FILOLOKI FAKULTET UNIVERZITETA

U BEOGRADU

Predmet:

Tema:

Japanska knjievnost

Internacionalni motivi u Koikiju

Profesor: Kajoko Jamasaki

Student: Nevena Pavlovi

Broj indeksa: 100956

Beograd, januar 2013.godine

Sadraj

Uvod.......................................................................................................................................3
Internacionalni motivi............................................................................................................4
Magijski predmeti..................................................................................................................4
Motiv maginog bega............................................................................................................5.
Motiv proienja i partenogeneza........................................................................................6
Zakljuak................................................................................................................................7
Literatura................................................................................................................................7

Uvod
2

Koiki (), zapisi o drevnim dogaajima, jeste najstarije sauvano knjievno delo, iako
nije prvo. Moe se slobodno rei da njime zapoinje japanska pisana knjievnost. Sam nastanak
ima jasan razlog da se sauva i narodu pokae legitimnost carske porodice.
Car Tenmu nastojao je da stvori jaku, centralistiku dravu, zbog ega je naredio da se saini
zvanina verzija rodoslova carske porodice i da se prikupe legende, mitovi i predanja irom
Japana i da se time dokae legitimitet drave na elu sa carem.
Najstariji i najverodostojniji rukopis datira iz 1371.godine i postoji pod nazivom inpukuibon
(). Za Koiki se dugo nije znalo, i za njegovo otkirvanje zasluan je Motori
Norinaga ( ) osniva kole koja je tragala za drevnim tekstovima, izvorima japanske
kulture i civilizacije.
Strukturalno, ovo delo podeljeno je u tri knjige, pri emu prva knjiga govori o vremenu bogova,
te utemeljenju Japana. Druga knjiga obuhvata period od cara imua do cara Oina, pri emu je
car Oin znaajan jer je za njegove vladavine budizam stigao u Japan. Trea knjiga obuhvata
period od cara Nintokua, svetog cara, do carice Suiko, koja uvodi budizam u Japan.
Druga i trea knjiga govore o vremenu ljudi. Nema vie fikcije, likovi su realni, govori se veoma
mnogo i o borbi za vlast. Sadre rodoslove 33 cara, od kojih za 15 careva postoje dodatne prie i
predanja, na osnovu ega se vidi irenje uticaja po tadanjem Jamatou.
Autohtona japanska religija jeste into ( ), odnosno put bogova, iz koje i potie Koiki,
prema kome postoji osam miliona bogova (broj osam oznaava beskonanost, te bogova zapravo
postoji bezbroj). Postoje tri sveta, Takama no hara ( ), uzvieno nebesko polje gde ive
Amatsu kami ( ), nebeski i zemaljski bogovi, zatim Aihara no tanakuni, sredinja,
odnosno zemlja tranih polja, svet ljudi, i na kraju Jomikuni (), odnosno podzemni svet,
svet mrtvih.

Internacionalni motivi
3

itajui bilo koje delo koje spada u narodnu knjievnost moemo da uoimo postojanje
internacionalnih motiva. Internacionalni motivi su motivi koji se pojavljuju na vie geografski i
kulturoloki razliitih mesta, koja meu sobom mogu i ne moraju biti povezana. esti
internacionalni motivi jesu brojevi, zatim teogamija, motiv krenja tabua koji moe da vue
razliite posledice, udesno zaee, odnosno patenogeneza, motiv braka sa natprirodnim biem,
opravdana endogamija i porodini incest, motiv vatre koja stvara zlo i vode koja donosi
proienje, orfejevski motiv, motiv hrane iz podzemnog sveta koju kada neko okusi, vie ne
moe da se vrati u svet ivih, motiv kamena kao prepreke izmeu podzemnog sveta i sveta ivih,
i motiv maginog bega i upotreba magijskih predmeta o emu e biti neto vie rei.

Magijski predmeti
Upoteba magijskih predmeta prilikom bega jeste iroko rasprostranjen motiv, pojavljuje se od
hladne Skandinavije do tropske Afrike, od ilea i Perua, do dalekog Istoka, Kine i Japana. Motiv
bacanja maginih predmeta koji se pretvaraju u nesavladive ili teko savladive prepreke za
progonioce, koji su obino demoni, vetice, harpije i sline grdobe, pojavljuje se i u bajkama sa
Balkana. Obino se ide logikom mimetrike simpatije, prema kojoj u magijskom svetu slino
proizvodi slino, te se eljevi, etke, metle ili kosa pretvaraju u ipraja, trnje ili neprohodne
ume. Od ogledala najee nastaje voda, koja biva krajnja prepreka koju betije nisu u stanju da
prevaziu. Osim ogledala to mogu biti i maslo ili suze. Veoma je vano napomenuti i trostruko
bacanje predmeta, gde tek posle treeg baenog predmeta progonioci nisu u stanju da savladaju
prepreku.
Razlog beanja je relativno ablonski. Naime, najee je u pitanju mladi koji dobija ljubav
prelepe devojke koju mora da spasi od adaje ili vetice koja je vrlo esto devojina maeha ili
ak majka. On bei, dok ga progonioci sustiu, on (ili ona) baca jedan po jedan magijski predmet
koji je dobio od nekog takoe natprirodnog bia ili nekog bia kojem je pomogao, a deava se i
da je te predmete ukrao od svog progonioca.

Motiv maginog bega

4

Motiv maginog bega neretko se kombinuje sa motivom kamena kao prepreke izmeu sveta
mrtvih i sveta ivih, kao i sa orfejevskim motivom. Ovakav jedan sluaj moemo da zapazimo u
Koikiju, kada Izanaki odlazi za svojom voljenom u podzemni svet. Tamo je sree, razgovara sa
njom, meutim, ona mu govori kako je ve okusila od jela spravljenih u podzemnom svetu, te se
ne moe sama od sebe vratiti. Ovde vidimo motiv jedenja hrane iz podzemnog sveta. Slian
motiv sreemo i u grkoj mitologiji, konkretno u mitu o Persefoni, keri Zevsa i Demetre,
boginje plodnosti. Persefonu odvodi Had, Zevsov brat i vladalac zemlje mrtvih. Kada dolaze po
Persefonu, ona ve bee probala nar, hranu onih to borave u podzemnom svetu, te se ne mogae
vratiti bez odobrenja Hadovog.
Izanami, kao i Persefona u Grkoj, odlazi do vladara podzemnog sveta da ga pita za doputenje
da se vrati, nagovorivi prethodno Izanakija da obea da je nipoto nee gledati, i on dade re.
Meutim, ovde se ukazuje orfejevski motiv, motiv mukarca koji ne moe da izdri da ne
pogleda u svoju dragu ni po cenu toga da je vie nikada ne vidi, iako bee upozoren, jer on ne
mogae izdrati da je ne pogleda, ali ne vide ono to je oekivao. Umesto svoje voljene onakve
kakve se sea i kakvu je oekivao, video je Izanami svu u crvima, sa osam bogova podzemlja na
sebi. Ona se zbog toga razgnevi, jer ju je time osramotio, te na njega posla harpije da ga uhvate,
a On, naravno, poe beati. Videvi da ga sustiu, On najpre skide venac sa svoje glave i baci iza
sebe, a od njega se stvori divlje groe. To harpije i grdobe malo uspori, meutim, kad prodrae
lozu nastavie da ga jure.
Loza se kao biljka maginih svojstava ne pojavljuje samo ovde. Poznata je naravno i u
hrianstvu, jer upravo je vinova loza ta koja daje plod od kojeg se pravi vino, za koje je Hrist
rekao svojim uenicima kako je to krv njegova, i kako tako treba i da ostane.
Onda On baci zubac sa elja zadenutog za Njegovu kosu, od ega se stvori uma bambusa.
ealj je veoma est predmet koji se koristi u ove svrhe, jer njegovi zupci podseaju na umu, a
od podruja zavisi da li e to biti uma bambusa ili neke druge vrste drveta. Prema Koikiju,
harpije i to poderae, te nastavie da ga jure. Onda on baci tri ploda breskve na njih, te one
pobegoe.
Breskva kao magijska voka i zatitnica od zla ne spominje se samo u Japanu. U Kini, Vijetnamu
i Koreji se takoe veruje da je ova voka zatitnica od zlih duhova, ili duhova uopte, zbog ega
5

se ne moe nai na stolu za vreme praznika posveenih precima, dok se svo drugo voe
upotrebljava i na taj dan. Takoe, motiv breskve moemo nai i u nekim evropskim zemljama,
poput Francuske, odakle potie narodna bajka o tri male breskve, a tu je i bajka o tri breskve iz
kojih se raaju prelepe devojke, koje su zapravo vile, i ako ih onaj ko ih je oslobodio ne uspe
napojiti, one odlaze svojim putem, a ako uspe, one ostaju sa njim da im slue i ispunjavaju elje.
Onda sama Izanami kree u poteru za njim, i on jedva uspeva da umakne, stavljajui veliki
kamen na prolaz izmeu ovog i onog sveta. Od tog vremena pa do dana dananjeg dana kamen
predstavlja prepreku kako ivima da ivi odu u podzemni svet, tako i mrtvima da se vrate u svet
ivih.
Ovo verovanje nemamo samo u Japanu, ve je rasprostranjeno po itavom svetu od drevnih
vremena politeizma od dananjeg dana, kada se nadgrobni spomenici i ploe koje pokrivaju
grobove prave od kamena.

Motiv proienja i partenogeneza

Po povratku Izanakija iz podzemnog sveta, dolazimo do jo dva internacionalna motiva, a to su
proienje vodom i partenogeneza koji slede. Naime, poto se po povratku iz podzemnog sveta
oseao prljavo, morao je da se proisti, to je uinio kupanjem. Od tada se voda koristi za
ritualno proienje, i nalazi se u into hramovima. Voda sama po sebi ima izuzetno velik znaaj
u ivotu Japanaca, uzevi u obzir kulturu kupanja u Japanu. Meutim, ritualno proienje
vodom sree se i meu Muslimanima, Rimljanima, Grcima. Ritualna proienja vodom idu do
te mere su rasprostranjena da se pojedine vode smatraju svetim, te se ritualno proienje obavlja
kupanjem u tim vodama. Primer mogu biti bunar Zemzem u Islamu ili reka Gang u Hinduizmu.
Ovde dolazi do partenogeneze, odnosno stvaraju se boanstava od delova njegove odee, ukrasa
i iz vode kojom se umivao. Bogovi koji su na ovaj nain nastali, nastali su iz njegovog tapa,
pojasa, torbe, koulje, pantalona, kape, grivni sa leve i desne ruke, ukupno dvanaest bogova.
Onda se, njegovim kupanjem u reci, stvorilo jo nekoliko boanstava. Na kraju, njegovim
umivanjem, nastala su tri najvea boanstva, bog meseca Cukijomi, bog mora Susano-o i boginja
sunca Amaterasu, koja posta vrhovna boginja, i vladae nebesima.
6

Zakljuak
Izuavanje knjievnih dela, naroito dela koja spadaju u narodnu knjievnost, jeste jedan od
najinteresantnijih segmenata same knjievnosti. Koiki prua izuzetne mogunosti za
komparaciju u najrazliitijim segmentima. Neki od najzastupljenijih segmenata jesu upravo
internacionalni motivi. Oni su gotovo najzanimljiviji deo izuavanja nekog dela zbog toga to se
na razliitim, geografski esto veoma udaljenim mestima pojavljuju ista verovanja, iste ideje, isti
naini razmiljanja, u odreenom vremenskom periodu. To nas dovodi do zakljuka da bez
obzira na kulturoloke ili razlike u uslovima ivota, ljudi kao vrsta na odreenom stupnju razvoja
razmiljaju na isti ili slian nain. U prilog tome ide injenica da postoje koncepti koji se gotovo
u potpunosti poklapaju u priama sa dalekog Istoka i Balkana, Skandinavije i Afrike. To nas
dovodi do zakljuka da se sutinski ovek ne razlikuje ma gde i u kojim uslovima iveo. Razvoj
itave populacije je kolektivistiki.

Literatura
Koiki, Rad, 2008.godine