Elementi elektroenergetskih

sistema
Klimatski uslovi merodavni za proraun nadzemnih vodova
Temperatura
Dodatno optereenje usled leda, inja ili mokrog snega
Uticaj vetra na nadzemni vod
Jednaina stanja provodnika
Jednaina promene stanja za umerene raspone

2.1.3 Klimatski uslovi merodavni

za proraun nadzemnih vodova
Temperatura
Dodatno optereenje usled leda, inja ili
mokrog snega
Uticaj vetra na nadzemni vod

2.1.3.1 Temperatura
Temperature prema kojima se vri proraun
provodnika i zatitne uadi su sledee:
- minimalna temperatura -20C
- maksimalna temperatura +40C
- temperatura pri kojoj se hvata led -5C
Vidi se da postoji razlika izmeu 40C i maksimalne temperature
od 80C koju smo definisali kod odreivanja minimalnog preseka
voda i termiki dozvoljene struje. Razlika ugiba za uobiajene
raspone za Ale provodnike i temperature 40C i 80C je:

2.1.3.1 Temperatura

10 kV

Do 0.5m

35 kV

0.75 1m

110 kV

1.25 1.5m

220 kV

1.5 1.75

2.1.3.1 Temperatura
Meutim ipak se pri izraunavanju koristi temperatura +40C iz sledeih
razloga: Dogaaji koji bi se morali istovremeno desiti da doe do preskoka:
- vod bi morao biti strujno vrlo visokog optereenja
- temperatura okoline morala bi iznositi +40C
- ne bi smelo biti ni daka vetra
- ispod najnie take voda moralo bi biti neko kritino
priblienje.

Sada je uobiajena praksa da se vodovi projektuju za temperature

+40C, a vri se provera na mestima ukrtanja sa vanijim objektima na
80C (sa aspekta sigurnosnih visina). Neki vodovi su projektovani za
60C, to nije pogreno, na strani je sigurnosti, ali je skuplje (vii stubovi).

2.1.3.2 Dodatno optereenje

Pri projektovanju provodnika i zatitne uadi uzima se da
se na njima stvara dodatno optereenje usled leda, inja ili
mokrog snega.
Dodatno optereenje deluje vertikalno nanie i dodaje se
teini provodnika i zatitnog ueta.
Za normalno dodatno optereenje uzima se najvee
dodatno optereenje koje se javlja svakih 5 godina, ali ne
manje od:
daN
g dod = 0.18 d
m

, gde je d dato u mm.

2.1.3.2 Dodatno optereenje

Optereenju, g dod ,odgovara minimalna normalna dodatna
specifina teina:
0.18 d daN , gde je s presek provodnika
=
nd

m mm 2

izraen u mm2.
Ako se proceni na osnovu iskustva, da je
mogue optereenje usled leda u oblasti
gde prolazi trasa novog dalekovoda vee od nd min ,
uzima se kao dodatno optereenje usleda leda:
nd = k nd min - normalna dozvoljena specifina teina
usled leda, gde je k koeficijent leda.

2.1.3.2 Dodatno optereenje

Zona leda

1.6

2.5

Znai rezultantno optereenje provodnika je sledee:

r - rezultantno specifino optereenje provodnika
(teina + led) r = + nd - izuzetna dodatna specifina teina usled leda

2.1.3.2 Dodatno optereenje

Za izuzetno dodatno optereenje usled leda uzima se najvee dodatno optereenje

koje se javlja svakih 20 godina, isto vai i za dodatne specifine teine:

id id min = 2 nd . Znai moe biti i vee od 2 nd

2.1.3.3 Uticaj vetra na nadzemni

vod
Optereenje od vetra je:
Sila vetra: FV = cV sV pV sin
= napadni ugao vetra ( = 90 sin = 1)
cV = aerodinamiki koeficijent:
- za provodnike cV = 1
- za stubove (iz propisa)

daN
2
m

pV = pritisak vetra

v 2 , gde je v izraeno u
pV =
16

m
s

v= maksimalna brzina vetra koje se na istom potezu trase pojavljuje proseno

svakih pet godina, a za vodove 400 kV i duem periodu.

2.1.3.3 Uticaj vetra na nadzemni

vod
v 2 , gde je v izraeno u
pV =
16

m
s

v= maksimalna brzina vetra koje se na istom potezu trase pojavljuje proseno

svakih pet godina, a za vodove 400 kV i duem periodu.

2.1.3.3 Uticaj vetra na nadzemni

vod
Izraunato pV se poveava na prvu veu vrednost iz tabele:
Pritisak vetra [daN/m2]

Visinska zona=visina objekta [m]

0 15

50

60

75

90

110

15 40

60

75

90

110

130

40 80

75

90

110

130

150

sV=povrina projekcije tela na vertikalnu ravan (upravnu na

pravac duvanja vetra)

2.1.3.3 Uticaj vetra na nadzemni

vod
V =

FV daN 1 L d pV sin
- dodatno specifino optereenje usled vetra, gde je
=
2

L s m mm
Ls

FV
- sila po jedinici duine, a
L

V =

d pV
, gde je
s

pa sledi da je

- popreni presek provodnika.

daN
d izraeno u [m], pV izraeno u
i

daN
izraeno u
2
m mm

izraeno u [mm2],

Rezultantno specifino optereenje (specifina teina) usled vetra:

rV = 2 + V 2
Ako se dogodi da je

rV > + id = ir - dobijeno usled izuzetnog dodatnog optereenja=leda

2.1.3.3 Uticaj vetra na nadzemni

vod
Ako je na vodu ili delu njegove trase rezultantna sila
pritiska vetra i teine provodnika bez dodatnog optereenja
vea od teine provodnika sa izuzetnim dodatnim
optereenjem, treba za izuzetnu dodatnu specifinu teinu
usvojiti vrednosti iz:
id = rV =

+ V

Znai za izuzetno dodatno optereenje se usvaja vea

vrednost, usled leda (ee) ili usled vetra (retko).

2.1.4 Jednaina stanja provodnika

Zbog promene temperature ambijenta i strujnog
optereenja, menja se temperatura provodnika:
t(raste), (opada), L(raste) i fmax(raste)

2.1.4 Jednaina stanja provodnika

Za formiranje jednaine stanja provodnika moraju se
definisati dva stanja provodnika:
1 stanje = indeks 0
2 stanje = bez indeksa
0 1 stanje: , gde je: L0 poetna duina provodnika
t0 poetna temperatura provodnika
0 poetna specifina teina provodnika
0 poetna horizontalna komponenta
naprezanja provodnika
Pretpostavlja se da je stanje 0 poznato.

2.1.4 Jednaina stanja provodnika

2 stanje: L,t , ,
a=const., h=const. - zadatak jednaine stanja je da povee ova dva stanja

Duina provodnika menja se usled promene temperature i usled

promene naprezanja: L=Lt + L
L ukupno izduenje provodnika
Lt izduenje usled temperature
L izduenje uslovljeno promenom naprezanja
specifina teina provodnika
horizontalna komponenta naprezanja provodnika

2.1.4 Jednaina stanja provodnika

L L0 = (t t0 ) L0 + ( 0 )

L0 , gde je: =koeficijent temperaturnog istezanja

E
E=modul elastinosti

Kada ovu jednainu podelimo sa L0, dobija se:

ako se u gornji izraz zameni: L = h 2 + 4

h +
2

dobija se:

(t t0 ) +

0
E

4 2

2
+1 =
2

0
h2 +
2
0

L
0
= (t t0 ) +
+1
L0
E

a
sh 2

- taan izraz za L

a
sh 2

2 - apsolutno taan izraz,

a 0

sh 2
2 0

primenjuje se za jako velike raspone i to =f(t).

2.1.4 Jednaina stanja provodnika

Oblik zavisnosti je dat na slici. Kod prethodnog
izvodjenja predpostavljeno je da je:

Zavisnost naprezanja od temperature

2.1.4 Jednaina stanja provodnika

Izduenje provodnika (L) zavisi samo od
horizontalne komponente naprezanja (), a ne od
ukupnog naprezanja (F). Izraz za F je
komplikovan, jer se F menja od take do take
du linije provodnika. Korekcija: uvodi se
SREDNJE NAPREZANJE koje izaziva isto
izduenje kao stvarno naprezanje.
L
sr =
a

2.1.4 Jednaina stanja provodnika

Izmene u jednaini stanja provodnika:
0
L 0 L0
,
treba,
za dug raspon umesto E
aE

pa se tada dobija:
h +
2

(t t0 ) +

L 0 L0
aE

4 2

2
+1 =
2
4 0
2
h +
02

a
sh 2

2 - taan izraz za duge raspone

a 0

sh 2
2 0

2.1.4.1 Jednaina promene stanja

za umerene raspone
h +
2

Ako se u relaciji , (t t0 ) + 0 + 1 =
E

4 2

2
2
4 0
2
h +
02

a
sh 2

2
, duina izrazi pomou
2 a 0

sh
2 0

a
a 3 2 cos
L=
+
cos
24 2
(1) L L0 = (t t0 ) L0 + ( 0 )

L0
E

a
a 3 2 cos
(2) L =
(za L i L0)
+
2
cos
24
(3) umereno kos raspon: umesto

0
E

treba

0
E cos

2.1.4.1 Jednaina promene

stanja za umerene raspone
L 0 L0
aE

L 0 L0
0
=
=
a12 cos E
E cos

(3) Ovo uvaava injenicu da ukupno izduenje usled naprezanja (L), zavisi
od ukupnog naprezanja F, a ne samo usled horizontalne komponente .
(2) i (3) (1)
a 3 cos
24

2 02
1
0
a 2 2 cos

2 2 = (t t0 ) +
a
+

E
cos
cos

24

0
0

0
0
2
za umerene raspone je a << , a lan vei od 1000 m, pa sledi da je:
0
0

a 2 2 cos
=0
2
24 0

2.1.4.1 Jednaina promene

stanja za umerene raspone
a 2 cos 2
24

2 02
0
2 2 = (t t0 ) +
- jednaina stanja za kose raspone:
E cos
0

a<500 m ; 30

Za umereno prave raspone (a<500 m):

2
a2 2 0
0
2 2 = (t t0 ) +
- prav raspon
24
E
0

2.1.4.1 Jednaina promene

stanja za umerene raspone
Kako se u zadacima koristi neki od gornjih izraza:
poznato: sve sa indeksom 0 ; , , a, E
nepoznato: , t
Za konkretnu primenu jednaine stanja provodnika
neophodno je odrediti poetne uslove. Za poetnu
vrednost naprezanja treba usvojiti najvee
dozvoljeno naprezanje: 0=(mr)=nd
Za poetnu vrednost temperature treba usvojiti
vrednost na kojoj se javlja poetno naprezanje.

2.1.4.1 Jednaina promene

stanja za umerene raspone
U principu se moe uzeti bilo koji par (, t) u opsegu (-20C do
+40C), da se ne prekorai nd (maksimalna vrednost naprezanja). Kod
izbora poetne temperature javlja se tekoa jer se maksimalno naprezanje
moe pojaviti pri:
(-20C) bez dodatne specifine teine usled leda
(-5C) sa dodatnom specifinom teinom usled leda
Kod koje e se od ove dve temperature javiti vee naprezanje zavisi od
raspona. Da bi se mogla odrediti poetna temperatura, mora se prethodno
odrediti kritini raspon.