovanje javnih energetskih preduzea i ukidanje monopola i
uvoenje trine konkurencije u onim energetskim delatnostima/sektorima u kojima konkurencija
objektivno moe da postoji. U onim delatnostima/sektorima gde to nije mogue, zbog postojanja
prirodnih monopola, predvieno je striktno regulisanje i kontrola monopolskih delatnosti od strane
Agencije za energetiku kao nezavisne dravne institucije.
Zakonom o energetici definisani su principi za reorganizovanje (restrukturiranje) javnih energetskih
preduzea na samostalne nezavisne subjekte, ovlaenih za obavljanje odgovarajuih energetskih
delatnosti. U preduzeima dananje elektroprivrede, Zakon ureuje obavljanje energetskih
delatnosti proizvodnje, prenosa i distribucije, kao i upravljanja prenosnim sistemom i distributivnim
mreama. U naftnom sektoru on ureuje proizvodnju derivata nafte, kao i skladitenje i transport
16.10.2014 11:31
17 of 52
nafte i derivata nafte, dok u sektoru prirodnog gasa regulie transport, skladitenje i distribuciju
prirodnog gasa, kao i upravljanje transportnim sistemom i sistemima distributivnih mrea. Bez
obzira to rad sistema za daljinsko grejanje veoma utie na potrebe potroaa da koriste drugepogodnije/jevtinije energente, a time i na uslove obavljanja drugih energetskih delatnosti,
proizvodnja, distribucija i isporuka toplotne energije, prepoznata je u Zakonu o energetici kao
komunalna energetska delatnost, i ostala je u nadlenosti lokalne samouprave. Nain obavljanja
delatnosti istraivanja i eksploatacije uglja, nafte i priridnog gasa ureen je Zakonom o rudarstvu.
b. Strukturno-organizacioni i ekonomski instrumenti, kojim se omoguuje osnivanje novih
subjekata za obavljanje odgovarajuih energetskih delatnosti. Saglasno Zakonu o energetici i
pozitivnoj praksi u zemljama EU, brza i efektivna (u ekonomsko-finansijskom smislu)
komercijalizacija dananje elektroprivrede se moe postii reorganizovanjem, danas jedinstvene i
vertikalno integrisane, kompanije na dva pravno nezavisna energetska subjekta. Prvi bi nastao
iz dananjeg Sistema za prenos elektrine energije i delova EPS-a koji se bave upravljakim
funkcijama sistema i kao takav ostao bi u vlasnitvu drave, a drugi bi nastao od dananjih
kompanija za proizvodnju elektrine energije (ukljuujui rudnike sa povrinskom eksploatacijom
lignita), i dananjih preduzea za distribuciju elektrine energije i kao takav ostao bi u vlasnitvu
sloene elektroprivredne kompanije-dananjeg javnog preduzea, Elektroprivreda Srbije (JP EPS).
Prvi energetski subjekt-Sistem za prenos, u svojstvu vlasnika, "gazdovao" bi celokupnom imovinom
(u koju spadaju i dispeerski Centar, dalekovodi sa podstanicama i dr.) i upravljao bi
elektroenergetskim sistemom. Sve dananje kompanije za proizvodnju elektrine energije i sve
elektrodistribucije (u okviru dananjeg JP EPS), organizovane kao jedna sloena funkcionalna celina
(holding kompanija), sa dve komplementarne delatnosti, bile bi ekonomski nezavisne i poslovale bi
sa posebnim finansijskim obraunima.
U sluaju naftne i gasne privrede, Ministarstvo rudarstva i energetike e na bazi dosadanjih studija
i odluka Upravnog odbora JP NIS-a o moguim modelima i efektima reorganizovanja predloiti Vladi
model reorganizovanja naftne i gasne privrede Srbije, saglasno kriterijumima obrazloenim u
Zakonu o energetici i odgovarajuim Direktivama EU.
Nadzor nad primenom odgovarajuih Institucionalnih instrumenata, u periodu sprovoenja reformi u
energetskim sektorima i primene novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata, ukljuujui i
nadzor na realizaciji Prioritetnih programa iz Strategije razvoja energetike Srbije, saglasno Zakonu
o energetici, u nadlenosti su: Agencije za energetiku, Operatora prenosnog sistema za elektrinu
energiju, Operatora trita elektrine energije, Operatora transportnog sistema za prirodni gas i
Agencije za energetsku efikasnost.
Nova zakonodavna regulativa je potpuno usaglaena sa regulativom Evropske unije, regulativom
zemalja u naem okruenju i meunarodno prihvaenim principima o kreiranju nediskriminatornih
uslova za prenos, transport i trgovinu elektrinom energijom i prirodnim gasom u celom regionu.
Agencija za energetiku, koja je u svom radu potpuno nezavisna od resornog Ministarstva, je
najvanija nova institucija u pogledu njene uloge, nadlenosti i odgovornosti, za poverene joj
poslove u energetskim delatnostima Srbije. Re je o izdavanju licenci za obavljanje energetskih
delatnosti utvrivanja metodologije za proraun opravdanih trokova za obavljanje odgovarajuih
delatnosti energetskih subjekata, pripremu predloga tarifnih sistema za regulisane energetske
delatnosti, visinu trokova za prikljuenje na sistem, odobravanje pravilnika o radu energetskog
trita i visinu trokova energetskih subjekata ije su delatnosti regulisane.
Regulisanim cenama za energiju i energetske usluge, na bazi opravdanih trokova poslovanja,
obezbeuje se zatita potroaa/kupaca od mogue zloupotrebe monopolske pozicije, koju e nuno
imati neki energetski subjekti, ali i zatita energetskih subjekata od ekonomski neopravdanog
zadravanja depresiranih cena. Na taj nain, postupno se stvaraju preduslovi za dostizanje takve
finansijske stabilnosti energetskih subjekata, da ulau u razvoj svoje energetske infrastrukture,
zbog ega princip opravdanih trokova za monopolske delatnosti ne sme biti naruen, da bi se
ostvarili osnovni-energetski ciljevi, pre svega sigurnost i redovnost snabdevanja graana i privrede
neophodnim energentima.
16.10.2014 11:31
18 of 52
U uslovima usporenog privredno-ekonomskog razvoja i zastoja u poveanju standarda graana,

neophodno je da Vlada saini program za zatitu najsiromanije grupe graana, putem direktnog
subvencioniranja dela trokova za energente, posebno elektrinu i toplotnu energiju, iz posebnog
Fonda, formiranog samo za te potrebe u ijem osnivanju mogu da uestvuju i javna energetska
preduzea.
Agencija za energetsku efikasnost obavlja poslove na unapreivanju efikasnosti korienja finalne
energije, kao i na podsticanju racionalnog korienja primarnih izvora energije. Ona predlae
promene u zakonskoj regulativi, tehnikim i drugim propisima koje mogu dovesti do poveanja
energetske efikasnosti, priprema i sprovodi programe za tednju, racionalnu i efikasnu upotrebu
finalne energije u industriji, saobraaju, domainstvima, graevinarstvu, kao i u oblastima
proizvodnje, prenosa i distribucije energije i promovie projekte za korienje obnovljivih izvora
energije. U naim uslovima u kojima dominiraju tradicionalno neracionalan odnos prema potronji
energije i niz pogrenih uverenja o nainu njenog racionalnog korienja, posebno znaajna misija
Agencije za energetsku efikasnost, odnosi se na informisanje najire javnosti, posebno mladih, kao i
struno obrazovanje i osposobljavanje proizvoaa i potroaa energije za rad na
programima/projektima tednje energije.
S obzirom da je Srbija, jo 2002. godine, potpisala Atinski Memorandum o osnivanju regionalnog
(ECSEE) energetskog trita zemalja jugoistone Evrope i njegovom pristupanju, neophodno je u
okviru reforme energetskog sektora u Srbiji, obaviti obrazloeno reorganizovanje elektroprivrede i
gasne privrede, Agenciju za energetiku staviti u funkciju, tarifne sisteme energenata uskladiti sa
opravdanim proizvodnim trokovima, utvrditi realne vrednosti osnovnih sredstava, regulisati spoljne
dugove i potraivanja, uvesti funkcionalno raunovodstvo po meunarodnim standardima radi
identifikacije i praenja trokova i prihoda po delatnostima, unaprediti merenja isporuene
elektrine energije i reiti problem naplate rauna za isporuenu energiju, ukljuujui i znaajno
smanjenje netehnikih gubitaka elektrine energije u distributivnim sistemima.
v. Programski i sistemski instrumenti obuhvataju izradu i donoenje sledeih Programa (za
period od 6 godina, saglasno Zakonu o energetici):
1. Program za racionalnu upotrebu energije i poveanje energetske efikasnosti, na nivou
celine energetskog sistema Srbije (energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije). Za
svaki sektor potronje energije treba sainiti Program sa procenom odgovarajuih potencijala za
ostvarenje energetskih uteda (tehniki, ekonomski i trini potencijal), opisom mera za njihovo
ostvarenje (organizaciono-operativne i tehniko-tehnoloke) sa ciljno definisanim "metama" za
ostvarenje energetskih uteda, odreivanjem liste prioriteta, po kriterijumu: ulaganja/dobit,
odnosno po vremenu povraaja uloenih sredstava. Osim nivoa ulaganja, svaku od predloenih
mera treba valorizovati prema efektima na: poveanje energetske efikasnosti, ekonomske
efektivnosti, u smislu smanjenja energetskog intenziteta (u sluaju proizvodnih aktivnosti i uticaj na
konkurentnost nae industrije), ukljuujui efekte na ivotnu sredinu, porodini budet i dr.
Navedeni efekti, kvantitativno iskazani, e predstavljati dragocene indikatore za voenje aktivne i
dugorone energetske politike.
Navedeni Program mora da sadri i predlog za donoenje specifine regulative, propisa i energetskih
standarda, kojima se energetski subjekti obavezuju/podstiu na sprovoenje mera za poveanje
efikasnosti korienja energije. Saglasno praksi, ne samo zemljama EU ve i zemljama kandidatima
za pridruivanje u EU, svaki ak i veoma profesionalno konzistentno sainjen i realno ostvarljiv
Program energetske efikasnosti, nee dati oekivane efekte bez odgovarajuih "instrumenata" kojim
se stvaraju preduslovi za njihovu potpunu realizaciju. Re je o postojanju Agencije za energetsku
efikasnost, sa statusom koji joj omoguuje korienje namenskih budetskih sredstava, sredstava
nacionalnog Fonda za energetsku efikasnost, formiranog prema modelima zemalja grupe ASS, a
posebno statusa koji omoguuje korienje stranih donacija, fondova EU i drugih finansijskih i
specijalizovanih institucija zaduenih za podsticanje i sufinansiranje, kako Programa za energetsku
efikasnost i Programa za korienje novih obnovljivih izvora energije tako i Programa za zatitu
ivotne sredine.
16.10.2014 11:31
19 of 52
Prema do sada obavljenim analizama o obimu i strukturi energenata u sektorima potronje energije
(bez Programa supstitucije elektrine energije, korienjem prirodnog gasa za obavljanje toplotnih
energetskih usluga u sektoru Domainstva), mogue je u 2015. godini, ostvariti ukupnu utedu od
0.6 M t.en, sa finansijskim efektom od oko 600 miliona $, za nabavku uzvoznih energenata. Samo
jedna treina ovih sredstava usmerena Fondu za energetsku efikasnost obezbeuje finansijsku
podrku za realizaciju znaajnog dela Programa energetske efikasnosti u narednih 11 godina.
2. Program za selektivno korienje novih obnovljivih izvora energije, kojim bi se
uspostavio Programski usmereni okvir za sve aktivnosti koje bi se sprovodile u cilju poveanog i
efikasnog korienja obnovljivih izvora energije, u periodu do 2015. Pod obnovljivim izvorima
energije ovde se podrazumeva biomasa, hidropotencijal malih vodotokova, geotermalna energija,
energija sunevog zraenja i energija vetra. Iako postoji znaajan potencijal obnovljivih izvora
energije, oni su i dalje u najveoj meri neiskorieni bez obzira to je re o malim (od kW do najvie
nekoliko MW) i relativno jednostavnim objektima za proizvodnju energije za lokalne potrebe. U
Srbiji postoji odreen broj firmi koje proizvode ili su ranije proizvodile opremu za korienje
obnovljivih izvora energije.
Nezavisno to je EU, svojom Direktivom broj 77 od 2001. godine postavila ciljne "mete" za svoje
lanice (da se u 2010. godini, oko 12% finalne energije proizvede na bazi korienja obnovljivih
izvora energije), naa potreba za poveanim korienjem obnovljivih izvora, u saglasnosti je sa
praksom razvijenih zemalja i njihovoj tenji ka smanjenju emisije tetnih materija i podsticanju
odrivog razvoja. Osim oiglednih energetskih efekata (smanjenje potronje uvoznih energenata i
ugroavanja okoline), realizacijom ovog programa bi se angaovao domai investicioni kapital,
podstakla mala i srednja preduzea i podstakla domaa proizvodnja i usavravanje opreme za
korienje obnovljivih izvora energije. Istovremeno bi se pomoglo domaoj privredi da participira u
ponudama stranih firmi za ulaganja u energetske izvore, na bazi korienja obnovljivih izvora
energije, po osnovu sticanja privilegovanog poloaja na smanjenje nacionalnih kvota za CO2 i druge
efluenate, ime bi se poveale mogunosti zapoljavanja lokalnog stanovnitva, iz seoskih sredina,
gde se i nalaze najvei potencijali ove energije.
Ukoliko bi se ovim programom u 2010. godini dostiglo korienje raspoloivog potencijala od samo
10% ( i to bez drvne biomase), godinje energetske utede iznosile bi preko 0.1 M. t. en, ime bi se
za 30 miliona $ smanjili godinji trokovi za uvoz kvalitetnih energenata, ne raunajui finansijske
efekte po osnovu angaovanja domae industrije i radne snage, pa i potpunije zatite ivotne
sredine. Poseban interes za strana ulaganja u realizaciju pojedinih projekata u okviru ovog
programa proistie iz sve vee zainteresovanosti ino-partnera za sticanja tzv. Zelenog sertifikata, po
osnovu proizvodnje elektrine energije korienjem novih izvora energije, i po toj osnovi mogunost
slobodnog raspolaganja sopstvenim "kvotama" emisija i obezbeenja dodatnih finansijskih izvora za
ino-ulaganja u razvoj energetskog sektora Srbije.
Za realizaciju ovog programa neophodno je utvrditi podsticajne mere za uvoenje savremenih
tehnologija sagorevanja biomase i otpada za ulaganja u nova postrojenja i kupovinu opreme za
korienje obnovljivih izvora energije, zatim mere za upoznavanje ire i strune javnosti o
mogunostima korienja razliitih obnovljivih izvora i o pogodnostima koje pruaju meunarodni
Fondovi za realizaciju konkretnih Projekata, ukljuujui i vee angaovanje lokalne samouprave o
pozitivnim efektima ovih aktivnosti na zaposlenost i razvoj lokalne infrastrukture.
Saglasno najavljenoj harmonizaciji prakse i regulative u ovoj oblasti sa regulativom EU, u okviru
ovog programa uvela bi se posebna regulativa, propisi i standardi radi organizovanog podsticanja
irokog spektra aktivnosti u vezi korienja obnovljivih izvora energije.
Slino Programu za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, za realizaciju ovog
Programa, potrebno je "razviti" posebne "eme"/modele finansijske podrke za uvoenje mera
kojim se omoguuje intenzivnije korienje novih obnovljivih izvora energije u Srbiji.
3. Program za zatitu ivotne sredine, koji zbog raznolikog porekla tetnih materija i
16.10.2014 11:31
raznorodnog uticaja odnosno manifestacija nepoeljnih efekata na biolokim i nebiolokim

elementima prirodne sredine (na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou), prevazilazi nadlenost i
kompetencije Ministarstva rudarstva i energetike Srbije. Saglasno navedenim okolnostima, oekuje
se izrada celovitog-nacionalnog Programa koji obuhvata sve fenomene i efekte relevantne za celinu
socio-ekonomskog sistema Srbije, ukljuujui i tzv. prekograninu emisiju. Zbog mogunosti
preklapanja sadraja dva prethodno obrazloena programa sa Programom za zatitu ivotne
sredine, neophodno je da u izradi i donoenju tri navedena Programa, ukljuujui i Program naunotehnolokog razvoja u domenu energetskih tehnologija/delatnosti, uestvuju i druga nadlena
Ministarstva Vlade Republike Srbije, radi programskog usklaivanja i operativnog "razgranienja"
realizacije pojedinih delova programa, iji e sadraji biti detaljno obrazloeni u dokumentu
Strategija odrivog razvoja Republike Srbije (danas u pripremnoj fazi). Nezavisno od toga,
saglasno Zakonu o energetici, u Strategiji razvoja energetike Srbije, ovim Programom se obrazlau
uslovi i nain za obezbeenje zatite ivotne sredine pri radu energetskih objekta, kao i pri
procesima sagorevanja fosilnih goriva kako u energetskim proizvodnim sektorima tako i u sektorima
potronje energije, pre svega u sektoru Saobraaja, a zatim u industriji i graevinarstvu.
Termoelektrane na fosilna goriva i industrija nafte i naftnih derivata spadaju u najvee zagaivae
ivotne sredine. Zagaivanje ivotne sredine moe se javiti praktino u svim delatnostima u okviru
elektroprivrede: u proizvodnji uglja, kao i u proizvodnji, prenosu i distribuciji elektrine energije,
zatim u sektoru nafte i gasa, poev od istraivanja, eksploatacije, a posebno prerade i transporta
nafte i njenih derivata. U emisiji dimnih gasova, koji nastaju u radu energetskih objekata, po
okolinu su najopasniji sumpordioksid (SO ), ugljenmonoksid (CO), ugljendioksid (CO ), azotni
2
2
oksidi (NO ) i estice praine. Svi ovi elementi se pojavljuju u procesu rada termoelektrana na
x
ugalj. Nedopustiva visoka emisija estica (preko 50000 tona/god.), programom fazne zamene
elektrofiltera, bie skoro desetostruko manja, dok se za odlaganje velike koliine pepela (preko 5.5
miliona tona/god.), moraju iznai nova tehnika reenja, obzirom na mogunost zagaenja
podzemnih i povrinskih voda. Znaajne povrine rudarski iskorienog a nerekultivisanog zemljita
na povrinskim kopovima uglja Kolubare i Kostolca, kao i zagaenja naftnim derivatima nakon
bombardovanja rafinerija Panevo i Novi Sad, predstavljaju ozbiljne ekoloke probleme, u naseljima
oko navedenih lokacija. Zagaenje lokaliteta rafinerije nafte Novi Sad predstavlja opasnost visokog
rizika za vodosnabdevanje grada Novog Sada zbog neposredne blizine ( manje od 1. km)
vodozahvata Ratno ostrvo. Osim znaajnog zagaenja vazduha u procesu rafinerijske prerade nafte,
usled prisustva lako isparljivih ugljovodonika i drugih aromata, u postupcima prerade i suenja
uglja, u isputenim gasovima moe se pojaviti i fenol. Veoma ozbiljnu ekoloku opasnost
predstavlja veliko zagaenje zemljita na odlagalitima pepela, jalovine i taloga iz talonika
otpadnih voda, kao i odlagalita rafinerijskog mulja. Zbog injenice, da najvei uticaj na ivotnu
sredinu u naem energetskom sistemu imaju termoelektrane, pri izgradnji novih ovakvih
energetskih izvora, obavezna je primena svih zakonskih propisa i tehnikih normi EU u pogledu
zatite ivotne sredine. Ove mere na novim objektima nee biti efektivne, sa stanovita znaajnijeg
snienja postojeeg nivoa emisija, obzirom da je prosena starost postojeih termoelektrana oko 25
godina, sa merama zatite iz doba njihove gradnje. Obzirom da je nivo tekuih emisija iz
energetskih izvora i objekata, viestruko vei od svih normi postavljenih odgovarajuom strategijom
EU u ovoj oblasti, Kjoto protokolom ili Bazelskom konvencijom, realni cilj za dostizanje evropskih i
svetskih standarda u pogledu zatite ivotne sredine je trajni cilj koji e se postupno ostvarivati
tokom realizacije Strategije. Ovako postavljen cilj realno je ostvariv u okviru Prioritetnog programa
tehnoloke modernizacije energetskih objekta, odnosno revitalizacijom i produenjem radnog veka
termoelektrana, ukljuujui i revitalizaciju i tehnoloko unapreenje rafinerija i drugih energetskih
objekata zamenom sadanjih tehnologija novim tehnologijama uz obaveznu primenu savremenih
tehnologija/ureaja za zatitu ivotne sredine. Takoe, u periodu do 2015. godine, treba izvriti i
zamenu svih transformatora i drugih energetskih ureaja punjenih piralenom. Osim toga, znaajnu
ekoloku opasnost predstavlja olovo koje nastaje pri sagorevanju motornih benzina u
automobilskim motorima i koje se deponuje u zemljitu pored puteva. Zato kada je re o naftnom
sektoru, osim remedijacije zagaenog zemljita u rafinerijama, potrebno je to pre uspostaviti
sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, zasnovan na evropski prihvaenim standardima za
kapacitete za preradu nafte, ISO 14001. Unapreenje kvaliteta motornih benzina i dizel goriva,
odnosno dostizanje evropskog nivoa u kvalitetu derivata nafte u domaim rafinerijama je takoe ne
20 of 52
16.10.2014 11:31
21 of 52
samo ekoloki cilj utvren ovom Strategijom, ve i politiki cilj radi pristupanja Srbije EU. Ovaj cilj
je mogue postii jedino modernizacijom postojeih i izgradnjom novih postrojenja kao to su
postrojenja hidrodesulfurizacije, hidrokrekinga, izomerizacije itd.
Svako zanemarivanje ekolokih aspekata, eventualno zbog privremeno breg ekonomskog razvoja
moe da dovede do trajnog ugroavanja ivotne sredine i zdravlja populacije, a da kasnije
nametnute nam sanacije teta zahtevaju znatno vea sredstva. Zbog globalnog uticaja lokalnih
energetskih izvora, nijednoj zemlji nije doputeno zanemarivanje ekolokih efekata uticajnih na
odrivi razvoj ire meunarodne zajednice, po kom osnovu proistiu i obaveze svake od evropskih
zemalja, o potovanju meunarodnih dogovora. Ako je politiki cilj Republike Srbije, njeno
prikljuenje EU, prirodno je da kao jedan od politiki vanih ciljeva Strategije razvoja energetike,
bude i dostizanje standarda EU u pogledu zatite ivotne sredine i ispunjavanje normi definisanih u
meunarodnim dokumentima (Kjoto protokol, meunarodni sporazumi, Direktiva EU i dr.).
4. Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima u Srbiji, sainjen sa
stanovita efikasnije valorizacije energetskih rezervi Srbije, tehnolokih i operativnih potencijala
postojeih energetskih infrastrukturnih objekata i sistema, kao i energetskih proizvodnih
sistema/izvora, a posebno proizvodnih i tehnolokih potencijala domae maino-elektrogradnje u
najavljenoj tehnolokoj modernizaciji energetskih izvora posebno sa stanovita razvoja i proizvodnje
opreme u okviru Programa/projekata zatite ivotne sredine. Postojei Program energetske
efikasnosti pod okriljem Ministarstva nauke i ivotne sredine i steena iskustva iz dosadanje
realizacije pojedinih Usmerenih programa/projekata predstavljaju dragocene podloge za utvrivanje
usmerenog Programa naunog i tehnolokog razvoja, primeren tekuim, a posebno buduim
potrebama energetskih subjekata/delatnosti u Srbiji. Neophodno je da Program naunog i
tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima Srbije, bude usklaen sa svim gore navedenim
Programima, ukljuujui i Program usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova za nove
profesionalne aktivnosti u energetskim delatnostima, ne samo u okviru Republike Srbije, ve i u
okvirima regionalnog i panevropskog energetskog trita, i "internacionalizovane" zatite ivotne
sredine.
5. Uspostavljanje savremenog sistema energetske statistike, ima za cilj da Vladi i ostalim
energetskim subjektima, omogui potpuni uvid u energetsku stvarnost zemlje, radi "voenja"
efektivne energetske politike zemlje, odnosno poslovne politike preduzea. Re je o uspostavljanju i
auriranju sistema sakupljanja, obrade i verifikacije potpunih i pouzdanih podataka o proizvodnji i
potronji energije (po energetskim sektorima), i detaljnog uvida u strukturu energenata po
sektorima potronje energije, ukljuujui i relevantne makro-ekonomske, demografske i sektorske
parametre i strukturne indikatore (ekonomsko-energetske i energetsko-proizvodne/uslune),
saglasno EUROSTAT sistemu utvrivanja i prikaza nacionalnih energetsko-ekonomskih pokazatelja.
U okviru aktivnosti na harmonizaciji energetske regulative za EU, uz finansijsku podrku
meunarodnih organizacija, realizuje se ideja formiranja Centra za energetsku statistiku u
Republikom zavodu za statistiku Srbije. U ovom centru bie uspostavljen savremeni sistem za
prikupljanje, selekciju, verifikaciju i arhiviranje baze podataka, sa detaljnim prikazom energetskih
tokova (bilansa) na nacionalnom nivou, u okvirima: prirodnog sistema, koji razmatra
eksploataciju domaih energetskih rezervi i uvoz primarne energije; energetskog sistema, koji
razmatra energetske sektore/objekte tehnologije za transformaciju/konverziju primarne energije i
za proizvodnju sekundarne/finalne energije; i socio-ekonomskog sistema koji razmatra strukturu
energetskih potreba i tehnologije/ureaji za obavljanje energetskih usluga u sektorima potronje
energije.
3. PROJEKCIJE ENERGETSKIH POTREBA DO 2015. GODINE

3.1. Makro-ekonomske pretpostavke za planiranje energetskih potreba
U uslovima nepostojanja Strategije privredno-ekonomskog i industrijskog razvoja Republike Srbije i
odsustva potpunih i pouzdanih podataka o strukturi i obimu proizvodnih aktivnosti, kao i
16.10.2014 11:31
22 of 52
efektivnosti (ekonomske) upotrebljene energije u proizvodnim i uslunim delatnostima relevantnih

sektora Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike je putem ekspertskih konsultacija za
pretpostavljeni makro-ekonomski razvoj Srbije do 2015. godine, utvrdilo "bazu" makro-ekonomskih
i demografskih parametara i energetskih indikatora relevantnih za utvrivanje obima i strukture
energetskih potreba, kao materijalne podrke obrazloenih scenarija ekonomskog i industrijskog
razvoja Srbije, do 2015. godine.
Navedene okolnosti i neoekivana stagnacija privrednih, posebno u industriji proizvodnih aktivnosti,
i s tim u vezi neizvesnost uticaja strukturnih promena u granama industrije, kako na obim i
strukturu energetskih usluga, tako i na ekonomsku efektivnost upotrebe i energetsku efikasnost
korienja energije, nametnuli su potrebu utvrivanja energetskih potreba (finalne, prema
sektorima potronje i strukturi energenata, a primarne energije, prema strukturi energenata i
poreklu proizvodnje) za dva pretpostavljena scenarija ekonomskog razvoja Srbije:
Dinamian ekonomski razvoj zemlje (Sc. DER), u smislu postupnog poveavanja, umereno
visoke stope rasta drutvenog proizvoda (DP) i dodate vrednosti industrije (DVI), a posebno
povoljnog delovanja ekonomskih reformi celokupne privrede Srbije, ukljuujui i povoljne efekte
rada i poslovanja energetskog sektora (saglasno Zakonu o energetici), sa ciljem poveanja
ekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti upotrebljene energije u svim sektorima potronje
energije. Uticaj ovih efekata na obim energetskih potreba, ukljuen je izborom stopa opadanja
energetskog intenziteta, kako ukupne (primarne) tako i finalne u sektoru industrije i ciljnom
promenom strukture energenata u finalnoj potronji, radi poveanja energetske efikasnosti celine
energetskog sistema.
Usporeni ekonomski razvoj zemlje (Sc. UER), u smislu usporenog rasta, kako drutvenog
proizvoda tako i dodate vrednosti industrije, u okviru kojeg se nakon poetnog usporavanja
ekonomskog razvoja i reformi u energetskom sektoru, javljaju pozitivni efekti delovanja nove
energetske politike, utemeljene na principima racionalne upotrebe i efikasnog korienja energije u
proizvodnim i neproizvodnim sektorima potronje energije. Saglasno tome, u ovom scenariju se
oekuje usporenije opadanje energetskog intenziteta, posebno finalne energije u industriji, zbog
dominacije proizvodnih aktivnosti energetski intenzivnih grana industrije Srbije.
Projekcije energetskih potreba Republike Srbije do 2015. godine utvrene su sa ciljem usklaivanja
postojee strukture finalne energije u odgovarajuim sektorima potronje sa proizvodnim
mogunostima energetskih izvora, prema kriterijumima racionalne upotrebe i poveanja efikasnosti
korienja energije. Dakle, za sve sektore potronje, u koje spadaju: Industrija, Saobraaj, i Opta
potronja (koju ine sektori Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda),
energetske potrebe su utvrene deterministikim pristupom, na osnovu analitike zavisnosti
energetskih potreba od uticajnijih makro-ekonomskih i demografskih parametara i proizvodnoenergetskih indikatora, koji su specificirani u okviru "baze" podataka za odabrane scenarije,
ekonomskog i industrijskog razvoja. Tako projecirane energetske potrebe su zatim korigovane,
uvaavajui proizvodne mogunosti energetskih izvora i objektivne mogunosti za ulaganja u nove
energetske izvore i programe za poveanje energetske efikasnosti, kako pri upotrebi finalne
energije, tako i pri njenoj proizvodnji, prenosu i distribuciji do potroaa.
Ovakav pristup je odabran, s obzirom da neregularni privredno-ekonomski uslovi u Srbiji, i s tim u
vezi neadekvatan rad i poslovanje energetskih sektora, kao i neredovnost u obezbeenju potrebnih
energenata privredi i graanstvu u protekloj deceniji, ne omoguuju korienje koncepta tzv.
Baznog scenarija za predvianje energetskih potreba (za period do 2015. godine), na osnovu
ekstrapolacije trenda potronje iz protekle decenije. Zbog toga su energetske potrebe, po sektorima
i energentima, utvrene na bazi determinisane zavisnosti stope rasta drutvenog proizvoda,
strukturnih promena i intenziteta proizvodnih aktivnosti sektora Industrije i ciljno definisanih
promena strukture potronje energenata, posebno elektrine i toplotne energije i prirodnog gasa u
sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti.
Pri definisanju buduih energetskih potreba Republike Srbije u oba scenarija ekonomskog i
industrijskog razvoja su usvojene sledee demografske pretpostavke (Tabela 3.1.).
16.10.2014 11:31
- Nee biti znaajnijih demografskih promena, to znai da e u Srbiji, bez dela teritorije Kosova i
Metohije, i u 2015. godini iveti oko 7.5 miliona stanovnika.
- Nee biti znaajnijih promena obima i strukture stambenog (oko 2.65 miliona stanova), a
poslovne i javne zgrade, e dostii oko 45 miliona m2 prostora.
- Potronja domainstava ostae visoka i iznosie oko 70% bruto drutvenog proizvoda (slian
pokazatelj se ostvaruje u veini zemalja grupe ASS) i u ovom sektoru se oekuje najvea stopa
rasta potronje finalne energije, sa ciljnom promenom strukture energenata.
- Doi e do poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim, i postepenog pada u
energetski intenzivnim granama industrije.
- Reforma energetskog sektora, politika cena bazirana na odrivom razvoju i stimulativni tarifni
sistemi, pospeie ulaganja u mere za poveanje efikasnosti korienja energije, i time usporiti
rast potronje energije, posebno kvalitetnih i uvoznih energenata, u sektorima u kojima je
znaajno povean energetski intenzitet i specifina potronja finalne energije.
Tabela: 3.1 Ciljne promene ekonomskih parametara i energetskih indikatora
Bruto
Dodata
drutveni vrednost
Scenario proizvod industrije
(%/god.) (%/god.)
Porast
Porast BDP Porast DVI elektrine
(100%
(100%
energije
ukup. en. industrije
2003.)
2003.)
(100%
(%/god.) (%/god.)
2003.)
Energetski
intenzitet
DER
4.62
3.62
-2.2
-2.1
172%
154%
130%
UER
3.00
2.55
-1.1
-1.6
142%
135%
123%
Prikazane vrednosti stopa rasta bruto drutvenog proizvoda (BDP), i dodate vrednosti sektora
industrije (DVI), predstavljaju prosene vrednosti za period do 2015. godine iako je dinamika
ekonomskog i industrijskog razvoja, definisana sa njihovim pojedinanim vrednostima, za svaki od
etiri trogodinja perioda (Prilog P.3, Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora, do 2015.
saglasan je ciljevima koji su obrazloeni u odabranim scenarijima. Iako su vrednosti odabranih
stopa rasta na prvi pogled skromne, obzirom na oekivanu dinamiku oporavka nae ekonomije,
njihov izbor je utemeljen na detaljnoj analizi ekonomskog oporavka grupe zemalja ASS 6, iz koje
proizilazi da osim u sluaju Slovake, ni u jednoj zemlji, nisu vie od dva puta "prekoraene"
godinje stope rasta BDP od 5%, tokom perioda tranzicije (od 1992. do 2002. godine). ak ta vie,
usled simultanog delovanja ekonomskih i strukturnih reformi na intenzitet privrednih aktivnosti,
godinje stope rasta BDP, a posebno DVI su periodino opadale i rasle, razliito od zemlje do
zemlje, nezavisno da li je re o zemljama sa uspeno sprovedenim ekonomskim reformama (eka
Republika, Maarska i Slovaka), ili zemljama sa usporenim ekonomskim reformama (Bugarska,
Rumunija i Hrvatska), iz grupe zemalja ASS-6.
Tabela: 3.2. Pretpostavke ekonomskog i industrijskog razvoja Republike Srbije, do 2015. godine
Scenario
20032006
20062009
20092012
20122015
Bruto drutveni proizvod
DER
4.0
4.4
4.9
5.2
Dodata vrednost industrije

Bruto drutveni proizvod
Dodata vrednost industrije
DER
UER
UER
3.0
2.5
2.1
3.4
2.9
2.4
3.9
3.2
2.7
4.3
3.4
3.0
Godinje stope rasta (%)
Usvojene godinje stope rasta i oekivane promene drutvenog proizvoda, dodate vrednosti
industrije i efektivnosti upotrebe ukupne i finalne energije u industriji, predstavljaju de facto dve
23 of 52
16.10.2014 11:31
24 of 52
granine projekcije ekonomskog razvoja: poeljna opcija ekonomskog razvoja (DER), ujedno i
mogua u povoljnim okolnostima (u zemlji i okruenju), i manje verovatna nepovoljna opcija (UER),
uslovljena zadravanjem tekue stagnacije proizvodnih aktivnosti i smanjenog priliva stranog
kapitala, usled nepovoljnih drutveno-ekonomskih okolnosti u zemlji i zastoja u reformama
privrednih sektora, ukljuujui i sektor energetike (Tabela 3.2.).
Slino strukturnim promenama u privredi zemalja grupe ASS 6 i u Srbiji se oekuje postupno
smanjenje uea sektora industrije u BDP zemlje, to je i ostvareno u periodu od 2001. do 2004.
godine. Istovremeno poveanje proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama
industrije na raun stagnacije proizvodnih aktivnosti u energetski intenzivnim granama industrije
pogoduje postupnom i ciljnom dostizanju energetskog intenziteta u sektoru industrije Srbije
ostvarenom u regularnoj, 1990. godini.
Zbog toga, pristup utvrivanja energetskih potreba, u periodu do 2015. godine, ne uvaava samo
makro-ekonomske pretpostavke i parametre ekonomskog razvoja, ve i ciljno utvrenu promenu
kako ekonomske efektivnosti i racionalne upotrebe energije, tako i poveanja energetske efikasnosti
pri proizvodnji i korienju energije, jednom reju uvaava efekte planiranih mera u sprovoenju
nove energetske politike u Srbiji. U tom svetlu, nakon dostizanja planirane dinamike ekonomskog
razvoja i proizvodnih aktivnosti u industriji, zapoee postupno uvoenje novih, energetski efikasnih
i ekoloko prihvatljivih energetskih i proizvodnih tehnologija, ime e ostvariti znaajno smanjenje
energetskog intenziteta, ne samo ukupne energije ve posebno energije u industriji, ime izvozno
orjentisane grane industrije objektivno postaju konkurentnije na ino-tritima industrijskih
proizvoda. Zbog injenice, da efekti sprovoenja politike racionalne upotrebe energije i njenog
efikasnog korienja, zavise ne samo od motiva (ekonomski) ve i mogunosti (finansijske)
potroaa da ulau u mere, sledi stav, da obim i struktura energetskih potreba nisu ba linearno
zavisne od intenziteta proizvodnih aktivnosti odnosno obima i strukture energetskih usluga. U tom
svetlu, utvrene energetske potrebe za dva odabrana scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja
Srbije, treba verifikovati na bazi vie parametarske optimizacije funkcije cilja, u okviru kojih
elementi kao to su: poveana energetska efikasnost i racionalnost korienja domaih energetskih
resursa i upotrebe kvalitetnih energa, ukljuujui i uee novih obnovljivih izvora energije i nie
ugroavanje ivotne sredine, imaju najvii rang prioriteta.
Bez obzira na injenicu, da je 1990-tih godina ostvarena relativno visoka jedinina potronja, kako
ukupne (primarne), tako i finalne energije (iskazana u t.en./stanovniku), ona je i dalje najnia u
poreenju sa svim zemljama grupe ASS 6 (osim Hrvatske), iako je i kod njih progresivno
smanjivana (od 50 do 20%), ona je tokom 2000. godine i dalje znatno vea (i preko 100%), u
odnosu na potronju u Srbiji u 2002. godini. Ovo se posebno odnosi na zemlje sa uspeno
sprovedenim ekonomskim reformama, (eka Republika, Maarska i Slovaka). Ove disproporcije
su najvee kod jedinine potronje energije u sektoru Domainstva ( osim u Bugarskoj), odnosno u
sektoru Javne i komercijane delatnosti (osim u Rumuniji). Slini odnosi potronje zabeleeni su i u
sektoru Saobraaja, gde je ostvarena stabilizacija jedinine potronje energije u ovom sektoru,
posebno u zemljama sa usporenim ekonomskim reformama.
to se tie potronje energije u sektoru Industrija, iako je tokom 1990. godine, u naoj industriji
ostvaren relativno nizak energetski intenzitet, zbog drastinog smanjenja proizvodnih aktivnosti
nae industrije i smanjene Dodate vrednosti ovog sektora (u 2002. godini, iznosi oko 60%,
ostvarene u 1990. godini), i relativno visoke potronje energije (u 2002. godini ostvarena potronja
energije u industriji dostigla je nivo od 70% u odnosu na 1990. godinu), energetski intenzitet je
znaajno povean, pa je danas osim u industriji Bugarske, izrazito vei nego u bilo kojoj zemlji
grupe ASS 6. Saglasno znaajnim proizvodno/strukturnim promenama u sektoru Industrija u
zemljama grupe ASS 6, potronja energije je vie nego prepolovljena, a Dodata vrednost industrije
u 2000. godini, dostigla ili premaila vrednost iz 1990. godine, osim u Bugarskoj i Rumuniji, gde je
stabilizacija ostvarena na 60 odnosno 80%, ostvarene vrednosti u 1990. godini. Drugim reima,
jedinine potronje finalne energije u svim sektorima Srbije, osim sektora Industrija i Saobraaj, u
referentnoj 2002. godini, objektivno su bile ispod minimalnih potreba za obavljanje energetskih
usluga u ovim sektorima, shodno emu je neophodno planirati intenzivniji rast energetskih potreba
u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, u narednom periodu (do 2015. godine),
16.10.2014 11:31
25 of 52
posebno za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog razvoja zemlje (DER).
3.2. Projekcije energetskih potreba u sektorima potronje energije

Na osnovu usvojenih pretpostavki ekonomskog razvoja zemlje i trenda promena demografskih i
makro-ekonomskih parametara nacionalne ekonomije i industrije u periodu do 2015. godine,
saglasno promovisanim ciljevima usklaivanja sektora potronje sa postojeim i novim energetskim
izvorima, u okviru nove politike za racionalnu upotrebu, posebno kvalitetnih energenata i efikasno
korienje energije, utvrene su projekcije energetskih potreba po sektorima potronje energije.
Najvei porast obima potronje energije u narednom periodu ostvarie se u sektorima Domainstva
i Javne i komercijalne delatnosti, imajui u vidu veoma nisku tekuu potronju (po stanovniku),
zbog ega znatan deo, graana i lica u socijalnim ustanovama, u prethodnom periodu nije imao
adekvatni standard zagrevanja stambenog i boravinog prostora (Tabela 3.3.).
Bez obzira na visoku pouzdanost podataka o potronji derivata nafte, veoma je nepouzdano
predvianje buduih energetskih potreba u sektoru Saobraaja, zbog nepotpune baze podataka o
broju, strukturi i energetskoj efikasnosti zastarelih prevoznih sredstava, kao i zbog odsustva
podataka o obimu prevezene robe saobraajnim sredstvima u privatnom vlasnitvu.
Meutim, relativno brz oporavak potronje u ovom sektoru i visoka potronja tenih goriva, ukazuju
da je ostvarena potronja u 2002. godini dostigla nivo potronje iz 1990. godine, zbog ega se
oekuje dalji porast potronje energije u ovom sektoru. Ovo tim pre, to bar prema zvaninim
statistikama, tokom 2002. godine ostvareni obim usluga u prevozu roba je viestruko manji, od
obima ostvarenog u 1990. godini.
Tabela 3.3. Projekcije finalne energije (po sektorima potronje)
(M ten)
Dinamian ekonomski razvoj

(DER)
Usporen ekonomski razvoj (UER)
2003 2006 2009 2012 2015 2003 2006 2009 2012 2015
Industrija
Saobraaj
Ostalo (D/JKD)
2.39
1.76
3.16
2.53
1.95
3.55
2.65
2.13
3.86
2.80
2.30
4.20
2.39
1.76
3.16
2.47
1.87
3.40
2.58
1.97
3.65
2.69
2.08
3.90
Ukupno
7.31
8.03
8.66
9.30 10.00 7.31
7.74
8.20
8.67
9.16
Relativni rast FE
1.00
1.10
1.18
1.27
1.06
1.12
1.18
1.25
2.98
2.49
4.53
1.37
1.00
2.82
2.20
4.14
Za uslove scenarija dinaminog ekonomskog razvoja (pri prosenoj stopi rasta BDP oko 4.6%, ime
BDP u 2015. godini dostie vrednost od oko 172%, vrednosti, ostvarene u startnoj 2003. godini),
potrebe za finalnom energijom rasle bi znatno sporije, na oko 137%, u odnosu na potronju u 2003.
godini. Naizgled, skromna stopa rasta finalne energije (2.64%) je relativno visoka, i u odnosu na
grupu ASS 6, bie najvia, osim u sluaju Slovake, bez obzira na to to je jedinina potronja
finalne energije (u t.en/stan.), ostvarena u 2002. u Srbiji, bila manja od 50% do 200%, u odnosu
na zemlje sa uspeno obavljenim ekonomskim reformama (PER). ak i u 2015. godini, u ekoj
Republici ova potronja, bie skoro za dva puta vea od predviene potronje finalne energije u
16.10.2014 11:31
Srbiji. U Srbiji je jo uvek niska jedinina potronja u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne
delatnosti (tzv. Sektor Opte potronje), ostvarena u 2002. godini, i skoro je dvostruko manja nego
u zemljama sa PER, grupe ASS 6. Saglasno navedenom stanju, za ove sektore planirana je najvia
stopa rasta finalne energije (3% za DER, odnosno 1.9 za UER), sa ciljem da se obezbedi neophodan
standard energetskih usluga u ovim sektorima, to se posebno odnosi na toplotne energetske
usluge. U skladu sa usvojenim makro-ekonomskim pretpostavkama i oekivanom trendu promene
energetskih indikatora, najnia stopa rasta finalne energije oekuje se u sektoru Industrija (manje
od 1.9%, odnosno 1.4%, zavisno od scenarija). Ovo je rezultat ne samo relativno skromne stope
rasta Dodate vrednosti ovog sektora (oko 3.7%), ve i ciljno odabranih mera za smanjenje
energetskog intenziteta, koji je u proteklih 12 godina udvostruen, pre svega, zbog izrazite
dominacije proizvodnih aktivnosti u energetski intenzivnim granama industrije i sektoru Saobraaja.
Tako crna i obojena metalurgija, hemijska industrija i industrija graevinskog materijala, koje imaju
veoma nisko uee u DVI (ispod 17%), uestvuju u potronji energije sektora Industrija sa preko
70%. Zbog oekivanog poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama
industrije (sa desetostruko niim energetskim intenzitetom), na ovim osnovama utvrene
energetske potrebe sektora Industrija su vrlo verovatne, za oba razmatrana scenarija. Ovo proizilazi
i iz injenice, da pri usporenom ekonomskom razvoju (UER), pri kome bi porast DVI bio za 13%
nii, nego u sluaju DER energetske potrebe sektora Industrija, bilo bi smanjene za manje od 6%,
upravo zbog simbolinog poveanja proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama
industrije. Neujednaeni rast potronje po sektorima, uslovie i promenu uea pojednih sektora u
potronji finalne energije u smeru daljeg smanjivanja uea industrije (sa 32.6 na 29.8% u 2015.
godini), i blagog poveanja uea saobraaja (sa 24 na 25%) i sektora Ostala potronja (sa 43 na
45%), to je u skladu sa trendom u zemljama ASS 6, sa uspenim reformama.
to se tie strukture energenata (Tabela 3.4.), i dalje bi se zadrala dominacija tenih fosilnih
goriva, sa tendencijom smanjivanja uea (sa vie od 37 na manje od 35% u 2015. godini),
primetnog porasta uea prirodnog gasa ( sa 20 na 24%) i postupnog smanjivanja uea
elektrine energije sa (sa 29.5 na 28%). Neznatno poveanje uea vrstih fosilnih goriva, zadnjih
godina u Srbiji, posledica je poveanog uea uvoza i potronje kvalitetnog uglja i koksa za
potrebe energetski intenzivnih grana industrije, pa e tako njegovo uee ostati na nivou od oko
12%, to je znatno manje nego u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6. Saglasno navedenom opredeljenju,
sa visokom prosenom stopom rasta potronje prirodnog gasa (od 3.8 odnosno 3.0%), pokrie se
nove potrebe u sektoru Domainstva za obavljanje toplotnih energetskih usluga (priprema sanitarne
tople vode, hrane i zagrevanje prostora), u okviru Prioriteta racionalne upotrebe kvalitetnih
energenata, pre svega na planskom smanjivanju upotrebe elektrine energije za toplotne
energetske usluge. Ovim prioritetom je predvien Program tzv. "gasifikacije", u okviru koga se
predvia uvoenje gasa u oko 400.000 novih domainstava u Srbiji do 2015. godine sa ciljem da se
u ovom sektoru, po ovoj osnovi, smanje potrebe za elektrinom energijom, za bar 2300 GWh, pri
scenariju DER, odnosno 1500 GWh, pri scenariju UER, u kom sluaju bi gas bio obezbeen bar za
260.000 novih stanova. Osim ovog efekta na smanjenje potronje elektrine energije u ovom
sektoru, u okviru istog Prioriteta, planira se proirenje mree i broja korisnika centralizovanog
snabdevanja toplotnom energijom, za dodatnih 180.000 stanova i veeg broja javnih i socijalnih
zgrada (ukupne povrine oko 12 miliona m2), po kom osnovu je mogue smanjiti potronju
elektrine energije, za oko 700 GWh, danas koriene za potrebe zagrevanja prostora. Tehniki
potencijal za dodatnu proizvodnju toplotne energije iz postojeih toplana, nalazi se u merama za
poveanje efikasnosti proizvodnje i transporta toplotne energije, efikasnijeg rada toplotnih
podstanica u zgradama, ukljuujui i mere za smanjenje toplotnih gubitaka u sektoru zgradarstva.
Osim toga mogue je integrisanje onih individualnih kotlarnica u postojee sisteme centralizovanog i
ili individualnog snabdevanja toplotnom energijom, koje danas rade sa smanjenim kapacitetom ili
su van pogona.
Tabela 3.4. Struktura energenata u projekcijama finalne energije
(M ten)
Dinamian ekonomski razvoj

(DER)
2003
26 of 52
Usporen ekonomski razvoj (UER)
2006 2009 2012 2015 2003 2006 2009 2012 2015
16.10.2014 11:31
27 of 52
vrsto gorivo
0.91
0.98
1.04
1.11
1.17
0.91
0.95
0.99
1.04
1.09
Teno gorivo
Gasovito gorivo
Elektrina
energija
Novi izvori
2.71
1.52
2.16
2.88
1.72
2.33
3.05
1.92
2.48
3.24
2.13
2.64
3.44
2.38
2.81
2.71
1.52
2.16
2.82
1.69
2.27
2.92
1.84
2.39
3.05
2.00
2.52
3.17
2.18
2.65
0.00
0.12
0.17
0.18
0.20
0.00
0.01
0.06
0.06
0.07
Ukupno
7.31
8.03
8.66
9.30
10.0
7.31
7.74
8.20
8.67
9.16
29.50
29.0
28.6
28.4
28.1
29.5
29.3
29.1
29.0
28.9
Uee el.en (%)
Saglasno opisanim scenarijima, stopa rasta potronje elektrine energije (za 2.2% odnosno 1.7%,
zavisno od scenarija), iako naizgled relativno skromna, ona je u poreenju sa ostvarenim i
planiranim stopama rasta potronje elektrine energije, u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6, na priblino
istom nivou kod veine zemalja , osim eke Republike, sa napomenom da je u nekim zemljama
bila i negativna tokom dueg perioda tranzicije. U sluaju nepotpune realizacije navedenih Prioriteta
za racionalnu upotrebu energenata, radi smanjenja potronje elektrine energije za toplotne
energetske usluge, postojala bi mogunost dodatnog poveanja prosene stope njenog rasta, za
dodatnih 0.5%/godinje, ime bi se mogla naruiti sigurnost snabdevanja privrede i graana, ovim
za mnoge potrebe, nezamenljivim energentom. Neke mogunosti za kontrolisani rast potronje
elektrine energije, inherentno e proistei iz nove politike usklaivanja cena elektrine, sa
opravdanim trokovima njene proizvodnje, kao ekonomskog motiva svih korisnika za njenu
racionalnu upotrebu.
Ukupna finalna energija, po sektorima potronje i strukturi energenata, za sluaj scenarija sa
usporenim ekonomskim razvojem (UER), je manja za oko 8%, iako je rast BDP smanjen za 17%,
dok je potronja energije u industriji Malta za samo 5.5%, iako je DVI u 2015. godini Malta za oko
13%, u odnosu na scenarij DER. Ovo pokazuje da svaka daljna stagnacija proizvodnih aktivnosti
industrije, posebno u energetski neintenzivnim granama, ne omoguuje poveanje efikasnosti
korienja energije kroz smanjenje energetskog intenziteta. Najvee smanjenje potronje energije,
u odnosu na scenarij DER, bi nastalo u Saobraaju, kako zbog ekonomskih mogunosti graana i
privrede za bri rast obima usluga, tako i zbog niske efikasnosti saobraajnih sredstava i usporenog
obnavljanja saobraajnih sredstava sa novim i energetski efikasnijim vozilima. Bez obzira to je
porast BDP ujedno i mera standarda graana i razvoja uslunog sektora, smanjenje potronja
energije u sektoru Opta potronja, za sluaj scenarija UER iznosilo bi svega 9%, iako bi BDP bio
umanjen za oko 17%, u odnosu na scenario DER.
S obzirom da je u Odeljku 1.1. Stanje u sektorima potronje energije, data procena obima
korienja ogrevnog drveta za zadovoljenje energetskih potreba u sektoru Domainstva u ruralnim
sredinama, u ovom Odeljku pri utvrivanju strukture energenata, za zadovoljenje energetskih
potreba, bilansirani su samo novi (dodatni) obnovljivi izvori energije, kao to su dodatne koliine
biomase, izvori geotermalne i suneve energije za dobijanje toplotne energije, u veoma skromnom
obimu (ispod 2% uea u 2015. godini).
3.3. Utvrivanje projekcija ukupne/primarne energije
16.10.2014 11:31
Obrazloene projekcije bilansa finalne energije i energenata, koja se "dopremaju" do krajnjih

potroaa, u okviru tri osnovna sektora: Industrija, Saobraaj i Ostala potronja (Domainstva,
Javne i komunalne delatnosti i Poljoprivreda), za obavljanje energetskih usluga, pripada tzv.
energetskoj potronji finalne energije. Osim energetske potronje jedan, manji deo finalnih
energenata (prirodnog gasa i nekih derivata nafte) koristi se kao sirovina u procesnoj industriji, i
pripada tzv. neenergetskoj potronji finalne energije. Uvaavajui ovu injenicu i opte prihvaenu
metodologiju prikaza energetskih bilansa, ukupna/primarna energija obuhvata osim ova dva dela
finalne i gubitke energije u sistemima njenog prenosa i distribucije, zatim potronju energetskog
sektora (pri eksploataciji nafte, gasa i uglja, ukljuujui i sopstvenu potronju sistema/tehnologija
za transformaciju/konverziju primarne u sekundarnu energiju) i gubitke energije pri energetskim
transformacijama (rafinerije nafte, suara uglja, termoelektrane, termoelektrane-toplane i gradske
toplane). U zavisnosti od nivoa hladne rezerve (bar 5% od ukupne proizvodnje elektrine energije),
zatim stope ispada i vremena trajanja godinjih, posebno kapitalnih remonata na pojedinim
elektranama, shodno projekcijama energetskih potreba prema scenariju DER, neophodno je da u
periodu od 2009. do 2012. godine, ue u pogon bar jedna nova termoelektrana na lignit, bazne
proizvodnje od oko 4800 GWh. U tom periodu poveae se potronja primarne energije, po osnovu
poveane proizvodnje domaeg lignita, shodno emu e ukupna/primarna energija u tom periodu
biti vea za oko 8 miliona tona lignita. Uvaavajui nisku stopu ispada elektroenergetskih objekata i
efikasno sprovoenje kapitalnih remonta na pojedinim elektranama, shodno projekciji scenarija
UER, period ulaska istovetne termoelektrane bio bi pomeren bar za tri godine. Samo sa jednom,
novom termoelektranom (u odnosu na 2003) ukupna/primarna energija u 2015. godini iznosila bi,
zavisno od scenarija izmeu 18 i 17 M t.en, iako je razlika u finalnoj energiji iznosi manje od 0.84
M. t. en, to je posledica drugaije strukture finalnih energenata i relativno visokog uea
neenergetske potronje u ukupnoj finalnoj energiji (oko 12%, prema scenariju UER).
Detaljan prikaz navedenih energetskih potreba domae proizvodnje i uvoza, iskazan prema
energentima (na nivou primarne energije), i njihovoj nameni (za energetske transformacije,
neenergetsku i finalnu potronju), ukljuujui i bilans ukupne potronje, proizvodnje i uvoza/izvoza
elektrine energije za optimistike uslove rada i odravanja elektroenergetskih objekata i projekcije
energetskih potreba prema scenariju dinaminog ekonomskog i industrijskog razvoja, prikazan je u
Tabeli 3.5. Sektorski bilansi.
Detaljan prikaz trenda i projekcija energetskih potreba, prema sektorima potronje i strukturi
energenata, deo finalne energije za neenergetske potrebe, gubici elektrine energije, struktura
energenata za energetske transformacije (u rafinerijama, toplanama, suari uglja), odnosno
energenata za konverziju energije fosilnih goriva u elektrinu energiju (u termoelektranama i
termoelektranama-toplanama), ukljuujui bilans proizvodnje elektrine energije na bazi fosilnih
goriva i konverzije hidropotencijala, i strukturu ukupne/primarne energije, prema poreklu
proizvodnje i strukturi primarnih energenata, za scenario DER i scenario UER, dati su u Tabelama:
Zbirni energetski bilans, prema opte prihvaenom Formatu prikaza nacionalnog energetskog
bilansa, kao Prilog P.4, odnosno Prilog P.5.
Saglasno postojeoj strukturi elektroenergetskih izvora, tekua dominacija uglja (preko 51%, u
2002. godini), smanjie se na oko 50% u 2015. godini, bez obzira to e u meuvremenu ui u
pogon nova termoelektrana snage od 750 MW. Smanjie se uee tenih derivata nafte, sa 28 na
25% u 2015. godini, dok e uee gasa porasti sa 14 na 18%. Suprotan trend promene uea ova
28 of 52
16.10.2014 11:31
29 of 52
dva, preteno uvozna energenta, zadrae uvoznu zavisnost na priblino istom nivou (oko 36%),
sve do 2009. godine, da bi nakon ulaska nove termoelektrane u pogon se smanjila za preko 2%,
zahvaljujui novom energetskom izvoru na bazi domae primarne energije-lignita. Tek u 2015.
godini poveae se uvozna zavisnost na oko 38.4%, to e za 1% biti manje od zavisnosti u 1990.
godini. Meutim neizvesnost oko domae proizvodnje nafte i prirodnog gasa, kao i mogunost
izgradnje velikih elektroenergetskih objekata na bazi prirodnog gasa, mogu poveati uvoznu
zavisnost na znatno iznad 40%.
Shodno opte prihvaenim merilima energetske efikasnosti nacionalnog sistema za konverziju i

transformaciju primarne u sekundarnu/finalnu energiju, planirano poveanje uea gasa u finalnoj
potronji uticae na poveanje efikasnosti celine energetskog sistema Srbije, sa sadanjih 60% na
62% u 2009. i ponovo u 2015. godini, nakon stabilizacije efekta poveane potronje uglja za novu
termoelektranu. Navedeni indikator mogue je poveati i dodatnim merama za poveanje
efikasnosti, kako u proizvodnji i distribuciji elektrine energije, tako i poveanjem efikasnosti u
kotlarnicama gradskih toplana i industrijskih energana, to i predstavlja jedan od kljunih ciljeva u
Prioritetima energetske efikasnosti, i korienja novih energetskih izvora i energetskih tehnologija u
okviru nove Politike/Strategije razvoja energetike u Srbiji, promovisane Zakonom o energetici.
Ovde je potrebno istai da u skladu sa osnovnim pretpostavkama u scenariju DER, stopa rasta
primarne energije je ne samo manja u odnosu na porast finalne energije ( prosena godinja stopa
iznosi 2.64%), ve je znatno nia u odnosu na stopu rasta BDP (4.62%), ime e biti ostvareni
ciljevi u pogledu smanjenja energetskog intenziteta ukupne energije ( stvarno za 2.16%, u odnosu
na planiranih 2.0%/godini). Navedeni trend promena indikatora transforamacije primarne i
korienja finalne energije, de facto je jo povoljniji ako bi se u energetski bilans ukljuile i koliine
ogrevnog drveta koje se koristi u sektoru Domainstva, delimino i u javnom sektoru, iji se
energetski potecijal procenjuje na 0.45 do 0.55 M t.en /godinje.
Tabela 3.5. Energetski bilansi sektora
SEKTORSKI BILANSI
(Dinamian ekonomski razvoj): potrebe= proizvodnja+ neto
uvoz/izvoz.
2003.
2006. 2009. 2012. 2015.
SEKTOR NAFTE (M t.en.)

Finalna potronja
2.71
2.88
3.05
3.24
3.44
Energetske transformacije
0.24
0.12
0.12
0.12
0.12
Neenergetska potronja
0.52
0.55
0.58
0.61
0.64
Gubici/sopstvena potronja
0.30
0.31
0.32
0.33
0.34
Ukupne potrebe
3.77
3.86
4.07
4.30
4.54
Domaa proizvodnja
0.68
0.75
0.95
1.00
1.00
Uvoz nafte
3.09
3.11
3.12
3.30
3.54
1877
2124
2371
2630
2939
3
SEKTOR PRIRODNOG GASA (M m )
Finalna potronja
16.10.2014 11:31
Energetske transformacije
Neenergetska potronja
Gubici/sopstvena potronja
50
200
200
200*
308*
321
395
469
555
667
98
111
125
74
86
2322
2805
Domaa proizvodnja
333
395
444
495
495
Uvoz prirodnog gasa
1989
2410
2694
3000
3444
Finalna potronja
0.91
0.98
1.04
1.11
1.17
Za energetske transformacije
5.91
6.42
6.48
7.75
7.75
32.75
35.94
36.38
43.46
43.46
Ukupne potrebe
3138 3495* 4039*
SEKTOR UGLJA (M t.en.)
Za energetske transf. (M t lignita)

Gubici
0.14
0.14
0.14
0.14
0.14
Ukupne potrebe
6.96
7.51
7.65
8.99
9.05
Domaa proizvodnja
6.63
7.11
7 20
8.48
8.48
Uvoz uglja
Domaa proizvodnja (M t lignita)
Proizvodnja iz PEU (M t mrkog uglja)
0.33
0.40
0.45
0.51
0.57
35.66
38.04
38.16
44.07
43.74
0.48
0.62
0.81
1.34
1.50
SEKTOR ELEKTRINE ENERGIJE

(GNJh)
Bruto potronja
Obavezne isporuke
30584
1287
32023 33726 35568 37453

1600
1600
1600
1600
Ukupne potrebe
31781 33623 35326 37168 39047
Domaa proizvodnja
30871
33810 34990 39820 39850
Neto: uvoz(-)/izvoz(+)
-1000
187
-336
2652
803
* Dodatna potronja gasa za opcioni prioritet - Prioritet vanrednih ulaganja, u nove energetske
izvore, sa gasnim tehnologijama, za spregnutu proizvodnju elektrine i toplotne energije.
U bilansima energenata za zagrevanje stambenog prostora u ruralnim sredinama ove koliine su

ukljuene u bilans potrebnih energenata, jer bi u protivnom dobili pogrenu sliku da skoro pola
miliona domainstava nema nikakvo zagrevanje stambenog prostora, bez obzira to je potronjom
navedene koliine ogrevnog drveta, u veem broju domainstvima ostvaren veoma nizak nivo
toplotnih energetskih usluga.
4. PRIORITETNI PRAVCI RAZVOJA ENERGETSKIH SEKTORA SRBIJE DO

2015.
Osnovna premisa u utvrivanju Prioritetnih programa Strategije razvoja energetike Srbije, poiva na
stavu da se razvoj energetskih sektora mora razmatrati sa stanovita usklaenog rada i razvoja
celine energetskog sistema. Energetski sistem ine proizvodni energetski sektori (nafte, gasa, uglja
i elektroenergetskih izvora, ukljuujui sisteme za prenos i distribuciju) i sektori potronje energije
(Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda). Osim toga,
svaki, pa i usklaeni razvoj ova dva sektora mora da uvaava socio-ekonomske i tehnolokoekoloke ciljeve razvoja zemlje. Ove ciljeve integrie odrivi socio-ekonomski razvoj zemlje.
U tom kontekstu ciljevi ove strategije, promovisani u Odeljku 2, realno su ostvarljivi samo ako
uvaavaju mogunosti i ogranienja koja namee privredno-ekonomski razvoj zemlje i ekonomske i
energetske okolnosti u zemlji i okruenju. Shodno tome, samo uspeno sprovedene ekonomske
reforme i ubrzani privredni razvoj Srbije, posebno sektora industrije i specifinih uslunih delatnosti,
mogu da opravdaju potrebu i obezbede sredstva, kako za nastavak ulaganja u "osveavanje" i
inoviranje postojeih tehnologija (energetskih i proizvodnih), tako i za gradnju novih energetskih
objekata, sa ciljem poveanja sigurnosti snabdevanja i kvaliteta pruanja energetskih usluga
30 of 52
16.10.2014 11:31
31 of 52
privredi i graanstvu, i na taj nain poboljava ekonomski poloaj energetskih proizvodnih sektora.
Pri tome treba poi od injenice, da je Srbija mala zemlja sa ogranienim rezervama primarne
energije (osim rezervi lignita lociranih preteno na podruju Kosova i Metohije), a posebno
kvalitetnih energenata, kao i da je najvei deo tehniki iskoristivog i ekonomski opravdanog
hidropotencijala ve upotrebila. Zbog neizvesnih mogunosti poveanja domae proizvodnje nafte i
prirodnog gasa, tekui nivo uvozne zavisnosti bi se mogao znatno poveati, ukoliko budui razvoj
energetike Srbije ne bude zasnovan na struno utemeljenim i finansijski podranim programima za
racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata i postupno poveanje efikasnosti korienja energije u
svim sektorima potronje energije, ukljuujui i selektivno korienje novih obnovljivih izvora
energije. Re je o merama koje su ne samo obrazloene, ve i njihovi efekti ukljueni u proces
utvrivanja energetskih potreba po sektorima potronje i strukturi energenata u okviru Odeljka 3. U
takvim okolnostima znaajnija ulaganja, kako u tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih
izvora i tehnike mere za poveanje efikasnosti korienja energije tako i u nove energetske izvore i
tehnologije (energetske i proizvodne), su uslovljena ogranienjima, koja su prema uzroku i
karakteru manifestacije detaljno obrazloena u Odeljku 1.4 Tekua ogranienja u radu, poslovanju u
razvoju energetskih sektora Srbije.
Najvea ogranienja proistiu iz trenutno nepovoljnih privredno-ekonomskih aktivnosti. Posebno je
uoljiva niska proizvodna aktivnost energetski neintenzivnih grana industrije, nasuprot visokim
aktivnostima u grupacijama crne, i delimino obojene metalurgije, hemijske industrije i industrije
graevinskog materijala. Ove tri grupacije trenutno uestvuju u potronji energije (u industriji) sa
preko 70%, a u stvaranju nove dodate vrednosti industrije sa svega 17%. Osim toga, ove tri
grupacije uestvuju u potronji elektrine energije u industriji sa preko 40%. Ovakva dominacija u
potronji energije, je ujedno i znak da efekti planiranih mera za smanjenje potronje energije u
celini sektora industrije mogu biti krajnje neizvesni. Zbog toga je neophodno sainiti Program
energetske efikasnosti, sa sektorski oroenim "metama" za smanjivanje energetskog intenziteta.
Ovakvi Programi, kao jedan od instrumenata nove energetske politike, treba da budu podrani
odgovarajuom regulativom i donoenjem odgovarajuih energetskih standarda, ukljuujui i
propise o kvalitetu energetskih usluga.
Druga grupa ogranienja odnosi se na neadekvatne cene elektrine i toplotne energije i s tim u vezi
nemogunosti pravovremenog ulaganja u regularno odravanje i modernizaciju postojeih
energetskih izvora, sa ciljem poboljanja njihovih tehnolokih i operativnih performansi. Iz injenice
da je zemlja, a i energetska privreda veoma inozaduena, i da tokom proteklog perioda, nije bilo
znaajnih ulaganja u gradnju novih, kapitalno-intenzivnih objekata, potreba za ulaganja u
tehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora i objekata, namee se kao najvii prioritet u
realizaciji ove strategije.
Trea kategorija ogranienja proistie iz nedovoljne usklaenosti razvoja celine energetskog
sistema; energetskih proizvodnih sistema i sektora potronje energije. Ona je uslovljena strukturom
domae proizvodnje primarne energije i strukturom sekundarne/finalne energije. Nivo ove
neusklaenosti najbolje ilustruje uee elektrine energije (iz termoelektrana) ili toplotne energije
na bazi prirodnog gasa iz gradskih toplana/industrijskih kotlarnica za obavljanje niskotemperaturnih
toplotnih energetskih usluga (zagrevanje prostora ili tehnoloke potrebe). U sluaju Srbije ona je
jo uvek znaajno izraena. Ovo je delom i posledica nametnutih nam uslova tokom zadnje
decenije, prolog veka. Rezultat sveukupnih okolnosti u Srbiji je, jo uvek vrlo visoko uee
elektrine energije u potronji finalne energije (oko 30%), a posebno je neopravdana visoka
potronja elektrine energije u sektoru Domainstva (preko 55% od ukupne potronje u ovom
sektoru), sa relativno malim ueem prirodnog gasa (ispod 22%) u ovom sektoru. Kako je
potronja elektrine energije za toplotne usluge preteno sezonskog karaktera-najvea tokom
zimskog perioda, kada je najee nepovoljna i hidrologija, sigurno snabdevanje zahteva znaajne
rezervne elektroenergetke izvore.
U kontekstu takvih okolnosti, izrada i donoenje usmerenog Programa za racionalnu upotrebu
elektrine energije, po osnovu intenzivnijeg korienja gasa u sektoru Domainstva kao i poveanje
broja korisnika gradskih toplana, imae najvii prioritet u Programima ostvarivanja ove strategije.
16.10.2014 11:31
32 of 52
Osnovni kriterijumi u procedurama vrednovanja odgovarajuih scenarija energetskih potreba i

izbora prioriteta su proistekli iz potrebe usaglaavanja politike energetske efikasnosti sa strategijom
razvoja energetskog sistema u najirem smislu. To znai usklaivanje sektora
proizvodnje/distribucije energenata sa sektorima potronje energije, kao preduslova ekonomski
prihvatljivog razvoja energetskih sektora uz punu zatitu ivotne sredine. Iz prakse zemalja sa
uspeno usaglaenim razvojem energetskih sektora sa relevantnim sektorima privrede sledi pouka
da samo aktivna politika racionalne upotrebe i efikasnog korienja energije, kao integralnog dela
nacionalne energetske politike, i efikasna zatita ivotne sredine, omoguuju ostvarenje nacionalnih
ciljeva promovisanih politikom odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje na poetku treeg
milenijuma.
U skladu sa ciljevima nove energetske politike tekuih ogranienja, u okviru dva odabrana scenarija
ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, definisano je pet raznorodnih, komplementarnih
Prioriteta. Oni su komplementarni gledano sa stanovita kratkoronog (za period od 12 godina)
razvoja energetike. Dati su sa obrazloenim energetsko-ekonomskim efektima, dinamikom njihove
realizacije i procenom i potrebnih ulaganja po sektorima energetskih proizvodnih sistema i sektoru
potronje energije, do 2015. godine.
Prvi-osnovni prioritet je Prioritet tehnolokog kontinuiteta. On obuhvata Programe poboljanja
tehnolokih i operativnih performansi energetskih izvora/objekata, sa obrazloenim Programima za
tehnoloku modernizaciju energetskih sistema i revitalizaciju energetskih izvora/objekata u okviru
pet pojedinanih proizvodnih energetskih sektora Srbije. Ovaj prioritet ima za cilj, da se
nastavljanjem pozitivne prakse racionalnog ulaganja u tehnoloku modernizaciju postojeih
energetskih objekata, sisteme i izvore, povea pogonska pouzdanost energetskih objekata a
poveanom proizvodnjom osigura uredno snabdevanje privrede i graana neophodnim energentima.
Obezbeenje neophodnih energenata, iz postojeih energetskih izvora, ima najvii prioritet u ovoj
Strategiji, s obzirom na ekonomska ogranienja za intenzivnija ulaganja u gradnju novih-kapitalnih
energetskih objekata u narednih 5 godina.
Ostvarivanjem specifinih tehnolokih i ekolokih ciljeva ove Strategije, unapreuju se tehnoloke i
operativne performanse energetskih izvora i postupnim uvoenjem odgovarajuih mera, ukljuujui
i tehnike mere za zatitu ivotne sredine od tetnih emisija, omoguuje se realizacija ovog
Prioriteta kao preduslova za realizaciju Drugog-usmerenog, i Treeg-posebnog Prioriteta.
Sadraj Prioritetnih programa za sektor nafte, gasa, uglja sa podzemnom i povrinskom
eksploatacijom, elektroenergetskog sektora, ukljuujui proizvodne izvore, prenosne i distributivne
sisteme i sektor toplotne energije, detaljno je obrazloen u Tabeli 4.1, a dinamika i plan realizacije
pojedinanih Prioriteta u Tabeli 4.2.
Drugi-usmereni prioritet je Prioritet racionalne upotrebe i poveanja energetske efikasnosti. On
obuhvata ciljno i sektorski usmerene Programe za racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata u
okvirima Programa za supstituciju elektrine energije za toplotne energetske usluge u sektoru
zgradarstva, po osnovu korienja prirodnog gasa odnosno poveanja broja korisnika
centralizovanog snabdevanja toplotnom energijom u sektorima Domainstva i Javne/Komercijalne
delatnosti, posebne Programe za poveanje energetske efikasnosti, kako u energetskim
proizvodnim/distributivnim sistemima tako i u sektorima potronje energije, kod krajnjih korisnika
energetskih usluga.
Realizacija ovog prioriteta imae odluujui uticaj na tekui rad i budui razvoj elektro-energetskog
sektora Srbije, jer je krajnji cilj ovog Prioriteta usmeren na postupnu zamenu korienja elektrine
energije, za toplotne energetske usluge u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti,
ije dodatno korienje tokom zimskog perioda nije mogue zadovoljiti domaom proizvonjom iz
postojeih elektroenergetskih izvora.
Trei-poseban Prioritet, obuhvata Programe selektivnog korienja novih obnovljivih izvora
energije (biomasa, geotermalna, suneva i eolska energija i preostali tehniko iskoristivi i
ekonomsko prihvatljiv hidropotencijal, posebno na malim rekama), i posebne Programe novih
16.10.2014 11:31
energetski efikasnijih u ekoloko prihvatljivih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja,

biomase i otpada, tehnologije za decentralizovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije na bazi
prirodnog gasa, i tehnologije malih i mini hidroelektrana), sa ciljem da se po toj osnovi smanji
potronja kvalitetnih uvoznih energenata i ostvari dodatna proizvodnja elektrine i posebno toplotne
energije, sa znaajno niim negativnim uticajem na ivotnu sredinu.
etvrti-opcioni Prioritet, odnosi se na vanredna ulaganja u nove izvore za uslove izrazito
povoljnog privredno-ekonomskog razvoja i eventualno nepovoljnih uslova za proizvodnju elektrine
energije iz postojeih elektroenergetskih izvora. On obuhvata Programe/projekte sa kratkoronim
ulaganjima u nove elektroenegetske izvore sa gasnim tehnologijama (kombinovani gasno-parni
ciklus) i spregnutom proizvodnjom elektrine i toplotne energije, u okviru sistema elektroprivrede
i/ili komunalne i industrijske energetike. Cilj Prioriteta je ne samo obezbeenje dodatne proizvodnje
elektrine i toplotne energije, ve i znaajno poveanje stepena iskorienja energije prirodnog
gasa, pri proizvodnji elektrine i toplotne energije.
Peti-dugoroni Prioritet, odnosi se na kapitalno-intenzivna ulaganja u nove energetske
izvore/objekte i uee/prisustvo energetskih subjekata Srbije u planiranju i u realizaciji
energetsko-stratekih Projekata na nivou internog i regionalnog/panevropskog trita. Ovim
prioritetom bi se na vreme obezbedili novi i zamenski kapaciteti elektroenegetskih izvora,
obezbedila diversifikacija izvora snabdevanja i pravaca transporta nafte i gasa i integracija u
regionalne i meunarodne energetske infrastrukurne sisteme. Takoe bi bila ukljuena izgradnja
podzemnog skladita gasa, gradnja novih decentralizovanih toplotnih izvora, na bazi domaeg uglja
iz podzemne eksploatacije, sa novim tehnologijama sagorevanja i zatite ivotne sredine.
Realizacijom odgovarajuih Programa iz okvira ovog Prioriteta, posebno u sektoru elektroenergetike
Srbije, ukljuujui i uee u stratekim Projektima (u sektoru gasa, nafte, hidroenergetskih
objekata i sistema za prenos elektrine energije), energetski sektor Srbije bi oko 2015. godine,
dostigao kvalitativno novo stanje, kako po tehnolokim i proizvodnim performansama celine
energetskih sistema, tako i po finansijsko-ekonomskim performansama u radu, poslovanju i razvoju
energetskih subjekata u novim uslovima na internom i meunarodnom energetskom tritu. Za
aktuelizaciju i realizaciju veine programa/projekata ovog Prioriteta, potrebne su dugorone i
kompleksne pripremne aktivnosti, koje treba obrazloiti u okviru novog Dokumenta Programi
ostvarivanja Strategije razvoja energetike, sa detaljnim Planom aktivnosti za period od 6
godina. Deo aktivnosti odnosi se na konkretizaciju i implementaciji, Zakonom o energetici
definisanih, pravnih, institucionalnih, strukturno-organizacionih i trino-poslovnih okvira, koji
omoguuju trino poslovanje svih subjekata koji se bave energetskim delatnostima. Ovo e
doprineti stvaranju povoljnog ambijenta za strana ulaganja u gradnju novih energetskih objekata u
Srbiji, i po toj osnovi sticanja deliminog ili potpunog vlasnitva u tako sagraenim objektima,
ukljuujui i izbor stratekog partnera za zajednika ulaganja u nove termoelektrane na bazi lignita
sa teritorije Kosova i Metohije.
Tabela 4.1. Programi Prioriteta: Kontinuitet tehnoloke modernizacije postojeih energetskih
izvora/objekata i gradnje novih energetskih izvora/objekata, ukljuujui i uvoenje novih
energetski efikasnih i ekoloko prihvatljivih tehnologija
Sektor
Nafta
33 of 52
Objekti/sistemi
Program/Mere/Aktivnosti
Eksploatacija
nafte, Uvoz i
transport nafte,
Prerada nafte.
Nalaenje novih leita i

koncesija, Tehnoloka
modernizacija rafinerija,
Izgradnja novog transportnog
pravca/izvora snabdevanja,
Uvoenje sistema za praenja
i mera za zatitu ivotne
sredine
Efekti na strani
proizvodnje/potronje
Poveanje sigurnosti
snabdevanja, Smanjenje
uvozne zavisnosti,
poveanje kvaliteta
proizvoda, Zatita ivotne
sredine u skladu sa naom
regulativom i praksom EU
Ukupna
ulaganja
(M$)
360
16.10.2014 11:31
Gas
Ugalj, PEU
34 of 52
Eksploatacija
gasa,
Uvoz/transport,
skladitenje i
distribucija
gasa.
Nova leita gasa/nafte, Novi regionalni (BG-SR),

Meunarodni (Azija-Evropa),
Transport i distribucija gasa u
Centralnoj Srbiji, Lokalne
distributivne mree,
Skladitenje gasa
Rudarski objekti Uvoenje nove tehnologije

za PEU
otkopavanja za PEU i
"gaenje" neperspektivnih
rudnika sa PEU
Poveanje pouzdanosti i
sigurnosti snabdevanja.
Smanjenje uvoznih
trokova i zavisnosti,
zamena potronje
elektrine energije gasom,
Zatita ivotne sredine u
skladu sa naom
840
Obezbeenje kvalitetnog
uglja za Industriju i Optu
potronju (1.5 M t. u
2015.)
85
Ugalj,
Povrinski
kopovi
Rudarski
bazeni:
"Kolubara"i
"Kostolac"
Razvoj Zapadnog polja

"Tamnava", Otvaranje polja
"C" i povezivanje sa poljem
"B", Otvaranje novog
povrinskog kopa,
Modernizacija opreme i
poveanje proizvodnje na
povrinskim kopovima
"Kostolac"; Uvoenje svih
mera za zatitu ivotne
sredine saglasno naoj
regulativi i praksi EU
Nova proizvodnja u 2007.

(2.5 Mt.);u 2010. (7 M t.);
u 2012. (12 M t.), sa
povrinskih kopova
"Kolubara", odnosno
poveanje proizvodnje sa 6
na 9 M t, na povrinskim
kopovima "Kostolac";
Zatite ivotne sredine u
skladu sa naom
Elektroenergetski izvori
Postojee hidroelektrane,
termoelektrane,
TE-TO; Novi
izvori:
Hidroelektrane,
TE na lignit i
novo TEP
(CCGT) na
prirodni gas
HE: Kapitalni remonti,

revitalizacije, nove HE i novi
agregati u HE (srednje snage,
+720 GWh, u 2015.) TE:
Produeni/kapitalni remonti i
revitalizacije sa
modernizacijom, produenjem
radnog veka; Nova TE na lignit
(700 MW/4800 GWh); Novo
termoenergetsko postrojenje
(kombinovani gasno parni
ciklus sa proizvodnjom (P+Q)
na bazi prirodnog gasa
Ugradnja opreme za zatitu
ivotne sredine
Poveanje bezbednog rada (2740*)

objekata, pouzdanosti
ili 3570
opreme i raspoloivosti
izvora, da dodatnom
(+3000 GWh, u 2015.), i
novom baznom
proizvodnjom (+4800
GWh, 2011/2012.) i
novom,
Urgentnom proizvodnjom
(+1700 GWh), sa gasnim
tehnologijom
(2009/2012.); Zatita
ivotne sredine u skladu sa
naim propisima i praksom
EU (do 2015/2018.)
Prenos i
Prenosni sistem Nove veze prenosa i
distribucija el. Distributivni
povezivanje sa regionalnim i
energije
sistemi (DS)
panevropskim prenosnim
sistemima. Zamena zastarelih
mrea DS i transformatora;
uvoenje savremenijih brojila i
merne opreme
Poveana sigurnost
snabdevanja potroaa;
Poveane mogunosti rada
EPS na R/PE tritu
elektrine energije;
Smanjenje gubitaka u DS i
poveanje prihoda EPS
Toplane
Smanjenje potronje
goriva/poveanje broja
korisnika centr.
snabdevanja toplotnom
energijom; smanjena
potronja elektrine
energije za zagrevanje;
Smanjene tetne emisije.
Postojei i novi
Rehabilitacija kotlovskih
postrojenja, toplovoda,
Toplotni izvori u distributivnih mrea i kunih
gradske TO i
podstanica; Uvoenje
industrijske
tehnikih mera za poveanje
energane
energetske efikasnosti i zatite
ivotne sredine
600
700
220
16.10.2014 11:31
35 of 52
UKUPNO POTREBNA ULAGANJA, do 2015. god, iznose: 6375 ili

6545*
Tabela 4.2. Programi Prioriteta: Racionalna upotreba energenata i poveanje energetske

efikasnosti u sektorima potronje energije
Sektor
Objekti/sistemi,
Oprema/ureaji
Pozitivni efekti na
potronju energije
320*
Domainstva,
Javne i druge
delatnosti
Stambene
zgrade zgrade
javnih i drugih
delatnosti
Razvoj lokalnih mrea

prirodnog gasa, snabdevanje
oko 400000 individualnih
potroaa za obezbeenje
toplotnih energetskih usluga u
sektoru zgradarstva
Domainstva,
Javne i druge
delatnosti
Stambene
zgrade, zgrade
javnih i drugih
delatnosti
Proirenje postojeih
Poveanje standarda
toplovodnih magistrala za
zagrevanja stambenog
prostora za graane, i
prikljuenje novih 180000
potroaa toplotne energije iz smanjenje potronje
postojeih i novih toplotnih
elektrine energije, za oko
izvora
700 GWh, u 2015.
280*
Zgradarstvo i
Industrija
Zgrade i
termiki
ureaji/oprema
u industriji
Uvoenje tehnikih mera za

smanjenje toplotnih gubitaka
u zgradama (stambenim i
javnim) i u termikim
procesima proizvodnih
tehnologija.
330*
Zgradarstvo
Elektrini kuni
(Domainstva i aparati i
J/K delatn.)
"te-dljive"
svetiljke
Smanjena potronja
elektrine energije u
zgradarstvu, za oko 2310
GWh, u 2015. godini,
upotrebom pr. gasa za
toplotne potrebe
Ulaganja
(M$)
Smanjena potronja
fosilnih energenata (za 6%
u Industriji i 8% u
Zgradarstvu, u 2015.
godini), pri korienju
toplotne energije
Postupna zamena zastarelih

kunih aparata i organizovana
zamena postojeih svetiljki sa
novim, tedljivim (5 miliona
svetiljki do 2015. godine)
Zavisno od rasta standarda

20*
obnavljae se aparati i
uvoditi nove svetiljke i
smanjiti potronja el.
energije (500+ 250 GWh,
u 2015.)
*) Deo ulaganja u razvoj lokalne mree (za gas i toplotnu energiju), predvien je u okviru sektora:
Gas i Toplane. Ukupna ulaganja iznose: 950
Tabela 4.3. Programi Prioriteta: Selektivno korienje novih obnovljivih izvora energije i novih
energetskih tehnologija
Sektor
Industrija,
Domainstva,
komunalna
energetika
Fizika i
pravna lica,
lokalna
samouprava
Sistemi/ureaji
Stambene
i zgrade zgrade
javnih i drugih
delatnosti, mala
industrija
Male i mini
hidroelektrane,
sa
vodozahvatima
Pozitivni efekti na
potronju energije
(M$)
Razvoj lokalnih toplotnih

izvora (male i srednje snage),
za korienje biomase
(umske, industrijske i
poljoprivredne), ukupnog
kapaciteta oko 1000 MJ/s,
(4000 kotlovskih jedinica), za
proizvodnju toplotne energije
(3150 TJ), za lokalne potrebe
Smanjena potronja
fosilnih uvoznih
energenata, za oko 0.1 M
t. en, u 2015. godini,
manje zagaenje ivotne
sredine; otvaranje novih
aktivnosti za domau
industriju i zapoljavanje
lokalnog stanovnitva
100*
Nezavisna proizvodnja
elektrine energije sa i bez
isporuke EEC Srbije po
osnovu ulaganja fizikih lica
Poveano korienje NOIE

i dodatna proizvodnja
"zelene" elektrine
energije, od oko 300 GWh
130*
16.10.2014 11:31
(vodosnabza
(domaih i stranih) i lokalne iz serije malih HE (150
devanje, male vodosnabdevanje samouprave u gradnju 150
objekata), sa moguim
firme)
i poljoprivredne i malih/mini hidroelektrana,
angaovanjem domae
druge potrebe
snage 100MW Za ove
industrije i stranog
projekte postoji mogunost
kapitala.
stranog ulaganja radi sticanja
tzv. "Zelenog" sertifikata za
el. energ.
Industrija i
Novi izvori za
Uvoenje novih tehnologija za Poveanje efikasnosti
komunalna
spregnutu
decentralizovanu proizvodnju iskorienja energije
energetika
proizvodnju
elektrine i toplotne energije; prirodnog gasa, dodatna
toplotne i elektr. serija kombinovanih izvora
proizvodnja elektrine i
energije
(P+Q) na bazi prirodnog gasa toplotne energije (75+60
(snage od 1 do 30 MW),
GWh) i smanjeno
Demo projekat 15 MW
ugroavanje ivotne
sredine
Komunalna
energetika i
industrija
7*
Nove tehnologije
sagorevanja
niskovrednih
ugljeva,
biomase/otpada
Domai razvoj/transfer
Uvoenjem ovih
120*
tehnologije za sagorevanje
tehnologija i korienjem
nisko-kvalitetnih ugljeva,
navedenih
biomase i otpada, za
energenata/izvora, uvaju
decentralizovanu proizvodnju se energetske rezerve,
toplotne/elektrine energije
smanjuje se uvoz i
za lokalne potrebe. Programi znaajno unapreuje
implementacije
zatita ivotne sredine
*) Deo ulaganja u razvoj novih tehnologija/izvora bie obezbeen iz izvora zainteresovanih "strana"
Ukupna ulaganja iznose: 357*
Sadraj i dinamika realizacije navedenih Prioriteta (prikazana u Tabeli 4.4), saglasno Zakonu o
energetici, detaljno e biti obrazlaeni u okviru Dokumenta Programi ostvarivanja Strategije,
koji se utvruju za period od 6 godina i aktuelizuju nakon svake druge godine. U tom kontekstu
ovim Dokumentom,-Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, na osnovu
pojedinanih energetskih bilansa sektora (Tabela 3.5), utvruju se obim i struktura nedostajuih
energenata. Do toga se dolazi na osnovu utvrenih energetskih potreba (po sektorima potronje,
saglasno intenzitetu proizvodnih i uslunih aktivnosti, strukturi energetskih usluga i ciljno oroenim
merama za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije), i proizvodnih mogunosti
energetskih sektora sa postojeim energetskim izvorima.
Izbor koncepta i tehnologije novih energetskih izvora, ukljuujui i lokaciju objekta, predmet je
Programa ostvarivanja Strategije, shodno emu zadueni i zainteresovani subjekti su u obavezi da
na vreme obave sve neophodne pripremne aktivnosti radi obezbeenja potrebnih uslova za gradnju
novih objekata. Na tim osnovama bi novi i postojei energetski izvori/energetski subjekti bili u
mogunosti da obezbede sigurnost snabdevanja naih potroaa i uspeno poslovanje, na internom,
regionalnom i panevropskom tritu, pre svega, elektrine energije.
Za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog i industrijskog razvoja, optimistike uslove rada i
odravanja elektroenergetskih objekata i prosene uslove hidrologije temperature vazduha, na bazi
detaljnog bilansa domae proizvodnje (iz postojeih elektroenergetskih izvora) i bilansa neto/bruto
potronje, odnosno ukupnih potreba za elektrinom energijom, naznaene godine kada je
neophodno raspolagati sa domaom dodatnom proizvodnjom elektrine energije, iz novih
elektroenergetskih izvora:
- Proizvodnja iz novog termoenergetskog postrojenja sa gasnim tehnologijama (etvrti-opcioni
Prioritet) i ili;
- Proizvodnja iz nove termoelektrane, na lignit sa baznom proizvodnjom elektrine energije, od
36 of 52
16.10.2014 11:31
najmanje 4800 GWh, kako bi se bez znaajnog uvoza obezbedila sigurnost i redovnost
snabdevanja privrede i graana elektrinom energijom.
Detaljan Plan realizacije svih Programa, obrazloenih u okviru pet Prioriteta, bie utvreni u
Dokumentu Programi ostvarivanja Strategije razvoja energetike Srbije (2005-2010. godine).
Tabela 4.4 DINAMIKA SPROVOENJA REFORMI I REALIZACIJE PRIORITETA U ENERGETSKIM

SEKTORIMA SRBIJE
ELEMENTI REFORMI ENERGETSKIH DELATNOSTI: Usvojen Zakon o energetici(juli 2004.)

i Strategije razvoja energetike Srbije novembar 2004); Osnivanje Energetske
regulatorne agencije (2004); Reorganizovanje Javnih energetskih kompanija( 2005. i
2006); Pristupanje regionalnom i osnivanje internog energetskog trita, ukljuujui i
harmonizaciju regulative sa EU (2005/2009)
PRIORITETI:
Osnovni-Prioritet
kontinuiteta
poboljanja tehnolokih i
operativnih performansi
energetskih izvora i objekata
Program modernizacije tehnolokih sistema i modernizacija

energetskih izvora/objekta:
- Sektor nafte
- Sektor gasa
- Sektor uglja
- Elektro energetski sektor:
-- Proizvodni sistem (TE,HE, TE-TO)
-- Prenosni sistem
-- Distributivni sistemi
- Sektor toplotne energije (Gradske toplane i industrijske energane)
Usmereni-Prioritet za
racionalnu upotrebu
energenata i poveanje
energetske efikasnosti
Program racionalne upotrebe i poveanja energetske

efikasnosti:
- Supstitucija elektrine energije za toplotne energetske usluge u
Sektoru zgradarstva po osnovu korienja gasa
- Poveanje efikasnosti rada svih toplotnih izvora u industriji i
komunalnoj energetici
- Smanjenje gubitaka elektrine (D/S) i toplotne energije u
sistemima gradskih toplana, industrijskim procesima i zgradama
- Poveano uvoenje novih energetsko efikasnih elektrinih ureaja
i opreme/sistema
Posebni-Prioritet za korienje Programi selektivnog korienja NOIE i novih

novih obnovljivih izvora energije i energetskih tehnologija:
energetski efikasnih tehnologija
Selektivna upotreba biomase, suneve, geotermalne i eolske
energije za decentralizovanu proizvodnju toplotne/elektrine.
Efikasnije iskorienje energije pr. gasa putem spregnte
proizvodnje energije (P+Q) u komunalnoj/industrijskog
energetici.
Uvoenje ekoloki prihvatljivih tehnologija sagorevanja uglja
(iz PEZ, frakcije iz primarne prerade i uglja niske TV).
Gradnja malih i mini hidroelektrana (Nezavisni proizvoai
elektrine energije, komunalne uprave za vodosnabdevanje).
Opcioni-Prioritet za vanredna
ulaganja u nove energetske izvore
37 of 52
Programi/Projekti uvoenja novih gasnih

tehnologija:
16.10.2014 11:31
38 of 52
Nova Te, na prirodni gas, snage 250 MW/200MJ/s, s

kombinovanim gasno-parnim ciklusom locirana za
intenzivnom konzumnom podruju; Projekti lokalnih
energetskih izvora za spregnutu proizvodnju energije
(P+Q) - male/srednje snage.
Dugoroni-Prioritet za kapitalno-intenzivna
ulaganja u nove energetske izvore/objekte i
uee u planiranju i gradnji novih stratekih
energetskih izvora i objekata
(regionalno/evropsko trite)
Programi kapitalno/intenzivnih i ekonomskoefektivnih ulaganja:

Zavretak gradnje TE "Kolubara B" ili gradnja nove
Te sline snage, na bazi lignita, basena "Kolubara",
"Kostolac", eventualno i na bazi lignita sa teritorije
KiM, po osnovu novih modela ulaganja
(privatna/zajednika) i vlasnitva, ukljuujui i
kombinovano gasno-parno postrojenje, sa (P+Q)
izvorima
Izgradnja novih naftovoda za diversifikaciju izvora
snabdevanja/pravca transpotra
Izgradnja novih sistema snabdevanja/transporta
gasa, ukljuujui i izgradnju skladita prirodnog
gasa
Izgradnja magistralne/distributivne mree prirodnog
gasa, u centralnoj Srbiji (individualni potroai.
Uee u planiranju/gradnji stratekih
elektroenergetskih izvora; Nove hidroelektrane na
"graninim" rekama, ukljuujui i gradnju novih
pumpno-akumulacionih hidroenergetskih
postrojenja na naoj teritoriji.
U skladu sa promovisanim ciljevima, odabranim Prioritetnim programima za njihovo ostvarenje i

obrazloenim Merama i Instrumentima za njihovu realizaciju, dokument Strategija razvoja
energetike Republike Srbije do 2015. godine predstavlja poeljnu i moguu viziju razvoja
energetskih sektora u novim okvirima rada i poslovanja energetskih subjekata i obavljanja
energetskih delatnosti u Srbiji. Mogunost ostvarivanja navedene vizije razvoja energetike Srbije
dokumentovana je analitikim podlogama, kako o tekuem stanju u sektorima potronje energije,
tako i o tekuim i moguim ogranienjima u energetskim proizvodnim sektorima.
Posebna panja je posveena utvrivanju analitikih podloga za predvianje energetskih potreba,
po sektorima potronje i strukturi energenata, na osnovu makro-ekonomskih pretpostavki za dva
scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije do 2015. godine. U cilju obezbeenja pouzdane
i energetski efikasne proizvodnje/nabavke odgovarajuih energenata i racionalne, ekonomskiefektivne i energetski efikasne upotrebe energije sa ciljno definisanim promenama strukture
potronje energije, definisano je pet Prioritetnih programa i utvrene finansijske potrebe za njihovu
realizaciju.
Tako koncipiran dokument predstavljae pouzdanu podlogu Vladi i resornom Ministarstvu za
praenje i usmeravanje razvoja celine energetskog sistema Srbije, koji obuhvata energetske
proizvodne sektore i sektore potronje energije. Postojeim i novim subjektima za obavljanje
energetskih delatnosti dokument e predstavljati svojevrsni "vodi" za pravovremeno donoenje
poslovnih odluka i razvojnih planova, kako bi u okvirima svojih prava, nadlenosti i obaveza
pravovremeno ukljuili svoje planove u Program za ostvarivanje ove Strategije, odnosno planove
razvoja odgovarajuih energetskih sektora/delatnosti.
5. EKONOMSKI POLOAJ ENERGETIKE I FINANSIRANJE NJENOG RAZVOJA

5.1 Ekonomski poloaj energetske privrede i politika usklaivanja cena
16.10.2014 11:31
39 of 52
energenata
Iako dve najznaajnije energetske delatnosti, naftna i gasna privreda i elektroprivreda sa rudnicima
uglja, uestvuju u bruto drutvenom proizvodu sa samo 7.5%, dok je doprinos njihovih proizvoda
kao inputa privredno-ekonomskom razvoju zemlje i ouvanju standarda graana viestruko vei.
Osim toga, nezavisno to se za uvoz nafte, prirodnog gasa i kvalitetnog uglja i koksa, godinje
izdvaja preko 1000 M$, u navedenim dvema energetskim delatnostima ostvareni godinji promet,
premauje 4000 M$. Pri tome ak i u uslovima visokog izdvajanja za popunu budeta zemlje, naftna
i gasna privreda, je u poslovnoj 2003. godini, ostvarila profit od oko 100 M$, dok je elektroprivreda
za skoro istovetnu vrednost bila u "gubitku", u smislu nemogunosti pokrivanja trokova
poslovanja, pre svega za potrebe kvalitetnog investicionog odravanja proizvodnih objekata,
prenosne i distributivne mree.
Ove injenice su rezultat tekuih cena prirodnog gasa i naftnih derivata, koje iako pokrivaju
opravdane trokove poslovanja, ne omoguuju intenzivnije ulaganje u razvoj ovih delatnosti, to
nije sluaj sa, jo uvek "depresiranim" cenama elektrine energije. Osim neodgovarajueg
ekonomskog poloaja elektroprivredne delatnosti, u delatnostima proizvodnje i distribucije toplotne
energije, slina je situacija, ali ne u svim gradovima, jer u jednom delu gradskih toplana, utvrene
cene toplotne energije su takve da i sada pokrivaju trokove poslovanja, ali bez mogunosti za
ulaganja u ozbiljnije modernizacije toplotnih izvora, distributivnih sistema, a posebno kunih
toplotnih podstanica, zbog ega jo uvek postoje znatni gubici energije pri radu ovih sistema.
U svetlu opisanih uzroka (neadekvatne cene) i posledica (nemogunost sufinansiranja delatnosti) u
radu, poslovanju i razvoju subjekata koje se bave energetskim delatnostima, proistie uloga
Regulatorne agencije za energetiku. Ona treba da utvrdi opravdane trokove odgovarajuih
energetskih delatnosti i predloi Vladi takve tarifne sisteme i nivoe cena, koje istovremeno tite
privredu i graane od monopolskog poloaja pojedinih subjekata, odnosno omoguuju energetskim
subjektima, da mogu da obavljaju Zakonom im poverene energetske usluge u skladu sa ciljevima
energetske Politike Strategije. Saglasno Zakonu o energetici i nadlenosti Vlade da, na osnovu uvida
u ostvarivanje Strategije razvoja energetike i u sluajevima neadekvatnog i neblagovremenog
interesa drugih investitora za izgradnju novih energetskih izvora/objekata, posebnim merama kao
to je donoenje odluke o poveanju cena energenata, raspisivanju javnog tendera i dr,
energetskim subjektima obezbedi uslove da mogu da izvravaju obaveze koje proistiu iz njihovih
delatnosti, posebno obaveze koje se odnose na sigurnost i redovnost snabdevanja potroaa
potrebnim energentima. Pri tome, ako je re o poveanju cena energenata, Vlada posebnim
programom socijalne zatite obezbeuje subvencioniranje dela trokova za energente (iz budeta
i/ili poveanih cena), za socijalno ugroene grupe graana. Ako je re o neuspenom javnom
tenderu, Vlada moe da odlui da drava sama investira u novi objekat ili da dokapitalizuje
svoje-javno preduzee gradnjom novog objekta sa odgovarajuim garancijama za
ino-zaduenja/ulaganja u novi energetski objekat.
Sa stanovita rizika realizacije ove strategije, nedostatak finansijskih izvora za Programe tehnoloke
modernizacije postojeih energetskih izvora/objekata, i Programe za racionalnu upotrebu/poveanje
energetske efikasnosti, posebno programe supstitucije elektrine energije za zadovoljenje toplotnih
energetskih usluga u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, mogao bi da bude
posebno "kritian". Ovo proistie iz dve injenice. Prvo, ovi programi nisu atraktivni za strana
ulaganja, a drugo, ovi programi zahtevaju racionalno-bezuslovnu realizaciju, s obzirom da se jedino
njihovom doslednom i potpunom realizacijom, moe kvalitativno promeniti nezadovoljavajue
stanje, ne samo sa stanovita neracionalne upotrebe i neefikasnog korienja energije, ve i zato,
to bi u uslovima poveane potronje energije, bilo nemogue osigurati pouzdano i redovno
snabdevanje potroaa iz raspoloivih energetskih izvora, bez znaajnog uvoza svih energenata,
ukljuujui i uvoz elektrine energije.
5.2 Obim i struktura investicija za realizaciju Strategije razvoja energetike
16.10.2014 11:31
40 of 52
U okviru Programa ostvarivanja Strategije razvoja odgovarajuih sektora energetike Srbije

(utvrenih za period od 6 godina), bie detaljno obrazloeni Planovi njihove realizacije, potrebna
sredstva i izvori za finansiranje realizacije pojedinanih Programa. U tom smislu nie navedena
struktura ulaganja za realizaciju obrazloenih Programa u okviru pet odabranih Prioriteta,
predstavlja preliminarnu procenu ulaganja za realizaciju obrazloenih programa u pet odabranih
Prioriteta.
Tabela 5.1. Preliminarna procena obima i strukture ulaganja u Prioritetne programe/sektore
Sektor
Nafta
Gasa
Ugalj-PEU1
Ugalj-PK
Elektroenergetika
Programi
1.
1.
1.
1.
1.
Prioritet
i 2. Prioritet
Prioritet
Prioritet
i 2. Prioritet
Ukupno:
Domainstva
"Gasifikacija" (2. Pri.)
Domainstva
"Toplifikacija" (2. Pri.)
Industrija, Toplane "Toplotni gubici" (2. Pr.)
Domainstva
"tedljive svetiljke" (2.)
Ukupno:
Industrija i optine "Biomasa" (3. Prior.)
Lokalna uprava
"Male HE" (3. Prior.)
Toplane
"Modernizacija" (3. P)
Ukupno:
Obim
(M $)
Subjekti realizacije/investiranja
360
840
85
600
4279
Naftna privreda, petrohemija

Gasna privreda, hemijska industrija
Industrija, Toplane, Privatna lica
Elektroprivreda
Elektroprivreda, AE2, Privatni subjekti
6375
320 Gasna privreda, Lokalna uprava, Mala
industrija, Potroai
280 Toplane, Optine, Potroai
330 Industrija, Toplane, Potroai
20 EPS, Optine, Potroai
950
100 Industrija, Toplane, male firme
130 Optine, Privatna lica, Industrija
120 Optine, Toplane, Mala industrija
350
1 PEU - podzemna eksploatacija uglja; PK - povrinski kopovi

2 AE - Agencija za energetiku
Preliminarna, ukupna suma potrebnih ulaganja naizgled je veoma velika, posebno ako se ima u
vidu, da bi uee ovih sredstava, u ukupno ostvarenom bruto drutvenom proizvodu u periodu do
2015. godine, iznosilo oko 3.7%. U razvijenim zemljama ovo uee iznosi od 2.2 do 3.2%, dok je
neto vie (oko 3.5%) u zemljama koje su se nedavno prikljuile EU ili su u statusu pridruivanja.
Opravdanje za ovako visoko ulaganje u realizaciju navedenih pet Prioritenih Programa u okviru
predloene Strategije razvoja energetike Srbije, do 2015. godine, proizilazi iz dve injenice. Prva je,
da vie od 50% sredstava je namenjeno Programima tehnoloke modernizacije postojee
energetske infrastrukture, koja je do 2001. bila krajnje tehnoloki zaputena, a druga je, da se
realizacijom navedenih Programa, po osnovu dodatne proizvodnje elektrine i toplotne energije iz
postojeih i novih energetskih izvora, kao smanjene potronje svih energenata, a posebno
elektrine energije po osnovu njene supstitucije i poveanja efikasnosti proizvodnje i korienja
energije, moe ostvariti pozitivan finansijski efekat, od oko 11000 M $.
6. PRAENJE REALIZACIJE I USKLAIVANJE PRIORITETA STRATEGIJE

Imajui u vidu da se utvrivanje i donoenje Strategije razvoja energetike Srbije, do 2015. godine,
odvija u novim zakonodavnim i institucionalnim okvirima i shodno tome novim pravilima rada,
poslovanja i razvoja novih energetskih subjekata, kao i da su dugorone energetske potrebe
utvrene na bazi makro-ekonomskih pretpostavki i odgovarajuih ekonomskih parametara o
intenzitetu ekonomskog i industrijskog razvoja, odnosno o merama za racionalnu upotrebu i
efikasno korienje energije, neophodno je obezbediti kontinualno praenje realizacije Programa u
odabranim Prioritetima ove strategije.
Praenje realizacije i ocena njene uspenosti, sa stanovita ostvarivanja promovisanih ciljeva, treba
16.10.2014 11:31
da poiva na detaljnoj analizi uticajnih faktora, (generisanih u zemlji i okruenju), na aktuelnosti

odabranih Prioriteta i delotvornosti instrumenata pri implementaciji mera u okvirima pojedinanih
Programa odabranih Prioriteta. Ovde se pre svega misli na uticaje: privredno-ekonomskih okolnosti
u zemlji, strukturnih promena u sektorima potronje energije, ostvarenog tempa usklaivanja
sektora potronje sa proizvodnim mogunostima energetskih izvora/sistema i funkcionisanja
regionalnog/internog trita elektrine energije i prirodnog gasa na:
- sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graana potrebnim energentima po prihvatljivim
cenama,
- podsticanje privredno-ekonomskog razvoja Srbije, u smislu smanjivanja energetskog intenziteta,
pri potronji ukupne energije, a posebno potronje finalne energije u industriji sa ciljem
poveanja njene konkurentne sposobnosti,
- ostvarivanje pozitivnih, energetskih, privredno-ekonomskih i ekolokih efekata po osnovu
realizacije Programa energetske efikasnosti, Programa za korienje novih obnovljivih izvora
energije i Programa zatite ivotne sredine.
Ovakav nivo ocene uticajnih faktora, na realizaciju Strategije i time kvalitativnih promena u celini
energetskog sistema Srbije, ukljuujui i efikasnost rada i poslovanja novih energetskih subjekata,
zahteva ne samo visoko profesionalan tim za analitiko-studijski "monitoring" realizacije Strategije,
ve i dravno telo sa visokim autoritetom u pogledu predlaganja mera resornom Ministarstvu i Vladi
za auriranje Prioriteta i inoviranje instrumenata, sa ciljem podsticanja doslednog ostvarivanja
ciljeva nove energetske Politike Srbije, odnosno realizacije revidovanih Prioriteta Strategije razvoja
energetike Srbije, do 2015. godine.
Kvantifikovani indikatori realizacije ove Strategije, kao i promocija odgovarajuih Programa i
meunarodnih sporazuma/Projekata, relevantnih za ostvarivanje ciljeva nove energetske Politike
Srbije, treba da budu dostupni svima domaim i stranim subjektima, ukljuenih i/ili zainteresovanih
za realizaciju pojedinih Prioritetnih programa/projekata iz ove strategije.
U tom svetlu, poeljno je da resorno Ministarstvo organizuje struni tim za praenje realizacije
Strategije, i predloi Vladi formiranje Saveta za energetiku Republike Srbije, sastavljenog od
predstavnika relevantnih Ministarstava Vlade Republike Srbije, privrede, i nauke, kao savetodavnog
tela za pripremu podloga za auriranje Strategije razvoja energetike Srbije, i verifikaciju Programa
ostvarivanja Strategije u odgovarajuim energetskim sektorima, a posebno za verifikaciju
aktuelizovane Strategije razvoja energetike Srbije, tokom njene realizacije.
Osim toga, poto su odredbama Zakona o energetici promovisani samo osnovni ciljevi energetske
politike, ovim dokumentom se za odabrane specifine i razvojne ciljeve utvruju Prioritetni programi
i Instrumenti za realizaciju Prioritetnih programa, dok se detaljni Planovi realizacije Prioritetnih
programa utvruju u posebnom dokumentu "Programi ostvarivanja Strategije". Ministarstvo
rudarstva i energetike u saradnji sa energetskim subjektima, utvruje ovaj Dokument, na period od
6 godina i obavezom njegove aktuelizacije posle svake druge godine. Zbog navedenih obaveza
Ministarstvo rudarstva i energetike e u saradnji sa subjektima kljunih energetskih delatnosti u
Srbiji, utvrditi predlog za osnivanje Instituta za energetiku Srbije, kao specijalizovane organizacije
za kontinualno izuavanje stanja i predvianje razvoja celine energetskog sistema i obavljanja
energetskih delatnosti u novim uslovima rada i poslovanja energetskih subjekata. Potreba za
postojanjem ovakve organizacije osetila se, ne samo tokom izrade ovog dokumenta, ve i od dana
kada su prestale usluge slinih organizacija iz bivih republika SFRJ.
7. ZAKLJUAK
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije podnelo je Vladi Republike Srbije na
razmatranje Nacrt dokumenta Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015.
godine i, saglasno Zakonu o energetici, predloilo Vladi Republike Srbije da nakon prihvatanja ovog
41 of 52
16.10.2014 11:31
Dokumenta predloi Skuptini Republike Srbije usvajanje ovog Dokumenta. Predlog nacrta
Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, bio je izloen javnim
raspravama: u JP Elektroprivredi Srbije, JP NIS, na zajednikoj Sednici Privredne komore Srbije i AP
Vojvodine, ukljuujui i javnu prezentaciju na strunom Skupu energetiara Srbije "ELEKTRANE
2004". Ovaj Dokument je bio izloen i predstavnicima dva ministarstva Vlade Republike Srbije.
Dokument Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, predstavlja viziju
"puta" koji bi obezbedio da se iz tekueg stanja u celini energetskog sistema (energetski proizvodni
sektori i sektori potronje energije), u periodu pre 2015. godine uspostavi kvalitativno novo stanje
za obavljanje energetskih delatnosti i razvoj energetskih subjekata u novim zakonodavnim,
institucionalnim, strukturno-organizacionim i ekonomsko-poslovnim okvirima, ukljuujui i
regionalne i panevropske integracije energetskih sektora Srbije.
Ciljevi zadati u Strategiji treba da dovedu do kvalitativno novog stanja energetike Srbije. Odabrani
prioriteti ukazuju na puteve promena, a dinamika i kvantitet promena ekonomskih, energetskih i
ekolokih performansi energetskih subjekata/delatnosti, sa pozitivnim efektima na dostizanje
odrivog socio-ekonomskog razvoja Srbije, zavisie od sadraja i efikasnosti mera i instrumenata,
podsticajnih za realizaciju odabranih prioriteta.
Osnovne premise za utvrivanje energetskih potreba u dokumentu Strategija razvoja energetike
Republike Srbije, do 2015. godine, izvedene su na bazi procene trenda privredno-ekonomskog
razvoja Srbije, (do 2015. godine), odnosno pretpostavljenih makro-ekonomskih parametara i
energetskih indikatora, za ukupnu ekonomiju i industriju. Ukljuen je i uticaj dinamike sprovoenja
reformi energetskih sektora i obavljanja energetskih delatnosti. Premise su saglasne sa Zakonom o
energetici i politikim opredeljenjem zemlje o potrebi usklaivanja nae energetske prakse sa
praksom i regulativom EU. U Dokumentu je analitiki pokazana izvesnost realizacije prioriteta i
ostvarivanje ciljeva.
Uvaavajui tekue energetsko-tehnoloko stanje celine energetskog sistema i privrednoekonomske okolnosti u zemlji i okruenju, Strategija razvoja energetike Republike Srbije, do
2015. godine, promovie:
- usklaeni razvoj energetskih proizvodnih sektora sa energetskim potrebama sektora potronje
energije, sa minimalnim drutvenim trokovima za snabdevanje energentima i ekonomski
prihvatljivom i energetski efikasnom supstitucijom finalnih energenata. Podsticanje
konkurentne sposobnosti domae privrede, posebno izvozno orijentisane industrije realizuje se
putem smanjivanja energetskog intenziteta;
- poveano uee domaih energetskih izvora i unapreenje tehnolokih i operativnih performansi
postojeih energetskih izvora, sa itave teritorije Republike Srbije, putem modernizacije
postrojenja i oplemenjavanja postojeih tehnologija savremenim, energetski efikasnijim i
ekoloko prihvatljivijim tehnologijama, a posebno sistemima za zatitu ivotne sredine,
dijagnostiku opreme i regulisanje/upravljanje;
- racionalnu upotrebu kvalitetnih energenata. Poveanje efikasnosti u proizvodnji, transportu i
distribuciji elektrine i toplotne energije, a posebno toplotne energije na mestima obavljanja
toplotnih energetskih usluga u sektorima Industrija, Domainstva i Javne i komercijalne
delatnosti;
- diverzifikaciju izvora i pravca snabdevanja naftom i prirodnim gasom. Intenziviranje istraivanja
nafte i gasa u zemlji i inostranstvu u skladu sa ekonomskim mogunostima energetske privrede
i ekonomski opravdanim uvozom kvalitetnih energenata;
- postupno uvoenje tehnoloki pouzdane, energetski efikasne, ekonomski izvesne i ekoloko
prihvatljive tehnologije, ukljuujui poveano korienje obnovljivih resursa i tehnologija sa
prirodnim gasom, za spregnutu proizvodnju elektrine i toplotne energije;
42 of 52
16.10.2014 11:31
- selektivno korienje novih i obnovljivih izvora energije, sa ciljem usporavanja stope rasta uvoza
energenata, smanjivanje negativnog uticaja na okolinu i otvaranja jedne dodatne aktivnosti za
domau industriju i zapoljavanje lokalnog stanovnitava, ukljuujui i prilagoavanje praksi i
regulativi EU u ovoj oblasti.
- strukturno reorganizovanje vertikalno integrisanih javnih energetskih preduzea i stvaranje
ambijenta za trino poslovanje energetskih subjekata, sa tako regulisanim cenama energenata
(za prirodne monopole), koje uvaavaju opravdane proizvodne trokove, i omoguuju ulaganja
u razvoj i stvaranje fonda za zatitu najsiromanije grupe graana.
- stimulisanje nauno-istraivakog rada, usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova.
Zasnivanje tehnoloko-razvojnog programa za potrebe energetske privrede, ukljuujui i
domau maino i elektrogradnju, kao i potrebe obavljanja specijalizovanih energetskih
delatnosti i usluga.
Osnovni mehanizmi dravnog uticaja na trino poslovanje i poveanje finansijske stabilnosti
energetskih subjekata i iskorienje razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje
odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje sprovode se kroz:
- uspostavljanje racionalnog trinog ambijenta, usklaivanje tarifne i cenovne, poreske, carinske i
antimonopolske regulative, kao i za strukturno reorganizovanje energetskih preduzea i
efektivniji nadzor/upravljanje nad drutvenom imovinom u energetskoj privredi;
- uspostavljanje nove-savremene tehnike regulative, propisa i standarda za energetske
tehnologije/delatnosti, i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za
racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, ukljuujui i formiranje tela za praenje i
upravljanje reformama u energetici, i realizaciju Strategije razvoja energetike Srbije;
- postizanje dogovora za pristup Srbije, sa celinom svoje teritorije u energetsku Zajednicu zemalja
jugoistone Evrope, ije se osnivanje oekuje u 2005. godini;
- utvrivanje podloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naih obaveza koje proistiu iz njegove
implementacije u nau regulativu i praksu, ukljuujui i institucionalno organizovanje za nae
uee u korienju olakica koje omoguuje i primena Kjoto Protokola;
- stimulisanje i podravanje stratekih inicijativa u domenu investicija u nove energetske
izvore/tehnologije i energetski efikasne ureaje/opremu za korienje energije, i Mere
finansijskog podsticanja za privatna ulaganja u ekonomski-efektivne programe/projekte
energetske efikasnosti i selektivnog korienja novih i obnovljivih izvora energije, ukljuujui i
Mere za osnivanje Nacionalnog fonda za navedene programe/projekte;
- sprovoenje politike socijalne zatite najsiromanije kategorije stanovnitva, vodei rauna o
zatiti ekonomskog poloaja energetskih subjekta, odgovornih za sigurnost snabdevanja
privrede i stanovnitva energentima.
Potpuno sprovoenje odgovarajuih reformi u energetskom sektoru Srbije, namee obavezu
resornom Ministarstvu i relevantnim Ministarstvima Vlade, da se osim navedenih mera utvrde i
odgovarajui Programski instrumenti, a pre svega Programi za racionalnu upotrebu energije i
poveanje energetske efikasnosti, Program za korienje novih i obnovljivih izvora energije,
Program za zatitu ivotne sredine i Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim
delatnostima Srbije, ukljuujui Sistem energetske statistike (pri Republikom zavodu za statistiku,
u okviru usklaivanja statistike u Srbiji sa EUROSTAT sistemom).
U cilju obezbeenja potpune sigurnosti u snabdevanju potroaa energijom, u Zakonu je propisana
nadlenost Vlade i Skuptine Republike Srbije, za donoenje Strategije razvoja energetike. Pravo je
i obaveza Vlade, da osim praenja i inoviranja prioriteta u Strategiji razvoja energetike, na predlog
resornog Ministarstva, utvruje i Programe za ostvarivanje Strategije razvoja energetike Srbije.
43 of 52
16.10.2014 11:31
44 of 52
Nadlenost je Vlade, da u sluaju neadekvatnog i neblagovremenog interesa drugih investitora za

izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, energetskim preduzeima obezbedi uslove, da mogu
pouzdano i redovno snabdevati potroae.
Da bi razvoj energetike to efektnije podsticao privredno-ekonomski razvoj Srbije, Vlada e
pristupiti izradi Strategije privredno-ekonomskog razvoja Republike Srbije, na bazi koje e se
uskladiti Strategije razvoja drugih sektora privrede, ukljuujui i sektor energetike.
DEFINICIJE I METODOLOKE NAPOMENE

Ekvivalentna nafta: pri izradi energetskih bilansa, praksa je da se kategorije nosioca energije
iskazuju u tonama ekvivalentne nafte, skraeno t.en. Jedna tona ekvivalentne nafte iznosi 41.868
GJ, tj. 41.868 milijardi Joul-a, odnosno Ws, ili 11.63 MWh.
Energetski bilansi: u ovom dokumentu, saglasno metodologiji EUROSTAT-a, energetski bilansi su
iskazani za tri sistemska nivoa: Prvi je Prirodni sistem u okviru kojeg se iskazuju materijalni i
energetski tokovi domae proizvodnje primarne i neto uvoz/izvoz energije. Drugi je Energetski
sistem u okviru kojeg se iskazuju materijalni i energetski tokovi u energetskim postrojenjima u
kojima se putem konverzije energije, odnosno transformacije energenata, proizvodi sekundarna i
finalna energija. U okviru ovog bilansa prikazuju se i gubici u procesima konverzije/transformacije i
tzv. sopstvena potronja-potronja energije za rad ovih postrojenja. Trei je Socio-ekonomski
sistem u okviru kojeg se iskazuju energetski tokovi finalne energije prema sektorima potronje
energije Industrija, Saobraaj i Opta potronja u koju su ukljueni Domainstva, Javne i
komercijalne delatnosti i Poljoprivreda. U okviru finalne energije, deo energenata upotrebljen kao
sirovina u hemijskoj industriji, iskazuje se kao neenergetska potronja, i kao takav nije ukljuen u
potronju finalne energije u sektoru Industrija.
Energetski intenzitet: ekonomski indikator/pokazatelj efektivnosti upotrebe energije, iskazan
odnosom veliine utroene energije na "stvaranju" monetarne jedinice (u novo stvorenoj vrednosti),
iskazan je u kg. en./$. Po pravilu iskazuje se za potronju ukupne energije (prema Bruto
drutvenom proizvodu), potronju finalne energije u industriji/granama industrije (prema
ostvarenoj Dodatoj vrednosti industrije/grane) i drugih sektora potronje energije.
Efikasnost energetske transformacije: predstavlja odnos ukupne finalne energije za obavljanje
energetskih usluga (u sektorima potronje energije) i bruto potronje primarne energije.
Finalna energija: predstavlja deo energije (elektrine i toplotne i energenata-fosilna vrsta, tena i
gasovita goriva) koji je "dostavljen" potroaima izvan energetskih sektora/sistema. Potronja
finalne energije obuhvata tzv. neenergetsku potronju i tzv. finalnu potronju za obavljanje
energetskih usluga. Energetske usluge kod krajnjih potroaa finalne energije obavljaju se
potronjom tzv. korisne energije (mehanika energija, toplota, svetlosna i informaciona energija),
dobijene energetskim transformacijama finalne energije, koje se pri izradi ovakvog dokumenta ne
bilansiraju.
Komercijalna energija: u bilansima je prikazana samo ona energija, koja je predmet kupoprodaje
(obuhvaena zvaninom statistikom). Ogrevno drvo, koje samo manjim delom (ispod 10%) ima
status komercijalne energije nije ukljueno u energetske bilanse, iako je uee ukupne potronje
ogrevnog drveta u potronji finalne energije iznad 13%. Ovo se odnosi i na naturalnu potronju
ostale biomase (poljoprivredna i industrijska otpadna biomasa).
NOIE: novi obnovljivi izvori energije, prikazuju se u energetskim bilansima, kao vid supstitucije
komercijalne energije/energenata i u tom kontekstu stiu status komercijalne energije/energenata.
Primarna energija: svi oblici energije dobijeni posle primarne prerade iskorienih energetskih
rezervi (u okviru Prirodnog sistema), i koji se mogu neposredno koristiti ili se koriste u
16.10.2014 11:31
45 of 52
postrojenjima za konverziju/transformaciju u sekundarne/finalne oblike energije.

Toplotna energija: odnosi se na energiju tople i vrele vode odnosno pare. U Zbirnim energetskim
bilansima iskazana je preko energenata koji se koriste za njenu proizvodnju. Shodno tome u
strukturi sektorske potronje finalne energije, energenti potrebni za njenu proizvodnju su alocirani
na sektore potronje energije (Industrija, Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti).
Ukupna potronja primarne energije: sa stanovita izvora bilansira se kao zbir domae
proizvodnje i neto uvoza primarne energije. Sa stanovita korienja bilansira se kao zbir potronje
za energetske transformacije potronje finalne energije, ukljuujui neenergetsku potronju.
Tehnika napomena: u Bilansima znak taka razdvaja celinu od delova.
PRILOZI:
P.1 Ostvarena potronja i uvoz primarne energije: 1990-2002.
P.2 Ostvarena potronja finalne energije: 1990-2002.
P.3 Ekonomsko-energetski indikatori, ekonomije i industrije Srbije, u periodu 2003-2015.
P.4 Struktura proizvodnje i potronje elektrine energije-Sc, Dinaminog ekonomskog razvoja
P.5 Struktura proizvodnje i potronje elektrine energije-Sc, Usporenog ekonomskog razvoja
P.6 Zbirni energetski bilans Srbije, 1990-2002/2003-2015, Sc. Dinaminog ekonomskog razvoja
P.7 Zbirni energetski bilans Srbije, 1990-2002/2003-2015, Sc. Usporenog ekonomskog razvoja
P.1/a OSTVARENA POTRONJA PRIMARNE ENERGIJE

M t.en
1990
1994
1998
2002
Ugalj
7.824
5.926
6.411
6.299
Nafta
5.435
1.088
2.717
3.360
Prirodni gas
2.260
1.213
1.992
1.685
Elektrina energija -0.424 0.018
0.087
0.165
1.022
0.933
Hidropotencijal +
ostalo
Ukupno
0.749
0.884
15.844 9.129 12.229 12.442
P.1/b OSTVARENI UVOZ PRIMARNE ENERGIJE
16.10.2014 11:31
46 of 52
M t.en
1990
1994
1998
2002
Ugalj
0.600
0.053
0.150
0.324
Nafta
4.367
0.000
1.800
2.693
1.700
Prirodni gas
0.497
1.428
1.417
-0.424 0.018
0.087
0.165
Hidropotencijal + ostalo
0.000
0.000
0.000
0.000
Ukupno
6.243
0.568
3.465
4.599
Elektrina energija
P.2 Ostvarena potronja finalne energije

(M t.en)
1990
1994 1998
2002
Finalna potronja (po sektorima):
9.034 4.471 6.391
6.943
- Industrija
3.923
1.524 2.842
2.425
Saobraaj
1.820
0.500 1.160
1.580
Ostalo (Domainstva i J/K delatnosti)
3.291
2.447 2.389
2.938
Struktura finalne potronje:
9.034 4.471 6.391
6.943
vrsta fosilna goriva
1.400
0.690 0.700
0.877
Tena fosilna goriva
3.894
0.645 1.858
2.378
- Prirodni gas
1.854
1.203 1.637
1.587
- Elektrina energija
1.886
1.933 2.196
2.101
- Novi-obnovljivi izvori energije
0.000
0.000 0.000
0000
Neenergegska potronja
1.150 0.340 0.650
0.630
Ukupna finalna energija
10.184 4.811 7.041
7.573
16.10.2014 11:31
P.4. STRUKTURA PROIZVODNJE I POTRONJE ELEKTRINE ENERGIJE
47 of 52
GWh
1990
1994
1998
2002
GWh
2003
2006
2009
TE
22231
17937
19763
18713
TE
20290
21950
22410 27210 27210
HE
8712
10285
11889
10855
HE
9874
11060
11780 11810 11840
TE-TO
1181
87
88
289
TE-TO
707
800
800
INDUSTRIJA
-11038 -4912
-6953
-5500
INDUSTRIJA -5005
-5533
-6117 -6762 -7476
DOMAINSTVA
-9392
-14026 -14177 -13666
DOMAINSTVA
-14086
-14729 -15402 -16106 -16841
OSTALO
-1506
-3537
OSTALO
-6011
NETO
POTRONJA
-21936 -22475 -25537 -24424
NETO
-25102
POTRONJA
-26790 -28609 -30568 -32679
T/D GUBICI
-2982
-3978
-5187
-5257
T/D GUBICI -5482
-5233
-5117 -5000 -4768
POSEBNE
POTREBE
-2279
-1985
-2035
-2096
POSEBNE
POTREBE
-1600
-1600 -1600 -1600
NETO UVOZ
-4927
129
1019
1924
NETO UVOZ 1000
-187
336
UKUPNE
POTREBE
-27197 -28438 -32759 -31777
UKUPNE
POTREBE
-33623 -35326 -37168 -39047
-4407
-5258
-1287
-31871
-6528
2012
800
2015
800
-7090 -7700 -8362
-2652 -803
16.10.2014 11:31
48 of 52
UKUPNA
32124
PROIZVODNJA
28309
31740
29853
UKUPNA
PROIZVODNJA
30871
33810
34990 39820 39850
P.5 STRUKTURA PROIZVODNJE I POTRONJE ELEKTRINE ENERGIJE SCENARIO

USPORENOG EKONOMSKOG RAZVOJA
TE
2003
2006
2009
2012
2015
20290
21950
22410
22410
27210
HE
9874
11060
11780
11810
11840
TE-TO
707
800
800
800
800
INDUSTRIJA
-5005
-5311
-5636
-5981
-6347
DOMAINSTVA
-14086 -14630 -15196 -15782 -16389
OSTALO
-6011
-6459
-6964
-7544
-8084
T/D GUBICI
-5482
-5157
-4637
-4793
-4650
POSEBNE POTREBE -1287
-1600
-1600
-1600
-1600
NETO UVOZ
1000
-653
-957
680
-2780
UKUPNE POTREBE
-31871 -33157 -34033 -35700 -37070
UKUPNA
PROIZVODNJA
30871
33810
34990
35020
39850
NETO UVOZ
-1000
653
957
-680
2780
16.10.2014 11:31
49 of 52
P.6 ZBIRNI ENERGETSKI BILANS SRBIJE (bez Kosova i Metohije)

< Sc. Dinamikog ekonomskog razvoja >
1990. 1994. 1998. 2002. 2003. 2006. 2009. 2012.
2015.
PROIZVODNJA PRIMARNE
ENERGIJE
9.601
8.561 8.764
7.843
8.43
9.25
9.68
11.07
11.09
Ugalj
7.224
5.873 6.261
5.975
6.63
7.11
7.20
8.48
8.48
Nafta
1.068
1.088 0.917
0.667
0.68
0.75
0.95
1.00
1.00
Gas
0.56
0.716 0.564
0.268
0.27
0.32
0.36
0.40
0.40
Hidropotencijal
0.749
0.884 1.022
0.934
0.85
0.95
1.00
1.01
1.01
Ostalo (Biomasa,
0.000
Geotermalna, Sunce, Vetar)
0.000 0.000
0.000
0.000 0.12
0.17
0.18
0.20
NETO UVOZ ENERGENATA
6.243
0.568 3.465
4.599
5.12
5.44
5.78
6.01
6.91
Ugalj
0.600
0.053 0.150
0.324
0.33
0.40
0.45
0.51
0.57
Nafta
4.367
0.000 1.800
2.693
3.09
3.11
3.12
3.30
3.54
Gas
1.700
0.497 1.428
1.417
1.61
1.95
2.18
2.43
2.87
Elektrina energija
-0.424
0.018 0.087
0.165
0.09
-0.02
0.03
-0.23
-0.07
BRUTO POTRONJA
PRIMARNE ENERGIJE (PE)
15.844 9.129 12.229 12.442 13.55 14.69
15.46
17.08
18.00
Ugalj
7.824
5.926 6.411
6.299
6.96
7.51
7.65
8.99
9.05
Nafta
5.435
1.088 2.717
3.360
3.77
3.86
4.07
4.30
4.54
Gas
2.26
1.213 1.992
1.685
1.88
2.27
2.54
2.83
3.27
Elektrina energija
-0.424
0.018 0.087
0.165
0.09
-0.02
0.03
-0.23
-0.07
Obnovljivi izvori
(Hidropotencijal + ostalo)
0.749
0.884 1.022
0.933
0.85
1.07
1.17
1.19
1.21
UVOZNA ZAVISNOST (%)
39.4
6.22
36.9
37.8
37.0
37.4
35.2
38.4
2.567
2.65
2.91
3.00
3.42
3.42
PROIZVODNJA ELEKTRINE 2.762

ENERGIJE**
28.3
2.427 2.729
Termoelektrane
1.912
1.474 1.700
1.609
1.74
1.89
1.93
2.34
2.34
Hidroelektrane
0.749
0.884 1.022
0.933
0.85
0.95
1.00
1.01
1.01
Termoelektrane-Toplane
0.101
0.069 0.007
0.025
0.06
0.07
0.07
0.07
0.07
16.10.2014 11:31
50 of 52
ENERGENTI ZA
7.003
PROIZVODNJU ELEKTRINE
ENERGIJE
5.49
6.047
5.75
6.06
6.78
6.86
8.10
8.23
Ugalj
6.624
5.383 5.911
5.59
5.71
6.50
6.58
7.86
7.86
Nafta
0.123
0.105 0.11
0.12
0.29
0.12
0.12
0.12
0.12
Gas
0.256
0.002 0.026
0.04
0.06
0.16
0.16
0.16
0.25
ENERGENTI ZA DRUGE
TRANSFORMACIJE
4.15
4.44
4.53
4.91
5.21
5.41
Rafinerije
3.36
3.77
3.68
4.07
4.30
4.54
Toplane*
0.54
0.54
0.58
0.60
0.61
0.62
Ostalo
0.25
0.22
0.22
0.24
0.26
0.26
POTRONJA ENERGETSKOG 0.685

SEKTORA
0.217 0.412
0.65
0.71
0.78
0.85
0.96
1.02
NEENERGETSKA
POTRONJA
1.15
0.34
0.65
0.630
0.78
0.87
0.96
1.06
1.18
GUBICI PRENOSA I
DISTRIBUCIJE EL.
ENERGIJE
0.26
0.34
0.44
0.45
0.46
0.45
0.44
0.43
0.41
POTRONJA FINALNE
ENERGIJE (FE)
9.03
4.47
6.39
6.94
7.31
8.03
8.66
9.30
10.0
Industrija
3.92
1.52
2.84
2.42
2.39
2.53
2.65
2.80
2.98
Saobraaj
1.82
0.50
1.16
1.58
1.76
1.95
2.13
2.30
2.49
Ostalo (Domainstva J/K

delatnosti, Poljoprivreda)
3.29
2.45
2.39
2.94
3.16
3.55
3.86
4.20
4.53
vrsta goriva
1.40
0.69
0.70
0.88
0.91
0.98
1.04
1.11
1.17
Tena goriva
3.89
0.64
1.86
2.38
2.71
2.88
3.05
3.24
3.44
Gasovita goriva
1.85
1.20
1.64
1.58
1.52
1.72
1.92
2.13
2.38
Elektrina energija
1.89
1.93
2.19
2.10
2.16
2.33
2.48
2.64
2.81
Novi obnovljivi izvori

energije
0.12
0.17
0.18
0.20
EFIKASNOST
TRANSFORMACIJE
(FE/PE):%
0.64
0.52
0.57
0.61
0.54
0.54
0.56
0.55
0.56
77.6
82.5
88.1
98.0
100.0 96.0
89.1
85.36
77.3
- U POTRONJI ENERGIJE U 67.7

INDUSTRIJI
60.0
86.1
98.0
100.0 96.8
91.2
86.5
81.1
- U POTRONJI
ELEKTRINE ENERGIJE
55.0
103.8 93.1
98.8
100.0 95.8
89.74
82.7
75.5
RELATIVNO UEE
ELEKTRINE U FE (%)
21.2
43.2
30.0
29.5
28.6
28.4
28.1
PO ENERGENTIMA
ENERGETSKI INTENZITET
(100% U 2003.)
- U POTRONJI PRIMARNE
ENERGIJE
34.3
0.29
* Energenti za toplane su iskazani u okviru finalne energije (u sektorima Domainstva i javne i

komercijalne delatnosti), kao i u strukturi energenata (prirodni gas, teni derivati nafte i ugalj),
jer postojea statistika ne omoguuje poseban prikaz toplotne energije (u bilansu energenata),
kao finalnu energiju za potroae u sektorima: Industrija, Domainstva i Javne i komercijalne
delatnosti.
16.10.2014 11:31
51 of 52
P.7 ZBIRNI ENERGETSKI BILANS SRBIJE (bez Kosova i Metohije)

< Sc. Usporenog ekonomskog razvoja >
1990. 1994. 1998. 2002. 2003. 2006. 2009. 2012.
2015.
PROIZVODNJA PRIMARNE
ENERGIJE
9.601
8.561 8.764
7.843
8.43
9.10
9.52
9.65
10.90
Ugalj
7.224
5.873 6.261
5.975
6.63
7.07
7.15
7.18
8.42
Nafta
1.068
1.088 0.917
0.667
0.68
0.75
0.95
1.00
1.00
Gas
0.56
0.716 0.564
0.268
0.27
0.32
0.36
0.40
0.40
Hidropotencijal
0.749
0.884 1.022
0.934
0.85
0.95
1.00
1.01
1.01
Ostalo (Biomasa,
0.000
Geotermalna, Sunce, Vetar)
0.000 0.000
0.000
0.00
0.01
0.06
0.06
0.07
NETO UVOZ ENERGENATA
6.243
0.568 3.465
4.599
5.12
5.20
5.34
5.85
6.11
Ugalj
0.600
0.053 0.150
0.324
0.33
0.40
0.45
0.51
0.57
Nafta
4.367
0.000 1.800
2.693
3.09
3.00
2.96
3.07
3.23
Gas
1.700
0.497 1.428
1.417
1.61
1.86
2.01
2.21
2.54
Elektrina energija
-0.424
0.018 0.087
0.165
0.09
-0.06
-0.08
0.06
-0.23
BRUTO POTRONJA
PRIMARNE ENERGIJE (PE)
15.844 9.129 12.229 12.442 13.55 14.30
14.86
15.50
17.01
Ugalj
7.824
7.60
7.69
8.99
5.926 6.411
6.299
6.96
7.47
Nafta
5.435
1.088 2.717
3.360
3.77
3.75
3.91
4.07
4.23
Gas
2.26
1.213 1.992
1.685
1.88
2.18
2.37
2.61
2.94
Elektrina energija
-0.424
0.018 0.087
0.165
0.09
-0.06
-0.08
0.06
-0.23
Obnovljivi izvori
(Hidropotencijal+ ostalo)
0.749
0.884 1.022
0.933
0.85
0.96
1.06
1.07
1.08
UVOZNA ZAVISNOST (%)
39.4
36.9
37.8
36.4
35.9
37.7
35.90
PROIZVODNJA ELEKTRINE 2.762

ENERGIJE**
2.427 2.729
2.567
2.65
2.91
3.00
3.01
3.42
Termoelektrane
1.912
1.474 1.700
1.609
1.74
1.89
1.93
1.93
2.34
Hidroelektrane
0.749
0.884 1.022
0.933
0.85
0.95
1.00
1.01
1.01
Termoelektrane-Toplane
0.101
0.069 0.007
0.025
0.06
0.07
0.07
0.07
0.07
ENERGENTI ZA
7.003
PROIZVODNJU ELEKTRINE
ENERGIJE
5.49
6.047
5.75
6.06
6.78
6.86
6.90
8.23
Ugalj
5.383 5.911
5.59
5.71
6.50
6.58
6.62
7.86
6.624
6.22
28.3
Nafta
0.123
0.105 0.11
0.12
0.29
0.12
0.12
0.12
0.12
Gas
0.256
0.002 0.026
0.04
0.06
0.16
0.16
0.16
0.25
ENERGENTI ZA DRUGE
TRANSFORMACIJE
4.15
4.44
4.55
4.75
4.94
5.11
Rafinerije
3.36
3.68
3.75
3.91
4.07
4.23
Toplane*
0.54
0.54
0.58
0.60
0.61
0.62
Ostalo
0.25
0.22
0.22
0.24
0.26
0.26
POTRONJA ENERGETSKOG 0.685

SEKTORA
0.217 0.412
0.65
0.71
0.78
0.85
0.89
0.96
NEENERGETSKA
POTRONJA
1.15
0.34
0.65
0.630
0.78
0.80
0.90
1.00
1.10
GUBICI PRENOSA I
DISTRIBUCIJE EL.
ENERGIJE
0.26
0.34
0.44
0.45
0.46
0.44
0.40
0.41
0.40
16.10.2014 11:31
52 of 52
POTRONJA FINALNE
ENERGIJE (FE)
9.03
4.47
6.39
6.94
7.31
7.74
8.20
8.67
9.16
Industrija
3.92
1.52
2.84
2.42
2.39
2.47
2.58
2.69
2.82
Saobraaj
1.82
0.50
1.16
1.58
1.76
1.87
1.97
2.08
2.20
Ostalo (Domainstva, J/K

delatnosti, Poljoprivreda)
3.29
2.45
2.39
2.94
3.16
3.40
3.65
3.90
4.14
1.40
0.69
0.70
0.88
0.91
0.95
0.99
1.04
1.09
PO ENERGENTIMA
vrsta goriva
Tena goriva
3.89
0.64
1.86
2.38
2.71
2.82
2.92
3.05
3.17
Gasovita goriva
1.85
1.20
1.64
1.58
1.52
1.69
1.84
2.00
2.18
Elektrina energija
1.89
1.93
2.19
2.10
2.16
2.27
2.39
2.52
2.65
Novi obnovljivi izvori

energije
0.01
0.06
0.06
0.07
EFIKASNOST
TRANSFORMACIJE
(FE/PE):%
0.64
0.52
0.57
0.61
0.60
0.54
0.55
0.56
0.54
77.6
82.5
88.1
98.0
100.0 98.0
93.4
88.7
88.0
- U POTRONJI ENERGIJE U 67.7

INDUSTRIJI
60.0
86.1
98.0
100.0 97.1
94.40
90.9
87.2
- U POTRONJI
ELEKTRINE ENERGIJE
55.0
103.8 93.1
98.8
100.0 97.6
94.3
90.4
86.0
RELATIVNO UEE
ELEKTRINE U FE (%)
21.2
43.2
30.0
29.5
29.1
29.0
28.9
ENERGETSKI INTENZITET
(100% u 2003.)
- U POTRONJI PRIMARNE
ENERGIJE
34.3
29.3
* Energenti za toplane su iskazani u okviru finalne energije (u sektorima Domainstva i javne i

komercijalne delatnosti), kao i u strukturi energenata (prirodni gas, teni derivati nafte i ugalj),
jer postojea statistika ne omoguuje poseban prikaz toplotne energije (u bilansu energenata),
kao finalnu energiju za potroae u sektorima: Industrija, Domainstva i Javne i komercijalne
delatnosti.
16.10.2014 11:31

Strategija Razvoja Energetike Republike Srbije Do 2020 Godine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Strategija Razvoja Energetike Republike Srbije Do 2020 Godine

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Strategija Razvoja Energetike Republike Srbije Do 2020 Godine

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

1 of 52

"Slubeni glasnik RS", broj 44/2005

STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015.

ekonomskog razvoja zemlje, to podrazumeva i sveukupnu zatitu ivotne sredine, potrebno je

1. STANJE U ENERGETICI SRBIJE KRAJEM 2002. GODINE

* Procena ostvarene potronje

Zbog znaajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijama

1.2. Stanje u energetskim proizvodnim sektorima - sektorima energetske

1.3. Energetski resursi Republike Srbije

Kameni i mrki ugalj

Nafta i prirodni gas

1.4 Tekua ogranienja u radu, poslovanju i razvoju energetskih sektora

Privredno-ekonomska, izazvana usporenim oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti u veini

1.5 Dokument Strategija i status energetskih rezervi i elektroenergetske

Uprkos tome to jo uvek nije utvrena Strategija privredno-ekonomskog razvoja Srbije,

2. OSNOVNI ELEMENTI ENERGETSKE POLITIKE/STRATEGIJE SRBIJE DO

i uvoenje savremenog Sistema energetske statistike i donoenje dodatne-specifine energetske

2.1. Ciljevi Politike/Strategije razvoja energetike Republike Srbije do

- Specifini-tehnoloki i ekoloki ciljevi, kojima se obzirom na nasleeno stanje energetskih

2.2 Prioritetni programi Strategije razvoja energetike Republike Srbije do

efikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureaja/opreme za korienje

2.3. Mere i instrumenti za ostvarenje ciljeva energetske politike/Strategije

U uslovima usporenog privredno-ekonomskog razvoja i zastoja u poveanju standarda graana,

raznorodnog uticaja odnosno manifestacija nepoeljnih efekata na biolokim i nebiolokim

3. PROJEKCIJE ENERGETSKIH POTREBA DO 2015. GODINE

efektivnosti (ekonomske) upotrebljene energije u proizvodnim i uslunim delatnostima relevantnih

Bruto drutveni proizvod

Dodata vrednost industrije

Godinje stope rasta (%)

posebno za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog razvoja zemlje (DER).

3.2. Projekcije energetskih potreba u sektorima potronje energije

Dinamian ekonomski razvoj

Usporen ekonomski razvoj (UER)

9.30 10.00 7.31

Dinamian ekonomski razvoj

Usporen ekonomski razvoj (UER)

2006 2009 2012 2015 2003 2006 2009 2012 2015

Uee el.en (%)

3.3. Utvrivanje projekcija ukupne/primarne energije

Obrazloene projekcije bilansa finalne energije i energenata, koja se "dopremaju" do krajnjih

Shodno opte prihvaenim merilima energetske efikasnosti nacionalnog sistema za konverziju i

2006. 2009. 2012. 2015.

SEKTOR NAFTE (M t.en.)

Uvoz prirodnog gasa

3138 3495* 4039*

SEKTOR UGLJA (M t.en.)

Za energetske transf. (M t lignita)

SEKTOR ELEKTRINE ENERGIJE

32023 33726 35568 37453

31781 33623 35326 37168 39047

33810 34990 39820 39850

U bilansima energenata za zagrevanje stambenog prostora u ruralnim sredinama ove koliine su

4. PRIORITETNI PRAVCI RAZVOJA ENERGETSKIH SEKTORA SRBIJE DO

Osnovni kriterijumi u procedurama vrednovanja odgovarajuih scenarija energetskih potreba i

energetski efikasnijih u ekoloko prihvatljivih tehnologija (nove tehnologije sagorevanja uglja,

Nalaenje novih leita i

Nova leita gasa/nafte, Novi regionalni (BG-SR),

Rudarski objekti Uvoenje nove tehnologije

Razvoj Zapadnog polja