UNIVERZITET U PRITINI

FAKULTET TEHNI KIH NAUKA U KOSOVSKOJ MITROVICI

ZAVRNI RAD NA MASTER STUDIJAMA ARHITEKTURE
UVODNA NAPOMENA
Zavrni rad na Master studijama arhitekture sastoji se od javno prezentovanog i
odbranjenog zavrnog rada koji se sastoji iz
1.Teorijskog - studijsko istraiva kog rada: MASTER PROJEKTA-TEZA
2. Grafi kih priloga: MASTER PROJEKTA- PROJEKAT
Sve zajedno upakovano i ukori eno u svesku A3 formata koja se sastoji iz tri
celine:
-Master teze
-Obrazloenja koncepta master projekta /proizalo iz Master teze/
-Grafi kih priloga master projekta
Na samom po etku je potrebno skrenuti panju da se ocena diplomskogMaster rada formira na osnovu dve ocene.
Jednu student dobija za poznavanje teorijskih osnova MASTER PROJEKATTEZA, koje su potrebne za izradu Master projekta, a drugu za sam MASTER
PROJEKAT-PROJEKAT.
Master projekat-teza, treba da obuhvati onaj deo oblasti koji je bitan za temu
zavrnog grafi kog rada.
Prilikom odbrane zavrnog / diplomskog rada, deo odbrane predstavlja prikaz
teorijskih osnova, a tako e, ovaj deo zavrnog / diplomskog rada moe biti i
oblast postavljenih pitanja lanova komisije za odbranu zavrnog / diplomskog
rada.

1. MASTER PROJEKAT - TEZA /10 ESPB/

postavljaju programsku strukturu rada.
Master teza predstavlja studijski istraiva ki rad. To je teorijski rad metodoloki
izra en kao istraivanje, to zna i da treba da sadri: pristup problemu,
predmet, ciljeve Studenti biraju predmet rada, opredeljuju se za temu Master
projekta i, hipoteze, metode, rezultate istraivanja.
Obrazloenje:
PRISTUP PROBLEMU
-izbor problema istraivanja izbor teme
-formulacija problema /znatno uti e na na odvijanje celog metodolokoistraiva kog postupka/
PREDMET ISTRAIVANJA
Tematska jedinica u okviru izabranog podru ja / njen teoretski okvir/
Odre ivanje predmeta istraivanja logi ki proizilazi iz postavljenog istraiva kog
cilja.

2
CILJ ISTRAIVANJA
-Saznanja o rasprostranjenosti neke pojave, o njenoj u estolasti, o oblicima u
kojima se javlja. Na primer: dobijanje saznanja o tipovima zgrada,
proporcionalnoj zastupljenosti svakog tipa, prostornom rasporedu svakog tipa,
utvr ivanje uzro no posledi nih odnosa zakonitosti u onoj oblasti kojoj pripada
istraivani problem ili otkrivanje budu eg razvoja prou anane pojave.
-Primena osnovnih, teorijsko metodolokih, nau no-stru nih i stru noaplikativnih znanja i metoda na reavanju konkretnih problema u okviru
izabranog podru ja.
U okviru ovog dela master rada student izu ava problem, njegovu strukturu i
sloenost i na osnovu sprovedenih analiza izvodi zaklju ke o mogu im na inima
njegovog reavanja.
Osnovni cilj istraivanja se svodi na to da se utvrde kriterijumi za iznalaenje
novih reenja, postavljanje opravdanog modela prostorne i funkcionalne
organizacije
HIPOTEZE
Od pravilno postavljenog sistema hipoteza zavisi i uspeh istraivanja.
Njihova funkcija je da usmeravaju celo istraivanje ka relevantnim injenicama.
Da se dolo do neke injenice onda se ona mora moraju teoretski rasvetliti,
obi no postavljanjem vie polaznih pretpostavki kao na primer:
-pretpostavke o kvalitetu pojave koja se istrauje /na primer: kvalitet toplotne i
zvu ne izolacije zgrade/
-pretpstavke o u estalosti pojava / na primer: obim obavljenih adaptacija u
novim stambenim zgradama/
-pretpostavke o povezanosti pojava u prostoru /na primer: povezanost izme u
gustine naseljenosti i devijantnog ponaanja gra ana u u nekoliko stambenih
naselja razli ite gustine naseljenosti/
- pretpostavke o povezanosti pojava u vremenu / na primer: sa pove anjem
duine boravka u novom naselju iri se mrea dobrosusedskih odnosa
stanovnika tog naselja/
Izvori hipoteza mogu biti postoje e nau ne teorije uzete iz nekog istraivanja,
intuicija istraiva a... Kada se objasne dobijeni rezultati, onda se to objanjenje
uporedi sa sa polaznim pretpostavkama.
METODE ISTRAIVANJA
Istraiva ki postupak kojim se sti e uvid u primarna saznanja iz teme rada:
Prvenstveno sakupljanjem podataka na terenu, prikupljanjem tehni kih podataka
po odre enim institucijama, koje se bave planiranjem, kori enjem literature i td.
zatim kori enjem poznatih metoda za istraivanje, kao to su uporedni metod,
anketa, intrvju, administrativni pokazatelji.
Na taj na in se vri sistematska analiza: numeri ka simulacije i statisti ka obradu
podataka radi sagledavanja strukture zadatog problema u cilju izvo enju
zaklju aka o mogu im pravcima njegovog reavanja.
Kroz samostalno kori enje literature, studenti proiruju znanja iz izabranog
podru ja i razvijaju sposobnost da sprovode analize i identifikuju probleme u
okviru zadate teme.

3
REZULTATI ISTRAIVANJA
Rezultati istraivanja generalnih i specifi nih probleme u okviru teze, definiu
projektni program arhitektonskog projekta.
ZAKLJU AK (zajedno sa uvodom) mora biti tako napisan da potencijalni italac
stekne jasnu predstavu o sadraju rada, odnosno o onom to je autor rada
uradio, kako je to uradio i zato je to ura eno. Tako e, u zaklju ku je potrebno
naglasiti koje su prednosti i koristi od predloenog reenja, pretpostavke i
ograni enja koja vae za predloeno reenje,
Napomena: zaklju ak ne treba da bude prosto prepri avanja sadraja rada, ve
koncizno predstavljanje sutine rada, sa naglaskom na doprinosu reavanju
konkretnog problema.

2. MASTER PROJEKAT - PROJEKAT /20 ESPB/

Rade i na sloenom projektantskom problemu na osnovu pretpostavki iz teze,
studenti se osposobljavaju za komunikaciju sa raznovrsnim auditorijumom,
pra enje i primenu savremenih arhitektonskih postupaka i visok nivo
samostalnosti u budu em radu.
Sadraj:
-postavka projekta, repeticija, variranje
-koncept, produbljivanje, razrada
-kontrola postignutog, zavretak projekta
STRUKTURA GRAFI KOG RADA
OBRAZLOENJE KONCEPTA MASTER PROJEKTA
-Definisanje i analiza teme uzimaju i u obzir teorijske osnove, uticajne inioce
/prirodni uslovi, geoloki uslovi terena, istorijski uslovi i tradicija, uslovi makro i
mikro lokacije, ekonomska opravdanost, uticaj psiholoko sociolokih faktora i
sl./ za razvoj i gradjenje izabranog objekta, zaklju ni stavovi
-Obrazloenje ideje do 1000 karaktera

PROJEKTNI ZADATAK
TEHNI KI OPIS / lokacija, funkcija objekta, konstrukcija, materijalizacija - zidovi,

podovi, fasada, krovni pokriva , unutranja obrada, instalacije,

Bilansi povrina /unutar tehni kog opisa/

GRAFI KI PRILOZI /njihov sadraj/

NASTAVA SE IZVODI KROZ REDOVNE KONSULTACIJE I STUDIJSKI
ISTRAIVA KI RAD SA ODRE ENIM MENTORIMA I LNOVIMA KOMISIJE
STUDENTI BIRAJU TEME, A VE E KATEDRE ZA PROJEKTOVANJE I
URBANIZAM FAKULTETA TEHNI KIH NAUKA ZATIM ODLU UJE O SASTAVU
KOMISIJE ZA OCENU I ODBRANU MASTER RADA

4
IZVOD IZ STATUTA FAKULTETA TEHNI KIH NAUKA KOJIM SE REGULIU
USLOVI VEZANI ZA ZAVRNI RAD
Student se opredeljuje za jednu od tema ponu ene liste. Dodatno studenti
mogu predloiti i temu koja se ne nalazi na ponu enoj listi. U tom slu aju Ve e
katedre za projektovanje i urbanizam odlu e o predloenoj temi i sastavu
komisije za ocenu i odbranu master rada
Student je obavezan da odabere jednu od predloenih tema najkasnije do
overe pretposlednjeg semestra.
Sastav komisije pred kojom e se braniti zavrni rad predlae Ve e katedre za
projektovanje i urbanizam, a imenuje dekan Fakulteta optim aktom.
Izradi zavrnog rada student moe pristupiti ako je poloio sve ispite koji su
predvi eni studijskim programom do poslednjeg semestra studija i izra uje ga
tokom poslednjeg semestra studija.
Za mentora moe biti izabran nastavnik u radnom odnosu na fakultetu izabran u
zvanje za uu nau nu oblast kojoj pripada i tema zavrnog rada.
Najmanje dva lana komisije moraju biti iz ue nau nu oblast kojoj pripada
tema zavrnog rada. /Odluka Ve a katedre od 23.04.2014./
Pravo da brani zavrni rad student sti e ako je poloio sve ispite predvi ene
studijskim programom, ako je poloio teorijske osnove i ako je pismeni deo
zavrnog rada pozitivno ocenjen /ocena komisija od tri nastavnika/
Zavrni rad se brani najkasnije u roku od 15 dana od dana pozitivno date ocene
pismenog dela zavrnog rada ukoliko je on radjen sa drugim mentorom, to
moe biti slu aj.
Ako komisija ne oceni pozitivno rad ili student ne odbrani zavrni rad , mora
ponovo prijaviti izradu rada.
Tema novog zavrnog rada se po pravilu daje iz drugog nastavnog predmeta.
Komisija za ocenu i odbranu zavrnog rada je duna da pismeni izvetaj
podnese u roku od 15 dana od dana odbrane

5
STUDIJSKI ISTRAIVA KI RAD NA TEORIJSKIM OSNOVAMA - MASTER
RADA
Cilj izrade i odbrane diplomskog rada (Master rada) je da student, obradom
prakti nog, istraiva ki orijentisanog zadatka i njegovom odbranom, pokae
samostalan i kreativan pristup u primeni teorijskih znanja i prakti nih vetina u
budu oj arhitektonskoj praksi.
Student, u konsultacijama sa mentorom, samostalno vri istraivanja i reava
zadatak koji mu je zadat. Nakon izrade rada i saglasnosti mentora da je rad
uspeno ura en, student brani rad pred Komisijom za odbranu diplomskog master rada
ZAVRNE NAPOMENE
Postupak izrade / pisanja / Master rada
Savet:
Redosled slaganja poglavlja u zavrnom radu i redosled pisanja (pravljenja)
poglavlja nije isti! Mnogi studenti po nu na piu Master rad onim redom kojim
se slau poglavlja u radu i kasnije shvate da su pisali neto to im ne treba, a
ono to im stvarno treba, nisu obuhvatili napisanim tekstom. Stoga je dobro
pridravati se nepisanih pravila, do kojih se dolo na osnovu iskustva.
Prvi deo koji je potrebno uraditi se odnosi na analizu problema (uporedo sa
ovom aktivno u, student mora prou avati literaturne izvore, kako bi njegovo
shvatanje problema bilo potpunije). Kada se student detaljno upozna sa
problemom, potrebno je da prou i literaturne izvore koji se odnose na isti ili
sli an problem, kako bi se upoznao sa na inima reavanja takvog ili sli nog
problema, kao i sa prednostima i nedostacima tih reenja.
Uloga mentora
Da bi uloga mentora bila detaljnije razjanjena, treba imati na umu da se zavrni
/ Master rad smatra samostalanim radom studenta. Ovim radom student treba
da dokae (prvenstveno sebi, a zatim i celoj akademskoj javnosti), da je tokom
studija stekao dovoljnu koli inu znanja da bi mogao samostalno da reava realni
problem.
Prva aktivnost mentora i kandidata je definisanje teme zavrnog / diplomskog
rada. Ovo je aktivnost gde mentor mora da prui kandidatu mogu nost da
izabere temu koja ga privla i, ali mentor mora voditi ra una da je tema
prikladna oblasti studijskom programu koji je student poha ao i da je
procenjeni obim rada potreban za obradu konkretne teme primeren nivou
studija.
Mentor mora da vodi ra una da izabrana tema nije trivijalna ili ve puno puta
reena, te da zavrni / diplomski rad koji proistekne ne e imati dovoljnu "teinu",
ali isto tako mentor mora da vodi ra una da tema nije suvie zahtevna, to bi od
kandidata zahtevalo neuporedivo ve u koli inu znanja iz predmetne oblasti,
nego to je to predvi eno studijskim programom.
Kada je kandidat ve prou io problem i ima ideje o mogu im reenjima mentor
treba da saslua ideje kandidata i da proceni da li su predloena reenja
primenjiva i realno ostvariva i da li mogu dati o ekivane rezultate. Ukoliko
mentor proceni da su reenja neadekvatna, potrebno je da kandidatu ukae na
nedostatke predloenih reenja i da ga usmeri u pravcu boljih reenja, ali ne da
mentor definie kona no reenje.

6
Ukoliko kandidat uradi sve to je dogovoreno sa mentorom i dobije rezultate koji
su bili o ekivani, potrebno je da pristupi pisanju teksta zavrnog / Master rada.
Kada je kandidat napisao prvu verziju zavrnog rada, potrebno je da obezbedi
lektorisanje rada (samostalno ili da angauje nekog) i nakon lektorisanja, donosi
odtampan rad mentoru (nije mentorov zadatak da ispravlja slovne i jezi ke
greke u radu, ve da se bavi sutinom rada). Nakon detaljnog pregleda rada,
mentor objanjava nedostatke napisanog rada (ukoliko ih ima) i daje kandidatu
sugestije kako da otkloni te nedostatke.
Ukoliko konstatuje da su svi nedostaci otklonjeni, daje kandidatu saglasnost da
umnoi i ukori i svoj zavrni / diplomski rad.
Obim rada
U zavrni rad ne treba ubacivati materijal koji nije direktno u vezi sa temom
rada, samo da bi se napunio o ekivani broj strana. Dalje, kvalitet zavrnog
Master rada se ne meri brojem strana. Ipak, ne moe se o ekivati ozbiljan,
kvalitetan rad koji je predstavljen na samo 10 20 strana. Ukoliko se uzme u
obzir ta se sve treba navesti u radu, za o ekivati je da jedan kvalitetan zavrni
rad nema manje od 30 strana
Svaki dobar zavrni-Master rad mora sadrati dokaz o prou enoj literaturi.
Ukoliko je spisak kori ene (stvarno kori ene) literature kratak (ispod 10
referenci), o igledno je da se autor tog rada nije potrudio da prou i kako su
drugi reavali takav ili sli an problem, tako da se ne moe o ekivati da reenje
predstavljeno u takvom radu ima neku vrednost. Ovo o igledno nije siguran
indikator da je rad kvalitetan, ali je mali broj referenci siguran indikator da je rad
nedovoljnog kvaliteta.
Formatiranje rada
Kada dobije saglasnost mentora student vri tehni ku obradu i povezivanje
elaborata Master rada u 4 primerka A3 formata koji se predaju Studentskoj
slubi minimum sedam dana pre odbrane, Radovi moraju biti tvrdo ukori eni i
jedan primerak u elektronskoj formi na CD-u (u PDF formatu). Teza mora biti
Tako e na A3 formatu /duplirana A4 sa tekstom u dve ili etiri lajfne/ listovi
grafi kih priloga nepresavijeni sa razmernikom ispod crzea
Za formatiranje rada je potrebno koristiti ovaj dokument. U njemu se nalaze
formati (styles) za:
1.
2.
3.
4.
5.

Heading 1 naslov poglavlja

Heading 2 naslov podpoglavlja,
Heading 3 naslov tre eg nivoa
Normal formatiranje osnovnog teksta
Nabrajanje 1 nabrajanje u numerisanoj listi (isklju iti numeraciju ako je
potrebno)
6. Slika formatiranje paragrafa u kojem se nalazi slika ili potpis ispod slike
7. Tabela formatiranje teksta koji predstavlja opis tabele
8. literatura formatiranje liste literature (prikazano u poglavlju za literaturu)
Veli ina slova za tekstove je 12, razmak redova 1 (rad se moe pisati u jednoj ili
dve kolone)

7
Odbrana diplomskog-Master rada
Kada kandidat preda ukori en zavrni / diplomski rad, mentor sa kandidatom i
lanovima komisije dogovara termin odbrane. Prilikom odre ivanja termina
odbrane, mentor mora voditi ra una da lanovi komisije imaju dovoljno vremena
da pro itaju i analiziraju rad. Prilikom odre ivanja termina odbrane, potrebno je
voditi ra una da informacija o odbrani mora biti objavljena na oglasnoj tabli,
kako bi bio zadovoljen kriterijum javnosti odbrane, tako da je preporuka da se
ne dogovara termin odbrane na period koji je kra i od tri dana. Kada je termin
odbrane usaglaen, mentor unosi dogovoreno vreme u obrazac koji je dobio od
Studentske slube (ovo podrazumeva da je kandidat na vreme obavio sve
administrativne poslove oko prijave zavrnog / diplomskog rada) i dostavlja ga
Studenskoj slubi, koja ga postavlja na oglasnu tablu.
Mentor rada treba da pomogne kandidatu da se pripremi za odbranu zavrnog /
diplomskog rada. Ova priprema podrazumeva predstavljanje toka odbrane i ta
se od kandidata o ekuje u svakoj fazi odbrane.
Ukoliko kandidat brani Master rad, pre odbrane je u obavezi da popuni obrazac
KLJU NU DOKUMENTACIJSKU INFORMACIJU /4 formulara-2 na srpskom i dva
na engleskom jeziku/ i treba da predstavi sutinu ura enog Master rada.
Od mentora potpisan obrazac, u PDF formatu- student predaje Studentskoj
slubi, koji e se kasnije na i na veb stranicama fakultetskog sajta.
Mentor rada je u obavezi da napred re eno predo i studentu.
PREZENTACIJA RADA (ODBRANA MASTER RADA) MOE BITI KAO POSTER
PREZENTACIJA ILI PUTEM PROJEKTORA

PRILOZI
U prilozima se prikazuje onaj materijal koji je neophodan za razumevanje celine
rada, ali taj materijal nije uklju en u osnovni tekst rada, poto bi to dovelo do
neravnotee u zavrnom / diplomskom radu, odnosno, taj materijal bi mogao da
zavede itaoca tako to bi se u inilo da on predstavlja sutinu rada (to bi se po
obimu materijala moglo zaklju iti).
LITERATURA
U spisku literature se mogu na i samo one reference koje su citirane u tekstu
rada. Samo navo enje literaturnog izvora, koji nije citiran u radu, ne smatra se
kori enom literaturom.
Smatra se da jedan Master rad ne moe biti validan ako autor nije prou io i
citirao minimum 10 razli itih literaturnih izvora ne ra unaju i internet izvore.
Prilikom navo enja kori ene literature, potrebno je pridravati se pravilnog
citiranja, koje podrazumeva navo enje onih podataka koji su bitni za taj tip
literaturnog izvora. U nastavku su prikazani pravilni na ini citiranja pojedinih
literaturnih izvora.
Knjiga
(Ako se navodi konkretna
nalazi ta injenica)

injenica iz knjige, potrebno je navesti stranicu na kojoj se

8
Drucker, P. (1954), The Practice of Management, ISBN-10: 0060878975, ISBN-13:
978-0060878979, Harper Collins, New York, NY., USA
Kada se u tekstu citira ova referenca, dovoljno je posle navoda / citata u tekstu ubaciti
(Drucker, 1954).

lanak u asopisu
Kennerley, M. and Neely, A. (2002), A framework of the factors affecting the evolution of
performance management systems, International Journal of Operations & Production
Management, ISSN: 0144-3577, Vol. 22 No. 11, str. 1222 1227.

Internet izvor
(Nije dozvoljeno navoditi ceo sajt, osim u slu aju da je autor pro itao i iskoristio svaku
stranicu sa sajta!)
Naziv sajta / organizacije, adresa, (datum pristupa: gggg-mm-dd)
Primer: IJIEM - International Journal of Industrial Engineering and Management,
www.iim.ftn.uns.ac.rs/cas_prethodni.php, (datum pristupa: 2011-01-10)

PLAGIJAT
Plagijat je predstavljanje tu eg rada kao sopstvenog. Ovo je pojava koju svi
predstavnici fakulteta i univerziteta, shvataju i predstavljaju kao izuzetno
negativnu pojavu, koju je potrebno suzbiti u potpunosti.
Pojava interneta i mogu nost preuzimanja gotovih radova na, prakti no, bilo
koju temu, dodatno oteava ova nastojanja.
Primeri plagijata:
kori enje teksta iz knjige ili asopisa, bez navo enja izvora (bilo da se
radi o preuzimanju teksta u izvornom obliku ili da je tekst preveden),
kori enje teksta sa interneta, bez navo enja izvora,
kopiranje teksta od drugog studenta, odnosno, kori enje tu eg rada,
kopiranje materijala sa DVD-ja ili nekog drugog sli nog medija
Ukoliko rad koji student preda kao svj diplomski, Master rad, ne sadri
referencirane druge izvore, pretpostavlja se da je ceo rad autorsko delo
studenta. Ako rad sadri referencirane literaturne izvore, pretpostavlja se da
svaki deo teksta koji nije nazna en kao citat, predstavlja samostalno, autorsko
delo studenta.
Ukoliko se ustanovi da u radu postoji deo teksta koji je preuzet iz drugog izvora,
a nije citiran, smatra se da se radi o svesnom pokuaju prisvajanja tu eg teksta
i u tom slu aju se studentu ne dozvoljava odbrana rada, sve dok ovaj
nedostatak ne otkloni!
Napomena: samo navo enje literaturnog izvora u spisku literature, nije dovoljno,
poto u tom slu aju nije mogu e ustanoviti obim preuzetog teksta, odnosno,
obim samostalno napisanog teksta.
O AUTORU
Na kraju zavrnog / diplomskog rada, potrebno je da autor navede svoju kratku
biografiju /sa slikomu ukoliko eli/, kako bi se neki kasniji italac zavrnog / diplomskog
rada mogao upoznati sa autorom.
Kontakt adresa: email

9
POSTUPAK ZA DEFINISANJE REDOSLEDA I NA INA IZVODJENJA
PRATE E DOKUMENTACIJE I ODGOVORNOSTI U ESNIKA U PROCESU
IZRADE MASTER RADA STUDENTA
Izdavanje zadatka za Master rad
Nakon prijema dokumentacije od strane nadlenog referenta Studentske
slube ostvaruje se kontakt studenta koji je podneo zahtev za izradu Master
rada i mentora.
Mentor sa kandidatom definie zadatak za izradu Master rada i popunjen
zahtev i saglasnost predaje katedri.
Katedra donosi odluku o predloenoj temi i komisiji i odluku predaje
Studentskoj slubi.
Izrada master rada
Vreme predvi eno za izrada Master rada je najvie 6 meseci od dana prijave
master rada.
U slu aju opravdanog prekora enja roka, mentor moe se produiti uz zahtev
ili student mora da podnese novu prijavu i ceo postupak se ponavlja.
Rad se smatra zavrenim kada student dobije saglasnost mentora.
Uz rad se predaje referentu, popunjeni i potpisani obrazci:
KLJU NA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA
Ocena master rada
lanovi komisije za ocenu master rada su duni da elaborat pregledaju
Pre odbrane i daju izvetaj o ura enom radu
Organizovanje odbrane master rada
Nakon predaje master rada nadleni referent Studentske slube u dogovoru sa
mentorom zakazuje odbranu.
Dekan fakulteta na osnovu predloga Ve a katedre izdaje Reenje o imenovanju
komisije za ocenu i odbranu Master rada a Studentska sluba dostavlja
mentoru obrazac za pisanje izvetaja komisije o oceni i odbrani Master rada.
Izvetaj mora biti popunjen tampanim slovima i dostavljen studentskoj slubi
najkasnije jedan dan posle odbrane.
U slu aju spre enosti da u zakazano vreme u estvuje u odbrani lan komisije o
tome obavetava Prodekana za nastavu ili efa katedre koji je duan da, uz
saglasnost dekana iskazanu potpisom na izmenjenom reenju o imenovanju
komisije, odredi zamenu.
Odbrana se moe obaviti isklju ivo u prostorijama fakulteta.
Javna odbrana Master rada
Javna odbrana podrazumeva polaganje teorijskih osnova i odbranu garfi kog
rada.
Javna odbrana Master rada je sve ana. Javnom odbranom rukovodi predsednik
komisije za odbranu koji se stara da odbrana ima odr en tok.
Student moe organizovati sve anost posle odbrane rada i obaveza studenta je
da sve anost organizuje neposredno nakon odbrane i na na in koji ne remeti
proces rada na fakultetu.