MAGNETNE OSOBINE

MAGNETNE OSOBINE

Opte o magnetnim osobinama

Dijamagnetizam
Paramagnetizam
Fero, feri i antiferomagnetizam
Poreenje elektrinih i magnetnih osobina

MAGNETIZAM ISTORIJAT
Re magnetizam potie od grke
rei za izvestan tip minerala koji
sadri
oksid
gvoa
(Fe3O4,
magnetit), koji je pronaen u
Magneziji (Grka) pre vie od 2000
godina.

Osobine ovog minerala: deluje silom

na sline materijale i moe preneti tu
osobinu na komad gvoa dodirom.

MAGNETIZAM ISTORIJAT

Prva nauna studija magnetizma potie od Wilijema Gilberta, koji je

1600. publikovao knjigu O magnetu.
1820. Hans Kristian Ersted zapazio da elektrina struja proizvodi
magnetno polje.
1825. napravljen prvi elektromagnet.

1831. Majkl Faradej i Dozef Henric su nezavisno pokazali da

promenljivo magnetno polje proizvodi elektrinu struju u ici koja se
nalazi u tom polju (otkrie elektromagnetne indukcije).

IZVOR MAGNETNOG POLJA

Izvor magnetnog polja je naelektrisanje u kretanju!
Razumevanje izvora polja koje stvara ipka magneta lei u
razumevanju struja na atomskom nivou.

MAGNETNE OSOBINE
Analogija izmeu magnetnih i elektrinih osobina.
Magnetne osobine izazvane naelektrisanjem u kretanju, a
elektrine deformacijom naelektrisanja.
Tri vrste ponaanja:
dijamagnetizam
paramagnetizam
feromagnetizam, ferimagnetizam, antiferomagnetizam

MAGNETNI
MAGNET
NI MOMENTI
Magnetni momenat atoma (mp)
mp = IA [Am2]

mp

B Bohr-ov magneton
(najmanja koliina magnetnog momenta)
B = eh/4 me = 0,927410-27 Am2

MAGNETNI MOMENTI
Tri izvora magnetnih momenata atoma:
elektronski spinski momenat (paramagnetizam)
elektronski orbitalni momenat (paramagnetizam)
promena orbitalnog momenta, indukovana primenjenim
magnetnim poljem (dijamagnetizam)

MAGNETNA PERMEABILNOST
Relativna magnetna propustljivost (permeabilnost)
pokazuje tenju magnetnih linija sile da prou kroz datu
sredinu u odnosu na vakuum: r = / 0.
permeabilnost vakuuma:
0 = 410-7 Vs/Am = 1,256610-6 N/A2

dijamagnetici: r < 1
paramagnetici: r > 1

MAGNETNA SILA
1

m1m2
F
4 0 r r 2

m1, m2 magnetni momenti (dipoli)

r rastojanje izmeu magnetnih momenata

MAGNETIZACIJA I SUSCEPTIBILNOST
Magnetizacija i susceptibilnost se takoe koriste za
kvantitativno izraavanje magnetnih osobina.

mi
2

Am
A
i
M
3
V
m
m
Magnetizacija datog uzorka se sastoji od unutranjih
magnetizacija (susceptibilnosti ) i spoljanjeg polja :

M H

= r-1

analogno

e = r-1

MAGNETNA SUSCEPTIBILNOST
Postoje tri tipa susceptibilnosti:
zapreminska susceptibilnost, = / [bezdim.]
masena susceptibilnost, mas= / [cm3/g]
molarna susceptibilnost, m=Vm [cm3/mol]

m = Vm = (M / ) = M mas
Najee se koristi molarna susceptibilnost.
esto je = f ( ) komplikacija!

MAGNETNT SUSCEPTIBILNOSTI (298K)

Supstancija
H2O
C6H6
NaCl()
Cu()
Hg(t)
CuSO4H2O()
Al()
Pt()
Na()

/ (106)
90,0
7,2
13,9
96,0
28,5
+176,0
+22,0
+262,0
+7,3

m / (104 cm3 mol1)

16,0
6,4
3,8
6,8
4,2
+192,0
+2,2
+22,8
+1,7

EKSPERIMENTALNO ODREIVANJE
MAGNETNE SUSCEPTIBILNOSTI (1)
Gujova vaga

SQUID (Superconucting Quantum Interference Device)

EKSPERIMENTALNO ODREIVANJE
MAGNETNE SUSCEPTIBILNOSTI (2)
Kvikeov metod

OSNOVE MAGNETIZMA
Magnetna idnukcija gustina magnetnog fluksa
N

Am

B H 0 r H 0 1 H 0 H H 0 H M
B

U vakuumu = 0. H je uzrok, a je posledica u sredini.

MAGNETOHEMIJA
Dijamagnetizam (r<1, m<0)
-110-4 < m < -110-2 cm3/mol
Spoljanje polje je oslabljeno
Atomi/joni/molekuli sa popunjenim ljuskama
Paramagnetizam (r>1, m>0)
+110-4 < m < +110-1 cm3/mol
Spoljanje polje je pojaano
Atomi/joni/molekuli sa nepopunjenim ljuskama / nesparenim
elektronima

dijamagnetizam (unutranji e-) + paramagnetizam (valentni e-)

MAGNETOHEMIJA
Feromagnetizam (r>>1, m>>0)
m do +110+6 cm3/mol
Magnetni momenti paralelni
Fe, Co, Ni, Cd, Dy

Antiferomagnetizam
Periodino paralelne i antiparalelne raspodele (susedni
magnetni momenti identini po apsolutnoj vrednosti)
Cr, FeO, MnO
Ferimagnetizam
Periodino paralelne i antiparalelne raspodele (susedni
magnetni momenti nisu identini po apsolutnoj vrednosti)
Magnetit Fe3O4, gvoe(II,III) oksid

Molarna susceptibilnost elemenata

MAGNETNA PERMEABILNOST
B 0 (1 ) H

TIPOVI KOLEKTIVNOG MAGNETIZMA

U VRSTOM STANJU

TIPOVI KOLEKTIVNOG MAGNETIZMA

U VRSTOM STANJU

MAGNETNE OSOBINE

Opte o magnetnim osobinama

Dijamagnetizam
Paramagnetizam
Fero, feri i antiferomagnetizam
Poreenje elektrinih i magnetnih osobina

DIJAMAGNETNE SUPSTANCIJE
popunjene elektronske ljuske magnetni momenat nula

vakuum

inertni gasovi (He, Ne, Ar)

poliatomski gasovi (H2, N2)
dijamagnetik
jonski kristali (NaCl: Na+, Cl-)
materijali sa kovalentnom vezom (C-dijamant, Si, Ge)
skoro sva organska jedinjenja

Susceptibilnost ne zavisi od temperature!

LENCOVO PRAVILO
Pravilo za odreivanje smera indukovane struje:
Indukovana struja ima takav smer, da tei poniteju svog
nastanka.
Strujna kontura reaguje na promenu magnetnog polja
stvaranjem sopstvenog magnetnog polja (indukovane
struje).
Dijamagnetizam!

PRECESIJA

TEORIJA DIJAMAGNEIZMA
Klasina Lanevenova teorija
Kada se primeni magnetno polje, magnetni momenti elektrona
precesuju oko pravca polja, usled ega se u atomu indukuje
magnetni momenat mi:

Sfernosimetrian atom

ri
mi

TEORIJA DIJAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija
Posmatra se atom koji ima Z elektrona.

M H

M / H Nmi / H N tot / V mi / H nN A / V mi / H

N A mi / HVm
m Vm N A mi / H

m 0 N Ami / B

TEORIJA DIJAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija

r dl
dq r dl
mi I A IdA I

2
dt 2

dq dl
r v
r

dq
2 dt
2

r v

mi
q
L me r v
2

Le
mi
2me

TEORIJA DIJAMAGNETIZMA
Lq Klasina Lanevin-ova teorija
mi
2me
L me vr mer 2

mi

mi

LL me L r 2

eB
2me
me L rj2 e
j

2me

L rj2
j

e 2 B rj2
j

4me

2
j

2 2
rj
3

e2 B
rj2

2me j
e
2
e2 B
2
mi
r
j
6me j

TEORIJA DIJAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija

m 0 N Ami / B
2
e2 B
mi
rj

6me j

0 N Ae 2
6me

2
r
j
j

TEORIJA DIJAMAGNETIZMA
Slaganje izraunatih i
izmerenih vrednosti nije
idealno, ali je u okviru
reda veliine.

f T
Klasina Lanevinova
i kvantna teorija dijamagnetizma daju isti rezultat.

MAGNETNE OSOBINE

Opte o magnetnim osobinama

Dijamagnetizam
Paramagnetizam
Fero, feri i antiferomagnetizam
Poreenje elektrinih i magnetnih osobina

PARAMAGNETNE SUPSTANCIJE
nepopunjene ljuske / nespareni elektroni magnetni
momenat ima konanu vrednost

soli prelaznih elemenata

elementi retkih zemalja
soli i oksidi retkih zemalja
metali (Al, Cr)

C
Susceptibilnost opada sa porastom temperature!
T

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija kao kod polarnih materijala
nema polja,
=0

primenjeno polje,
niska temperatura

primenjeno polje,
visoka temperatura

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija kao kod elektrinih osobina

U m B cos

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija kao kod elektrinih osobina
broj momenata u prostornom uglu izmeu i +d je dN
bez polja: dN d
sa poljem: dNB d Boltzmann-ov faktor

m B cos
U
dN B Ad exp(
) 2 A exp(
) sin d
kT
kT

mB Ae
0

mB
mi
NB

mB cos
kT

m cos (2 sin )d

m B

kT
cos

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija kao kod elektrinih osobina
1

mi

m e a d

1
1

e a d

Lanevenova funkcija

mi e a e a 1
1
a a coth a L(a)
m e e
a
a

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Klasina Lanevenova teorija kao kod elektrinih osobina

a a3 2 a5
L( a )

3 45 945

malo a a
veliko a saturacija

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Klasina teorija:
m magnetni momenat materijala
mi

m2 B
3kT

0 M
0 N A mi
M
m Vm Vm
Vm
H
B
B
0 N A m2
3kT m
m
m
3kT
0 N A
Momenat po molu:
M N A m

3kTNA m

3RT m

2,83 mT

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Kvantna teorija
Centralni postulat: energija sistema je diskretna.
klasini sluaj

kvantiranost
J=1/2

J=2

TEORIJA PARAMAGNETIZMA
Kvantna teorija
ukupni angularni momenat spina

S;

h
S S S 1
2

L
;
L

L
L

1
ukupni angularni momenat elektrona
2

h
J L S ; J J J 1
ukupni angularni momenat atoma
2

m J ( J 1) g 2

m J ( J 1) g

m B
3kT
2

m
NA
0

2
3kT

TEMPERATURSKA ZAVISNOST
Opte:
dijamagnetizam: f T
paramagnetizam: C (Kirijev zakon)

MAGNETNE OSOBINE

Opte o magnetnim osobinama

Dijamagnetizam
Paramagnetizam
Fero, feri i antiferomagnetizam
Poreenje elektrinih i magnetnih osobina

FEROMAGNETIZAM
I u odsustvu primenjenog polja magnetni dipoli tee da se
usmere u malim oblasitma, domenima. Primenom spoljanjeg
polja domeni se usmeravaju.

magnetni
domeni

meki feromagnetizam domeni se ponovo haotizuju kada

se polje iskljui
tvrdi feromagnetizam

MEKI I TVRDI MAGNETI

meki

meki magneti: transformatori,

elektromagneti, elektrini kalemovi...
tvrdi magneti: zvune i video
trake, permanentni magneti...

metalni meki magneti:

-Fe, Co, Ni i njihove legure
Fe-Si i Fe-Ni jedinjenja i njihove legure
keramiki meki magneti:
feriti: kubni oksidi spineli ili perovskiti, garneti (Y3Fe5O12)
spineli: magnetni momenti jona na tetraedarskim i
oktaedarskim mestima su anti-paralelni

tvrdi

FEROMAGNETIZAM I TEMPERATURA
Povienje temperature dovodi do transformacije feromagnetnih u
paramagnetne materijale. Ovaj prelaz se odvija na Kirijevoj
temperaturi, TC.
supstanca

TC / K

Co

1395

Fe

1033

Ni

627

CrO2

390

Gd

289

Dy

85

EuO

70

Ho

20

TIPOVI KOLEKTIVNOG MAGNETIZMA

U VRSTOM STANJU

MAGNETNO PONAANJE MATERIJALA

Magnetno ponaanje slobodnih atoma, jona ili materijala u
celini se mogu razlikovati:
atomi Ag i Cu imaju rezultujui magnetni moment i
ponaaju se kao paramagnetici, dok se u masi ponaaju
kao dijamagnetici
Fe2+ i Fe3+ kao i kompleksni joni nisu feromagnetni, a Fe
kao metal jeste
metalni Cu i Cu+ joni su dijamagnetici, a Cu2+ joni su
paramagnetici

STRUKTURNA ODREIVANJA
Paskal je pokazao da je aditivna veliina:

m A i
A atomska susceptibilnost
i susceptibilnost konstitutivnih komponenti

Ispitivanje strukture molekula.

Primer: hipofosforna kiselina ima formulu H4P2O6, a ne H2PO3.

MAGNETNE OSOBINE

Opte o magnetnim osobinama

Dijamagnetizam
Paramagnetizam
Fero, feri i antiferomagnetizam
Poreenje elektrinih i magnetnih osobina

POREENJE ELEKTRINIH I MAGNETNIH

OSOBINA
Elektrine osobine

Magnetne osobine

dielektrik
indukovanje elektrinih dipola
atomska polarizacija
ne utie T

dijamagnetik
indukovanje magnetnih momenata
-- ne utie T

paraelektrik
paraelektrina polarizacija za tri
reda veliine vea od paramagnetne
sniavanjem T paraelektrik ovrava
i nema orijentacije dipola

paramagnetik
za obe vai Lanevenova funkcija
efekti se pojaavaju sniavanjem T,
poto se samo orbitalni i spinski
momenti orijentiu

feroelektrik

feromagnetik