Protiv Levijatana, protiv Njegove prie

Fredy Perlman
1983.

Sadraj
Predgovor .
I . . . . . .
II . . . . . .
III . . . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

3
3
5
6

(Odlomak)

Predgovor
S one marksistike teorije i anarhistike istoriografije, s one strane tehnologije i modernosti, Perlman ponovo otkriva primitivne narode i zajednice, uviajui da kapital nije
neizbena posledica materijalnog i istorijskog razvoja ve udovina deformacija.
Fredy Perlman: An Appreciation, redakcijski tekst, Fifth Estate, Summer 1985, str. 14
Protiv Levijatana, protiv Njegove prie (u originalu Against His-Story, Against Leviathan, 1983) najpoznatije je Perlmanovo delo i verovatno najudnija istorijska knjiga ikada napisana. Re je o istorijskoj
studiji bez i jednog datuma ili bilo koje druge vremenske odrednice. Za sve nas koji smo navikli da se
kroz istorijsku grau kreemo kao po autoputu sa dobro rasporeenom signalizacijom, to u prvi mah
predstavlja tekou. Ali, tu je sama pria, koja odmah zaokuplja svu panju: umesto da bubamo datume i markantna imena, probrana iz perspektive vlasti (to ionako moemo postii na druge naine),
uskaemo u kanu koji nas nosi pravo u vrtlog istorije i dinamike sukoba izmeu drevnih, egalitarnih
zajednica slobode i ovog novog, hijerarhijskog udovita. Prava skrivena ili zabranjena istorija naeg
sveta, o kojoj u kolama, niti bilo gde drugde gde taj uljez brani sebe, ne moemo uti ni re. Pria ima
veoma irok zamah, ali ne posustaje nijednog trenutka: sve poinje u zemljama Levanta i Plodnog polumeseca (Ur ili Ere), a zavrava se s prvim znacima pometnje du istone obale Kornjainog Ostrva
(Amerike). Delo izuzetne poetske vizije i nadahnua, koje e, ba zato to je dobrim delom i poezija,
jo neko vreme ekati na svog prevodioca.
Ovde objavljujemo samo nekoliko odlomaka: 1) deo iz uvoda, 2) prikaz i kritiku uvene teorije vieg
stadijuma (koja i danas pomrauje umove svih obrazovanih ljudi) i 3) sam poetak glavne prie. (AG)

I
Levijatan: ovde, beivotno udovite koje pokreu ljudi zatoeni u njegovoj utrobi.
str. 2-5
U izvanredno lucidnoj knjizi nazvanoj Beyond Geography (S one strane geografije), knjizi koja takoe ide daleko s one strane istorije, tehnologije i civilizacije, Frederik Tarner povlai zavesu; scenu
preplavljuje svetlost.
I drugi su povukli zavesu pre Tarnera; oni koji su tajnu uinili javnom: Tojnbi, Drinon, Denings, Kamat, Debor, Zerzan, meu savremenicima ija sam svetla pozajmio; Melvil, Toro, Blejk, Ruso,
Montenj, Las Kazas, meu prethodnicima; Lao Ce od kada postoji pisano seanje.
Tarner, Tojnbi i ostali usredsredili su se na Zver koja unitava jedini dom ivih bia.
Podnaslov Tarnerove knjige glasi: The Western Spirit Against Wilderness (Zapadni duh protiv Divljine). Pod zapadnim duhom Tarner podrazumeva stav ili dranje, duu ili duh zapadne civilizacije, koju
danas zovemo samo Civlizacija.
Tarner definie Divljinu na isti nain kao i zapadni duh, samo to joj on pridaje pozitivno znaenje:
ona obuhvata svu prirodu i sve ljudske zajednice van dometa Civilizacije.
U Istraivanju istorije Tojnbi je izrazio veliki entuzijazam za istoriju i civilizaciju. Nakon to je video
uspon i pad Treeg Rajha, ali i sve drugo to su istorija i civilizacija donele sa sobom, Tojnbi je izgubio
entuzijazam. To oseanje gubitka izrazio je u knjizi Mankind and Mother Earth (oveanstvo i Majka
Zemlja). Vizija koju je tu razvio slina je Tarnerovoj: oveanstvo unitava Majku Zemlju.
3

Pod oveanstvom Tojnbi pozdrazumeva i zapadni duh i sve zajednice van dometa Civilizacije, a
pod Majkom Zemljom sav ivot. Tojnbi dalje kae da je oveanstvo, ljudska vrsta, drugim reima Mi,
izraslo u neto mono, mnogo monije od svih drugih ivih bia, ali i od same Biosfere (drugi termin
koji koristi Tojnbi). Ljudi imaju mo da razore njenu osetljivu kou, to i ine.
Tojnbijev protagonist, oveanstvo, definisan je suvie iroko. On obuhvata sve civilizacije, ali i sve
ljudske zajednice van Civilizacije. Ali, te druge zajednice, kao to i sam kae, ivele su zajedno sa
svim ostalim ivim biima tokom hiljada generacija ne nanevi Biosferi nikakvu tetu. Ko je onda taj
razbojnik?
Tarner ukazuje na zapadni duh. To je junak koji sebe stavlja naspram Divljine, koji objavljuje rat
do istrebljenja u ime Duha protiv prirode, Due protiv tela, Tehnologije protiv biosfere, Civilizacije
protiv Majke Zemlje, Boga protiv svih.
Marksisti govore o kapitalistikom nainu proizvodnje, ponekad samo o kapitalistikoj klasi. Anarhisti pokazuju na Dravu. Kamat na Kapital. Novi ranteri1 pokazuju na Tehnologiju i Civilizaciju,
esto na oboje u isto vreme.
Ako je Tojnbijevo oveanstvo suvie irok pojam, mnogi od navedenih su suvie uski.
Marksisti vide trn samo u tuem oku. Oni nitkova zamenjuju svojim herojem, antikapitalistikim
oblikom proizvodnje, Revolucionarnim Poretkom. Oni ne primeuju da njihov heroj takoe ima telo
lava s ljudskom glavom, pogled prazan i nemilosrdan poput sunca. Oni ne vide da njihov antikapitalistiki oblik proizvodnje samo eli da nadmai svog brata u unitavanju Biosfere.
Anarhista ima svakakvih, kao i ljudi unutar oveanstva. Neki anarhisti razlikuju se od marksista
samo po tome to su loije obaveteni. Oni bi da Dravu zamene mreom kompjuterskih centara,
fabrika i rudnika kojom bi upravljali sami radnici ili neki anarhistiki Sindikat. To se vie ne bi
zvalo Drava. Sama promena naziva proterala bi Zver.
Kamat, Novi ranteri i Tarner vide u zlikovcima o kojima govore marksisti i anarhisti samo atribute
pravog junaka ove prie. Kamat je udovitu dao telo; nazvao ga je Kapital. Termin je pozjamio od
Marksa, ali mu je dao novi sadraj. Obeao je da e opisati poreklo i putanju udovita, ali to jo nije
uradio. Novi ranteri su pozajmili svetlost od Mamforda, Elila i drugih, ali, po meni, nisu otili dalje od
Kamata.
Tarner je otiao jo dalje. On se ograniio na to da opie duh udovita, ali je bio svestan da je
njegovo telo to koje unitava ljudske zajednice i Majku Zemlju. Rekao je mnogo o njegovom nastanku
i putanji, a esto je govorio i o oklopu udovita. Ali, nije imao nameru da udovitu dodeli ime ili da
opisuje njegovo telo.
Ovde elim da govorim o telu udovita. Naime, ono zaista ima telo, zastraujue telo koje je postalo
jae i od same Biosfere. Mogue je da to telo zapravo nema svoj vlastiti ivot. Moda je re o mrtvoj
stvari, o dinovskom leu. Ono moe da pokree svoje teke udove samo ako ih iznutra pokreu iva
bia. Ipak, to telo je ono koje pravi svu pusto.
Ako je Biosfera izluevina planete koja pokriva njenu povrinu, onda je i zver koja je razara takoe
njena izluevina. Ta zver je ra koja prekriva povrinu ljudskih zajednica. Ali, nju ne izluuje svaka
od tih zajednica, oveanstvo u celini. Sam Tojnbi je krivicu usmerio na jednu siunu manjinu, na
svega nekoliko njih. Moda e se pokazati da je taj dinovski le izluilia samo jedna od tih zajednica
meu beskrajnim mnotvom drugih.

Don Zerzan, Dejvid Votson, Fifth Estate, itd. Perlman aludira na rantere, radikalnu hriansku sektu iz XVII veka, koja
je u Engleskoj nastavila tradiciju bratstva Slobodnog Duha; rani anarhoprimitvisti. (Prim. prev.)

II
str. 13-19
Neki Oklop bi mogao da upita: Ako je Zlatno Doba bilo tako dobro, tako lepo i isto, zato su ga
ljudi napustili? Ako se Civilizovani jo seaju tog blanstva, zato mu se ne vrate? Ako je u njemu
bilo tako udobno, zato seljaci ne odbace svoje plugove i vrate se tapovima za kopanje? (Ista sorta
postavlja i uveno pitanje Ako si tako pametan, zato nisi bogat?)
Na svako od ovih pitanja postoji odgovor. Ali, Oklop ne eli da ih uje. On ve zna odgovor. Ljudi
su napustili prirodno stanje zato to je Civilizacija znaila prelazak na vii stadijum. (u odnosu na
ta? Oklop vam to nikada nee rei. Brzo e prei na neto drugo.)
Teorija vieg stadijuma je stara koliko i Civilizacija. Jedna od najuticajnijih modernih verzija ove
teorije nastala je u XIX veku, a njen autor bio je advokat iz severnog Nju Jorka, Luis Henri Morgan.
Savetnik nekoliko poslovnih pekulanata, republikanski aktivista i rasista, Morgan je ipak naao
vremena za istraivanje naina ivota svojih suseda iz severnog Nju Jorka, bednog ostatka nekada
mone irokeke zajednice. Morganovi rasistiki prethodnici Vaington i Deferson gledali su na Irokeze kao na decu; ali, Morgan je doao do zakljuka da su Irokezi dostigli stadijum izmeu detinjstva
i adolescencije.
Svoja predubeenja Morgan je konceptualizovao u lestvicu, iji je svaki prag bio uglaan rasizmom.
Uopte se nije trudio da sakrije svoj prezir; naprotiv, mahao je njime. Taj prezir se i danas u Americi tumai kao znak prefinjenosti. Najnii prag, fazu ranog detinjstva, nazvao je Divljatvo. Sledei
prag, doba kasnijeg detinjstva, nazvao je Varvarstvo. Naravno, oni gornji pragovi bili su Civilizacija, a
najvii meu njima amerika Civilizacija. Iznad tog praga Morgan je smestio Veliku Belu Rasu. Ameriki profesori su veoma laskali sebi kada su Morgana izabrali za predsednika Amerike asocijacije za
razvoj nauke.
Profesori e kasnije zaaliti zbog toga. Morganovu rasistiku lestvicu pozjamili su agitator Karl Marks i revolucionarni biznismen Fridrih Engels. Marks je imao u planu da dotera lestvicu, ali nije imao
dovoljno vremena. Time se pozabavio Engels. Nije mnogo doterivao: lestvicu je preuzeo netaknutu, sa
svim njenim rasistikim pragovima: Divljatvo, Varvarstvo, itd. Engels je doradio samo vrh lestvice:
prvo je preimenovao onaj najvii prag, a zatim dodao jo jedan.
Morganovu Veliku Belu Rasu Engels je zamenio kapitalistikom klasom, a na prag iznad je smestio
voe i sledbenike Marksove politike partije. U tom obliku, Morganova rasistika lestvica je postala
zvanina religija Sovjetskog Saveza, Kine, istone Evrope i drugih zemalja u kojima su nazivi ovih
pragova utuvljivani deci u glavu poput katehizisa.
Naravno, im su ovi agitatori preuzeli monopol nad lestvicom ameriki profesrori nisu hteli da
imaju nita sa njom. Morgan je bio zaboravljen (to se postie prilino lako, tamo gde je seanje u
milosti izdavaa pisane rei).
Ali, to ne znai da je rasizam nestao iz Amerike. Morganova lestvica bila je suvie dobra da bi se
itava stvar prepustila nekakvim agitatorima. Arheolog V. G. ajld, iako i sam marksista, povratio je
lestvici dostojanstvo popunjavajui njene pragove najnovijim Pozitivnim Dokazima. Lestvica se tako
vratila u Ameriku, ne ba kao zvanina religija ve vie kao poslednji oslonac, neto to se koristi u
hitnim sluajevima. Sam pomen prirodnog stanja tu je oduvek bio znak za uzbunu.
Lestvica, teorija vieg stadijuma, svakako objanjava zato su ljudi napustili prirodno stanje. Ta
teorija je zato i napravljena. Naslov Engelsove knjige glasi: Poreklo porodice, privatne svojine i drave.
Objanjenje je jednostavno, lucidno, u stvari mehaniko, i moglo bi da se predaje u osnovnoj koli.
Treba samo da skrenemo pogled sa ivih bia i usredsredimo se na stvari. Lestvica je stvar. To su i
pragovi. Veze izmeu niih i viih pragova su takoe stvari. To su sredstva. ajld je pogreno nazvao

svoju knjigu ovek koji pravi samog sebe, jer se tako stie utisak da je u njenom sreditu neko ivo bie.
Za ajlda, ovek je stvar, spremite predmeta i sredstava; materija je jezgro, ovek njena izluevina.
Sredstvo pomou kojeg ovek uspeva da se prebaci sa praga zvanog Divljatvo, na prag Varvarstva
jeste sprava poznata kao materijalni uslovi ili, tanije, nivo razvoja proizvodnih snaga. Istim sredstvom stie se i do svih ostalih, viih pragova. Kao i Morgan, i Marks i Engels su iveli u vreme kada
su se materijalni uslovi bukvalno, samo tlo izmakli ispod nogu dotadanjih vladara, omrznutih
barona i biskupa. Kapitalisti, vlasnici rudnika i fabrika, sada su kupovali zemlju od aristokrata. Marks
i Engels su tako doli do predvianja da e se i kapitalistima tlo na slian nain izmai ispod nogu, a
svoju elju projektivali su ve za osvit idueg dana.
U skladu s tom projekcijom, ovek je hiljadama generacija iveo kao Divljak. Onda su, pre nekih 300
generacija, materijalni uslovi postali povoljni za neto vie od divljatva. Ti uslovi su podrazumevali
poljoprivredu, metalurgiju, toak, itd. Kada se jednom naao u posedu svih tih stvari, ovek je mogao
da stvara viak proizvoda, marginu (Tarner je takoe podlegao ovom delu teorije). Taj viak, ili margina, jeste ono to podrava, bukvalno hrani, itav vrli novi svet koji je sada postao mogu: kraljeve,
generale, robovlasnike, zapovednike radnih armija. ovek je oduvek udeo za gospodarima, stalnim
vojskama, ropstvom, podelom rada, samo nije mogao da ostvari taj san sve dok materijalni uslovi nisu
dovoljno sazreli. Ali, im su uslovi sazreli, svi progresivno nastrojeni divljaci su bez oklevanja skoili
na vii prag.
(itaoe, uini mi uslugu i sam preispitaj teoriju vieg stadijuma. Onda reci da li ovu karikaturu
smatra preteranom.)
Teorija vieg stadijuma moe da se pria deci zato to je bajka. U bajkama nema nieg loeg. Ali,
propovednici ove bajke tvrde da je ona neto drugo; oni preziru bajke.

III
Takozvani materijalni uslovi nisu bili nita drugo nego ono to je omoguavalo svetkovine, kretanje zemljom i vodom. Za drevne ljude to je bilo neto poput tapa. Varijeteti i sloenost tog tapa
bili su izraz ingenioznosti ljudskih bia. Ali, centralno mesto koje u naoj svesti zauzimaju te stvari
ne znai da se u ivotima ljudi u prirodnom stanju sve vrtelo oko voa, zrnevlja i tapova. Iako ne
znamo skoro nita o njihovim najsvetlijim trenucima, ipak znamo da to zasigurno nisu bili industrijski
sajmovi, proslave povodom novih otkria, izlobe novih naprava. Njihova orua su im svakako bila
korisna, ali ta korist bila je sitnica u poreenju s neposrednim dodirom s postankom, izvorom ivota,
samim biem.
Ove trivijalne stvari potiu iz davne prolosti i mogue je da su nekada bile mnogo raznovrsnije
nego danas. Kada bi na najviim granama poelo da sazreva voe, sve vrste tapova, kuka, uadi i
lestvica bile su koriene da bi se voe obralo pre nego to ga pokupe majmuni.
Ljudi su sebe smatrali roacima ivotinja. Mnoga njihova orua omoguavala su im da slede primer
ivotinja. Du obala reka i jezera, ljudi su izmislili sve mogue vrste splavova i amaca da bi mogli da
plove poput patki ili labudova. Pravili su zimske zalihe oraha i zrnevlja kao veverice. Razbacivali su
semenje kao ptice. Pleli mree kao paukovi. Lovili jelene kao vukovi. Poto vukovi imaju otre zube i
snane eljusti, otrili su svoje tapove i kamenje. (Nai arheolozi prikazuju tog oveka kako po ceo
dan neto klee i delje, poput nekog zaka.2 Stalno imamo pred oima tu sliku. Ti ljudi nisu bili u vlasti
onoga to je Tojnbi nazvao impersonalnim institucijama. Niko nije mogao da ih natera da nastave
da delju, kada im to vie ne bi bilo zabavno.)
2

Rob iz sibirskih logora. Izraz dolazi od Solenjicina (zak, od zakljuani, pod kljuem). Perlman koristi ovaj izraz
za robove ili najamne radnike u celoj knjizi. (Prim. prev.)

Modernim kopaima je uspelo da dou do ostataka drevnih gradova u oblasti Anadolije i Levanta,
na mestima koja su kasnije nazvana anidar, Jerihon, Katal Hojuk, Hakilar. U anidaru je cela zajednica
koristila jednu peinu kao zimsko sklonite; stanovnici te peine su oigledno znali da koriste metale.
U Jerihonu su sami napravili peinu, tako to su se ogradili zidom, verovatno zato da bi se zatitili
od neprijatelja. Severno od njih pronaeni su ostaci naroda koji je uzgajao biljke i ivotinje, ali koji
nije podizao ni gradove, ni zidove. Na sasvim drugom kraju sveta, na obalama Gornjeg jezera, preci
Odibva Indijanaca bavili su se metalurgijom, pravei predivne bakarne ukrase i pribor.
Nijedan od ovih naroda nije razvio nita slino impersonalnim institucijama. Ostali su roaci.
Nastavili su da dele sve to imaju i sve to bi doiveli. Kovai bakra sa Gornjeg jezera nisu sadili
biljke, niti drali ivotinje. Moda su znali da je i to mogue, ali nisu imali nijedan jedini razlog da se
time i pozabave. Istina je da su imali pse. Psi su se sami pripitomili, bilo iz bezgranine ljubavi prema
ljudskim biima, bilo iz neke parazitske potrebe. Ali, zato bi ti ljudi uopte pokuavali da i od karibua
ili losova naprave parazite?
Materijalni predmeti, motke i kanui, tapovi za kopanje i zidovi, bili su stvari koje je svaki pojedinac
mogao da napravi ili su, kao u sluaju zida, neto to se u konkretnoj prilici moglo postii zajednikim
radom. Pretpostavljam da su graditelji jerihonskog zida prestali da budu graditelji zidova istog asa
kada su napravili taj jedan; sigurno su se odmah vratili mnogo vanijim aktivnostima. Pretpostavljam
da su zato i napravili zid, da bi tim vanijim aktivnostima mogli da se bave na miru.
Vratimo se sada na viak proizvoda, uvenu Marginu, koju su, navodno, upravo ta sredstva uinila
moguom: Salins i drugi antroplozi su pokazali da su zajednice sa mnogo materijalnih sredstava i one
sa malo njih, one iz prirodno bogatog okruenja i one iz najsurovijeg, sa svih strana bile okruene
vikom proizvoda. U skoro svakom od tih sluajeva, nakon to bi svi ljudi pojeli svoj deo, a svi
insekti, ptice i ivotinje svoj deo hrane, opet bi ostajalo obilje plodova koje je trunulo na zemlji, da
bi narednog prolea donela nove plodove. Mnoge ivotinje i mnogi ljudi su skladitili hranu, onoliko
koliko su cenili da e im biti potrebno tokom zime. Ali, nita preko toga; slobodnim ljudima to nije
bilo potrebno.
Mnoga materijalna sredstva su veoma stara, a viak proizvoda se anje jo od iskona; ali, to nigde
nije vodilo ka stvaranju impersonalnih institucija. Njih su izgradili ljudi, konkretna iva bia. I to ne
ovek ili oveanstvo, ve jedna izolovana zajednica, kako Tojnbi ree, jedna siuna manjina.
Osim toga, ta siuna manjina nije razvila te institucije u najpovoljnijim materijalnim uslovima; na
primer, u bogatim umama oko Velikih Jezera, dunglama Afrike ili u plodnim predelima Evroazije.
To se dogodilo u najnepovoljnijim materijalnim uslovima, u jednom krajnje surovom okruenju.
Kopaima je uspelo da iskopaju i rastumae ploice koje bacaju svetlo na neke od najranijih trenutaka impersonalnih institucija.
Ploice su pisane sumerskim jezikom, koji verovatno potie iz centralne Azije. Njihovi autori su
prvi pismeni ljudi. Njihove naseobine zvale su se Ere, Ur, Eridu, Laga. Sva ta sela nalazila su se u
dolini izmeu Tigra i Eufrata, na mestu koje e mnogo kasnije biti nazvano plodni polumesec, u
prii koja objanjava zato magarci imaju repove.
Na ovim ploicama se o toj dolini ne govori najpovoljnije. Opisana je kao pakleno mesto, tako da se
pitamo zato su ljudi uopte ostali tamo. Pokuali su da se bave poljoprivredom usred dungle. Svake
godine reke su plavile dolinu, pretvarajui je u movaru.
ene su se bavile usevima. Jedne godine, poplava bi bila tako silovita da bi odnela svu etvu i kue.
Sledee godine bi udarila sua, a nemilosrdno sunce bi sprilo sve useve.
Metani su sigurno pomiljali da se vrate u materijalno povoljnije uslove centralne Azije, gde puki opstanak nije zahtevao toliko vremena i energije. Tamo bi sigurno mogli da se posvete mnogo
prijatnijim aktivnostima.

Ali, to su bili ilavi ljudi. Pramajke su pozvale starce na veanje. Ti ljudi su bili snevai. ene su im
rekle da treba da sanjaju o nainu na koji bi trebalo reiti pitanje vode, tako da je ne bude ni premalo,
ni previe.
Starci su sigurno bili uvreeni time to se od njih oekuje da svoju viziju upotrebe za tako trivijalne
stvari. Mogue je da zato nisu odgovorili na taj prvi poziv, nego da su morali da budu pozvani drugi i
trei put, sve dok se konano nisu odazvali, ovog puta za vreme velike gladi.
Starci poee da polako govore ta vide. Mogue je da su videli kako dabrovi obezbeuju sebi potrebnu koliinu vode. Zatim utonue u san. Videli su da su za to potrebni brana, kanali za navodnjavanje,
ispusni kanali. Ali, ko e sve to izgraditi? Sigurno ne starci. Oni nisu dabrovi. Zato su pozvali sve
mlade ljude iz sela i objasnili im svoju viziju.
Ti mladi ljudi, koji nikada nisu radili, bili su spremni da se pokau kao orni i velikoduni dobroinitelji.
Ali, niko nije znao kako da nastave. Starci su u svojoj viziji moda imali plan, ali im sugirno nije
bilo na kraj pameti da nagledaju radove. Izabrali su jednog snanog mladia, Lugala. Rekli su mu da
paljivo gleda kako to rade dabrovi. Starci su tako mogli da se vrate svojim mnogo vanijim filozofskim
preokupacijama.
Lugal, to na sumerskom znai snaan ovek, moda je otiao, a moda i nije, da posmatra dabrove;
moda je, a moda i nije napravio neki plan. Ali je svakako preuzeo nadzor. Zar to nije bila volja
staraca?
Kada su rovovi i kanali bili iskopani, Lugal se vratio meu svoje parnjake, ponosan, ali jo uvek ne
i ohol. Sve je i dalje bilo po starom. Ovakvi zajedniki poduhvati bili su vrlo retki, ali ne i nepoznati u
zajednicama srodnika.
Ali, to je bio Ere, mesto na kojem bogovi nisu eleli da vide ljude. Prva poplava je sav njihov trud
odnela u more. ene su opet pozvale starce na veanje. Ovog puta starci izabrae jednog jo snanijeg
mladia, rekoe mu da jo temeljnije istrai umee dabrova i da jo dublje sanja. Ovog puta kanali i
nasipi su izdrali, barem za neko vreme.
Ali, Ere je i dalje bio teko mesto za ivot, a ubrzo su i kanali opet poeli da se uruavaju. Iskusni
Lugal je bio pozvan da popravi kanale i nasipe. Lugal i njegovi roaci su prigovorili da ih je trebalo
pozvati makar mesec dana ranije, kada su se obale kanala jo mogle popraviti; sada su morali sve iz
poetka. To se ponovila u dva, moda tri navrata, a onda je Lugal zatraio da mu se dodeli mesto u
veu staraca, tako da bi i njegova re mogla da se uje kada se bude odluivalo o pravom trenutku za
popravku nasipa.
Prola su mnoga prolea i zime, ispunjeni zajednikim gozbama, praznicima, plesom i igrama.
Starci iz Ura, ak i oni iz Lagaa, poslali su svoje Lugale da proue irigacioni sistem Erea.
Prvo jedan, a zatim jo jedan starac iz vea Erea umree; na njihova mesta dooe novi lanovi
vea.
Do tada je Lugal postao mnogo iskusniji starac od novopridolica; sada je govorio i o drugim stvarima, ne samo o nasipima. Iza njega su stajali njegovi najblii roaci; postao je ohol. Najazad, oni su ti
kojima je uspelo da Ereu obezbede potrebnu vodu. Lugal se ak usudio da jednoj pramajci kae gde
ne sme da sadi svoje seme.
Jednog dana Lugal je pronaen mrtav. Ljudi su priali da ga je ubilo isto ono boanstvo koje je
bilo u bliskoj vezi sa uvreenom pramajkom. Izabran je novi Lugal, manje ohol, a starci su bili veoma
odluni u tome da mu ne dopuste da prisustvuje veanjima.
Za ovu priu ne postoje nikakvi vrsti dokazi. injenica je da sumerske ploice tajanstveno ute
o delima ena i staraca iz vremena prvih Lugala. Kako je vreme odmicalo, pisci ploica su pomogli
ljudima da zaborave koliko su sumerske ene nekada bile vane, da su postojala vea staraca i da je

prvom Lugalu prethodila cela venost.

Fredi Perlman, 1983.

Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Fredy Perlman
Protiv Levijatana, protiv Njegove prie
1983.
Fredy Perlman, Against His-Story, Against Leviathan, Black& Red, Detroit 1983.
Prevod: Aleksa Golijanin, 2003. anarhija-blok45.net1zen.com
anarhisticka-biblioteka.net