2013

 2013

2013

, 8. 2013.

, 2013.
3

 2013

2013
, ,
08. 2013.
:

. ,

:
.

. ,....

.Sc. M, ....
, . . .,
, ....
, . .
: .
.

ISBN 978-86-916397-0-9

:
150

Rival copy d. o. o.,

4

 2013

.......................................................................
, ,
-: ....

6
8

, :

...................................................................................................

19

: PROCEROS
LEUCOPODA Takeuchi (Hymenoptera: Argidae) -
......................................................................................
29
, , ....:


..................................................................................

37

:
............................................................................
46
:
..................................................................................

54

:
...........
61
, . :

62
:
...........................................................................

75

:
,
...................................................................
81
Sneana Tadi: AGROUNIK D.O.O. - MIKROBIOLOKO UBRIVO
SLAVOL..

90
5

 2013

2013
08.02.2013. ., a ,

08.00 09:15
9:15 9:30 (. ,
. ,
)
, ...,
,

09.30 10.00 (.
, , )
10.00 10.15 .., -

10:15 10:45

,
11:00 11:25

PROCEROS LEUCOPODA
- (.
)

11:25 11:40 MANTIS D.O.O., -

12.40 - 12.45 (
, ...., )
11.45 12.10
12.10 12:15 : 18. BeoPlantFair
( , )
12.15 12.45

 2013

(., , ....)

12.45 - 13.15

( ,
, )

13.15 - 13.30

SKALA GREEN .. ., -

13.30 - 14.00

(. ,
, )

14.00 14.30

( , ,
)

14.30 14.55

( , ; . ,
,

14.55 15.35

15.35 16.05

( , SKALA GREEN . o.o.,
)

16.05 16.20

.. -

16.20 -16.50

,

( , .. ..,
..., )

15:50 17.00

17:00 19.00

 2013

, , -
, ,

,
,
,
.
,
.
-
PLANTS UNITED
. ,

()
(ISO EN) . /
, :
(merican Association of Nurseriman)
merican Standards Association
2004. American Nursery and
Landscape Association
(https://www.anla.org/publications/index.cfm). ,

(Dutch Groers Association)
- 2004,
(RWA G
tebestimmungen fr
Baumschulpflanzen).
,
(European technical & quality standards for
nurserystock). (E.N.A, European Nursery Stock
Association) ,

.
1990. 1996. 2010.
.
,
,
.
,
.
8

 2013

, , ,
,
.
. .

1.
16
:

2013

1.
1.1.

1.2.

1.3.
1.4.

: 2.
2.2.
2.3.
2.4. ,

3:

(
)

3. 1
3. 2
4:

4. 1

4. 2

4. 3

5:
5.1.

5.2.

6: ,
, ,
6.1.

6.2.

7:
7.1

7.1

8:

8.1.

8.2.

8.2.1.
8.2.2.
8.2.3.
8.2.4

8.2.5.

- ""
9.
9.1.
9.2.
9.3. ,
9.4.
10.
10.1.
10.2.

10.3.
,

11.

11.1.
11.2.
11.3. ,
12.
12.1.
12.2.
12.3. ,
12.4. ,

13.

13.1.
10.4.

14.
14.1.

14.2.

14.3.

15.
15.1.
15.2.

16.

10

 2013

: "
,
, o
" ,
-
,
(E.N.A, European Nursery Stock Association) ,

.
:
1. The International Plant
names
(The
List
of
Names
of
Woody
Plants
and
Perennials)
http://www.internationalplantnames.com.
2.
.

().
3. , .

" ".
4. , , ,
. .
5.
.
.

.
6. /
, , .
.
7. () ,
. Rhododendron
i Azalea. /, ,
.
8. , , ,
.
;
.
11

 2013

9.
,
.
10. "-"
.
.
. ,
,
. 1 m .
, ,
1 m .
:

, ( , ,
...) ,
, , - specimen,
).

:
(HEDGING PLANTS)

.
(SEVERAL SHOOTS)
.
(CANE) .
(BUSHY)
.
.
" " (BRANCHED) .
.
,
.

12

 2013

(SHRUBS)
.
.
(SINGLE LEADER)
.
(SINGLE LEADER
-FURNISHED TO BASE)
,
(CONTAINERS) 2
.
(COLLAR)
. ,
.
(HEAD) ,
(
/).
/. : ,
() .
(LEADER AND LATERALS)

(LIGHT SHRUBS) .
2 ,
.
(-/1/0 and -/2/0) (LAYER)
.
.
( )
.
(FEATHERED)
() 60 cm .
13

 2013

(PYRAMIDS) /
.
, .
(ROOTSTOCKS) 1- 2-
. :
: ,
: ,
(GROUND COVER PLANTS)
, .

.
.
(CONTEINERS/POTS)-
(BRANCHED)
.
.
3 .
(LINERS)
( )
.
(CROWN)
.
(""
) (FEATHERED TREES)
( )
, /.
(MAIDEN) je

.
(MULTISTEMS) - -
50 cm.
14

 2013

(STANDARD TREES)
.
.
, .
(SPECIMEN)
,
. (specimen)
.
/.
.
(PLUGS)
.
.
(POTS)
, 5-13cm 2 .
(1/0) (SEEDLINGS IN SITU)
.
(1/x0) (SEEDLINGS IN
COTYLEDON STAGE)

6 cm . 3
(2 ).
6 cm 1 2
.
(1/u) (UNDERCUT SEEDLINGS)
.
.
(WHIPS) ,
.
()
(
)
15

 2013

1/0 -
1/x0-
1/u -
2/0 -
1/1 -
1/2 2/1 -
( )
2/2 -

0/1 - q ()
0/1/0 -
0/2/0 -

0/1x0 -

0/1/1 -

0/1/2 0/2/1 -


x/1/0 -
x/1/1 -
x/0/1 -
x/0/2 -
x/2/0 -
, ,

-/1/0 -
-/2/0 -
-/1/1 -

(plug gron liners)

:
1/0 5 - 5cm
( = 5cm)
0/1/0 5 - 5cm
16

 2013

0/1/1 9 -
9cm

,
C 1: - in vitro =

C 2: - in vitro =

C 3: - in vitro
,
C/0/1: -
C/1/1 C/0/2: -

""

,
- , . ,
,
( ,
)
. ,

, .
,
,

.

,
,
17

 2013

, ,
.

18

 2013

,
, ,

-

,
VA V

.
a ,


,
.

1993. .

,
.

(. . 41/09).
( , . 41/09)
:
,
, , , ,

( , . 39/10);

19

 2013

,
( , 7/10
22/12);
,
VA I VA
II ( , 64/10);
,
, ( , .
23/12)

01. 09.2013.
.
-
.
-
:
1. ,
VA I
, ;
2. , VB I
,
;
3. , , (
),
,
VA I VA
II.
,

*


*

20

 2013

(
Platanus L.)

, ,
,
(. )

-
( )
,
VA I VB I :
o - 2013.
o - 2013. ;
,
V I ,
().
VA I ,

, .

.
1. 1. VA I:
)

Prunus L.)

Erwinia amylovora

21

 2013

)
) (Platanus L.)

Citrus L.
Fortunella Swingle . ( )
Poncirus Raf. ( , )

- Prunus L.,
- Prunus Prunus
laurocerasus L. Prunus lusitanica L.
Erwinia amylovora
Amelanchier Med. ( )
Chaenomeles Lindl. ( )
Cotoneaster Ehrh. (, )
Crataegus L. ()
Eriobotrya Lindl. ( )
Malus Mill. ()
Pyrus L. ()
Cydonia Mill. ()
Mespilus L. ()
Sorbus L. ()
Pyracantha Roem. (, )
Photinia davidiana (Dcne.) Cardot ()
-
- , ,


.


.

22

 2013

,
.
:

.
2. 2. VA I:
)




Bo

Solanaceae
e
Abies Mill. ()
Castanea Mill. ()
Picea A. Dietr. ()
Pinus L. ()
Quercus L. ()
Platanus L. ()
Populus L. ()
Tsuga Carr. ()
Pseudotsuga Carr. ()
Prunus laurocerasus L. ()
Prunus lusitanica L. ( )
Larix Mill. ()
e
Verbena L. ()
Dendranthema (DC) Des Moul. ()
Argyranthemum L. ()
Aster L. ()
Dianthus L. ()
Exacum spp.
Gerbera Cass. ()
Gypsophila L. ()
23

 2013

Impatiens L. ()
Leucanthemum L. ()
Lupinus L. ()
Pelargonium lHrit. ex Ait. ()
Tanacetum L. (, )
Palmae, , 5 cm
: Brahea, Butia, Chamaerops, Jubaea,
Livistona, Phoenix, Sabal, Syagrus, Trachycarpus, Trithrinax, Washingtonia
* * , Gramineae
, , .

-
- ,
.



(. ,
, , ..)
.
)

Araceae
Marantaceae
Musaceae
Persea Mill.
Strelitziaceae
-
- ,
.


,
.

24

 2013

3. 3. VA I:

Camassia Lindl.
Chionodoxa Boiss.
Crocus flavus Weston Golden Yellow
Galanthus L.
Galtonia candicans (Baker) Decne.
Gladiolus Tourn. ex L.,
Gladiolus callianthus Marais, Gladiolus colvillei Sweet,
Gladiolus nanus hort., Gladiolus ramosus hort Gladiolus tubergenii
hort. ()
Hyacinthus L.
Iris L. (, )
Ismene Herbert
Muscari Miller
Narcissus L. ()
Ornithogalum L.
Puschkinia Adams
Scilla L. ()
Tigridia Juss.

-
- ,

.




.
VB I - ,

.

25

 2013

-
-
VB I,

.

VB I
VA I.

,
,
:
1. : ,
2. : ,
3. , ,

-,
4. ,
5. ,
6. ,
7. ,
8. :

,
,

,
9. :

.
10. ,
: .

26

 2013

. ,
.

,

, :
- I I,
I II, II I II II, .
- IV
II, .

.
.
,
:
- V I, a 1.,
,
- V I, 2. 3. ,

,
,
.

.

, :


,
,
, .
(, ).

27

 2013

,

.

,
V I ,
V I ,

,

,
.

(-)
,
.
, -
wb
www.uzb.minpolj.gov.rs

:
/fax 011/311-7537
-mail: milka.scekic@minpolj.gov.rs
bojovic.dragica@minpolj.gov.rs

28

 2013

PROCEROS LEUCOPODA Takeuchi

(Hymenoptera: Argidae) -
,

, .

,
,
,
. ,
, ,
,
.

, .

. Ulmus 45
. Ulmus sp.
(, 2009).
,
, Ophiostoma ulmi
(Buism.) Nanf. (Syn. Ceratocystis ulmi /Buism./ Moreau; Ceratostomella ulmi
Buism.) (Anamorph: Graphium ulmi Schwarz.).
Scolytus .

29

 2013

.
Ulmus effusa Willd (Syn. U. pedunculata Foug, U. laevis Pall)
35 m, ,
, .
( Salicion albae Soo Alno-Quercion
roboris Horv). .
Ulmus americana L. ( Syn. U. alba Raf, U. pendula Willd)
,
. ,
. .
, .
(, 2009),
. 35 m .
Ulmus glabra Huds. (Syn. U. montana With)
, ,
.
Querco-Carpinetum, Fagetum submontanum, Fagetum montanum, AceriFraxinetum Abieti-Fagetum. 35 m,
,
. :
Ulmus glabra Exoniensi (K. Koch) Rehd. (Syn. U. montana var. fastigiata
(Loud) Rehd. , ,
;
Ulmus glabra Camperdownii (Henry) Rehd. -
;
Ulmus glabra Pendula (Loud) Rehd. ,
;
Ulmus glabra Crispa (Willd) Rehd. ,
;
Ulmus pumila L.
, ,
.

30

 2013

. , .

. Ulmus pumila

( et al. 2012).
Ulmus minor Mill. (Syn. U. carpinifolia Gled.) ,

: , ,
, .
,
, .
. 30 m, 2 m. ,
,
. : U.
minor var. carpinifolia (Suckow), U. minor var. salicifolia Janj, U. minor
var.elipsoidae Janj. .
Ulmus canescens Melville (U. procera Salisb)
25-30 m, , ,
.
: U. canescens var. latifolia Janj.
; U. canascens var. myrifolia Janj. ;
, 108 ,
(, 2008). ,
. ,
Galerucella luteola Muller (Coleoptera, Chrysomelidae)
(. 2-3), ,
.

.

. 2-3: Galerucella luteola

31

 2013

2012. , Aproceros leucopoda Takeuchi (Hymenoptera: Argidae).
,
.

.

.
A. leucopoda,
.
Hokkaido
, 1939. ,

,
,
.
2003. ,
(2005), (2006), (2007)
(2009) (Blank et al. 2010). - European and
Mediterranean Plant Protection Organization,
(2009), (2011) (, 2012).
A. leucopoda ,

. ,
, . , ,
. ,
, .
4-8 ,
- (. 4).
- .
32

 2013

. 6
15-18 .

.4: - A. leucopoda

,
.
,
,
. 2-3
4-7 .
24-29
(Blank et al. 2010).
, A. leucopoda

Argidae.
, , 4-7 , .
, A. leucopoda

.
- ,
.
,
, ,
33

 2013

(, 2012,
, 2012).
A. leucopoda ,
1991-1993. ,
Ulmus pumila .
14
(2006),
Ulmus glabra 74% 98%,
.
U. pumila var. arborea
70% ,
, , .
2008. 2009. ,
.
Kecskemt,
2009. , (, )
. ,
,
.
,
(Blank et al. 2010).
, A. leucopoda
(, , )
,
Ulmus pumila.
U. pumila,
,
,
(; ). ,
,
( , ).
- , A. leucopoda
Ulmus minor, U. glabra U.pumila,
34

 2013

,
.

, A.
leucopoda .

(, , ),
(- , ,

).

,
.
,
,
je .
Aproceros leucopoda 4.

. , , ,
( ).

,

.

.

,
. A.
leucopoda
-
.

35

 2013

Blank, S.M., Hara, H., Mikuls, J., Cska, G., Ciornei, C., Constantineanu, R.,
Constantineanu, I.,Roller, L., Altenhofer, E., Huflejt, T., Vtek, G: (2010.):
Aproceros leucopoda (Hymenoptera, Argidae): An East Asian pest of elms
(Ulmus spp.) invading Europe. European Journal of Entomology, 107: 357
367
Glavendekic M., 2012: Distribution and ecology of alien invasive insects in Serbia.
438 Julius-Khn-Archiv, 58 Deutsche Pflanzenschutztagung, 10-14.
September 2012, Kurzfassungen der Beitrge, 117-118, Braunschweig.
Glavendeki M., Petrovi J., 2012: Invazivna vrsta Aproceros leucopoda Takeuchi
(Hymenoptera:Argidae) Nova tetoina brestova u Srbiji. IX
SIMPOZIJUM O ZATITI BILJA U BIH, Tesli, 06 - 08. 11. 2012. god.,
Zbornik rezimea (Trkulja V. Edit.), Str.37-38, Tesli.
. (2009): . .
. .
Matoevi. D. (2012): Prvi nalaz brijestove ose listarice (Aproceros leucopoda),
nove invazivne vrste u Hrvatskoj. umarski list br. 1-2, CXXXVI (2012),
57-61. Zagreb.
., 2008: ,
, .
J., M., ., ., (2012):
.
. 105, . 189-204. .

36

 2013

AGROTEHNIKE MERE U PROIZVODNJI VONIH PODLOGA ZA

VOARSKU I ZA PROIZVODNJU UKRASNIH LIARA U
IZMENJENIM USLOVIMA
Bogdan.Krga, Vladislava. oli
Izvod: Istraivanje je obavljeno u Junobanatskom okrugu, K.O. Panevo,
potez Bajina bara, ukupne povrine parcela 1,81ha. U dvogodinjem istraivanju (
2011-2012.) prouavan je uticaj agrotehnikih mera na proizvodnju i kvalitet
podloga u izmenjenim uslovima. Uz primenjene agrotehnke mere postignuti su
najbolji rezultati i pored nedostatka padavina u najbitnijem delu godine.
Kljune rei: agrotehnike mere, vone podloge, proizvodnja podloga

Uvod
Proizvodnja generativnih podloga-sejanaca je sloen proces koji traje
najmanje dve godine. U prvoj godini ona obuhvata izbor matinih stabala sa kojih
se seme uzima, berbu plodova i vadjenje semenki, zatim prosuivanje, klasiranje i
uvanje semena, ispitivanje klijavosti semena i jarovljenje (stratifikovanje)
semena. U istoj godini se obavljaju sledee operacije: setva semena, a u drugoj
nega sejanaca, kao i vadjenje, klasiranje i trapljenje sejanaca (Milatovi, t al.,
2011).
Preporuuje se da se za proizvodnju podloga koristi seme koje je sakupljeno
lokalno ili potie iz podruja sa slinim klimatskim uslovima, kao to su duina
vegetacionog perioda, prosene temperature, letnje sue i zimski mrazevi
(Webster, 1996).
Podloga moe uticati na bujnost kalema, efikasnost plodonoenja,
koncentraciju hlorofila u liu i mineralni sastav lista i ploda ( Jimenz et al.,
2007).
U rasadniku "Krga Bogdan" proizvode se sledee podloge: magriva (Prunus
mahaleb L.), divlja trenja (Prunus avium L.), divlja jabuka (Malus sylvestris),
dzanarika (Prunus cerasifera Ehrh.), divlja kruka (Pyrus piraster) i od ukrasnih
liara proizvode se Acer pseudoplatanus, Acer platanoides i Sorbus intermedia.
Magriva (Prunus mahaleb L.) je najbolja generativna podloga za trenju i
vinju na alkalnim zemljitima Vojvodine. Otporna je na suu i visok sadraj krea
37

 2013

u zemljitu (Milatovi et al 2011). Koristi se i za proizvodnju ukrasnih i patuljastih

formi vianja.
Divlja trenja (Prunus avium L.) koristi se za ukrasne parkovske trenje i
kao podloga za trenje i vinje u voarstvu.
Dzanarika (Prunus cerasifera Ehrh.) kao podloga koristi se za Prunus
pissardi nigra u parkovskoj proizvodnji i za proizvodnju kajsije i ljive.
Sejanac divlje jabuke (Malus sylvestris) koriste se kao podloga za
kalemnjene ukrasne forme jabuka.
Divlja kruka (Pyrus piraster) koristi se kao podloga za ukrasne stubaste
kruke i za kalemljenje Cotoneaster horizontalis var. praecox u kruni.
Acer platanoides koristi se kao podloga za Acer 'Crimson king', Acer
'Faassen's black' i td. i u slobodnoj sadnji kao ukrasno i tehniko drvo.
Acer pseudoplatanus koristi se kao parkovsko i tehniko drvo.
Sorbus intermedia koristi se za parkovsko ureenje u urbanim sredinama.
U rasadniku se primenjuju adekvatne agrotehnike mere i zatita sejanaca od
bolesti i tetoina.
Materijal i metod rada
Agrotehnika u proizvodnji sejanaca.
Plodored. U proizvodnji sejanaca primenjen je estopoljni plodored. Na
ovaj nain su parcele na kojima se zasniva proizvodnja vonih i liarskih podloga
bile odmorene.
Tab.1. Plodored u rasadniku "Krga Bogdan"
Crop rotation in the nursery "Krga Bogdan"
Godine/Years
I
II
III
IV
V
VI

Kultura/Culture
Kukuruz/ Zea mays
Ra/Secale cereale.
Kukuruz/ Zea mays
Ra/ Secale cereale
Proso ili lan/P. Miliaceum or Linum usitatissimum
Ra/ Panicum miliaceum

Koriene su navedene vrste iz razloga jer su najbolji istai korova, a kukuruz kao
nematocid. Lan iz razloga jer se moe odrati privremena istoa a ra jer nije
potrebna zatita od korova.

38

 2013

Obrada zemljita. Osnovna obrada je obavljena 2011. god. nakon skidanja

preduseva rai (Secale cereale L), a nakon toga je na parceli uradjeno razrivanje na
20 cm dubine. Nakon obilnih padavina koje su uslovile krajem juna meseca
uradjeno je prvo podrivanje na 50cm dubine. Nakon podrivanja uradjeno je
zatvaranje vlage drljaom. Stajanjak koji je prirodno organsko djubrivo unosi se na
parcelu svake tree godine. Koliina koja je upotrebljena je 40 t/ha. Rasturanje
stajnjaka izvreno je poslednje sedmice avgusta meseca i zaorano je na dubinu od
30cm. Zatvaranje vlage uradjeno je setvospremaem. Pre treeg oranja uradjeno je
jo jedno podrivanje na 50cm dubine i ponovljeno je zatvaranje vlage
setvospremaem. Nakon 15 dana uradjeno je tree oranje na 40 cm dubine i
zatvaranje vlage setvospremaem.
Tab. 2.Agrotehnike mere u rasadniku "Krga Bogdan"
Cultural practice in the nursery "Krga Bogdan"
Redni br.

Mesto rada

Vrsta radne operacije

1.
2.
3.
4.

Semenite u pripremi
Semenite u pripremi
Semenite u pripremi
Semenite u pripremi

5.
6.
7.
8.

Semenite u pripremi
Semenite u pripremi
Semenite u pripremi
Semenite

9.
10.
11..
12.
13.
14.
15.
16.
17

Semenite
Semenite
Semenite
Semenite
Semenite
Semenite
Semenite
Semenite
Semenite

Ugrar, strnjite rai

Setvospremanje
Podrivanje
Rasturanje stajnjaka i
zaoravanje
Podrivanje
Duboko oranje
Setvospremanje
Setva semena i sadnja
sejanaca
Praenje, partanje
Praenje, partanje
Praenje, partanje
Praenje, partanje
Praenje, partanje
Praenje, partanje
Praenje, partanje
Praenje, partanje
Defolijacija listova
hemijskim sredstvima

18.

Semenite

17.

Semenite

Skidanje lista
mainski
Podrivanje, vaenje,
klasiranje, brojanje i
trapljenje

Datum izvodjenja
radne operacije
18.VI 2011.
19.VI 2011.
20. VI.2011.
21.VIII. 2011.
20. IX..2011.
26.IX. 2011.
26.IX. 2011
5.X.2011.
7.V. 2012.
25. V. 2012.
11.VI.2012.
28.V.2012.
14.VII.2012.
5.VIII.2012.
16.IX. 2012.
5.X.2012.
10.X.20112.
.
27.X.2012.
31.X..-13.IX. 2012.

39

 2013

Berba plodova i priprema semena. Plodovi se kod magrive, divlje trenje i

dzanarike skidaju treenjem u fazi pune zrelosti. Samo treenje se obavlja od 1114h, nakon toga se pristupa izdvajanju semena pasiranjem na maini. Ispiranje
semena i izdvajanje turih semenki radi se sa vodom. Zatita semena radi se
Kaptanom. Sui se na promaji u hladu. Osueno se uva u hladionikim uslovima
na temperaturi ne vioj od 8C.
Setva semena. Usejano je prve sedmice oktobra meseca mainski.
Nega sejanaca. U 2012. god. osim redovne hemijske zatite protiv tetnika
koja je vrlo kompleksna, uradjena je i sledea obrada rasadnika: sedam puta
partanje ili praenje staza (irina staza 75cm). Nakon svakog partanja sledilo je
isto toliko okopavanja. U vreme najviih temperatura parcele nisu zalivane ali je u
kritinom periodu za osam dana uradjeno est oroavanja sa vodom i pivom u
koncentraciji 0,5% u veernjem terminu.
Zatita od tetoina i bolesti. Tretiranje semena uradjeno je preparatom
Prestige. U prolee zatita sejanaca obavljena je repelentom Mesurol u poniku
zbog ptica. Prskanje je obavljano ratarskom prskalicom zahvata 11m, traktorom
visokog klirensa 45cm u vremenskom periodu od 19:30-20:30h. Pre treeg oranja
pristupilo se zatiti od injaka, sovica, gundelja i sive male pipe. Sredstvo koje je
korieno naziva se Regent. Zatita koja je obavljena u jesen ponovljena je u
prolee kad su u pitanju tetni insekti.
Kontrola zdravstevnog stanja biljaka vri se svake godine od strane Ministarstva
poljoprivrede Srbije, preko strune slube Instituta "Tami" Panevo.KHGo
KontrolZatita od korova. Zatita od korova je najintenzivnija u rano prolee,
na 7-8 dana pre nicanja. Pre prvog ponika tretirana je cela povrina sa
Glifosatom koliina primene 2l/ha (20ml/100m2) uz utroak 300L vode/1ha.
Na ovaj nain bivaju eliminisane sve konkurentne vrste (Brassica nigra,
Stelaria media i druge) koji su obilni potroai vode. U momentu ponika
praeno je stanje i intervenisalo se sa lakim prikljunim jeevima za razbijanje
pokorice.
Tab.3. Program zatite sejanaca u rasadniku "Krga Bogdan"
Program protection
Redni
br.
1.
2.
3.

Datum tretirane povrine

10.X. 2011
22.III. 2012.
12.V. 2012.

Sredstva, preparati,dozakoncentracija i nain

primene
Regent
Mesurol
Simazin i Devrinol

4.

14.V.2012.

Benomil i Fastac

Bolesti, tetoine i korovi

kojih se izvode tretiranja
tetni insekti u zemljitu
Repelent za ptice
Herbicidi za irokolisne
korove
Pegavost lista i siva mala
pipa
40

5.

2013

6.

18.V.2012.
28.V. 2012.
28.V. 2012.

Agrodin concent. 0,004%

-----II------Lebacyd i Nisuron

7.
8.

10.VI. 2012.
22.VI

9.
10.
11.

2.VII. 2012.
21.VII. 2012.
2.X.2012.

Zato
Fenitrotion
1,2L/ha
Silit
Dipel
Harwade

Pegavost lista
---- II-----Lisne vai i siva mala
pipa, grinje
Pegavost lista
Lisne vai
Pegavost lista
Gusenica, golobrst
Defolijant

*Simazin i Devrinol su herbicidi koji deluju na klicu korova u poniku.

Vadjenje, klasiranje, trapljenje i prevoz sadnica. Krajem vegetacije, kada
listovi otpadnu vri se vadjenje sejanaca. Povadjeni sejanci se klasiraju prema
debljini. U prvu klasu se stavljaju sejanci 7-12 mm pravog korenovog vrata.
Sejanci moraju da budu u visini korenovog vrata od 4-6 mm, najvie 12mm.
Klasirane sejance pripremiti za sadnju prekraivanjem srnih ila na 15-20 cm i
bonih na 2-3cm. Zatim se pakuju u snopie po 50 komada i trape se u pesku ili
sitnoj zemlji ili se uvaju u hladnjaama do sadnje.
Vremenski uslovi. Godinje sume padavina za 2011. godinu iznosile su
543,2 mm, dok su u 2012. godini iznosile svega 530,9 mm. U 2011. god. meseci sa
najvie padavina bili su februar, sa prosenim padavinama od 71,5 mm, i maj
mesec iji je prosek iznosio 113,2 mm. U 2012. god. prosena suma padavina je
iznosila 90,9 mm u januaru mesecu, zatim su se izdvojili april sa 86,0 mm i maj sa
99,8 mm, dok su u najbitnijem delu vegetacije padavine izostale.
Na kontrolnom mernom mestu, statiki nivo vode je meren krajem maja iznosio je
4,5 m i krajem avgusta meseca kada je iznosio 6,5 m. Pred vadjenje sadnica
5.X.2012. god., statiki nivo vode na mernom mestu iznosio je.7,5 m. Ovo
navodimo iz razloga jer smo u svim ekstremno loim uslovima u ovoj vrsti
proizvodnje postigli najbolje rezultate u proizvodnju sejanaca u naem
dosadanjem radu.

41

 2013

120
100
80
60

2011.

40

2012.

20

vg
u
Se st
pt
em
ba
r
O
kt
ob
ar
N
ov
em
ba
r
D
ec
em
ba
r

Ju
l

Ju
n

M
aj

l
pr
i
A

M
ar
t

ua
r
Fe
br

Ja
nu

ar

Grafikon1. Koliina padavina u periodu 2011-2012.

Precipitation sum for the period (2011-2012)., Source:Insitute"
Tamis", Pancevo.
Srednje godinje temperature vazduha u 2011. god iznosile su oko 12,5C, u 2012.
god. 13,3C. Maksimalna temperatura u 2011. god. iznosila je u treoj dekadi
avgusta 33,3C, minimalna temperatura izmerena je u februaru mesecu. U 2012.
god. najvie temperature izmerene su u pvoj dekadi jula meseca kada je prosena
temepratura iznosila 30,1C, najnia temperatura izmerena je u prvoj sedmici
februara kada je prosena temperatura za tu nedelju iznosila -10,3C, dok je
prosena temperatura za ceo mesec februar iznosila -3,2C.
30
25
20
2011.

15

2012.

10
5

ba
r
D
ec
em

em
ba
r
N
ov

kt
ob

ar

r
em
ba
Se
pt

vg
us
t
A

Ju
l

Ju
n

M
aj

l
pr
i
A

M
ar
t

ua
r
Fe
br

Ja
nu

ar

0
-5

Grafikon 2. Prosene temperature 2011-2012.god.

Average temperatures 2011-2012..
Source:"Insitute Tamis", Pancevo.""
Zemljite. Na parcelama je karbonatni ernozem, II klase. Apliciranjem stanjaka u
prethodnih 35.god. na svake tri godine ispunjava se procentualno (%) uee
humusa do I klase zemljita.

42

 2013

Tab 4. Hemijska analiza zemljita

Chemical analysis of soil
Dubina humusa
% humusa
Azot u zemljitu
Fosfor
Kalijum
Kalcijum
pH vrednost

92cm
4,1%
0,31 ppm
24
19
12,3
7,1

Izvor: Institut "Tami", Panevo

Source:Insitute" Tamis", Pancevo.

Rezultati istraivanja i diskusija

Tab. 5. Proizvedene podloge u rasadniku "Krga Bogdan" 2011. god.

Naziv
sadnog
materijala
Sejanci

Sejanci
Sejanci
Sejanci

Vrsta

ljiva/

Sorta/klon

Dzanarka/
P.
cerasifera
Magriva/P.mahaleb
Magriva
P.mahaleb
Trenja P.avium
Div.trenja
Kruka
Div.
kruka/Pirus
communis

God.
starosti

Kategorija

Koliina

sertifikovan

36.000

40%

55%

sertifikovan

40.000

45%

52%

1
1

sertifikovan
sertifikovan

19.000
28.000

15%
25%

82%
73%

I
II
klasa* klasa*

*Napomena: I klasa 7-12 mm; II klasa 4-6mm.

43

 2013

Tab.6.. Proizvedene podloge u rasadniku "Krga Bogdan" 2012. godini

Naziv
sadnog
materijala
Sejanci

Sejanci
Sejanci
Sejanci

Vrsta

ljiva/

Sorta/klon

Dzanarka/
P.
cerasifera
Magriva/P.mahaleb
Magriva
P.mahaleb
Trenja P.avium
Div.trenja
Kruka
Div.
kruka/Pirus
communis

God.
starosti

Kategorija

Koliina

I
II
klasa* klasa*

sertifikovan 30.000

90%

8%

sertifikovan 40.000

80%

18%

1
1

sertifikovan 25.000
sertifikovan 30.000

70%
50%

26%
45%

*Napomena: I klasa 7-12 mm, 13-20mm; II klasa 4-6mm.

Na osnovu prikazanih tabela, vidna je razlika izmedju 2011. god. i 2012. god.
Primenom agrotehnikih mera i adekvatnom zatitom od bolesti i tetoina dobili
smo prikazane rezultate u 2012. godini.
Zakljuci
Prema podacima datim u prethodnim poglavljima, mogu se uzvesti sledei
zakljuci:
Vidna je razlika u procentualnoj proizvodnji sadnica I klase u 2012. god u
odnosu na 2011. god. kod svih vrsta podloga.
Olakani su uslovi pod kojima se radilo praenje i okopavanje biljaka, jer
nije bilo pukotina na stazama i u lejama.
Primenom podrivanja i oroavanja produena je vegetacija a samim tim i
visok prirast biljaka to je rezultiralo poveanim procentom I klase.
Literatura
1. Milatovic D., Nikolic M., Miletic N. (2011): Trenja i vinja, Nauno
voarsko drutvo Srbije, aak..
2. Velikovi M. (2004): Opte voarstvo, biologija i ekologija voaka, (319
strana), Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet.
3. Mii P. (2006), ljiva,(360strana), Izdavac: Partenon Beograd.
44

 2013

4. Webster A.D. 1996. Propagation of sweet and sour cherries. In : Cherries :

crop physiology, production and uses.(Webster A.D., Looney N.E., eds).
CAB International, Cambridge, UK, pp. 197-202.
5. Jimenz S., Pinochet J., Gogorcena Y., Betrn J.A., Moreno M.A.(2007)
Influence of different vigour cherry rootstocks on leaves and shoot minerals
composition. Scientia Horticulturae 112: 73-79.

AGROTECHNICAL MEASURES IN THE PRODUCTION OF FRUIT

SURFACES FOR FRUIT PRODUCTION AND MANUFACTURING OF
DECORATIVE SAWMILLS IN THE CHANGED CIRCUMSTANCES
B.Krga, V. oli
Summary

This research was conducted in the South Banat district, C.M. Pancevo, on
the move Bajina bara, total area of land 1,81 ha. In two-year research (2011-2012)
it was stydied the effect of agrotechnical measures on production and quality of
surfaces in changed circumstances. With all achieved, in addition to the lack of
rainfall at most important part of year.
Key words: agrotechnical measures, fruit surfaces, production of surfaces

45

 2013

,
,

, ,
. ?
, ,
.
,
.
(Equisetum arvense)
, (.
Polygonum spp. )
, .

( ) .
.
,
,
. ,

46

 2013

,
. .

,
.
, . c
. ,
,
. ,
, , ,
.

,
.


,
.

.
.

.
.
( , ,
47

 2013

.).
.
( ) ,
.
.
, (, )
,
.



.
,
, . .

, .
(
)
. (
)
.
,
,
. .

-
.
48

 2013

.

.

.


.
.

(Garlon). .

.
. .
.

( ) .. (Gramoksone),
3 7 .

.
(
, , ,
)

.
?
49

 2013

( )

.

, .
.
.

. , .

, .
.
,
.
,
.
( )
.

.

.
.
( Stomp 330, , .),

50

 2013

, .
- ( Dual Gold ).

(erbis .).


( ) ,

-

.
,
,
(
s- metalahlor).

.

.
.
.
.
.
. ?
.. .

51

 2013

.
, .

, ,
,
.
.

. ,

.
.
.. (
)
.

, .
.

. .
.
, ,
.

.

52

 2013

, .
. ,

,
, .
, fluazifop-pbutil (Fusilade super), quizalofop-p-tefuril (Pantera 40 EC), kletodim (Select
Super) .

.
. .

.
.

53

 2013

,
, ,
, .
,
,
.
,
, 29
. , 20
, ,
, 8
.

?
103 Acre Feet (MAF),
80 F-, 2 MAF-, 1 F
20 F-.

, 800 ,
150 , 32
, , ( 800
54

 2013

),
, ?
, ,
,
, ,
, ,
, .


.
,
,
.
, ,
, ,

. ,
,
.

, ,
.
, ,
. ,

, .
,
,
,

.
, , , , ,
55

 2013

, , ,

.

,
, ,
, .
,
, :
-

,
,


.

, ()
, ,
, , ,
:
-

(),
( ),
( )
.

,
, ,
,
,
.
.
.
. ,
, .
, ( ) , .
56

 2013

,
, ,
,
( , .),
, , (, ,
) .
,

.
, ,
, , , . ,
, ,
.
,
,
.
( ) .
,
. .
, .
, ,
, ,
.
,
:
- ,
- ,
,
-
- .
.
.
.
57

 2013

,
.
,
.
,
, ,
. ,
.
. ,
, .
, .
, .
, ,
6 , .
.
. ,
,
, ,
, .
,
, ,
, , , ,
, , , , , ,
, , .
.
,
, .
() ,
: .
, 1 5 ,
.
, .
,
58

 2013

.
, 32 63
x 120-150 . .

(Rolcart .).

.
32 40 .,
13,0 20,0 3/. 1,5 - 3,0
. ()
, 5,0 24,0 (
3,0 ).

pp up
2 3 .

.
, 1 3 .
, ,
,

(Fe, Mn .).
,
, .
, ,
. .

. ,
( )
0,2 ,
(0,5 ).
,
,
. . Rootgard .

.
59

 2013

,
, ,
.

60

 2013

61

 2013
MASTER PROGRAM ZA OBRAZOVANJE NASTAVNIKA
L.Radulovi i V.Rajovi,
Centar za obrazovanje nastavnika, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Osnovna svrha ovog rada je informisanje strunjaka iz oblasti horitikulture o

mogunostima za obrazovanje i profesionalni razvoj nastavnika strunih predmeta,
kroz predstavljanje novog master programa za obrazovanje nastavnika predmetne
nastave. Informacije o samom programu i procesu njegovog razvijanja bie
stavljene u kontekst razloga za razvijanje i svrhe ovog programa, te kompetencija
koje se ele razviti kao ishodi ovog programa.

Zato nam je potrebno obrazovanje nastavnika

Razlozi za ozbiljno pristupanje obrazovanju svih nastavnika, te za podizanje nivoa
i promenu naina obrazovanja nastavnika predmetne nastave svih kategorija (na
nivou viih razreda osnovne kole, u opteobrazovanim i strunim kolama, za
opteobrazovne i strune predmete) su brojni, meusobno povezani, ali i
raznovrsni. Naveemo neke od njih, koji su, po naoj proceni, naroito znaajni:
- savremena nauna saznanja o nastavi i uenju, te o profesiji nastavnik i
obrazovanju za ovu profesiju upuuju na komleksnost ove profesije, naroito
u savremenim drutvenim okolnostima, ukazuju na nedostatke tradicionalnih
naina obrazovanja nastavnika za njihovo delovanje danas, a kojim bi
trebalo da odgovore na potrebe budunosti, ukazuju na neophodnost nekih

62

 2013

veoma intelektualno i profesionalno zahtevnih kompetencija nastavnika koje

zahtevaju i

ozbiljno inicijalno obrazovanje i celoivotno uenje

(Buchberger, 2002; Cochran-Smith & Fries, 2008; Radulovi, 2011; Schon,

1987);
- prosvetne politike svih savremenih zemalja i relevantnih meunarodnih
institucija polaze od sloenosti zahteva koji stoje pred savremenim
nastavnikom, te ih karakteriu reforme, koje ukljuuju produavanje trajanja
obrazovanja nastavnika (na primer, zahtevano inicijalno univerzitetsko
obrazovanje u evropskim zemljama za nastavnike predmetne nastave je u
proseku 4,67godina, a za nastavnike srednjih kola i due) i orijentisanje na
razvoj razliitih kompetencija potrebnih za profesiju nastavnik (koje su u
vezi sa pedagokim i psiholokim saznanjima, a ne samo znanjima iz
predmetne oblasti); 1
- istraivanja uspeha uenika u Srbiji (meunarodna i nacionalna) ukazuju na loe
rezultate naeg sistema obrazovanja, a istraivanja obrazovanja nastavnika u Srbiji
i naina na koji nastavnici predmetne nastave percipiraju svoje obrazovanje
ukazuju

na

nedovoljnu

razvijenost

sistema

obrazovanja

nastavnika

neusaglaenost ovog obrazovanja sa potrebama prakse, kao i neusaglaenost sa

savremenim

saznanjima

evropskim

nainom

obrazovanja

nastavnika

(Buchberger, 2002; Rajovi, Radulovi, 2007).

Green Paper on teacher Education in Europe; Common European Principles for Teacher Competences and
Qualifications; European teacher education policy; Quality Assurance in Teacher Education in Europe; Key topics
in education in Europe; Official Journal of the European Union Council Conclusions, Proposal for a
Recommendation of the European parllament and of the Conucil on the key competencies off lifelong learning,
Commission of the European Communiteies, preporuke Stalne konferencije Ministara obrazovanja Saveta Evrope,
preporuke Evropske Unije za obrazovanje i obuku 2010, 2020, Preporuke UNESCO- i miteta UN za prava
deteta itd.

63

 2013

- nova zakonska regulativa u Srbiji predvia da je za posao nastavnika neophodan

master nivo obrazovanja i minimum 36 ESPB pedagoko-psiholoko-metodikog
obrazovanja (Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja), a dokument
Standardi kompetencija za profesiju nastavnik i njihovog profesionalog razvoja
zahteva razliite kompetencije nastavnika, koje se odnose na predmetnu oblast i
metodiku nastave predmeta, pouavanje i uenje, podrku razvoju linosti uenika
i komunikaciju i saradnju.

Kako smo razvijali master program za obrazovanje nastavnika predmetne

nastave
Polazei od prethodnog, od oktobra 2010. u Srbiji se odvija projekat iji je
prevashodni cilj da razvije master program za obrazovanje nastavnika predmetne
nastave razliitih kategorija, koji bi po svojoj prirodi bio fleksibilan i
interdisciplinaran,

te koji koji bi bio u skladu sa savremenim saznanjima o

nastavi, profesiji nastavnik i obrazovanju nastavnika, usaglaen sa zahtevima

Bolonjskog procesa i zakonskom regulativom o obrazovanju u naoj zemlji, kao i
koji bi odgovarao naem obrazovnom kontekstu i potrebama. Radi se o TEMPUS
projektu Master program za obrazovanje nastavnika predmetne nastave (Tempus
project MASTS 511170), u koji je ukljueno ukupno 18 partnera: svih pet dravnih
univerziteta u Srbiji, 4 univerziteta iz EU (Univerziteti u Helsinkiju, Insbruku,
Debrecinu i Kopenhagenu), dravne institucije relevantne za obrazovanje u Srbiji
(Ministarstvo i pokrajinski sekreterijat nadleni za prosvetu, Zavod za
unapreivanje i Zavod za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni
prosvetni savet i Nacionalni savet za visoko obrazovanje), asocijacije nastavnika
(Udruenje gimnazija i Udruenje poljoprivrednih kola) i nevladina organizacija
koja se bavi profesionalnim razvojem nastavnika (Obrazovni forum).
64

 2013

U okviru ovog projekta pristupili smo razvijanju master programa polazei od

prouavanja savremenih reenja u polju obrazovanja nastavnika (naunih polazita
i evropskih reenja) i od stanja i potreba u naoj sredini, imajui na umu oekivane
standarde kompetencija za nastavnike. Metodologija razvijanja ovog programa je
podrazumevala:
-snimanje postojeeg stanja u obrazovanju nastavnika i naina na koji se na
univerzitetima i fakultetima u Srbiji opaa potreba i mogunost obrazovanja
nastavnika, te analizu i artikulaciju potreba koje iz postojeih okolnosti proistiu,
- rad meuuniverzitetske grupe na razvijanju zajednikih osnova programa za
razliite univerzitete,
- rad u grupama na nivou univerziteta na razradi studijskih programa i
pronalaenju organizacionih reenja za realizaciju,
- rad u malim grupama nastavnika na razvijanju i koordinaciji

programa

predmeta...,
- kritiko preispitivanje i pregovaranje o zajednikim elemenata programa i
programa pojedinih univerziteta unutar radnih grupa, meu univerzitetima
(domaim i evropskim), meu svim partnerima meusobno, na konferncijama koje
su okupljale sve partnere i meunarodne eksperte,
- graenje mree saradnika na meuuniverzitetskom i meufakultetskom nivou,
kao i saradnika nastavnika iz razliitih institucija relevantnih za obrazovanje
nastavnika.
Graenje ovog programa je po mnogo emu specifino i predstavlja novinu u naoj
sredini, koja, usudiemo se rei, nema dovoljno razvijene mehanizme i razvijenu
kulturu

meufakulteske

saradnje,

timskog

rada

nastavi,

pa

ni

interdisciplinarnosti, te koja jo uvek ne prepoznaje dovoljno znaaj i sloenost

65

 2013

obrazovanja nastavnika. Zato nije neobino da smo u ovom procesu nailazili (i jo

uvek nailazimo) na brojne i raznovrsne dileme, probleme i tekoe od kojih emo
pomenuti neke:
- nepostojanje

odgovarajuih

uhodanih

organizacionih

reenja

(gde

institucionalno smestiti program),

- nejasnost odnosa razliitih uih naunih oblasti i interdisciplinarnosti u
ovom domenu, to dovodi i do toga da nije obezbeen razvoj metodika i
nastavnika metodike za razliite oblasti,
- komplikovanost, nedovrenost i neusaglaenost administrativnih reenja
okvir kvalifikacija, lista akademskih zvanja, pravilnici koji reguliu ko moe
da predaje u kolama
- nepostojanje mree kola za praksu i odgovarajuih obuenih mentora u
kolama i naina regulisanja odnosa kola i fakulteta,
- nedovoljan broj univerzitetskih nastavnika koji bi mogli da se bave ovom
problematikom i njihova optereenost...
Osim ovih problema, koje su karakteristine za nau sredinu, razrada svakog
programa za obrazovanje nastavnika zahteva odgovanje na neke dileme i izazove
koji proistiu iz naina razumevanja same profesije nastavnik i obrazovanja za ovu
profesiju, kakvi su: u kojoj meri nastavnika vidimo kao aktera i kreatora u polju
obrazovanja (ili nekog ko primenjuje znanja i ispunjava postavljene zahteve),
kako da obezbedimo obrazovanje za profesiju i razvoj kompetencija, a ne
prenoenje znanja iz naunih disciplina, kako da svi elementi ovog programa budu
integrisani i koordinisani ili bar kako da se pronae odgovarajui odnos i mera
izmeu pojedinih komponenti (koliko zastupljenosti kojih naunih oblasti, koliko
prakse, kako da budu integrisani), kako da pronaemo pravu meru zahteva za
66

 2013

inicijalno obrazovanje nastavnika imajui u vidu da je profesionalni razvoj

celoivotni proces.
U nastojanju da razvijemo program i da obezbedimo njegovu realizaciju nastojali
smo da pronalazimo reenja za ove probleme. Reenja na svakom od univerziteta
nisu identina, neka su proizvod manje ili vie dobrih kompromisa u postojeim
okolnostima, za neke od problema jo uvek strepimo kako e se reiti. Ipak, u
ovom momentu moemo da kaemo da je proizvod ovog rada da su akreditovana
dva master programa za obrazoanje nastavnika (na Univerzitetu u Novom Sadu i
Univerzitetu u Novom Pazaru) i da je Univerzitet u Novom Sadu ve upisao prvu
generaciju studenata. Ovo su programi za obrazovanje profesora strunih
predmeta. Oekuje se akreditacija jo dva programa (Univerzitet u Beogradu i
Univerzitet u Niu), to bi trebalo da budu programi za obrazovanje nastavnika
razliitih predmeta, ukljuujui i

profesore strunih predmeta (programi ne

ukljuuju obrazovanje nastavnika prirodno-matematike grupacije).

O master programu za obrazovanje nastavnika predmetne nastave

Koncepcijska polazita za razvijanje programa:

Pri pravljenju bilo kog

obrazovnog programa, pa i ovog master programa za obrazovanje nastavnika,

polazi se

od odreenih koncepcijskih opredeljenja, odnosno od toga kako

razumemo obrazovanje (nastavu i uenje) i kako razumemo svrhu odreenog

programa. Polazita za razvijanje ovog programa (oko kojih smo se dogovorili u
poetku razvijanja programa) su odreena shvatanja nastavnika, nastavnikih
kompetencija i obrazovanja nastavnika:
1. Obrazovanje nastavnika predstavlja razvoj kompetencija

potrebnih za

profesionalno delovanje (a ne prenoenje akademskih znanja iz razliitih naunih

67

 2013

disciplina). Kompetencije predstavljaju sloen sistem znanja, sposobnosti i vetina,

navika, motivacije, vrednosti, emocija koji osposobljava za odgovarajue
delovanje u kompleksnim situacijama u konkretnom kontekstu. Kompetencije se
zasnivaju na i obezbeuju nastavniku da odgovara raznovrsnim ulogama, odnosno
da planira, organizuje, realizuje i evaluira vaspitno-obrazovni rad, saradjuje u
koli, istrauje svoje delovanje, odluuje o svom profesionalnom razvoju.
2. Nastavnik treba da bude refleksivni praktiar, odnosno da je osposobljen da
donosi odluke polazei od praenja sopstvene prakse. Zato je kroz obrazovanje
potrebno obezbediti studentima situacije u kojima e
-

sagledavati u kontekstu razliitih teorija i aktuelne prakse, preispitivati i re-

konstruisati vlastita implicitna i eksplicitna razumevanja dece, njihovog razvoja i

uenja, vaspitanja, obrazovanja i nastave, kole, sopstvenih nastavnikih uloga,
-

razvijati kompetentnost kroz rad u koli, adekvatno praenje i analiziranje

ovog iskustva i istraivanja sopstvene prakse,

-

sticati iskustvo kooperativnog uenja, uenja u atmosferi potovanja

individualnih i kulturnih razlika i vrednovanja otvorenosti za istraivanja i kritika

preispitivanja prakse.
3. Profesionalni razvoj nastavnika je celoivotni proces, a inicijalno obrazovanje je
faza ovog procesa u kojoj se stvaraju osnove za graenje profesionalnog identiteta
nastavnika, razvijaju osnovne kompetencije nastavnika neophodne za vaspitnoobrazovani rad i stvaraju osnove za dalji profesionalni razvoj nastavnika kao
refleksivnih praktiara (to ukljuuje razvijanje njihove spremnosti da istrauju i
kritiki preispituju praksu, ukljuujui i sopstvene kompetencije).
Svrha i ciljevi programa. Generalno, svrha ovog programa je osposobljavanje
studenata za samostalno obavljanje posla nastavnika odgovarajuih nastavnih
predmeta (ili grupe predmeta) u viim razredima osnovne i u srednjim kolama (pri
68

 2013

emu program novosadskog i novopazarskog univerziteta obrazuju samo

nastavnike strunih predmeta). Ciljevi programa se odnose na osposobljavanje
nastavnika da organizuju savremenu nastavu koja e polaziti od potreba,
obezbeivati proces uenja i postizanje odgovarajuih rezultata uenika, da se u
radu oslanjaju na savremenu tehnologiju, da budu aktivni inioci menjanja
sopstvene prakse i kulture kole. Imajui na umu mogunosti koje proizilaze iz
toga to se radi samo o jednom programu ije trajanje moemo izraziti kroz 60
ESPB, ciljevi programa su da svi studenti steknu osnovna znanja, vetine i
sposobnosti znaajne za posao nastavnika kroz obavezni deo pedagoko
psiholokometodikog obrazovanja i praksu u koli, kao i vii nivo nekih
nastavnikih kompetencija, zavisno od toga koje izborne predmete budu birali.
Kompetencije koje se razvijaju ovim programom predstavljaju osnovu za: kritiko
preispitivanje sopstvenog rada, teorije i prakse obrazovanja i za aktivno upravljanje
sopstvenim kontinuiranim profesionalnim razvojem.
Ishodi programa kompetencije nastavnika. Ovim programom student razvija
kompetencije definisane dokumentom Standardi kompetencija za profesiju
nastavnika i njihovog profesionalnog razvoja. Imajui na umu da program
predstavlja samo fazu u inicijalnom obrazovanju i profesionalnom razvoju
nastavnika, oekuje se da e po njegovom zavretku student:
- umeti da objasni razliite poslove i uloge nastavnika u nastavi i van nje i
prihvatiti razliite uloge nastavnika kao deo svog profesionalnog identiteta
- umeti da objasni osnovne karakteristike kognitivnog, socijalnog i afektivnog
razvoja dece kolskog uzrasta, sloenost faktora koji oblikuju razvoj i naine
na koje kolovanje i nastavnici mogu da doprinesu razvoju uenika
- umeti da tumai prirodu i odnos uenja i poduavanja i sagledava ih u
kontekstu

69

 2013

- umeti da tumai vaspitanje i obrazovanje polazei iz pozicija savremenih

koncepcija obrazovanja i kritiki sagledava njihovo znaenje za praksu
- umeti da planira i realizuje vaspitno-obrazovni rad polazei od razumevanja
savremenih modela nastave i obrazovanja tako to:
o stvara uslove za celoviti razvoj uenika,
o koristi nastavne metode i strategije koje su u skladu sa raznovrsnim
ciljevima i sadrajima obrazovanja,
o razvija motivaciju i obezbeuje aktivno uenje i saradnju,
o uvaava individualne i kulturne razlike i odlike konteksta.
- umeti da prati nastavni proces i ocenjuje napredovanje uenika primenjujui
razliite vrste i tehnike ocenjivanja, u funkciji aktuelog procesa uenja,
osnaivanja subjekatskog poloaja uenika u nastavi i razvijanja kurikuluma
- umeti da koristi savremena nauna saznanja i metodologiju predmetne
oblasti kako bi obezbedio uenje i razvoj uenika
- umeti da uoi i istrauje probleme u vaspitno-obrazovnoj praksi i aktivno
pristupa njihovom reavanju
- radi saradniki sa svim relevantnim akterima (kolegama, uenicima,
roditeljima, lokalnom sredinom) u vaspitno-obrazovnom procesu
- ima aktivan i odgovoran odnos prema sopstvenom profesionalnom razvoju i
prema razvoju kole.
Struktura programa. Bazina zajednika stuktura master programa na svim
univerzitetima obuhvata sledee programske celine:
- Pedagoko-psiholoko obrazovanje nastavnika (bazino kroz obavezne
predmete i vie -u skladu sa izabranim izbornim predmetima)
- Metodiko obrazovanje nastavnika (bazino kroz obavezne predmete i
vie - u skladu sa izabranim izbornim predmetima)
70

 2013

- kolska praksa (praksa 1: pedagoko-psiholoka i praksa 2: metodika)

- Master rad.

Programska celina

Status

Kratak opis programskih sadraja

nastavnik kao profesija
osnovni psiholoki, pedagoki i didaktiki
pojmovi i teorije, koncepcije obrazovanja

OSNOVE
PEDAGOKOPSIHOLOKOG
OBRAZOVANJA
NASTAVNIKA

interakcija u razredu
Obavez
ni
kola kao zajednica koja ui i kao otvoreni
sistem
predme
ti
nastava kao proces poduavanja/uenja,
interaktivne metode u nastavi,
planiranje i evaluacija nastave, ocenjivanje u
nastavi. Istraivanje vaspitano-obrazovne /
nastavne prakse.

PEDAGOKOPSIHOLOKO
OBRAZOVANJE

Zavisno od izbora predmeta, studenti se

osposobljavaju za: vaspitno-obrazovni rad sa
decom sa posebnim potrebama,
multikulturalno obrazovanje, obrazovanje
Izborni
odraslih, prevenciju nasilja u koli, korienje
predme informacionih tehnologija u obrazovanju,
ti
razumevanje pismenosti u kontekstu kolskog
kurikuluma, dalje razvijaju kompetencije
potrebne za autonoman rad i delovanje u
kolskoj instituciji, saradnju sa porodicom i
lokalnom sredinom, komunikacijske vetine i
vetine timskog rada.

71

OSNOVE
METODIKE
NASTAVE

2013

METODIKO
OBRAZOVANJE

Obavez
ni
predme
t

Planiranje, realizacija i evaluacija nastave u

kontekstu ciljeva i sadraja obrazovanja
konkretnih nastavnih predmeta ili grupacija
predmeta.

Zavisno od izbora predmeta, studenti se

Izborni osposobljavaju za specifinosti obrazovnog
predme rada u nastavnom predmetu: sa uenicima
razliitog uzrasta, vrste i nivoa obrazovanja; u
ti
pojedinim vrstama nastave (teorjska,
praktina, laboratorijska), u obrazovanju
razliitih programskih sadraja.

1.Upoznavanje kole kao institucije, poslova i

uloga nastavnika u koli. Praktini zadaci
Obavez
povezani sa ciljevima i sadrajima Osnova
ni
pedagoko-psiholokog obrazovanja
KOLSKA PRAKSA
predme nastavnika.
ti
2. Praktikovanje i analiza iskustva rada
nastavnika u nastavi odgovarajuih predmeta.

MASTER RAD

Obavez Master rad predstavlja istraivanje nekog

problema rada nastavnika. Tema je u vezi sa
ni
psiholokim, pedagokim, didaktikim i/ili
predme metodikim aspektima rada nastavnika, a
t
komisija za odbranu rada je interisciplinarna.

Ono to se ne moe videti iz ovakvog preglednog prikaza tema oko kojih je

organizovan program je da je nastava organizovana tako da dovodi u vezu
studentske pretpostavke o vaspitno-obrazovnim problemima i o radu nastavnika
(to je proizvod njihovog celokupnog iskustva u obrazovanju, kao i prakse
organizovane u ovom programu), sa teorijsko-koncepcijskim vienjima ovih
problema, te da im

daje priliku da praktino realizuju kljune aktivnosti

72

 2013

nastavnika (da planiraju, realizuju i evaluiraju nastavu) i da grade svoja

razumevanja nastavnikove uloge kroz istraivanje i analizu svog iskustva.
Koliko e svaki od programa na pojedinim univerzitetima zaista realizovati ove
namere, zavisi od niza faktora i ostaje da se vidi. Namera nam je da evaluiramo
proces njegove realizacije i njegove rezultate, te da u skladu sa tim menjamo i
program u celini i programe pojedinih predmeta.
Nadamo se da emo ovim programom doprineti kvalitetu nastave u naim kolama.
to se tie perspektive nekoga ko je po osnovnom obrazovanju neke druge, a ne
nastavnike profesije (na primer inenjer hortikulture) elimo da napomenemo da
bi motivi nekoga da zavri ovaj program mogli da budu razliiti. Neki od njih su,
osim mogunosti (ispunjavanja formalnih preduslova) da se zaposli u koli kao
nastavnik i to da je nastavniki posao mogunost da promoviemo oblast koja nam
je bliska, da doprinesemo da oni kojima smo nastavnici u budunosti to bolje rade
svoj posao (dakle i da utiemo na budunost), kao i da je poduavanje drugih nain
da i sami bolje razumemo svoja saznanja iz odgovarajue oblasti.

Aknowledgement: "This project has been funded with support from the European Commission.
This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held
responsible for any use which may be made of the information contained therein."

LITERATURA:
Buchberger, F. (2002): Comparative Analyses On The Current State Of European
Teacher Education And Options For Its Reform, Serbian Teacher Education
Reform Program.
Cochran-Smith, M., & Fries, K. (2008): Research on teacher education: Changing
times, changing paradigms. In Cochran-Smith, M. & all (Eds.), The handbook of
research on teacher education: Enduring questions in changing contexts. Mahweh,
N.J.: Lawrence Erlbaum, Publishers.
73

 2013

Radulovi, L. (2011): Obrazovanje nastavnika za refleksivnu praksu, Beograd:

Filozofski fakultet u Beogradu.
Rajovi, V., Radulovi, L. (2007): Kako nastavnici opaaju svoje inicijalno
obrazovanje: na koji nain su sticali znanja i razvijali kompetencije, Nastava i
vaspitanje, Bol. 51, 4, Beograd, str. 413434.
Schon, D. (1987): Educating The Reflective Practitioner, San Francisco: he
Jossey-Bass Inc.

74

 2013

JEZERO U SUBOTICI - OD IDEJE DO REALIZACIJE PROJEKTA

Igor Skala:
SKALA GREEN d. o.o., Subotica

Zelene povrine u gradu predstavljaju oaze mira, antistresa ili igre i rekreacije.
Zelenilo jednom gradu moe dati identitet, a najznaajnije gradske zelene povrine
su parkovi. Parkovi pored toga to predstavljaju plua grada imaju i veoma vanu
socijalnu ulogu, predstavljaju mesto okupljanja svih starosnih grupa ljudi. Roditelji
ih koriste za etnju sa decom, mladi za sastajanje, stariji za odmor, mnogi ih koriste
za rekreaciju, etnju kunih ljubimaca itd.
Javni parkovi su veoma esto zaputeni, neosvetljeni, nefunkcionalni.
Neinvestiranje u javno zelenilo bila je praksa u celoj zemlji dugi niz godina,
naravno prouzrokovana tekom finansijskom situacijom u kojoj je bilo puno drugih
prioriteta. Svest o ulozi zelenila u kulturi i kvalitetu stanovanja je na sve viem
nivou. Javno zelenilo polako postaje jedan od prioriteta, te se u proteklih nekoliko
godina u mnogim gradovima irom Srbije radi na rekonstrukciji i ouvanju
zelenila.
Prole godine je Subotica poela sa realizacijom projekta za rekonstrukciju i
podizanje 30 novih parkova. Jedan od njih je park Dudova uma. Prvobitna
njegova namena bila je zasad duda za gajenje svilene bube za proizvodnju svile u
vreme kada su fabrike 8. Mart i Mladost radile punim kapacitetima. Naravno,
posle gaenja fabrika prestaje i potreba za svilom a Dudova uma menja svoju
funkciju i postaje sportsko rekreativni centar.
Nosilac projekta za rekonstrukciju parka Dudova uma je Javno komunalno
preduzee istoa i Zelenilo. Planom je bilo predvidjeno a u roku je realizovano
da park dobije nove trim staze, sprave za vebanje na otvorenom, etalite i
vetako jezero.
75

 2013

Jezero je ve postalo centar okupljanja i dalo je vizuelni identitet parku. Povrina

jezera je 400m2 i napravljeno je u delu Dudove ume koji nije poumljen.

. 5-6: Prenoenje projekta na teren

Sam poetak je pratio niz problema: visoke podzemne vode, loi vremenski uslovikisa.
U izgradnji jezera je uestvovalo vie podizvoaa i sve je trebalo medjusobno
uskladiti. Na izvodjenju je uestvovalo 6-7 razliitih ekipa. Svi su imali rokove i
sve je moralo ii po planu, kako bi realizacija projekta mogla da se zavri na
vreme.

Sl. 7: Snimanje terena

76

 2013

Problemi na koje se nailazilo u samoj izgradnji resavani su u hodu i dalja

realizacija je morala biti prilagoena tome.
Niz problema je bilo i tokom dostave opreme na gradilite: peaka zona, velika
frekvencija ljudi.
Neki radovi, kao to je lepljenje gumene podloge, iskljuivo su zavisili od
vremenskih uslova. Vreme je moralo biti bez vetra i padavina kako trunje ne bi
padalo na spojeve.
Jezero je najpre obloeno geotekstilom Firestone preko koga je izliven sloj
betona za koji je zalepljen kamen. Izabran je ba Firestone geotekstil zbog
izuzetnog kvaliteta, izdrljivosti preko 30 godina, postojanosti na veoma niskim i
na visokim temperaturama. Za postavljanje geotekstila angaovana je
profesionalna ekipa iz Madjarske.

Sl. 8: Postavljanje geotekstila

Zbog visokih podzemnih voda napravljena je hidroizolaciona kuica za filtere i
pumpe.

77

 2013

Sl. 9: Hidroizolaciona kuica za filtere i pumpe

Veoma se vodilo rauna o nivelacije terena kako bi postavljeni skimeri (usisivai)
mogli pravilno da rade.

Sl. 10: Skimer (usisiva)

Oblaganje jezera je ilo sledeim redosledom:
600g geotekstil na iznivelisan teren
Preko je stavljena Fireston guma
300g geotekstil na gumenu podlogu
Sloj betona
Za beton je zalepljen kamen i ljunak

78

 2013

Napravljene su kaskade na jednom kraju jezera kako bi se voda slivala u

slapovima. Slapovi pored toga to omoguavaju meanje vode u jezeru i
ubacivanje kiseonika, obezbedjuju poseban doivljaj koji daje zvuk vode.
Na kraju jezera suprotno od slapova napravljen je prelivni sistem koji bi spreio
prelivanje jezera u sluaju velikih padavina.

Sl. 11: Prelivni system

Sl. 12: Probno punjenje jezera

Posadjene su biljke, tepih travnjak. Postavljene su klupe i prilazne staze do klupa.

79

 2013

Sl.13: Klupa i prilazna staza

Sl. 14: Zasadjene bilje u jezeru i pored jezera

Oko jezera su postavljene klupe, postavljeni su prilazi i sada je to zaista centar

okupljanja i mesto gde posetioci zastaju da se odmore i uzivaju u uboru vode i
zelenoj oazi.

80

 2013
UGROENOST DRVEA PRILIKOM KORIENJA,
REKONSTRUKCIJE I IZGRADNJE GRADSKIH PARKIRALITA
DuanTodorovi, d.i.p.a.
ETALON d. o. o., Beograd

1. Funkcionalna i estetska analiza trenutnog stanja

Zakon o bezbednosti saobraaja prepoznaje parkiralite kao deo puta namenjen,
ureen i oznaen prvenstveno za parkiranje vozila, i td. U naem urbanom
okruenju, parkiralita nastaju, logino, kao izraz planske aktivnosti, ali pre svega
iznueno prekom potrebom da se obezbedi parkiranje za prilino narastao broj
vozila, koristei lokacije koje esto za to nisu adekvatne, niti prvobitno namenjene.
Pri izgradnji novih ili rekonstrukciji postojeih parkiralita, planskom
dokumentacijom se predvia sadnja sadnica liarskog drvea, na pozicijama koje
odredi projektant. Podrazumeva se (ili se ba i ne podrazumeva) da je u tom smislu
konsultovana naa struka na adekvatan nain.
Na vrlo brojnim parkiralitima koja zauzimaju dobar deo gradsih trotoara, obino
ve postoje drvoredi, nastali u nekom ranijem vremenu, i svakako bez elje
tadajeg projektanta da se ispod i oko njih parkiraju automobili. Sa aspekta
parkiranja vozila, drvoredne vrste na ovakvim parkiralitima su esto
neodgovarajue.
Stabla su ili prevelikog uzrasta, ili su njihova meusobna rastojanja van standarda
za parkiranje vozila. Pod njima se
tiska prevelik broj automobila,
tokovima gaze korenske ile izrasle
van zemlje, branicima trajno
oteuju koru debla. Nekadanji
opsezi oko stabala odavno ne
postoje, ili su urasli u zonu
korenovog vrata (sl.15). Zastor oko
njih je ispucao i neravan.
Sl. 15: Platan u betonu
81

 2013

Dakle, sad sa aspekta pravilnog rasta i razvoja drvea u drvoredu, parkiranje pod
njima je takoe neodgovarajue!
U uslovima visoke zagaenosti zemlje i vazduha, usled ugroene vitalnosti drvea,
primetna je estetska i funkcionalna degradiranost, kojoj su pratioci negativne
pojave entomoloke i fitopatoloke prirode.
U vizuelnom smislu, na novoizgraenim parkiralitima se uoava jednolinost i
odsustvo ideje u izboru vrste: Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Fraxinus,
Platanus acerifolia i dr. Sadnice su najee iz domae proizvodnje, suvie mlade,
esto nedovoljne visine ili pak prerasle iz gustog sklopa, sa deformacijama
habitusa, jednom reiju nisu adekvatno rasadniki odnegovane. Time nisu ni
pripremljene za funkcije koje su im namenjene. Do pre nekog vremena nisu ni
adekvatno mehaniki zatiivane nakon sadnje.
Na parkiralitima izgraenim ispod postojeih ulinih drvoreda, dominiraju iste
one drvoredne vrste koje se sreu po svim delovima grada: Platanus acerifolia,
Tilia grandifolia, T. argentea i T. parvifolia, Acer spp., prosene starosti na nivou
gradskih drvoreda - oko 30-40 godina, i vie. To
su fizioloki iscrpljena stabla, esto sa vidnim
posledicama nepravilne i neblagovremene
rezidbe, sa atipinim etioliranim listovima na tzv.
vodenim izbojcima, sa oteenjima na kori
tipa, trulei, tumora kore, sa suvim granama u
kruni koje predstavljaju opasnost po parkirana
vozila (sl.16). Oko njih po pravilu nema
mehanike zatite stabla.
Ovakvo drvee je i funkcionalno ugroeno.
Nema pokazatelja da se ikada vri njihovo
zalivanje ili prihranjivanje. Aeracija zemlje u
kojoj rastu odrasla stabla je nemogua, kao i kod
mlaih, jer nije ugraena oprema za to. Nije
neobina pojava da obolelo ili suvo stablo u
Sl. 16: Mehanike ozlede
takvom drvoredu ostaje prisutno i po nekoliko
godina, dok ne postane alarmantna pretnja parkiranim vozilima, a onda se zamena
izvri istim onim nekolovanim i nedoraslim sadnicama, u istu zemlju.
Novoposaene sadnice su u poslednje vreme, istini za volju, najee mehaniki
zatiene, i u prvoj godini po sadnji se povremeno zalivaju. Oigledna je i
82

 2013

izloenost brojnim hemijskim agensima: na ovo drvee svakodnevno utiu izduvni

gasovi vozila, na njima se taloe estice praine, ai i olova.
Zemljite u kome rastu, svake zime upija industrijsku so koja se rasipa po
saobraajnicama, takoe i proliveno gorivo, ulje i td. Nije primeeno da se ikada
obavlja zamena bar povrinskog sloja te zemlje. Kronje se ne oroavaju. Koliko ih
spere kia, toliko su oprane.
Preporuena pH vrednost zemljita za ove vrste je 6 8. Usled sabijenosti i
odsustva aeracije, reakcija je kiselija od dozvoljene. Na to sve se, iz nepoznatih
razloga dodaje mal u enormnim koliinama koji tu ostaje dok ne satruli, uvajui
u sebi nove koliine industrijske soli, i razvijajui patogene organizme.
Dakle, planiranu funkciju zatite od sunca i vetra, ostvare samo primerci koji su
imali sree da preive i dorastu svoje optimalne dimenzije.
Poslednjih godina su na sreu sve ei primeri koji ukazuju da se ipak u ovoj
oblasti neto menja na bolje. To se za sada uoava samo kod temeljnih
rekonstrukcija centralnih gradskih ulica sa predvienim parkiranjem (sl. 17). Ali i
tu opet sa polovinom primenom metoda i opreme koji su odavno poznati u
inostranstvu. Vie sa trenutnim vizuelno-estetskim efektom, nego sa trajnim i
funkcionalnim.

2. Zasena parkiranim vozilima, ili parcijalni drvored u sistemu zelenila

grada
Na postojeim parkinzima, a neretko i u projektnoj dokumentaciji, drveu se na
parkiralitima
daje
samo
uloga
suncobrana za parkirana vozila. ak ni
ako
tu
ulogu
obavljaju
na
zadovoljavajui nain, ne postoji
garancija da nee zasmetati neijem
pokuaju da ba na to mesto parkira svog
mezimca, naroito ako se projektant
usudio da drvetu dodeli malo vei
prostor od uobiajenog minimuma.
esto zaboravljamo da je drvee na
parkingu, iako naizgled u sistemu
saobraaja, daleko vie od toga, veoma
83

Sl. 17: Dobar primer divoreda

 2013

vaan deo sistema zelenila grada! Ono ima sve funkcionalne i estetske atribute kao
i gradski drvoredi, a obzirom na svoje dimenzije i brojnost, spada u znaajnu
kategoriju tzv. parcijalnih drvoreda. Ovakvi drvoredi, osim zasene parking mesta,
imaju i dekorativnu ulogu, oplemenjuju prostor, homogenizuju vizuelno i
funkcionalno razliite urbane strukture, meusobno povezuju okolno zelenilo
prekinuto povrinom parkinga. Ali, pre svega, okrueno asfaltom i betonom, ovo
drvee ima znaajnu ulogu mikroklimatkog regulatora, sniava visoke letnje
temperature u svom okruenju, zasenjuje trotoare i peake koridore na
parkinzima, uveava relativnu vlanost vazduha, redukuje stalno prisutni tzv.
gradski um, sniava stepen zagaenosti, taloi na sebe estice mehanikih
zagaivaa i filtrira brojne tetne gasove.
Obaveza nam je da strunim i matovitim izborom vrsta drvea na parkinzima,
rasporedom sadnje i nainom negovanja, omoguimo povezivanje drvoreda na
parkiralitima u sistem gradskih drvoreda i dalje u sistem zelenila grada.

3. Pravilan izbor vrste greke pri izboru i posledice

Kada kao strunjaci utiemo na odluku o izboru vrste za sadnju uz saobraajnice i
na parkiralitima, obino se usmeravamo na funkcionalnost i estetiku. Ali hoe li, i
u kojoj meri primenjena vrsta zadovoljiti naa struna oekivanja, zavisi pre svega
od njenih morfolokih i fiziolokih osobina, ije poznavanje je taj kljuni alat u
naim rukama, kojim bi trebalo da vladamo u donoenju pravilne odluke o izboru
vrste.
Naalost, puno je primera koji opisuju greke. Katkada je u pitanju nedostatak
znanja, ali je ovakvo stanje ipak veinom posledica okolnosti koje volimo da
nazovemo objektivnim, mada esto to nisu.
Mi naalost ne moemo da se podiimo viedecenijskom analitikom odrastanja i
negovanja drvoreda na povrinama koje su namenski graene za parkiralita, pa
ak ni analitikom uticaja prometa i parkiranja vozila na uline drvorede ispod kojih
ve godinama postoje parkinzi. Naravno, ima autora koji su o tome pisali
(Anastasijevi, 2007). U zemljama sa decenijskom saobraajnom kulturom, mnogo
jaom ekonomijom i visokim naunim i praktinim saznanjima iz oblasti gajenja,
primene i nege drvea u urbanim sredinama (severnoevropske zemlje) izbor vrsta
je utvren i potvren nauno i eksperimentalno sa intervalima zakljuivanja od 10 i
20 godina, uz visoko standardizovane mere nege. Takvi zakljuci se mogu smatrati
meritornim za postupanje u svim kasnijim projektima i rekonstrukcijama.

84

 2013

U naoj praksi je izbor vrste za novoizgraena parkiralita najee uslovljen

raspoloivom ponudom domaih rasadnika, a ona je skromna. U opticaju je svega
nekoliko vrsta javora i jasena. Ulmus, Carpinus, Ailanthus - smo izgleda
zaboravili, a uz malo mate, dala bi se pronai jo neka vrsta ili varietet. Nabavka
iz inostranstva je obino finansijski limitirana, mada je ne treba iskljuiti za
reprezentativne lokacije. Strategija planiranja potreba u skladu sa planiranjem
urbanog razvoja gradova u Srbiji, i iz toga podsticanje rasadnike proizvodnje u
tom segmentu, praktino ne postoji.
Nepoznavanje ili neuvaavanje morfolokih karakteristika biljke, pogotovo korena
i stabla, dovodi do projektovanja neadekvatnog prostora za rast drvea,
nedovoljnih rastojanja, kao to neusaglaenost sa klimatkskim i ekolokim
uslovima moe da dovede do neispunjavanja funkcije ovog drvea i njihovog
propadanja. Usled izbora vrste sa neadekvatnim tipom korena, skuenog prostora,
previe sabijenog i neplodnog zemljita, javlja se izdizanje korenovog sistema koji
razara parking zastor, ometa parkiranje vozila i neminovno dovodi do suenja
drveta. Usled korelacije korena i stabla, takav korenov sistem nije u stanju da
adekvatno hrani kronju koja se degenerie, postaje atipinog izgleda, uz suenje
pojedinih grana. U suprotnom smeru, u uslovima visoko zadaenog vazduha, lie
zadrava na sebi naslage praine i ai, to onemoguava transpiraciju i
fotosintezu, pa je proces pravilne ishrane blokiran i u tom smeru.
Neophodno je orijentisati se na vrste iliastog i srcastog korena, a izbegavati
koren tanjiraste forme, sa snanim povrinskim grananjem. U uslovima visoke
zagaenosti izbegavati vrste sa irokim listom, pogotovo ne maljavim.
Generalno, na parkiralitima nije dozvoljeno saditi vrste koje: imaju periodina
luenja agresivnih i lepljivih materija, imaju trnovito granje, plodonose vrste
plodove koji ometaju kretanje vozila i ljudi, plodonose sone plodove koji prljaju
zastor, trule i ire neprijatne mirise. Neophodno je izbor vrste prilagoditi
ekspoziciji, i u skladu s tim, uz uvaavanje zasene koju prave okolni objekti,
pozicionirati drvored na parkingu.
Preporuuju se vrste srednje visine, brzog rasta, kao i sa to
otpornosti prema bolestima, tetoinama, mrazu i snegolomu.
parkiralita treba da budu efikasne u ostvarenju svojih namena,
uslovima sredine, saobraaja, parkiranja, kao i sa dizajnom
parkiralitu.

viim stepnom
Vrste gradskih
a usklaene sa
mobilijara na

4. Odnos prema drveu u tehnologiji rekonstrukcije i izgradnje parkiralita

85

 2013

Ovde je re o znaajnim elementima koji bi morali biti uvaeni pri projektovanju i

izvoenju, kako radova rekonstrukcije, tako i izgradnje novih parkiralita.
Za postupanje sa zateenim stablima na parkiralitu u momentu rekonstrukcije,
moraju postojati dobro utemeljeni razlozi. Ona se ili trajno uklanjaju, uklanjaju
radi zamene novim, ili se zadravaju na mestu na kome su se zatekla.
Razlozi za uklanjanje mogu biti: prevelika gustina sadnje u odnosu na normative
organizacije saobraaja na parkiralitu, starost drveta ili nivo oboljenja koji bitno
umanjuju njegovu vitalnost i funkcionalnost, eventualno vrsta koja ugroava
bezbednost vozila, prevelike dimenzije debla, povrinski korenov sistem koji trajno
deformie zastor. U ovim sluajevima se postupa po proceduri kao za uklanjanje
bilo kog drveta u urbanoj sredini, uklanjanje se obavlja struno, adekvatnom
opremom i angaovanjem strune radne snage, uklanja se i najvei deo korenovog
sistema, a nastala upljina se ispunjava zemljom i peskom uz sabijanje, kako ne bi
dolo do sleganja tla u kasnijem periodu. Ako se reenje postie zamenom vrste,
onda se ona sprovodi kvalitetnim, kolovanim sadnim materijalom, po svim
standardima sadnje, uz korienje strunih analiza uslova sredine pri kojima se
sadnja vri. U skladu sa veliinom parkiralita, brojem i rasporedom stabala,
zamena vrste se sprovodi delimino ili potpuno.
Ovde je svakako od izuzetnog znaaja
postojanje strategije planske proizvodnje
kvalitetnog sadnog materijala.
Na stablima koja se zadravaju, preduzimaju
se mere sanitarnog i estetskog orezivanja
kronje, hemijske zatite. Neophodno je
predvideti zatitu prostora oko stabala u
skladu sa normativom, zatititi tzv. kritinu
zonu korena, a pri eventualnim promenama
nivelacije i kota okolnih zastora, nipoto ne
ostaviti povrinski deo korena preseen i
ogoljen nad zemljom. Osim to je estetski
Sl.18: Standard za sadnu jamu
nedopustivo, to je suguran nain za brzo skraenje ivota drveta. Sva stabla treba
obuhvatiti sistemom zalivanja, aeracije i prihrane.
Stari ulini drvored ispod koga se organizuje parkiranje vozila, mora se tretirati
kao struktura koja trajno ostaje prisutna na tom mestu sa svim svijim atributima,
86

 2013

dakle: promenom dimenzija, rastom u visinu, uveanjem prenika debla i kronje,

aktivnou korenovog sistema, potrebom za vodom u zemljitu, hranljivim
materijama, aeracijom. Pravilna rekonstrukcija mora da u tehniko-tehnolokom
smislu adekvatno uvai eventualno luenje tenih, najee lepljivih materija,
opadanje lia, ploda - sve okolnosti. Broj parking mesta mora biti prilagoen
raspoloivim rastojanjima, a stabla moraju dobiti adekvatnu mehaniku zatitu.
U situaciji kada postoji mogunost da se pri projektovanju i izgradnji novih
parkiralita primene sva poznata i izvodljiva tehniko-tehnoloka reenja, teko je
shvatiti zbog ega ova oblast do sada kod nas nije standardizovana i zakonski
vre regulisana.
Sreom, na pripremi standarda se radi, oba Udruenja su u tome vrlo aktivna, i
rezultat e svakako ubrzo biti vidljiv u praksi.
5. Standardi uticaj otsustva njihove primene
Trenutno stanje drvoreda na gradskim parkiralitima se u najveoj meri mora
shvatiti kao nasleeno stanje, jer to zaista i jeste. teta je to ovim nasleem nismo
u mogunosti da se diimo, kao neim drugim, pogotovo to ono potie iz perioda
koji je ekonomski omoguavao da se uspostave principi sadnje i nege ovog drvea
na nain koji bi smo sada jednostavno
sledili, uz praenje strunih inovacija.
Standarde o parkiranju vozila smo
prihvatili i trudimo se da ih sprovodimo.
udnovato je da teko neprihvatamo
lako dostupne i proverene principa rada i
strunih saznanja u ovoj oblasti, ime
izazivamo tetu i u funkcionalnom, i u
estetskom, i u ekonomskom smislu.
U svetu postoje vrlo dobro utemeljeni
standardi
proizvodnje
drvorednih
sadnica, standardi sadnje, i standardi
nege.
Standardima proizvodnje odgovarajueg
sadnog materijala regulisano je, izmeu
ostalog, da drvoredna sadnica mora biti

Sl. 19: Sadnja drvoreda

87

 2013

zdrava, ne mlaa od 8 godina, ne nia od 3,5 m, visine debla bez grananja namanje
do 2,5m, karakteristinog habitusa, dekorativnih svojstava, pravilno oblikovanog
korena i kronje i td.
Standardima sadnje je regulisana problematika pozicije stabla u odnosu na okolne
objekte i infrastrukturu, dimenzija sadne jame, fizikih i hemijskih osobina
zemljinog supstrata, slojeva supstrata, ali takoe i ankerovanja busena i stabla,
ugradnje sistema za zalivanje, prihranu i aeraciju zone korena, mehaniku zatitu
stabla, posebno u zoni u kojoj su izloena oteenjima pri kretanju vozila (sl. 18 i
19). Obavezna je zatita tzv. kritine zone korena koja je u srazmeri sa
optimalnim dimenzijama i formnom korena odrasle jedinke. Zamena supstrata u
sadnoj jami se vri do dubine od 1,5m, a korenu mlade sadnice se obezbeuje zona
slobodnog rasta do optimalnih 12 m3.
Ako je u konkretnoj situaciji nemogue zadovoljiti neke od ovih sutinskih
elemenata, ispravnije je odustati od sadnje stabala na konkretnom mestu. Tako se
izbegavaju nepotrebne investicije, spreava sigurna teta u kasnijem periodu i to
bi smo mi rekli: ne puca bruka!
Izuzetno je vano kroz projektnu dokumentaciju predvideti sve potrebne
instalacije, konstrukcijom oko stabla i ispod ploika u branjenoj zoni, obezbediti
zatitu od neiste amosferske vode, raznih otpadnih tenosti, indistrijske soli.
Tanim predraunom sve ove trokove treba struno predoiti investitoru, kako ne
bi dolo do toga da se projektovano i izvedeno stanje razlikuju u sutinskim
elementima.
Ako je sve ovo, i mnogo vie od toga, regulisano preciznim standardima i
uputstvima, jasno je koliko je jednostavna njihova primena.
6. Specifinosti mera nege i zatite
Obzirom da smo svi ovde uglavnom kolege, najvei deo ovoga o emu sam
govorio vam je svakako poznat, nekima i vie od toga. Tako da bih o merama nege
i zatite praktino eleo samo da nas sve podsetim.
Uz uslov da je sve to je prethodno navedeno uinjeno na optimalan nain, na
merama nege i zatite je da obezbede pravilan razvoj i pun estetski i funkcionalni
efekat posaenih sadnica.

88

 2013

Ovo drvee je, za razliku od parkovskog, izloeno poveanim zagaenjima tla i

vazduha, poveanoj insolaciji, veim dnevnim temperaturnim razlikama,
mehanikim oteenjima. Njihova vitalnost je permanentno ugroena, pa su
podlonija entomolokim i fitopatolokim oboljenjima.
Njima je potrebna intenzivna i pravovremena nega: obezbeenje optimalne
koliine vode, na godinjem nuvou i po 200 lit/m2, efikasna aeracija zemljita,
prihrana, oroavanje (bukvalno pranje kronje) u zavisnosti od stepena zagaenja
vazduha, ali bar 2-3 puta tokom vegetacije, odnosno letnjeg perioda. Takoe i
pravovremeno i struno orezivanje kronje, sa obaveznom zatitom svih preseka
veih od 3 cm2.
Mehanika zatita drvea se postie strunim ankerovanjem busena i stabla,
metalnom oblogom do visine oko 2 m kod mlaih sadnica i raznovrsnim tipovima
branika kod odraslih stabala. Oni se vrlo efikasno mogu upotrebiti i kao nadzemna
dekorativna oduka cevi za aeraciju zemljita. Ipak, kad god je to mogue, drvored
treba pozicionirati van domaaja vozila, postaviti ga obodom parkinga po liniji
peakih komunikacija, ili kroz linearna zelena ostrva du nizova parking mesta.
Zatita zdravlja stabala na parkinzima je neophodna, i podrazumeva znatno ei
nadzor nego na parkovskim povrinama. Potrebni su redovni struni pregledati na
tetoine i patogene organizme da bi se na vreme eliminisali uzronici koji
ugroavaju njihovo dobro zdravstveno stanje. Mere prevencije i eventualne
sanacije se utvruju na osnovu obavezne strune procene.
Vredi se potruditi oko zatite ovih, i svih drugih stabala koja nas okruuju. Imamo
za koga da ih sauvamo!
Literatura
1. Anastasijevi N., Podizanje i negovanje zelenih povrina, Beograd, 2007.
2. Anastasijevi N. i Anastasijevi V., Funkcionalnost zelenih povrina
Beograda,
Beograd, 2012.
3. Harris C.W., Dines N.T., Standards for landscape anchitecture, USA, 1988.
4. Crowther G. i ostali, Traffic in towns, London, 1963.
5. Neufert E., Arhitektonsko projektovanje, 1974.
6. Vujkovi Lj., Neak M., Vujii D., Tehnika pejzanog projektovanja,
Beograd, 2003.
7. Bunuevac T., Obrada slobodnih zelenih povrina u regionu i naselju,
Beograd

89

 2013

AGROUNIK D.O.O. - MIKROBIOLOKO UBRIVO SLAVOL

Sneana Tadi, dipl.in.
AGROUNIK d.o.o, Krnjeevaka bb, imanovci
e-pota: snezana.tadic@agrounik.rs

Kompanija AGROUNIK osnovana je 2002. godine od strane Prof.dr Sneane

orevi i kod Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj registrovana kao
razvojno-proizvodni centar. Agrounik se bavi istraivanjima u biotehnikim
naukama i to u oblasti primene biopreparata u poljoprivrednoj i rasadniarskoj
proizvodnji.
Kao rezultat viegodinjeg nauno - istraivakog rada, 2005.godine zapoeta je
industrijska proizvodnja biopreparata SLAVOL, po recepturi Prof.dr Sneane
orevi. Sloganom ,,od laboratorije do njive,, AGROUNIK povezuje naunoistraivaki rad, proizvodnju i prodaju, to ga ini jedinstvenim na tritu Srbije.
Nauno - istraivak rad AGROUNIK ostvaruje preko projekta Ministarstva za
nauku i tehnoloki razvoj, Ministarstva poljoprivrede u saradnji sa Poljoprivrednim
fakultetom u Zemunu, Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, Agronomskim
fakultetom u aku, Institutom za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, Institutom
za voarstvo u aku, Poljoprivrednim fakultetom u Podgorici i Skoplju,
Poljoprivrednim institutom u Osijeku, kao i sa brojnim poljoprivrednim strunim
slubama u Srbiji.
AGROUNIK uestvuje u velikom broju naunih projekata koji imaju za cilj
proirenje primene SLAVOL-a u proizvodnji razliitih biljnih vrsta sa aspekta
odreivanja optimalne koliine, vremena i naina primene. Takoe deo istraivanja
je usmeren ka stvaranju i ispitivanju novih aktivnih materija na bazi
mikroorganizama i njihovih produkata. U toku je izrada est doktorskih disertacija
u kojima se ispituje SLAVOL. Dobijeni rezultati ispitivanja publikuju se u
naunim asopisima kod nas i u svetu.

90

 2013

Proizvodnja SLAVOL-a obavlja se u industrijskoj zoni imanovci pored Beograda

u proizvodnoj hali na 2100 m. U okviru hale nalaze se i laboratorije za
mikrobiologiju i ispitivanje zemljita.
Uporedo sa aktivnostima vezanim za nauni rad AGROUNIK je investirao u
ljudske resurse. U kompaniji je zaposleno 10 inenjera poljoprivrede, koji kao
regionalni menaderi uestvuju na sajmovima, seminarima i strunim skupovima.
Prodaja SLAVOL-a se svake godine poveava zbog ega su viestruko poveani
kapaciteti proizvodnje. Zbog poveane potranje za SLAVOLO-om u Hrvatskoj,
Agrounik je otvorio preduzee u Vukovaru, AGRO-NIKA. Pored Srbije i
Hrvatske, SLAVOL se izvozi u Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Grku, Crnu
Goru kao i Dansku i Tursku.
BIOFERTILIZATORI
BIOFERTILIZATORI predstavljaju mikrobioloke preparate koji sadre
mikroorganizme i produkte njihovog metabolizma. Mikroorganizmi predstavljaju
bakterije azotofiksatore i fosfomineralizatore i produkte njihovog metabolizma
auksinsku aktivnost i indol-siretnu kiselinu.
BIOFERTILIZATORI koji se proizvode u kompaniji AGROUNIK su SLAVOL,
SLAVOL S, SLAVOL VVL i UNIKER.
Prvi proizvod iz asortimana kompanije AGROUNIK je SLAVOL, koji predstavlja
prirodno bio-organsko ubrivo koje sadri bakterije, prirodne vitamine i
stimulatore rasta. U SLAVOL-u se nalaze asocijativne bakterije koje su izolovane
sa povrine korena. One pripadaju grupi mikoroorganizama koji pospeuju rast
biljaka i pomau im u ishrani ako to organska i teko rastvorljiva jedinjenja
prevode u pristupane oblike i direktno na korenovom sistemu predaju biljkama.
SLAVOL je potpuno prirodan proizvod, u njemu nema nikakvih hemijskih
dodataka tako da on svoju primenu pronalazi kako u tradicionalnoj tako i u
organskoj proljoprivredi.
Pozitivan uticaj SLAVOL-a na biljke ogleda se u sledeim karakteristikama:
SLAVOL - pospeuje klijanje, nicanje i rast biljaka; poveava aktivnost korenovog
sistema; poveava lisnu masu i aktivnost fotosinteze;
SLAVOL utie na ishranu biljaka azotom, fosforom,
mikroelementima; dovodi do poveanja prinosa od 10-25 %;

kalijumom

91

 2013

SLAVOL utie na plodnost zemljita time to poveava sadraj biomase u

zemljitu;
poboljava vodno-vazduni reim zemljita;
eliminie negativan uticaj pesticida i mineralnih ubriva;
SLAVOL poveava otpornost biljaka na bolesti i stresne situacije izazvane suom,
primenom pesticida, niskim temperaturama. SLAVOL se primenjuje u ratarstvu,
povrtarstvu, cvearstvu, voarstvu putem zalivanja, folijarno i preko sistema kap
po kap.
Drugi proizvod koji se nedavno pojavio na tritu je SLAVOL S - teno ubrivo,
stimulator rasta za tretman semena za sadnice i reznice ukrasnih biljaka. Utie na
poveanje klijavosti semena, energiju klijanja, snagu nicanja, masu 1000 zrna,
hektolitarsku teinu i prinos;
Slavol S stimulie rast i razvie biljaka, razvoj adventivnih i bonih korenova,
oiljavanje, formiranje listova, cvetanje, opraivanje, formiranje i razvoj ploda.
Preparat Slavol S poseduje auksinsku aktivnost (indol-3-siretnu kiselinu -0,1-1
mg/l) koja je produkt metabolizma bakterija koje pospeuju rast biljaka i potpuno
je prirodnog porekla.
Auksine sintetiu:
o Biljke - mlada tkiva meristemi izdanaka korena, mladi listovi i polen,
plodovi koji se razvijaju, vrh korena. Auksini se transportuju sprovodnim
sudovima floemom i iz elije u eliju.
o Bakterije koje stimuliu rast biljaka, tzv. rizobakterije. One ive oko ili na
korenovom sistemu gde svojom aktivnou pozitivno utiu na rast biljaka.
SLAVOL S se primenjuje u ratarstvu, povrtarstvu, cvearstvu za tretman semena i
oiljavanje reznica.
I trei proizvod prisutan na tritu je UNIKER teno mikrobioloko ubrivo
mobilizator hranljivih materija. Sastoji se od meane populacije bakterija koje
poseduju sposobnost razlaganja celuloze, proteina i organskih fosfata i organske
materije. UNIKER ubrzava procese razlaganja sveih organskih materija (etvenih
ostataka u zemljitu) i preporuuje se za primenu u poetnim fazama razvoja
biljaka kao starter. Njegovom primenom poveava se mikrobioloka aktivnost

92

 2013

zemljita, mikrobioloka biomasa kao i sadraj lako pristupanih jedinjenja azota,

fosfora, kalijuma, mikroelemenata.
UNIKER deluje povoljno na plodnost, strukturu i vodno-vazduni reim zemljita.
Pored primene u ratarstvu, UNIKER svoju primenu nalazi i u povrtarstvu,
cvearstvu i voarstvu, folijarno i preko sistema kap po kap.
Kompanija AGROUNIK pored ispitivanja uticaja SLAVOLA na poljoprivredne
kulture dosta panje posveuje ispitivanjima dejstva SLAVOLA i SLAVOLA S na
ukrasne biljke. Ogledi i istraivanja iz domena hortikulture su u toku i nastavie se
u narednom periodu. Neki od interesantnih ogleda su:
Nauni rad koji je radila Bugarska Akademija Nauka u saradnji sa Agronomskim
fakultetom u aku, zasniva se na istraivanja o primeni SLAVOLA na
morfoloke karakteristike ukrasnih biljaka iz roda Camellia sp. i Cupressus
macrocarpa Gold Crest). Ispitivanja su vrena u toku 2006, 2007 i 2008 godine.
Dobijeni rezultati jasno ukazuju da su oba tretirana kultivara pokazala jai korenov
sistem, due stabljike, kao i veu otpornost na stresne situacije kao to su visoke
temperature.
Na Poljoprivrednom gazdinstvu ,,ivanovi u Novom Kozjaku raeno je
ispitivanje uticaja SLAVOLA na sledee kultivare sezonskog cvea (Cyclamen
persicum Halios, Cineraria
senecio Jester, Ranunculus asiaticus
Bloomingdale). Tretiranje je vreno u toku decembra i januara a tretirane biljke
zalivane su 1% rastvorom Slavola 5 puta u razmaku od 10 dana za razliku od
kontrole koja je zalivana samo obinom vodom. Biljke tretirane SLAVOLOM u
odnosu na netretirane bile su krupnije, imale su vee, intenzivno zelene listove i
jae stabljike. Na sledeim fotografijama se moe videti uticaj SLAVOLA na
napred navedene kultivare.

Sl.20: Cyclamen persicum Halios

( kontrola i Slavol )

Sl. 21 Cineraria senecio Jester

(kontrola i Slavol )

93

 2013

Ispitivanja o primeni SLAVOLA na ruama, radio je ,,Agrovrt,, na kultivaru

ajevke Cardinal. Tretiranje je vreno 1% rastvorom tri puta u toku vegetacije.
Na tretiranim biljkama putem merenja doli smo do zakljuka da tretirane biljke u
odnosu na kontrolu imaju vei prenik cveta, vei broj pupoljaka, veu duinu
lastara kao i to da su tretirane biljke pokazale veu otpornost na bolesti.
Ispitivanja na ruama raena su i u rasadniku ,,MilanTopalovi, gde smo na
tretiranim biljkama u odnosu na kontrolu imali primetno vee razlike u porastu i
broju lastara.
Preparat SLAVOL S naao je svoju primenu u tretiranju semena i oiljavanju
reznica sezonskog cvea i perena. Naime, na Poljoprivrednom gazdinstvu
,,ivanovi, u Novom Kozjaku kao i na Poljoprivrednom gazdinstvu ,,Mirkovi
u Rudovcima nadomak Lazarevca vrena su ispitivanja na primeni SLAVOLA S
za tretiranje semena sezonskog cvea (Viola sp.) kao i za oiljavanje reznica
sledeih vrsta (Dianthus sp., Begonia sp. kao i Iberis sp.).
Primena SLAVOLA S na tretiranju semena vrena je na taj nain to je 250 ml
SLAVOLA S rastvoreno u 1,5 l vode i naneto na odreenu normu semena. Efekat
tretiranog semena u odnosu na ne tretirano vidljiv je golim okom. Naime, tretirano
seme bre je isklijalo, biljke su jae imaju jai korenov sistem i sve su ujednaene
visine za razliku od kontrole gde su biljke manje a takoe primeeno je i poleganje
ponika.
Prmena SLAVOLA S na oiljavanju reznica takoe je pokazala dobre rezultate.
Tretiranje reznica vreno je tako to je 250 ml SLAVOLA S rastvoreno u 1,5 l
vode, reznice su potopljene u rastvor, stajale su odreeno vreme a zatim zalivene
istim. Na osnovu merenja doli smo do zakljuka da su tretirane reznice imale jai
i dui korenov sistem kao i to da su imale vei broj listova. Na fotografijama se
jasno moe uoiti razlika izmeu reznica tretiranih SLAVOLOM S i netretiranih
reznica.

Sl. 22: Iberis sempervirens Snowflake (kontrola i Slavol )

94

 2013

SLAVOL S svoju primenu nalazi i na sobnom i balkonskom cveu tako to se

folijarnim putem nanosi na biljke u odreenoj koncentraciji. Primena SLAVOLA S
na sobnom cveu ispitivana je JKP,,Zelenilo Beograd gde su postavljeni ogledi na
nekoliko vrsta biljaka. Vrsta na kojoj je najvie vidljiv uticaj SLAVOLA S je
Beloperone guttata, na kojoj je posle 5 tretiranja u razmaku od 10 dana razlika
izmeu tretiranih i netretiranih biljkaka bila uoljiva golim okom. Naime, na
listovima tretiranih biljaka videla se intenzivnije zelena boja lista kao i njihov vei
broj.
Istraivanja o dejstvu proizvoda iz palete proizvoda kompanije AGROUNIK na
ukrasne biljke pored do sada tretiranih vrsta, je u toku a planira se i na drugim
kulturama kao to su listopadno i etinarsko drvee i bunje. Nadamo se da e
rezultati naih istraivanja biti pozitivni i da e SLAVOL na taj nain nai veu
primenu u pejzanoj hortikulturi.

95