Viekanlano snimanje zvuka

Razlika izmedju stereo i dvokanalnog magnetofona? Da li dvokanalni magnetofon

moze da se koristi kao stereo magnetofon? Stereo sprava podrazumeva da snimamo
dve nezavisne informacije, tako da uvek postoje dva traga informacija. Kada se
brise brisu se oba kanala. To su npr kasetofoni, DAT-ovi itd. i oni nemaju mogucnost
nasnimavanja.
Dvokanalna sprava poseduje dva nezavisna traga, ali za razliku od stereo snimaca
ona moze da snima samo na jedan ili samo na drugi ili da vrsi naknadno snimanje,
ne moramo da brisemo oba kanala. To je jedna od odlika visekanalnog snimanja.
Visekanalano snimanje zvuka podrazumeva snimanje vise nezavisnih
kanala na jednom snimacu, bilo to analogno ili digitalno. Prednost je u miksu
kanala koji moze da se postigne i posle snimanja. Potreba visekanlanog snimanja se
prvobitno javila prilikom snimanja muzike. Visekanalni magnetofoni su tehnoloski
dosli do upotrebe 2" trake na kojoj je moglo da se zabelezi cak do 24 kanala.
Ukoliko je bilo potrebe da se ima vise kanala, i to je bilo moguce. Vise magnetofona
je moglo da se poveze, preko sinhronizatora, pa je bilo ostvarivo i preko 24 kanala.
To se radilo tako sto se obicno time code na oba magnetofona usnimavao na
poslednji kanal, i onda se sinhronizatorom spregne njihovo kretanje pomocu time
code-a i tako se postize sinhorno kretanje. Problem se javlja kada time code
snimimo na 24 kanal, tada se ni 23 kanal ne koristi za snimanje zbog velikog
preslusavanja 24 kanala na susedni kanal, jer se TC snima sa velikim nivoom. Kod
visekanlanog snimanja ne moramo tokom prvog puta da snimamo na svim
kanalima, bilo to na 2, 4, 8, ili 24 kanala. Vec moze da snimimo prvo 8 kanala, pa
posle 4... Postupak u kome snimamo materijal, pa kasnije na osnovu vec snimljenog
zvuka snimamo jos nesto se naziva nasnimavanje. Svaki sistem za snimanje sa
bilo kojim brojem kanala, 2, 4, 8 ili 24, ima svoj sistem glava za brisanje, za
snimanje i za reprodukciju, za svaki kanal po jedan sistem glava. Kada snimamo npr
dva materijala odvojeno, onda na prvom kanalu snimamo prvi nekakav materijal, da
bismo sto bolje snimili drugi materijal, izvodjacu reprodukujemo materijal sa prvog
snimka. Tu nastaje problem, jer su fizicke glave za snimanje i reprodukciju odvojene,
pa ce izmedju prvog i drugog kanala nastati kasnjenje, odnosno drugi ce kasniti u
odnosu na prvi za oko 70 ms. Problem se resava tako da svi visekanalni
magnetofoni obavezno poseduje sync opsciju koja je podrazumevala da pri
svakom snimanju, glavu za snimanje prebacujemo u sync opciju na vec usnimljenim
kanalima koristimo kao glavu za reprodukciju. Glava za reprodukciju ima mnogo
kvaltietniju reprodukciju nego glava za snimanja, osobeno je bolja. Sync opcija se
koristi samo prilikom usnimavanja. Snimak koji se reprodukuje preko sync opcije je
losiji nego kada se on reprodukuje preko glave za reprodukciju ali namenski je
dovoljan muzicarima da budu usinhorvani sa prethodno snimljenim materijalom.
Slusamo ono sto sto dolazi sa magnetofona. Kasnjenje je oko 2 frejma u odnosu na
neku sliku, za briznu od 38 cm/s i 4 frame za brzinu od 19 cm/s.

Materijal na digitalnim nosaima mogao se snimati i miksovati na 3 naina

(formata): AAD, ADD, DDD. AAD (Analog-Analog-Digital) podrazumevao je analogno
viekanalno snimanje, analognu postprodukciju, ADD analogno snimanje, zatim
digitalizaciju i digitalnu postprodukciju, i DDD direktnu digitalizaciju pri snimanju.
Mastering je, naravno, u sva tri sluaja izvren u digitalnom domenu.
Problem latencije kod digitalnog snimanja nije se merio u milisekundama, ve u
semplovima. Naroito je problematian sluaj kada se ne poklapaju odmerci dva
signala jer se prilikom digitalnog sabiranja pri procesiranju ili presnimavanju gubi
dobra definicija zvuka.