1.

Pojam krivinog procesnog prava

Krivino procesno pravo je grana krivinopravnih nauka koja se odnosi na krivini postupak.
Krivino procesno pravo je skup pravnih propisa o krivinom postupku. Predmet krivinog
procesnog prava je krivini postupak. U krivinom postupku drava, preko dravnih organa i
nekih drugih lica, preduzima na odgovarajui nain celi niz radnji da bi u konkretnom sluaju,
ako postoji sumnja da je izvreno krivino delo, primenila odredbe materijalnog krivinog prava
2. Izvori krivinog procesnog prava
Izvori krivinog procesnog prava su zakonski i podzakonski propisi i meunarodni ugovori. Oni
se mogu podeliti na izvore krivinog procesnog prava uopte i na konkretne izvore krivinog
procesnog prava u BiH. Pravne propise krivinog procesnog prava (osnovnog i sporednog)
donose Parlamentarna skuptina BiH, Parlament Federacije BiH, Narodna skuptina RS i
Skuptina BDBiH. S obzirom na poreklo, konkretni izvori krivinog procesnog prava BiH mogu
biti unutranji i meunarodni, a s obzirom na njihov rang ustavni, zakonski ili podzakonski akti.
U odnosu na pitanje u kojoj je meri njihov sadraj posveen regulisanju krivinog postupka, oni
mogu biti glavni ili sporedni izvori KPP. Glavni unutranji izvor zakonskog ranga ine ZKPBiH,
ZKPFBiH, ZKPRS i ZKPBDBiH. Glavni unutranji izvori podzakonskog ranga su brojni i to:
Pravilnik o unutranjem sudskom poslovanju, Uputstvo o primeni pravila u postupku ekstradicije
za nadlene institucije BiH, Federacije BiH, RS i BDBiH, Odluka o naknadi trokova krivinog
postupka prema ZKP BiH, Pravilnik o kunom redu u ustanovama za izdravanje krivine
sankcije, mere pritvora i drugih mera BiH itd.
Glavni meunarodni izvori KPP su: Evropska konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda, Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima i Univerzalna deklaracija UN o
pravima oveka iz 1948. godine, Odluka o ratifikaciji Drugog fakultativnog protokola uz
MPGPP, iji je cilj ukidanje smrtne kazne. Sporedni unutranji izvori KPP u BiH mogu biti
ustavnog i zakonskog karaktera. Sporedni unutanji izvori ustavnog karaktera su: Ustav BiH,
Ustav Federacije BiH, ustavi kantona, Ustav RS i Statut BDBiH. Sporedni unutranji izvori
zakonskog karaktera su: Zakon o visokom sudskom i tuilakom vijeu BiH, Zakon o sudu BiH,
Zakon o tuilatvu BiH, Zakon o sudovima u FBiH, Zakon o Federalnom tuilatvu FBiH, Zakon
o sudovima RS, Zakon o tuilatvima RS, Zakon o sudovima BDBiH, Zakon o tuilatvu
BDBiH, Zakon o OBA BiH, Zakon o Dravnoj agenciji za istragu i zatitu, Zakon o policijskim
slubenicima BiH, Zakon o sudskoj policiji BiH itd.
Meunarodni sporedni izvori su brojni: Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili
poniavajuih kazni i postupaka iz 1948.g., Konvencija Saveta Evrope o spreavanju terorizma,
Meunarodna konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, Konvencija UN protiv
transnacionalnog organizovanog kriminaliteta sa dopunskim protokolima iz 2000.g., Konvencija
UN protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci iz 1988.g.,
Krivinopravna konvencija SE protiv korupcije iz 1999.g. itd.
3. Naelo legaliteta i oportuniteta
Krivino procesno zakonodavstvo sadri, kao jedno od osnovnih, naelo legaliteta krivinog
gonjenja (l. 17. ZKP BiH i l. 17 ZKP RS)

Naelo je definisano na nain po kome je tuilac (tuitelj) duan da poduzme krivino gonjenje
ako postoje dokazi da je uinjeno krivino djelo, osim ako Zakonom nije drugaije propisano. Iz
ove definicije naela proizilazi da je subjekat obaveze preduzimanja gonjenja tuilac. Najee
tuilac ima obavezu da ocjenjuje zakonitost gonjenja, odnosno da li su ispunjeni stvarni i pravni
uslovi za gonjenje (ex lege). Stvarni uslovi su ispunjeni ako iz prikupljenog dokaznog materijala
proistie osnovana sumnja da je odreeno lice izvrilo odreeno krivino djelo. Pravni uslovi su
ispunjeni kad se utvrdi da je uinjeno krivino djelo zakonom odreeno kao krivino delo i da ne
postoje zakonske smetnje za krivino gonjenje (npr. amnestija i pomilovanje) Iako to u
zakonskim odredbama nije odreeno, tuilac preduzima gonjenje ako je do pokretanja krivinog
postupka prikupljeno dovoljno dokaza. Takva pozicija mu daje mogunost da preduzme gonjenje
nezavisno od njegove ocene da li je gonjenje celishodno.
Suprotno postupanje, kao izuzetak od navedenog naela, upravo apostrofira ovlaenje tuioca da
u odreenim sluajevima i pod odreenim uslovima ceni celishodnost gonjenja. Ovo suprotno
ponaanje optem naelu naziva se naelo oportuniteta. Oportunitet znai da je tuilac ovlaen
da ocenjuje celishodnost krivinog gonjenja i u zavisnosti od ocene odlui da ne preduzme
gonjenje i kad su svi potrebni pravni i stvarni uslovi ispunjeni. Za takvo ovlaenje razlozi se
nalaze u oceni da se radi o lakim krivinim delima, da su izostale tetne posledice, obzir prema
uiniocu koji je maloletan ili poseduje imunitet, itd. Naelo legaliteta se uvek primenjuje, osim
ako to nije zakonom drugaije predvieno u formi izuzetka od naela.
4. Subjekti krivinog postupka
Kao subjekti u krivinom postupku smatraju se fizika i pravna lica kad poseduju odreena prava
i dunosti. Oni mogu biti izvor i nosioci i posredni nosioci prava i dunosti. Kao pravni osnovi za
izvorno posedovanje prava i dunosti u krivinom postupku se navode:
a) funkcionalni status subjekta (sudija, tuilac),
b) povezanost sa krivinim delom (osumnjieni, odnosno optueni, oteeni, svedok) i
c) angaovanje od strane suda (tuma, vetak).
Subjekti mogu biti dravni organi, slubena lica dravnih organa i graani. Svaki subjekt obavlja
samo jednu funkciju u krivinom postupku u krivinom postupku (monofunkcionalnost). Postoje
i izuzeci gde isti subjekt moe obavljati vie funkcija, kao to na primer oteeni moe da se
pojavi u ulozi svedoka. Funkciju odbrane mogu u isto vreme i u pogledu istog predmeta obavljati
optueni i njegov branilac, a formalnu odbranu moe da vri vie od jednog branioca.
S obzirom da postoje tri funkcije (gonjenje, odbrana, presuenje), adekvatno tome postoje i
subjekti koji te funkcije ostvaruju (tuilac, optueni, sudija). Oni imaju poloaj glavnih
subjekata, jer se bez njih ne moe zasnovati procesni odnos. Tuilac i optueni se smatraju
strankama, tako da se glavnim subjektima smatraju sud i stranke. Pored glavnih, u postupku
se mogu pojaviti i sporedni subjekti, koji nisu obavezni u svakom sluaju i ne obavljaju glavne
procesne funkcije. U njih se svrstavaju: oteeni, organ starateljstva (u postupku prema
maloletnicima) i pravno i fiziko lice kome treba izrei meru oduzimanja imovinske koristi
proistekle iz krivinog dela.

5. Izuzee sudija
Izuzee sudija je institut krivinog procesnog prava koji dovodi do nemogunosti vrenja
sudijske funkcije odreenog sudije u odreenom krivinom predmetu. Putem izuzea se moe
traiti iskljuenje iz postupka samo konkretnog sudije. Postoji vie razloga za izuzee. Oni se
razlikuju po dejstvu koje proizvode, tj. neki uvek dovode do izuzea, a neki samo stvaraju
mogunost za izuzee. Pored njih, postoji mogunost dobrovoljnog davanja inicijative za izuzee
od strane pojedinog sudije. To je sluaj kad sam sudija sazna da postoji neki od razloga iza
izuzee i tada je duan da obustavi rad na predmetu, obavesti predsednika suda ili samo da
obavesti predsednika suda ako smatra da postoji neka druga okolnost koja izaziva sumnju u
njegovu nepristrasnost.
O izuzeu sudije, kao i predsednika suda odluuje opta sednica. Sudija e obavezno biti izuzet
ako se utvrdi da postoji neki od Zakonom precizno navedenih razloga, a to su:
1) ako je oteen krivinim djelom,
2) ako mu je osumnjieni, odnosno optueni, njegov branilac, tuilac, oteeni, njegov
zakonski zastupnik ili punomonik, brani, odnosno vanbrani drug ili srodnik po krvi u
pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena, a po tazbini do
drugog stepena,
3) ako je sa osumnjienim, odnosno optuenim, njegovim braniocem, tuiocem ili oteenim
u odnosu staraoca, tienika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika,
4) ako je u istom krivinom predmetu uestvovao kao sudija za prethodni ostupak, sudija
za prethodno sasluanje ili je postupao kao branilac, zakonski zastupnik ili punomonik
oteenog, odnosno tuioca, ili je sasluan kao svjedok ili kao vjetak,
5) ako je u istom predmetu uestvovao u donoenju odluke koja se pobija pravnim lijekom i
Obavezno izuzee se bazira na velikoj verovatnoi da e zbog navedenog razloga nepristrasnost
biti ugroena. Razlozi za fakultativno izuzee nisu dovoljno navedeni, ve se uopteno pominju
pod posebnom takom zakonske odredbe. To su svi ostali razlozi koji izazivaju razumnu sumnju
u nepristrasnost sudije (npr. lini i imovinski interesi, dalji srodniki odnos, veliko prijateljstvo,
duniko-poverilaki odnos, itd. U l. 37. t. ) stoji: ako postoje okolnosti koje izazivaju
razumnu sumnju u njegovu nepristrasnost.
6. Ocjena i sukob nadlenosti
Krivinu stvar treba da rei stvarno i mesno nadlean sud. Da bi ovo osnovno pravilo bilo
realizovano, sud najpre treba da vodi rauna o svojoj nadlenosti (stvarnoj i mesnoj). Uz to, i
stranke vode rauna o nadlenosti suda i u skladu s tim imaju pravo na prigovor nenadlenosti
(l. 34. ZKP RS). Dunost suda da vodi rauna o nadlenosti traje do razliitih procesnih
momenata. O stvarnoj nadlenosti sud vodi rauna do okonanja postupka. To zbog toga to se
injenice u toku glavnog pretresa mogu izmeniti do tog stepena da mogu uticati i na samu
nadlenost, pa je sud duan da na kraju glavnog pretresa, tj. pre izricanja presude, jo
jednom oceni da li je stvarno nadlean, i u sluaju da konstatuje nenadlenost, donese
presudu kojom se optuba odbija, na koju tuilac moe da reaguje albom ili tubom
3

stvarno nadlenom sudu. Stvarna nadlenost je vanija i njena povreda predstavlja bitnu
povredu odredaba krivinog postupka, zbog koje se moe uloiti alba. O mesnoj nadlenosti sud
vodi rauna do potvrivanja optunice. Posle potvrivanja optunice, ni stranke ne mogu stavljati
prigovor o nenadlenosti. Ako sud pre glavnog pretresa, po slubenoj dunosti ili na osnovu
prigovora stranaka, sam oceni da nije nadlean, ima obavezu da se odmah oglasi nenedlenim
donoenjem reenja, na koje stranke mogu uloiti albu. Kada reenje postane pravnosnano,
nenadleni sud e ga zajedno sa ostalim spisima dostaviti drugom sudu, za koji smatra da je
nadlean. Nadlaan sud je duan da preduzme radnje za koje postoji opasnost od odlaganja.
Meutim, nenadleni sud je u odreenoj situaciji duan i da sprovede celi postupak, i to ako u
toku glavnog pretresa ustanovi da je za konkretan predmet nadlean nii sud. U tom sluaju
nastavie postupak i donee konanu odluku (l. 34. st. 2. ZKP RS). Ako po prigovoru stranaka
sud, pak oceni da je nadlean, nastavlja postupak bez donoenja formalne odluke o tome.
Sukob nadlenosti predstavlja spor koji nastaje kad razni sudovi ili dravni organi imaju razliitu
ocenu o pravnoj kvalifikaciji krivinog dela (od ega zavisi stvarna nadlenost) ili o principima
mesne nadlenosti . Taj sukob moe biti pozitivan, kad vie sudova ocenjuje sebe nadlenim ili
negativan kad vie sudova negira svoju nadlenost.
7. Poloaj i status tuioca
Poloaj i status tuioca
Tuilac je stranka u krivinom postupku i dravni organ koji je nadlean da u ime drave otkriva
uinioce, preduzima njihovo krivino gonjenje i od suda trai da utvrdi postojanje krivinog
zahteva istaknutog u optunom aktu. Tuilac je neophodan subjekat krivinog postupka i bez
njega se postupak ne moe pokrenuti i voditi (nemo iudex sine actore). Odustanak tuioca u bilo
kojoj fazi onemoguava njegovo dalje provoenje. Krivina tuba u zakonodavstvu BiH je
organizovana kao javna tuba koju u javnom interesu obavlja tuilac kao jedini subjekat sa
tuilake strane, koji gonjenje preduzima po slubenoj dunosti. Drugih nosilaca tuilake
funkcije nema (npr. privatni tuilac i supsidijarni tuilac). Tuilac je jedini subjekat optuenja i u
sluaju kad mu je u odreenom broju sluajeva za preduzimanje tuilakih radnji potreban
predlog oteenog ili odobrenje nadlenog organa. Tuilac u tim situacijama ne moe da postupa
bez predloga ili odobrenja, ali u sluaju da su oni podneseni, tuilac je jedini subjekat gonjenja.
Po svom poloaju i nadlenostima tuilac nije sudski organ i nije nezavisan kao sud. Tuilac,
takoe, nije ni samo upravni organ, ve se tretira kao poseban organ dravne vlasti, koji je
samostalan prema ostalim organima uprave, kao i prema sudu, iako uestvuje u radu po istim
predmetima. U tom smislu, tuilatvo se moe oznaiti kao poseban upravno-pravosudni dravni
organ. Tuilatvo vri funkciju zatite ustavnosti i zakonitosti i nadleno je za gonjenje i drugih
kaznenih delikata (prekraja i privrednih prestupa). Kao dravni organ tuilac je obavezan da radi
u optem interesu i da se u postupanju zalae za donoenje pravilne i zakonite odluke. On ima
pravo da od drugih dravnih organa trai pravnu pomo, duan je da radi objektivno i
nepristrasno, moe biti izuzet, ne snosi trokove postupka. Postupak izbora slian je izboru
sudija. Njegova stvarna i mesna nadlenost se poklapa sa istima nadlenostima suda.
8. Osumnjieni odnosno optueni (prava i dunosti)
Da bi se mogao pojaviti u krivinom postupku, osumnjieni, odnosno optueni je zatien
odreenim pravima i ogranien odreenim Zakonom predvienim dunostima.
4

Prava osumnjienog, odnosno optuenog.

Osnovno pravo iz koga se izvode sva ostala prava osumnjienog, odnosno optuenog je pravo na
odbranu. Zbog svog izuzetnog znaaja ono je dobilo i karakter ustavnog naela kojim se svakom
graaninu garantuje pravo da ima branioca (da ga sam izabere ili da mu bude postavljen) u
svakom postupku koji se vodi pred sudom ili nekim drugim dravnim organom. Sva prava,
izvedena iz ovog osnovnog prava se, po svojim ovlaenjima za vrenje, dele na pozitivna i
negativna. Ova prava predstavljaju skup ovlaenja, privilegija i mogunosti osumnjienog,
odnosno optuenog koja mu slue za ostvarenje njegovog cilj, tj. osporavanja tubenih navoda.
Svako zakonodavstvo se karakterie sa odreenim brojem, vrstama i nainima ostvarenja tih
prava od kojih su najbitnija sledea:
a) Pravom da bude sasluan osumnjieni, odnosno optueni ostvaruje mogunost da se lino
brani, a pravom da njegovom sasluanju prisustvuje branilac, koga je slobodno izabrao, ostvaruje
se mogunost formalne odbrane. Ustavnim odredbama i odredbama dokumenata o ljudskim
pravima se naglaava da niko ne moe biti kanjen ukoliko nije bio od nadlenog organa i u
propisanoj proceduri sasluan, to je bitan deo njegove odbrane. O ovom pravu osumnjieni,
odnosno optueni mora biti pre sasluanja pouen, te u sluaju proputanja to predstavlja
apsolutno bitnu povredu krivinog postupka.
b) Uzimanjem branioca osumnjieni, odnosno optueni ostvaruje pravo na formalnu odbranu.
Neostvarivanje ovog prava, u sluaju voenja postupka za tea krivina dela ili ako su u pitanju
siromani uinioci, pretvara se u obavezu organa postupka da ovo pravo obezbedi postavljanjem
branioca. Funkcija formalne odbrane se sastoji u strunom pomaganju osumnjienom, odnosno
optuenom u toku postupka da preduzima odreene procesne radnje. To pravo se konkretno
realizuje davanjem mogunosti za nesmetano komuniciranje, dopisivanje i kontaktiranje.
c) Ve na prvom sasluanju osumnjieni, odnosno optueni mora biti obaveten o delu za koje se
tereti i o osnovama optube, da se izjasni o injenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve
injenice i dokaze koji mu idu u korist. U ostvarenju ovog prava on moe u postupku da
upotrebljava maternji jezik ili jezik koji razume, da u predvienim sluajevima koristi sasluanje
preko tumaa, da prilikom ispitivanja ima punu slobodu iskazivanja itd. Ovim pravom ostvaruje
se i naelo kontradiktornosti.
d) Pravo prikupljanja i podnoenja dokaza koji slue vlastitoj odbrani u toku celog postupka.
Pored ovog prava, oni mogu da prisustvuju izvoenju dokaza u istrazi i na glavnom pretresu, da
postavljaju pitanja svedocima i vetacima i da predlau prikupljanje i izvoenje dokaza od strane
nadlenog organa, da u zavrnoj rei vre ocenu dokaza i iznose nove dokaze u pravnim
lekovima.
e) Pravo na dostojanstven tretman i potovanje ljudske linosti. Ucilju ostvarenja ovog prava
zabranjeno je i kanjivo svako nasilje nad licem lienim slobode, iznuivanje priznanja ili neke
druge izjave, korienje obmane, pretnje, obeanja ili nekog drugog slinog nedozvoljenog
sredstva.

f) Pravo preduzimanja potrebnih radnji u cilju odbrane. Osumnjueni, odnosno optueni i njegov
branilac su ovlaeni da u toku postupka koji tee pre glavnog pretresa preduzimaju niz radnji
meu kojima i: da pregovaraju sa tuiocem o uslovima priznanja krivice, da podnesu prethodne
prigovore na optunicu, da trae izuzee sudija, direktno i unakrsno ispitivaju svedoke i vetake
itd. Osumnjieni, odnosno optueni poseduje odreeni broj ovlaenja da ne preduzima odreene
radnje kojima bi se, u sluaju preduzimanja, prema njegovoj proceni, mogla ugroziti njegova
odbrana.
To su:
a) Pravo osumnjienog, odnosno optuenog da iznese svoju odbranu i da ne odgovara na pojedina
postavljena pitanja. Radi ostvarenja ovog prava sudija je duan da to ve na poetku sasluanja
saopti osumnjienom, odnosno optuenom
b) Osumnjieni, odnosno optueni nije duan da govori istinu. Niko nije duan da svedoi protiv
sebe, jer bi se u tom sluaju pretvorio u svog tuioca. U toku postupka on moe da se brani
iznoenjem lanih injenica i za to ne odgovara, za razliku od svedoka koji ne sme da se slui
lanim izjavama. Da bi postupak mogao da se vodi, odumnjieni, odnosno optueni mora da bude
podvrgnut i odreenim obavezama, i to:
a) da se upusti u krivini postupak. To obuhvata postupanje po zahtevima tuioca i potinjavanje
nalozima suda. Te mere su obavezne u smislu da postoje naini i sredstva da se u sluaju
izbegavanja obaveza koje se odnose na rukovoenje postupkom one izvre na prinudan nain,
b) da se odazove pozivima suda. Ova dunost, kojom se obezbeuje prisustvo, je u direktnoj vezi
sa uspenou voenja i okonanja postupka i zato neodazivanje pozivu koji je uredno dostavljen i
neopravdavanje nedolaska povlai primenu prinudnih mera. U tu svrhu sud mora bit obaveten o
svakoj promeni adrese i o nameri da se promeni boravite od strane osumnjienog, odnosno
optuenog. Na taj nain se obezbeuje njegova dostupnost sudu.
c) da dopusti da bude predmet dokazivanja. Osumnjieni je duan da dopusti da se nad njim
obavi telesni pregled, vetaenje, lini pregled i analiza dezoksiribonukleinske kiseline (DNK).
Telesni pregled se moe obaviti i bez pristanak ako je to potrebno radi utvrivanja injenica
vanih za krivini postupak.
9. Branilac kao subjekt formalne odbrane prava i dunosti
Kao branilac osumnjienog, odnosno optuenog u krivinom postupku moe da se pojavi samo
advokat. S obzirom da je to struno lice koje zajedno sa neposredno zainteresovanim licima vri
funkciju odbrane, njegova prava, dunosti, status, izbor i razreenje su propisani zakonima o
advokaturi RS i FBiH. Advokati su lanovi advokatske komore kao javne slube i samostalne,
nezavisne i profesionalne delatnosti. Da bi pojedinac mogao postati advokat potrebno je da bude
domai dravljanin, da je zavrio pravni fakultet, da je poloio pravosudni ispit i da bude upisan
u spisak advokata kod odgovarajue advokatske komore.
Meu njima su najvanija sledea:
1) da pregleda spise i dokumentaciju (l. 55. ZKP RS).

Branilac ima pravoda razmatra spise i razgleda pribavljene predmete koji su u korist
osumnjienog. Ovo pravo se braniocu moe uskratiti ako je re o spisima i predmetima ije bi
otkrivanje moglo dovesti u opasnost cilj istrage. Izuzetno od stava 1. ovog lana tuilac e
istovremeno sa predlogom za odreivanje pritvora sudiji za prethodni postupak, odnosno sudiji za
prethodno sasluanje dostaviti i dokaze bitne za procenu zakonitosti pritvora, radi obavetavanja
branioca. Nakon podizanja optunice, branilac, osumnjieni, odnosno optueni imaju pravo uvida
u sve spise i dokaze. Sudija, odnosno vee, kao i tuilac duni su da kada dou u posed bilo koje
informacije ili injenice koja moe posluiti kao dokaz na suenju, stave ih na uvid braniocu,
osumnjienom, odnosno optuenom. U sluaju iz st. 3. i 4. ovog lana, branilac, osumnjieni,
odnosno optueni moe izvriti fotokopiranje svih spisa i dokumenata.
2) da se dopisuje i razgovara sa osumnjienim, odnosno optuenim.
Ovo pravo se ostvaruje tokom celog postupka, jer je to jedini nain ostvarenja odbrane. Meutim,
posebno se ovo pravo kao aktuelno pojavljuje kada se osumnjieni, odnosno optueni nalazi u
pritvoru. Pravo komuniciranja u tom sluaju je garantovano, i to kako pisanim putem, tako i
usmenim putem. Potpuna sloboda komuniciranja se ostvaruje tek sa podizanjem optunice, a za
vreme pritvora se primenjuje kontrolisana sloboda komuniciranja. Kada je u pitanju usmeno
komuniciranje, kontrola se vri samo posmatranjem. Korespodencija moe biti kontrolisana ako
se posumnja da se pismo koristi za organizovanje bekstva ili za uticaj na svedoke ili na drugo
ometanje postupka.
3) da prisustvuje ispitivanju osumnjienog, odnosno optuenog.
Ovo pravo je zagarantovana ustavnim odredbama i odredbama meunarodnog prava i ne moe
biti ogranieno. To znai da se ostvaruje u svakoj fazi i prilikom izvoenja svake radnje.
4) da u svim fazama postupka prikuplja dokaze za odbranu, utvruje injenice i titi prava
osumnjienog, odnosno optuenog. Ovo pravo proistie iz opteg prava branioca da moe u
korist osumnjienog, odnosno optuenog preduzeti sve radnje koje moe i sam zastupani.
5) da prisustvuje glavnom pretresu.
Glavni pretres je deo postupka u kom najvie dolazi do izraaja aktivnost branioca. Zbog toga je
njegovo prisustvo i obaveza. Sasluanje osumnjienog, odnosno optuenog na glavnom pretresu
se ne moe obaviti bez branioca, osim ako se on izriito odrekao prava da bude sasluan u
prisustvu branioca, a odbrana nije obavezna. Suprotvno postupanje predstavlja apsolutnu povredu
odredaba krivinog postupka. Nedolazak branioca dovodi do odlaganja glavnog pretresa, ali ne i
njegovo prinudno dovoenje.
6. da u korist osumnjienog, odnosno optuenog ulae pravne lekove,
7. da zahteva nagradu za rad i naknadu trokova odbrane.
Branilac je duan da prihvati odbranu.

Dunost branioca da se prihvati odbrane kad je branilac postavljen po slubenoj dunosti

nema izuzetka.

Takoe, u tom sluaju se ne moe otkazati odbrana, ve samo traiti razreenje iz

opavdanih razloga.

Kod fakultativne odbrane moe u tano odreenim sluajevima odbiti da se odbrane primi
(razlozi mogu biti da je kancelarija specijalizovana za drugu vrstu predmeta ili je
optereena poslom itd.).

Uz to, advokat koji je prihvatio odbranu moe otkazati punomoje.

Branilac je duan da prua strunu pomo

Branilac je duan da u toku celog postupka prati odvijanje radnji i u svakom momentu
preduzima odgovarajue mere u cilju najefikasnije odbrane u skladu sa relevantnim
pravilima struke.

Osim te pomoi branilac je duan da prui i svaku drugu potebnu pomo za kojom se u
toku postupka ukae potreba.

Branilac je duan da preda punomoje

Za razliku od postavljanja branioca, koje se vri reenjem, izbor branioca se vri

davanjem punomoja.

Punomoje daje osumnjieni, odnosno optueni ili lica koja imaju pravo da to uine u ime
njega, a branilac ga predaje organu pred kojim se vodi postupak.

Ako braniocu bude opozvana punomo, prava i dunosti e mu prestati kad ga nadleni
sudija razrei prava i dunosti

Advokat obavlja svoju branilaku dunost od onog momenta kada bude izabran.

Da bi advokat, koji ispunjava sve prethodne opte uslove, bio izabran za branioca moraju
se ispuniti i drugi konkretni uslovi.

Pitanje uslova zakonom je postavljeno negativno, odnosno na nain da se precizno

odreuje ko ne moe biti izabran od strane osumnjienog, odnosno optuenog ili lica
koje to moe uraditi u ime njega (l. 49. ZKP RS).

Branilac ne moe biti:

1) oteeni, brani, odnosno vanbrai drug oteenog ili tuioca, niti njihov srodnik po
krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobonoj liniji do etvrtog stepena ili po tazbini
do drugog stepena.

2) lice koje je pozvano kao svjedok, ne moe biti branilac u tom predmetu.

3) Branilac ne moe biti lice koje je u istom predmetu postupalo kao sudija ili tuilac.

10. Na teritoriji RS i FBiH nadlenost prvostepenih krivinih sudova je regulisana po

istom principu.

Zakonom o sudovima je predvieno da je prvostepena stvarna nadlenost podeljena

izmeu dva suda (osnovnog i okrunog, odnosno optinskog i kantonalnog) i da je
osnovni kriterij teina krivinih dela (kazna zatvora do 10, odnosno preko 10 godina).

Osnovni sud je nadlean da u krivinim predmetima prvom stepenu sudi:

1) za krivina djela za koja je zakonom propisana kao glavna kazna novana kazna ili
kazna zatvora do deset godina, ako posebnim zakonom nije odreena nadlenost drugog
suda,

2) za krivina djela za koja je posebnim zakonom odreena nadlenost osnovnog suda,

3) za krivina djela za koja je Sud BiH prenio nadlenost na osnovni sud,

4) za bilo koji krivini postupak protiv maloljetnika,

5) da postupa tokom istrage i nakon podizanja optunice u skladu sa zakonom,

6) da odluuje o vanrednim pravnim lijekovima kada je to zakonom previeno,

7) da odluuje o brisanju osude i prestanku mjera bezbjednosti i pravnih posljedica osude,

na osnovu sudske odluke,

8) da postupa po molbama za pomilovanje u skladu sa zakonom.

Osnovni sud BDBiH je nadlean da u prvom stepenu sudi sve krivine predmete, a
Apelacioni sud BDBiH je nadlean da odluuje o redovnim pravnim i vanrednim pravnim
lekovima.
) Okruni (kantonalni) sud nadlean je da u prvom stepenu sudi:
a) za krivina djela za koja je zakonom propisana kazna vea od deset godina ili
dugotrajni zatvor, ako zakonom nije odreena nadlenost drugog suda,
b) da postupa u toku istrage i nakon podizanja optunice u skladu sa zakonom,
v) da sudi za krivina djela za koja je Sud BiH prenio nadlenost na okrune sudove.

(2) Okruni (kantonalni) sud u drugom stepenu odluuje o:

a) albama protiv odluka osnovnih sudova,
b) drugim redovnim i vanrednim pravnim lijekovima, ako je to odreeno zakonom.

(3) Ostala nadlenost okrunog (kantonalnog) suda je da:

a) rjeava o sukobu mjesne nadlenosti izmeu osnovnih sudova sa svog podruja u
skladu sa zakonom,
b) odluuje o prenosu mjesne nadlenosti sa jednog osnovnog suda na drugi osnovni sud
na svom podruju,
v) odluuje o brisanju osude i prestanku mjera bezbjednosti i pravnih posljedica osude, na
osnovu sudske odluke,
g) postupa po mlobama za pomilovanje u skladu sa zakonom,
d) rjeava o priznanju odluka stranih sudova,
) prua meunarodnu pravnu pomou krivinim predmetima i
e) vri druge poslove odreene zakonom.

10