ANTIGONA

Tragedija najstarija vrsta drame,nastala je u

5-om veku p.n.e u Grckoj.Junakinja, Antigona ove
drame ,dolazi u sukob sa sredinom I mocnim
vladarom Kreontom ,od koga je i stradala, iako je
jaka licnost I iznad obicnih ljudi.
Antigona je sahranivsi svoga brata, izvrsila
svoju duznost, ali je istovremeno prekrsila
Kreontovu zapovest da to nesme uraditi I biva
kaznjena. Kreont je stiteci interese drzave,povredio
interese porpodice . Na kraju drame njegova
porodica propada.
Hemon I Euridika se ubijaju,a Kreontu preostaje da
prizeljkuje
svoju smrt.
Hrabrost I odlucnost su olicenje Antigone,
znala je da se suocava sa smrcu, tamom podzemlja
,a nisu je zaustavili ni ljudski stvoreni zakoni i
naredbe.Postujuci Bozje zakone ,pustila je da je
vodi ljubav prema bratu.Ona nosi prokletstvo svoje
porodice I sa puno ponosa I odvaznosti,ne mari za
svoj zivot, samo da udovilji Bozjim zakonima. Njen
lik je Sofokle oslikao sa jednom veoma karakternom
crtom I sa visokim etickim principima I dubokom
humanoscu.

Antigonino stradanje shvatamo kao svetinju,

olicenje neznosti, ljubavi I plemenitosti. Kroz nju
posmatramo zenu kroz vekove do danasnjih
dana ,hrabru, odvaznu, neustrasivu, borbenu, bez
postede dajuci I poslednji atom svoje snage,
zrtvujuci se za svoja nacela,boreci se za istinu I
pravdu I ljubav prema bliznjima svojim po cenu
zivota.
Mnogo zivotnih tragedija,se srucilo na
zenska pleca,koja
se savijahu pod
teretom ,ali zena ,zena je za ljubav stvorena ,a ne
za mrznju. Dok nemirni talasi zivota udaraju,treba
ostati
nerazrusiv greben, dici se
iznad vremena, kao hrabra Antigona.