Postoje oaze koje jezik ne moze opisati. Ali covek ih se moze nagledati.

A
kadad i u njima uzivati. Ali pod uslovom da ne kaze nikom drugom. Religija je
jedna prica u koju ne treba sumnjati. Slobodna je vasa volja hocete li verovati
u tu pricu ili ne.; Ne pricam dok mislim, ne mislim dok pricam.ovo poslednje
valja ispitati odgovareajucim eskperimentom.
filozofija je isto jedan vid price, ne toliko dogmatski koliko relgija ali takodjer
prica, u ciju istinitost se, barem prema filozofima, odlucujemo prema boljem
objasnjenju, ili kako se to kaze prema argumentu.mada cesto omalovazavam
akadensku filozofiju, cesto postujem neke od clanove te zajednice.

nije bitno da li postoji atom, bitno je sta ja mogu da vidim ako to

pretpostavim. nije bitno da li ja znam da je danas bio lep dan, vec da li sam
mogao da vidim sunce.kazemo da znamo neke ipak neke stvari u koje nismo
uvereni sa sigurnoscu,ili jesmo mozda....
U iskaze za ciju epistemicku irelevantnost je nas everio W. , poput onih
murovskog tipa, a i prostijih ; boli me glava, idi u kurac,...pored ovih iskaza ja
argumentisem da se medju iskaze koji su epistemicki irelevantni stave i iskazi
estetike./ovo isto valja obrazloziti i potkrepiti odgovarajucim eksperimentom.
to sto pricam o ljudima , i sa ljudima, ne znaci da znm da ljjudi postoje. Ali,
neko se moze s pravom uputati, pa ako bi bilo drugacije, to jest, da ljudi ne
postoje ne bi mogli da pricaju.|jer bi bili u najboljem slucaju bili mrtvi, : lesevi
mogu najvise da prdnu, ne i da progovore koju recenicu. No, sa ovm opaskom
ja nm problema uopste. Prihbatam to sto tvrdiditte, da nije cinjenica da ljudi
zaista postoje ne bi bila ni cinjenica da pricaju. ima li smisla poricati iskaz "
boli me uvo" ili iskaz " sad je 12 i 15"; ovde bi nas intuicija nagnala da
pomislimo i da ovi najprostiji i najuvrezeniji iskazi naseg jezika mogu biti
istinosno funkcionalni kao iskazi logike, a intuicija nije uvek korak napred. ako
im se i koje kakva itinosna vrednost pripisati to se ne moze tumaciti kao
istinosna funkc. iskaza logike. za sada, mogu da tvrdim da se ta ist. func.
ogleda u tome sto za neke od tih iskaza mozemo reci da su lazni.; lazni u tu
ruku, da onaj koji ih izrice moze da laze: ja mogu reci da me boli zub, iako me
ne boli zub./"boli me zub" se moze trivijalizovati na taj nacin, a verujem da ce
iscrpni filozofi pronaci jos mnogo divnih nacina itinitost iszkaza " boli me zub"
dovedu u pitanje. no da bi poenta bila efikasnija, koristicu drugu porodicu
iskaza, tipa iskaze : " eno slona", ili "pada kisa", 'ovo sto cujete sada sam ja",
"evo moje guzice, sedim na njoj"... veliki kandidati za sigurno znanje u nasem
korpusu verovanja, neki filozofi/epistemolozi su se bas obradovali kad su
mislili da su saznali da ipak postoje neke stvari koje su mi toliko izvesne da te
stvari ne samo da mogu, vec moram da znam.to uvrezeno neistinito
verovanje opastajalo je sve do witgenstainovog spisa " o izvesnosti", iskazi

"murovoskog tipa" vise nisu epistemicki zanimljmivi.

Ne kazem "p " je istina, ali ako pretpostavim da jeste,i onda jos kazem "
ako p onda q" za sta takodjer pretpostavljam da je istina, onda mogu da
kazem da znam da je istina " q ". otprilike ista igra vazi i za obicni jezik.buduci
da sam juce setao po kraju, ne nadrogiram jakim drogama, nece reci da znam
da sam video oblake, sunce, osetio vetar, temperaturu, itd. ali cu cu reci,ako
me neko pita, da znam da je danas bio lep dan.; iskazi kao " ja postojim" , " ja
nisam robot cijim nervnim sistemom upravlja zla naucnica" su vec
pretpostavljenji, cak i pre ovih iskaza o temperaturi, suncu...i u skladu sa
zdravim razumum i jezickim navikama s pravom kazem znam da je danas bio
lep i suncan dan.