REKULTIVACIJA DEGRADIRANIH POVRINA NA LOKALITETU PK JUNI

REVIR U MAJDANPEKU
RECULTIVATION OF DEGRADED AREA AT OPEN PIT JUNI REVIR IN
MAJDANPEK
Miomir Miki, Radmilo Rajkovi, Daniel Kranovi
Institut za Rudarstvo i Metalurgiju Bor
Zeleni Bulevar 35, 19210 Bor
e-mail: miomir.mikic@irmbor.co.rs
Apstrakt
Odlaganje jalovine sa povrinskog kopa Juni revir, vri se kamionskim transportom od radilita do odlagalita
Andezitski Prst, Istono odlagalite, aka i Bugarski potok. Za rekultivaciju degradiranih povrina predviena su sva
odlagalita kao i dubinski deo kopa, do etae 350. U zavisnosti od fiziko - hemijskih osobina odlaganog materijala,
geomorfolokog oblika odlagalita, nadmorske visine i prirodne vegetacije u neposrednom okruenju rudnika, vren je
izbor kategorije i metode rekultivacije. U ovom radu je prikazana rekultivacija koja ima ulogu zatite ivotne sredine i
oplemenjivanje postojeeg peizaa.
Kljune rei: rekultivacija, odlagalite, zatita ivotne sredine
Abstract
Disposal of tailings from open pit Juni revir is done by truck transport from site to landfill Andezitski Prst, Istono
odlagalite, aka and Bugarski potok. All waste dumps are predictes for the reclamation as well as the depth of pit, till
bench at elevation 350 m. Depending on the physical - chemical properties of dumped materials, geomorphological
forms of waste, altitude and natural vegetation in the immediate environment of the mine, category choice and
reclamation methods was realized by. In this paper it is present, a reclamation which has the role of environmental
protection and breeding of existing landscape.
Key words: reclamation, waste dump, enviromental protection

1. LOKACIJA DEGRADIRANIH POVRINA I MOGUE KATEGORIJE REKULTIVACIJE

Majdanpek je verovatno najstarije rudite u Evropi, poznato i eksploatisano jo pre 7.000 godina. Nova
istorija i novi ivot majdanpekog leita zapoinje 1947. godine, kada se u Rudniku Majdanpek eksploatie
pirit i limonitske rude gvoa. Proizvodnja i prerada rude u RBM u, koja se na dva povrinska kopa
Severni revir i Juni revir odvija neprekidno ve vie od 50 godina, od izuzetnog je znaaja za proizvodnju
bakra u sistemu RTB-a.
Leite bakra Juni revir Majdanpek nalazi se, u neposrednoj blizini grada Majdanpeka u slivu reke Mali
Pek.
Eksploatacija leita se vri diskontinualnom tehnologijom sa primenom visokokopacitativne utovarno
transportne opreme i to: hidraulini bageri sa zapreminama kaika od 15 m 3 i 22 m3 i kamionima nosivosti
220 t.
Pri eksploataciji nastaju degradirane povrine i to (slika 1):
1.
2.
3.
4.

Odlagalite Andenzitski Prst

Istono odlagalite
Odlagalite aki Potok
Odlagalite Bugarski potok
1

Pri procesu prerade mineralne sirovine dolazi do deponovanja flotacijske jalovine, u ve postojea flotacijska
jalovita Valja Fundata i aki Potok. Sve ove degradirane povrine nakon njihove upotrebe treba da se
revitalizuju.
Za reintegraciju degradiranih povrina koriste se tri kategorije rekultivacije:

autorekultivacija

polurekultivacija i

optimalni ili potpuni vid rekultivacije sa fazama tehnike, agrotehnike i bioloke

rekultivacije.

ANDENZITSKI PRST

ISTONO
ODLAGALITE
PK JUNI REVIR

AKI POTOK

BUGARSKI POTOK

Slika 1. 2D prikaz povrinskog kopa i odlagalita

2. IZBOR KATEGORIJE REKULTIVACIJE

Degradirane povrine pripadaju klasi tehnogenih zemljita sa nedovoljnim udelom hranljivih materija zbog
ega je potrebno primeniti optimalnu rekultivaciju sa fazama agrotehnike, tehnike i bioloke rekultivacije.
Radovi tehnike i agrtehnike faze eurekultivacije se meusobno dopunjuju. Deo radova agrotehnike
rekultivacije predhode tehnikoj rekultivaciji, a deo radova se obavljaju posle izvoenja tehnike
rekultivacije.
Prema iskustvima direktno sa terena, radovi na eurekultivaciji se odvijaju po sledeem redosledu:
2

1. Faza agrotehnike eurekultivacije podrazumeva osposobljavanje pristupnih puteva do povrina za

rekultivaciju, naknadno planiranje (nivelisanje) povrina na zavrnoj ravni odlagalita i nivelisanje
humusa na zavrnoj i etanim ravnima.
Pod fazom agrotehnike eurekultivacije podrazumeva i rastresanje tla koje se obavlja posle primene
tehnike faze eurekultivacije kao i kopanje jama za sadnice na etanim ravnima povrinskog kopa
mainskim putem.
2. Faza tehnike eurekultivacije sastoji se od otkopavanja, utovara, transporta, nasipavanja i
planiranja humusa. Otkokopavanje humusa vri se buldozerom pri pripremi lokacije za odlaganje
jalovine, odnosno povrinski sloj do 20 cm se buldozerom otklanja i deponuje se na odlagalite
humusa. U toku rekultivacije humus se koristi sa odlagalita humusa.
3. Faza bioloke eurekultivacije podrazumeva kompleks biotehnikih i fitomeliorativnih mera na
pripremljenim povrinama u cilju obnavljanja ekosistema.
4. STRUKTURA POVRINA PO NAMENI KORIENJA
Uzimajui u obzir fiziko hemijske osobine tla na zavrnim etanim ravnima povrinskog kopa,
geomorfologiju jalovita i flotacijskog jalovita, prirodnu vegetaciji u okruenju i klimatske karakteristike,
degradirane povrine prema strukturi namenjene su na:

etane ravni brdskog dela povrinskog kopa za podizanje zasada bagrema

ravna povrina (zavrna ravan) i etae odlagalita za podizanje zasada crnog bora
ravna i kosa povrina brana flotacijskog jalovita za podizanje naizmeninih pojaseva trave i
bagrenca

Povrine odlagalita predvienih za rekultivaciju su date u tabeli 1.

Etaza

605
590
575
560
545
530
515
500
485
470
455
440
425
410
395
Ukupn
o

Tabela 1. Povrine odlagalita za rekultivaciju

Povrina
Bugarski
aki
Istono
potok
potok
odlagalite
m2
m2
m2
742 152
172 435
286 642
30 375
14 470
15 860
27 825
11 758
13 447
26 693
8 500
11 151
20 877
7 492
13 445
20 214
7 276
12 110
2 065
7 242
5 210
531
7 132
5 845
5 939
2 765
4 928
3 797
2 827
1634
870 732

255 430

366 475

Andenzitski
prst
m2
102 611
11 597
9 724
10 541
7 564
4 344
3 064
3 031
2 176
2 066
2 569
1 538
1 946
1 569
1 930
166 270

3D Prikaz odlagalita je dat na slikama 2-5.

Slika 2. 3D prikaz odlagalita Andenzitski Prst (pogled sa istoka)

Slika 3. 3D prikaz Istonog odlagalita (pogled sa zapada)

Slika 4. 3D prikaz odlagalita aki potok (pogled sa istoka)

Slika 5. 3D prikaz odlagalita Bugarski potok (pogled sa severa)

Povrine povrinskog kopa predviene za rekultivaciju su date u tabeli 2. Predvieno je da se dubinski deo
kopa, do etae 350, zapuni jalovinom. Prikaz kopa je dat na slici 1.
Tabela 2. Etane ravni brdskog dela povrinskog kopa
Etaa
Povrina
m2
350
98 711
365
55 299
380
51 089
395
49 921
410
58 467
425
42 864
440
34 907
455
29 917
470
25 360
485
22 505
500
21 216
515
21 577
530
20 107
545
18 053
560
15 538
575
12 379
590
4 649
Ukupno
582 559

Povrine flotacijskog jalovita Valja Fundata predviene za rekultivaciju su date u tabeli 3. Prikaz jalovita je
dat na slici 6.
Tabela 3. Povrine flotacijskog jalovita Valja Fundata
Nivo
Valja Fundata
nasip, m2
kruna
,
unutranji
spoljanji
m2
530/525
5 840
7 290
3 000
525/520
3 755
2 630
1 970
530/520
9 595
9 920
4 970
Ukupno
19 190
19 840
9 940

Slika 6. Flotacijsko jalovite Valja Fundate

Povrine flotacijskog jalovita aki Potok predviene za rekultivaciju su date u tabeli 4. Prikaz jalovita je
dat na slici 7.
Tabela 4. Povrine flotacijskog jalovita aki Potok
aki Potok
nasip, m2
kruna,
m2
unutranji
spoljanji
2 450
1 270
3 880

Slika 27.7. Flotacijsko jalovite aki Potok

7. TROKOVI EUREKULTIVACIJE:
Ukupna povrina predviena za rekultivaciju iznosi 229,8 ha. Trokovi rekultivacije jednog hektara iznose
10 675 . Ukupni trokovi rekutivacije iznose 2 453 115 .
Ukupna cena eurekultivacije po hektaru iznosi:
C=10 675 /ha
Ukupna cena eurekultivacije po m2 iznosi:
C= 1,0675 /m2
8. ZAKLJUAK
Optimalni vid rekultivacija degradiranih povrina kombinovana sa autorekultivacijom i polurekultivacijom
predstavlja trajno reenje za ouvanje ivotne sredine grada Majdanpeka, omoguava bolje uslove
mikroklime kao i bolji izgled okoline.