STANJE I RAZVOJ BIOMASE U SRBIJI

DR ING. MA, BRANIMIR JOVANOVI

DIPL. ING. EL, MIROSLAV PAROVI

BEOGRAD, NOVEMBAR 2009.

SAETAK
Biomasa predstavlja obnovljivi izvor energije koji se moe koristiti kao
zamena za fosilna goriva u proizvodnji toplotne i elektrine energije. Za razliku od
fosilnih goriva, sagorevanjem biomase se ne poveava koliina CO2 u atmosferi, te se
samim tim ostvaruje pozitivan uticaj na ivotnu sredinu.
Trenutno stanje sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji je veoma loe,
iako Srbija ima dobre potencijale za razvoj na ovom polju. Primera radi, ukupan
energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi priblino 2,7 miliona ten, to je koliina
vea od ukupne potronje nafte u poljoprivrednoj proizvodnji Srbije. Od toga oko
1,7 miliona ten lei u ostacima poljoprivredne proizvodnje i oko 1 milion ten u
drvnoj biomasi.
Analiza strukture biomase iz ostataka poljoprivredne proizvodnje pokazuje
da vie od polovine resursa lei u kukuruznoj biomasi, vie od etvrtine u slami
strnih ita, pre svega penice, a ostatak od oko 15 odsto u etvenim ostacima
suncokreta, soje, uljane repice ili rezidbenim ostacima vonjaka i vinograda.
S druge strane, potencijali umske biomase kao drugog vanog resursa biomase u
Srbiji, lee u preradi oko 1,5 miliona kubnih metara umskog prirasta godinje u
vidu odseaka, odrezaka, kore, piljevine i sl.
Trei vaan resurs biomase u Srbiji je biogas, nastao od ostataka
ivotinjskog porekla. Sa skoro milion grla goveda, milion i po ovaca, dva miliona
svinja i skoro deset miliona ivine, Srbija ima potencijal da proizvede toliko
biogasa da moe nadomestiti oko 20% uvoznog prirodnog gasa.
Tek treba utvrditi kakav potencijal lei u racionalnijem korienju postojeih oko 3
miliona hektara za delimino zasejavanje energetskih biljaka kao i korienje
preostalih pola miliona hektara koji se iz razliitih razloga trenutno u Srbiji ne
koriste.
Iako ne postoji jedinstvena strategija korienja biomase u Srbiji, i miljenja
strunjaka se razlikuju, ini se da postoji konsenzus oko injenice da nije
preporuljivo koristiti svu biomasu za energetske potrebe, ali da bi bilo korisno
razmotriti mogunosti korienja jednog njenog dela. Tako, podatak da bi se
korienjem samo jedne etvrtine procenjenog potencijala za proizvodnju energije
utedela ekvivalentna koliina dizel goriva koja se koristi u celokupnoj
poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji, dovoljno ubedljivo govori u prilog potrebe
daljeg razvoja postupaka i metoda za racionalnije korienje biomase.
ini se da je sazrela svest meu donosiocima odluka da nedostatak pravne i
tehnike regulative u oblasti obnovljivih izvora energije i posebno biomase, te
nedostatak podsticajnih sredstava, stoje kao glavni problemi razvoja. O tome
svedoi i nedavno usvojena Uredba o podsticajnim sredstvima za povlaene
proizvoae zelene energije, u koju spada i biomasa. Znaajnija upotreba
obnovljive energije stoji i kao meunarodna obaveza Srbije, te je jasno da e se
ovom sektoru u budunosti morati posvetiti znaajnija panja.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 1

Mogu se preporuiti sledee mere radi poveanja korienja biomase u

Srbiji:

Ostvariti bolju meusobnu saradnju na nivou nadlenih ministarstava

osnivanjem Kancelarije, Agencije ili drugog relevantnog tela za
korienje biomase
Predvideti direktna podsticajna sredstva za podsticanje korienja
biomase u vidu namenskih kredita i podsticajnih sredstava za
reprometerijal i opremu.
Podsticati istraivanja i sveobuhvatnih pilot programa uzgoja
energetskih biljaka korienjem domaih i meunarodnih fondova.
Razmotriti mogunosti kolovanja neophodnog strunog kadra za
oblast - korienje biomase

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 2

UVOD
Biomasa predstavlja jedan od znaajnijih izvora obnovljive energije. Pod pojmom
biomasa podrazumeva se ivua ili doskora ivua materija, biljnog ili
ivotinjskog porekla, koja moe da se koristi kao gorivo ili za industrijsku
proizvodnju. U Srbiji se biomasa uglavnom upotrebljava na tradicionalan nain i
to u vidu energije za grejanje, kuvanje ili zagrevanje tople vode. Pored ovih
vidova upotrebe, biomasa se moe koristiti i u kogeneracijskim postrojenjima za
proizvodnju elektrine i toplotne energije, potom kao sirovina za proizvodnju
biogoriva, a moe se koristiti i u industriji za proizvodnju vlakana i hemikalija.
Kao izvor obnovljive energije, biomasu moemo podeliti na:
Drvnu biomasu (piljevina, ostaci prilikom orezivanja drvea i sl.)
etveni ostaci (penina slama, kukuruzovina i sl.)
ivotinjski otpad i ostaci (ivotinjski izmet, leine ivotinja i sl.)
Biomasa iz otpada (zelena frakcija kunog otpada, mulj iz kolektora
preiivaa vode i sl.)

Od svih navedenih oblika biomase, trenutno se u energetskom smislu najvie

eksploatie drvna biomasa. Takoe, vrlo vaan izvor biomase u Srbiji (naroito u
AP Vojvodini) predstavlja biljna biomasa u poljoprivredi. Kada se govori o
biomasi u poljoprivredi, onda se, pre svega, misli na biljne ostatke iz biljne,
voarske i vinogradarske proizvodnje. Procenjeno je da se svake godine u Srbiji
proizvede ukupna koliina od 12,5 miliona tona biomase, od toga u Vojvodini 9
miliona tona (72%).
Prema podacima EIA (Energy Information Administration) u Sjedinjenim
Amerikim Dravama u toku 2007. godine potronja energije dobijene iz
biomase iznosila je 3,6 kvadratiliona Btu, to je iznosilo oko 3,6% ukupne
energetske potronje u toj godini. Od ukupne energije dobijene iz biomase, na
drvnu biomasu otpada oko 2,2 kvadriliona Btu, to ovaj vid obnovljive energije
svrstava u red najznaajnijih izvora.
Imajui u vidu tendencije energetskog sektora u svetu, a uvaavajui injenicu da
Srbija poseduje znaajne energetske resurse u biomasi (procenjuje se oko 2,7
miliona ten), izvesno je da bi se razvojem ovoga sektora mogao dugorono
obezbediti neophodan energetski izvor.

Prevashodna namena ovog dokumenta je da prikae potencijal koji biomasa ima

u Srbiji, kao i da da odgovore na neka od najvanijih pitanja koja se tiu
mogunosti daljeg razvoja sektora obnovljivih izvora energije u Srbiji, sa
posebnim naglaskom na razvoj sektora biomase.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 3

POZADINA
Kljune odlike energetskog sektora u Srbiji su niska energetska efikasnost (i u
proizvodnji i u potronji), zastarelost tehnologije u proizvodnom sektoru, nizak
nivo investicija, nerealno niska cena elektrine energije, nizak udeo obnovljivih
izvora energije i neracionalna potronja praktino svih vidova energije.
Opti je utisak da Srbija poseduje dobre obnovljive izvore energije, meutim
praktino da i ne postoje informacije o isplativosti korienja istih. Sve procene
koje se odnose na potencijal obnovljivih izvora uglavnom se odnose na fizike, a
ne na ekonomske potencijale.

Moe se rei da je pitanje obnovljivih izvora energije aktuelno u svim razvijenim

zemljama. Sve vie pitanje obnovljivih izvora postaje aktuelno i u Srbiji, a
naroito e ono postati znaajno u toku pristupanja zemlje Evropskoj uniji. U
Srbiji je korienje obnovljivih izvora u proizvodnji elektrine energije prilino
zaboravljena i sporedna tema, to je nedopustivo s obzirom na ogromne
potencijale za njihovu upotrebu (ukupni tehniki potencijal energije iz
obnovljivih izvora iznosi oko 160 PJ godinje). Proces pridruivanja EU ve
zahteva usklaivanje energetske politike Srbije i utvrivanje ciljeva za udeo
obnovljivih izvora u ukupnoj proizvodnji elektrine energije (ovi ciljevi moraju
biti iskazani numeriki i oroeni vremenski). U praksi, ovi ciljevi su veoma
razliiti, u zavisnosti od uslova u zemlji, a najvie od postojanja velikih
hidroelektrana. Primera radi, Bugarska je za cilj do 2010. odredila 22%,Rumunija
30%, Belgija 6%, dok je u Austriji cilj dostii 78%. EU nema posebna merila za
procenu ovih ciljeva i zemlja koja trai pristupanje mora da dokae da je njen cilj
razuman u odnosu na njena prirodna bogatstva.

Trenutni udeo energije iz obnovljivih izvora u Srbiji je oko 6% (ukljuujui velike

hidroelektrane) i predvia se da e ostati stabilan do 2015. godine. Strategija
razvoja energetike do 2015. godine predvia da ukupni udeo novih obnovljivih
izvora (bez velikih hidrocentrala) u ukupnoj primarnoj energetskoj potronji
treba da se podigne sa nula na 1,1% u 2015. godini, dok udeo u ukupnoj finalnoj
potronji energije treba da se povea na 1,5 2% u periodu od 2006-2015.
godine.

U oblasti primene biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i elektrine

energije, Srbija ima znaajne mogunosti, u koje spada i korienje briketa i
peleta. Upotreba drvnog peleta i briketa je vrlo popularna u zemljama sa
velikom preradom drveta, a danas se sve vie ide na proizvodnju i upotrebu
peleta i briketa od etvenog ostatka. ira upotreba briketa i peleta za grejanje u
domainstvima (umesto elektrine energije), meutim, zahteva reavanje veeg
broja problema, meu kojima su nepostojanje standarda za njihovu proizvodnju i
niska cena struje.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 4

STANJE BIOMASE U SRBIJI

Gro potencijala biomase u Srbiji lei u poljoprivrednom ostatku i drvnoj biomasi,
ukupno oko 2,7 miliona ten ( 1,7 miliona ten u ostacima poljoprivredne
proizvodnje i oko 1 milion ten u drvnoj biomasi). Pored ova dva izvora biomase
od znaajnijih izvora se moe jo izdvojiti ostatak stoarske proizvodnje. U
drugu grupu izvora biomase spadaju zasadi energetskih biljaka ( npr. mishantus,
brzorastua topola i sl. ), te biljaka koje slue kao sirovina za biodizel, bioetanol
( uljana repica, suncokret, kukuruz i sl ).
U tabeli koja sledi dat je pregled potencijala biomase iz poljoprivrede u Srbiji
(Brki M.i Janji T. 1998.)
Red. Br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Kultura
Penica
Jeam
Ovas
Ra
Kukuruz
Semenski kukuruz
Oklasak *
Suncokret
Ljuske suncokreta
Soja
Uljana repica
Hmelj
Duvan
Vonjaci
Vinogradi
Stajnjak **
UKUPNO:

Povrina
(103 ha)
850
165
16
5
1300
25
200
80
60
1,5
3
275
75
3055,5

Prinos (t/ha)
3,5
2,5
1,6
2
5,5
2,3
2
2
2,5
1,6
1
1,05
0,95
-

Ukupno biomase
(103 t)
2975
412,5
25,6
12
7150
86,25
1430
800
120
320
300
7,92
1,05
289,44
71,55
110
12571,31

Tabela 1: Potencijalne koliine biomase iz ostatka poljoprivredne proizvodnje u

Srbiji
* Masa oklaska je uraunata u masu kukuruzovine
** Masa tenog stajnjaka nije uraunata u ukupnu koliinu biomase

Procenjuje se da je ukupni potencijal biomase iz poljoprivrede u Srbiji oko 12,5

miliona tona godinje, to u energetskom smislu iznosi priblino 1,7 miliona ten.
Meutim, prema analizama strunjaka iz razliitih oblasti dolo se do zakljuka da
nije opravdano svu biomasu dobijenu iz ostataka poljoprivredne proizvodnje
koristiti u energetske svrhe. Moe se rei da izmeu ratara, stoara, tehnologa,
mainaca, ekonomista i ostalih potencijalnih korisnika biomase iz poljoprivrede
postoje oprena miljenja u koje svrhe bi se mogla najkorisnije upotrebiti
biomasa. Ratari smatraju da najvei deo biomase treba zaorati i na taj nain
poveati plodnost zemljita, stoari pak smatraju da biomasu treba koristiti kao
prostirku i za proizvodnju stone hrane , termiari smatraju da biomasu
Stanje i razvoj biomase u Srbiji 5

prevashodno treba koristiti za proizvodnju toplotne energije , itd. Sa druge

strane, poznato je da biomase ima u ogromnim koliinama, da se obnavlja svake
godine i da se neracionalno koristi. etveni ostatak se najee spaljuje direktno
na njivi, to je zakonom zabranjeno.

Kao kompromisno reenje moglo bi se urediti da se 1/4 biomase zaorava ili kroz
prostirku vraa njivi, od 1/4 proizvodi stona hrana, 1/4 koristi za grejanje
objekata i 1/4 za ostale svrhe ( u industriji alkohola, nametaja, graevinskog
materijala, papira, ambalae, kozmetikih sredstava i dr.). Na ovaj nain bile bi
podmirene sve privredne delatnosti , obzirom da biomase iz ostataka
poljoprivredne proizvodnje ima u dovoljnim koliinama.

Iz prethodne analize moe se videti da od ukupne koliine biomase iz ostataka

poljoprivredne proizvodnje namenjene za toplotne svrhe ( neto preko 3 miliona
tona) moe da se utedi ekvivalentna koliina od oko 1317 x 103 tona lakog ulja
za loenje. Identina masa dizel goriva koristi se u celokupnoj poljoprivrednoj
proizvodnji u Srbiji.

Red. Br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.

Biomasa
Penina slama
Jemena slama
Ovsena slama
Raena slama
Kukuruzovina
Kukuruzovina
semenskog
kukuruza
Oklasak
Stabljika suncokreta
Ljuske suncokreta
Slama od soje
Slama uljane repice
Stabljika hmelja
Stabljika duvana
Ostaci rezidbe u
vonjacima
Ostaci rezidbe u
vinogradima
Stajnjak
UKUPNO:

Biomasa za
sagorevanje
(25% od
ukupne)
(103 t)
743,75
103,13
6,4
3
1787,5

Donja
toplotna
mo
(MJ/kg)
14
14,2
14,5
14
13,5

Ekvivalentna vrednost
lakog ulja za loenje
(103 t)
247,92
34,87
2,21
1
574,55

21,56
357
200
30
80
75
1,98
0,26

13,85
14,7
14,5
17,55
15,7
17,4
14
13,85

7,11
124,95
69,05
12,54
29,9
31,07
0,66
0,09

71,55
110
3880,57

14
23
14,26

23,85
60,24
1317,51

289,44

14,15

97,5

Tabela 2: Energetski potencijal biomase iz ostatka poljoprivredne proizvodnje u

Srbiji
Poljoprivreda je proizvodnja kod koje su ulaganja energije manja od dobijene
(proizvedene) energije. Korienjem biomase iz ostatka poljoprivredne
proizvodnje za poljoprivredu poveava se stepen energetske autonomnosti
poljoprivrede. U Srbiji postoje kompetentni kadrovski potencijali i proizvodno
iskustvo za gradnju postrojenja za sagorevanje biomase. Takoe, postoji
Stanje i razvoj biomase u Srbiji 6

dragoceno viegodinje iskustvo u eksploataciji znaajnog broja postrojenja za

sagorevanje biomase u cilju proizvodnje toplotne energije.

Drugi veliki izvor biomase lei u drvnoj biomasi, koje u Srbiji ima u znaajnoj
koliini. Tendencija u svim zemljama sa razvijenom drvnom industrijom je da se
drvni otpadak u velikoj meri upotrebljava u energetske svrhe. Najee korieni
naini upotrebe drvne biomase u energetici su u vidu peleta, briketa i drvnog
ipsa. Proizvodnja drvnog peleta je u stalnom porastu i njegova cena na tritu je
sve via. Razlog za ovakav trend lei u injenici da prilikom prerade drveta ostaje
velika koliina energetski veoma vredne biomase. Pored ovoga , u poslednje
vreme je razvijena tehnologija proizvodnje peleta koja obezbeuje bolje
sagorevanje u posebnim peima i kotlovima koji su tako konstruisani da
obezbeuju u prilinoj meri automatizovan nain loenja ( poput pei i kotlova na
tena goriva ili gas ). Sa druge strane, briketirana drvna biomasa se upotrebljava
u veim industrijskim postrojenjima.
Pod terminom drvni otpadak podrazumeva se onaj deo drveta koji se ne moe
koristiti u daljoj preradi za iste svrhe. Meutim , drvo ima toliko razliitih
primena gde bi se ovaj ostatak mogao iskoristiti, to praktino znai da se termin
otpadak moe samo uslovno koristiti.
Ostatak u preradi drveta se prema veliini moe podeliti na:
a) Krupan
Odrubci (pri kraenju trupaca),
Okrajci (sa boka trupaca pri piljenju),
Odseci (pri obradi dasaka po duini) i
Porupci (pri obradi dasaka po irini).

b) Sitan
Iverje (nastaje pri tesanju, piljenju ili glodanju),
uka: krupnija (nastaje pri runom struganju), sitnija (nastaje glodanjem
i sl.),
Piljevina (nastaje pri struganju piljenju),
Praina i
Drveno brano.

c) Koru
Kora se pojavljuje kao nemereni otpadak. Ako se trupci prerauju zajedno
sa korom, ona poveava zapreminu krupnog i sitnog otpatka svuda gde se
trupci prerauju. Ako su trupci pre primarne prerade oguljeni, onda je
kora posebno na raspolaganju, to olakava njenu eventualnu primenu.

Prema podacima JP Srbijaume, ukupna povrina uma i umskog zemljita u

Srbiji iznosi 2.429.642 ha. umovitost Srbije iznosi 27.3% , a razlikuje se po
pojedinim regionima: Vojvodina 6.8% , Centralna Srbija sa 32.8% , Kosovo i
Metohija sa 39.4%.
Od ukupne povrine uma i umskog zemljita u dravnom i drutvenom
vlasnitvu se nalazi 50.91% , a u privatnom 49.09%. Drvna zaliha u umama
Srbije iznosi oko 235 miliona m3 , odnosno 101.6 m3/ha, a tekui (godinji)
zapreminski prirast iznosi oko 6.2 miliona m3, odnosno 2.67 m3/ha.
Stanje i razvoj biomase u Srbiji 7

Srbija ima veliki potencijal neiskorienih drvnih izvora za energiju. Procenjena

koliina samo drvne biomase u Srbiji, koja se moe koristiti kao gorivo, iznosi
oko 1,65 miliona m3 godinje, dok se energetski potencijal umske biomase,
ostavljene da se razlae posle proizvodnje drvnih sortimenata, procenjuje na
15,6 miliona GJ godinje.

Meutim, uprkos ovom potencijalu, drvo zauzima jo uvek niske pozicije u

zadovoljenju energetskih potreba. Glavni razlog za to je veliko nerazumevanje da
domae snabdevanje drvnom biomasom moe da obezbedi istu energiju iz
obnovljivog izvora, kao i dodatne koristi koje drvo prua. Za Srbiju, neke od ovih
koristi ukljuuju poveanje investicija u razvoj uma koje e rezultirati
poveanim ekonomskim aktivnostima u umarstvu , poveanim odrivim
gazdovanjem uma , znaajnim smanjenjem trokova fosilnih goriva koja se
uvoze kao i smanjenjem efekta staklene bate, koji e nastati upotrebom efikasnih
i nisko emisionih ureaja i tehnologija na bazi drvne biomase. Sa vie od 12
miliona tona proizvodnje drvnog otpada godinje , Srbija ima u budunosti
potencijal da razvija svoj bioenergetski sektor naroito za proizvodnju elektrine
i toplotne energije.
Ostatak stoarske proizvodnje predstavlja, takoe, potencijalno zanimljiv izvor
obnovljive energije u Srbiji. U najveoj meri ostatak stoarske proizvodnje
otpada na ivotinjski izmet koji se moe koristiti kao sirovina za proizvodnju
biogasa.
Prema statistikim podacima , dostupnim od strane Zavoda za statistiku
Republike Srbije, ukupan stoni fond Republike raspolae sa:
757.000 goveda,
47.000 konja,
1.475.000 ovaca,
1.983.000 svinja i
9.300.000 ivine
Jedno od glavnih pitanja u proizvodnji biogasa je koliko se od jedinice organske
materije moe dobiti biogasa. S obzirom na to da dobijanje biogasa zavisi od
mnogih inilaca, mogu se dati samo odreene granice (naredna tabela).
Organska materija
Govee ubrivo
Svinjsko ubrivo
Kokoije ubrivo
Stajsko ubrivo

Koliina biogasa m3/l

90 - 310
340 - 550
310 - 620
175 - 280

Tabela 3: Koliina dobijenog biogasa iz pojedinih vrsta organske materije

Primera radi, potencijal biogasa u AP Vojvodini procenjen na bazi podataka sa 66
veih farmi goveda i 38 veih farmi svinja (pod pojmom vea farma
podrazumeva se ona farma koja ima brojno stanje preko 150 uslovnih grla).
Ukupan stoni fond na ovom uzorku iznosio je 30.000 uslovnih grla goveda i
21.000 uslovnih grla svinja. Od ovolikog stonog fonda dobija se oko 900.000 m3
tenog stajnjaka godinje. Ukoliko se uzme stepen iskorienja od 0,35 od ove
koliine tenog stajnjaka moe se dobiti oko 40 GWh elektrine energije ili oko
45 GWh toplotne energije godinje. Proizvedena elektrina energija bila bi
Stanje i razvoj biomase u Srbiji 8

dovoljna za podmirivanje potronje oko 8.000 prosenih domainstava u Srbiji.

Takoe, spreila bi se emisija od 9 miliona m3 metana ime bi se mogao ostvariti
i prihod od karbon kredita.
Na osnovu statistikih podataka, moe se proraunati da bi Srbija mogla da
proizvede toliko biogasa, da moe nadomestiti oko 20% svog uvoza prirodnog
gasa, i to samo od stoarstva.

Pored korienja ostataka poljoprivredne proizvodnje, drvnog otpatka i ostatka

stoarske proizvodnje, biomasa se moe dobiti i uzgojem energetskih biljaka
(npr. mishantus, brzorastua topola i sl.), te biljaka koje slue kao sirovina za
biodizel, bioetanol i sl.

Ukupne obradive povrine u Srbiji iznose 3.355.019 hektara. Na teritoriji AP

Vojvodine se vri intezivna ratarska proizvodnja sa dominantnom setvenom
povrinom pod kukuruzom (preko milion hektara), potom sledi penica sa oko
500.000 hektara. U Centralnoj Srbiji je takoe kukuruz najee zastupljena
setvena jedinica, meutim, za razliku od teritorije AP Vojvodine, u Centralnoj
Srbiji ima dosta povrina koje su ostavljene u parlogu. Povrine koje su u ovom
trenutku ostavljene u parlogu predstavljaju potencijalno zanimljive povrine za
zasad energetskih biljaka. Primera radi, biljka mishantus ima potencijal da
godinje da prinos od preko 10 tona suve biomase po hektaru. Dobijena biomasa
je vrlo kalorina, na nivou mrkog uglja.

Prostor AP Vojvodine je izrazito malo poumljen, pa u mnogim krajevima postoji

problem sa erozijom tla pod uticajem vetrova. Zasadom brzorastuih topola, ovaj
problem bi bio u velikoj meri reen, a ujedno bi se dobila i znaajna koliina
drvne biomase.
Prostor Srbije je pogodan i za zasad uljane repice koja je jedna od najznaajnijih
sirovina za proizvodnju biodizela. Prinosi koji se ostvaruju u Srbiji su proseno
oko 4 tone po hektaru (pri optimalnim vremenskim uslovima), to praktino
znai da se sa jednog hektara dobija priblino oko 1 tone biodizela (za jednu litru
biodizela).
Naalost, u ovom trenutku u Srbiji praktino da i ne postoje zasadi energetskih
biljaka, dok su povrine pod uljanom repicom na vrlo niskom nivou.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 9

PREPORUKE
Iako u Srbiji postoji visok potencijal za energetsko iskoriavanje biomase , u
ovom trenutku je ono na nedopustivo niskom nivou. Razlozi za ovakvo stanje u
ovom sektoru su brojni, a neki od najznaajnijih su nedostatak podsticajnih
mera, nizak nivo svesti ire zajednice, slaba ekonomska mo potencijalnih
zainteresovanih za ulaganje u sektor biomase ( poljoprivredna gazdinstva,
poljoprivredne zadruge, drvnopreraivaka industrija itd ) i dr.
Radi poboljanja stanja u sektoru obnovljivih izvora energije ( a samim tim i na
polju biomase, kao jednom od najznaajnijih izvora obnovljive energije u Srbiji )
moe se preporuiti sledee:
1. Ostvariti bolju saradnju na nivou nadlenih ministarstava
osnivanjem Kancelarije ili Agencije za korienje biomase. Imajui
u vidu da je eksploatacija biomase za proizvodnju energije na dravnom
nivou multidisciplinaran problem koji dotie neposredno najmanje dva
ministarstva - za energetiku i poljoprivredu , a posredno i ministarstva
za nauku i obrazovanje, neophodno je osnivanje Kancelarije, Agencije ili
drugog tela koji bi se bavio neposrednim i praktinim problemima
vezanim za korienje biomase, a posebno pitanjima stvaranja efektivne
klime meu uesnicima u ovom poslu povezivanjem i usklaivanjem
rada nadlenih ministarstava. Poseban cilj ovakvog tela bio bi izrada
Strategije korienja biomase i donoenje posebne uredbe koja bi se
odnosila samo na biomasu, kao i uticanje na donoenje posebnog zakona
o OIE koji bi reio, izmeu ostalog, i problem korienja biomase.

2. Predvideti direktna podsticajna sredstva za korienje biomase.

Nedavnim usvajanjem Uredbe o merama podsticaja za proizvodnju
elektrine energije korienjem obnovljivih izvora energije i
kombinovane proizvodnje elektrine i toplotne energije otvorena je
mogunost da takozvani povlaeni proizvoai energije koriste
biomasu ili biogas pod povoljnim uslovima i da tako ostvaruju dobit na
tritu. Ova uredba e svakako pomoi da se polako pristupi
mnogobrojnim prateim problemima, kao to su kontinuirano
prikupljanje , transport i skladitenje sirovinske biomase nephodne za
proizvodnju energije. Ipak , jo uvek ne postoje direktne mere
podsticaja subvencionisanim ili namenskim kreditima za poljoprivredne
proizvoae koji bi, na primer, gajili energetske biljke, kao i oslobaanje
od carina za svu opremu koja se koristi za izgradnju i eksploataciju
kapaciteta za korienje biomase.
3. Podsticati istraivanja i sveobuhvatnih pilot programa uzgoja
energetskih biljaka u Srbiji Cilj ovih podsticajnih sredstava, koji se
mogu obezbediti delimino iz domaih fondova, ali i mahom iz fondova
EU, bio bi s jedne strane preneti iskustva iz razvijenijih zemalja, a sa
druge strane razumeti specifine probleme na terenu.
Stanje i razvoj biomase u Srbiji 10

4. Razmotriti mogunosti kolovanja neophodnog strunog kadra za

korienje biomase . U najskorijem moguem periodu , neophodno je
odkolovati vei broj strunjaka koji e se baviti problemom efikasnijeg
korienja biomase u Srbiji. Da bi se ovo efikasno uradilo , neophodno je
uvoenje odgovarajuih strunih programa u srednjim poljoprivrednim
strunim centrima i kolama, kao i na poljoprivrednim fakultetima u veim
regionalnim centrima. Potrebno je razmotriti mogunost kolovanja i obuke
kadrova u inostranstvu. Za ostvarenje ovakvih ciljeva neophodna je podrka
Ministarstva prosvete i strukovnih tela unutar srednjeg i visokog
obrazovanja. Takoe, radi obezbeenja neophodnih sredstava, trebalo bi
razmotriti mogunost korienja fondova meunarodne ili prekogranine
saradnje.

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 11

RELEVANTNA

LITERATURA

[1] Sustainable Forest Biomass: Promoting Renewable Energy and Forest

Stewardship by Jesse Caputo; July 2009.
[2] Studija: Potencijali i mogunosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na
teritoriji pokrajine Vojvodine, Novi Sad, decembar 2007.
[3] Bergman, P.C.A., and J.H.A. Kiel. November 2005. Torrefaction for biomass
upgrading. Published at 14th European Biomass and Conference & Exhibition,
Paris, France, 17-21 October 2005. 8 p.
[4] Biomass Research and Development Board. December 2008. Increasing
feedstock production for biofuels: economic drivers, ecological implications,
and the role of research. BRDI. 148 p.
[5] Energy Information Administration. 2008. Renewable Energy Consumption
and Electricity Preliminary Statistics 2007.Table 1. U.S. Energy Consumption
by Energy Source, 2003-2007.
[6] Brki, M, Alimpi, M, uki, : Neke mogunosti korienja
nekonvencionalnih izvora energije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.
Zbornik radova sa VI savetovanja strunjaka poljoprivredne tehnike
Vojvodine, Vojvoansko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Dubrovnik, 1979,
s. 573-584,
[7] Brki, M, Jani, T: Prikupljanje, skladitenje i briketiranje biomase u
poljoprivredi, Zbornik radova sa I savetovanja: Znaaj i perspektive
briketiranja biomase, Ekoloki pokret Vojvodine, umarski fakultet Beograd,
Savezno ministarstvo za nauku, razvoj i ivotnu sredinu, Vrnjaka Banja,
1996, s. 15 24,
[8] Brki, M, Jani, T: Mogunosti korienja biomase u poljoprivredi, Zbornik
radova sa II savetovanja: Briketiranje i peletiranje biomase u poljoprivredi i
umarstvu, Regionalna privredna komora iz Sombora i Dacom iz Apatina,
Sombor, 1998, s. 5 9,
[9] Ili, M, Oka, S, Grubor, B, Daki, D, Tei, M, Martinov, M, Brki, M, Novakovi,
D, evi, M, Kosi, F, Radivojevi, D, Radovanovi, M, Danon, G, Baji, V, Isajev,
V, Skaki, D, Baji, S, Ronevi, S: Energetski potencijal i karakteristike
ostataka biomase i tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorienje u
Srbiji, Studija raena za Ministarstvo nauke i zatitu ivotne sredine, Institut
za nuklearne nauke Vina, Beograd, 2003, s. 179,
[10] Danon, G, Baji, V, Isajev, V, Baji, S, Oreanin, S, Ronevi, S: Ostaci biomase
u umarstvu i preradi drveta i mogunost gajenja energetskih uma,
poglavlje 2 studije: Energetski potencijal i karakteristike ostataka biomase i
tehnologije za njenu primenu i energetsko iskorienje u Srbiji, umarski
fakultet, Beograd, JP Srbijaume, Beograd, Institut za topolarstvo, Novi Sad,
2003, s. 25 56,
[11] OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE U SRBIJI, preporuke, potencijali i kriterijumi;
Urednica: Nataa ereg; Autori: Nataa ereg, Zvezdan Kalmar Kranjski
Jovi, Iomut Apostol; Decembar 2008., Subotica
[12] Energy Sector Issues and Poverty in Serbia, Goran Radosavljevic and Vuk
Djokovic,Center for Advanced Economic Studies, Belgrade, 19 June 2007.
[13] Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije u AP
Vojvodini (od 2007. do 2012. godine), Jovan Petrovi, Branka Gvozdenac,
April 2007. Izvrno Vee APV
Stanje i razvoj biomase u Srbiji 12

[14] Strategija razvoja energetike do 2015., Ministarstvo rudarstva i energije

Republike Srbije, 2005, www.mre.gov.rs
[15] Pokrajinski sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine; Tribina
Obnovljivi izvori energije biomasa i vetar; Novosadski sajam, 5.11.2008:
POTENCIJALI BIOMASE I SIROVINA ZA BIOGAS NA TERITORIJI AP
VOJVODINE; Prof. dr Milo Tei, prof. dr Milan Martinov; Fakultet tehnikih
nauka, Novi Sad
[16] Podaci JP Srbijaume, www.srbijasume.rs
[17] Podaci Zavoda za statistiku republike Srbije, www.stat.gov.rs

Stanje i razvoj biomase u Srbiji 13