SEMINARSKI RAD IZ EKONOMIJE

Tema: PLATNI BILANS

Mentor:
Prof.dr.Nevenka Miin

Datum:
02.02.2011.

Student:
Marija Stoki 3cb/0014/10

2 Platni bilans_____________________

SADRAJ:

1. UVOD............................................................................................3
2. PLATNI BILANS..........................................................................3
2.1 Pojam platnog bilansa..............................................................3
2.1.1 Devizni bilasns...............................................................4
2.1.2 Obraunski bilans...........................................................5
2.2 Struktura platnog bilansa..........................................................5
2.3 Bilans tekuih transakcija.........................................................7
2.4 Bilans kapitalnih transakcija.....................................................8
2.5 Bilans monetarnih rezervi.........................................................9
3. Uravnoteenje platnog bilanasa......................................................9
4. Model razvijenih zemalja...............................................................10
5. Trgovinski bilans............................................................................10
6. Metodologija platnog bilansa Srbije...............................................11
7. ZAKLJUAK................................................................................11
8. LITERATURA...............................................................................12

3 Platni bilans_____________________

Uvod
Svaka drava tj., zemlja ima platni bilans. Platni bilans definie kao sistemski dvostrani
pregled svih ekonomskih transakcija obavljenih izmeu rezidenata i nerezidenata u
odreenom vremenskom periodu, najee u jednoj godini. Pod rezidentima se
podrazumijevaju pravna lica koja imaju svoja sedita, tj. fizika lica koja imaju svoje
prebivalite u dotinoj zemlji. Ekonomski odnosi sa inostranstvom predstavljaju vaan
segment ukupne strategije razvoja svake zemlje. Ovi odnosi obuhvataju irok spektar
komuniciranja jedne zemlje sa svetom koji, pre svega, obuhvataju izvoz i uvoz roba i usluga,
finansijske transakcije svake vrste i druge kontakte iz kojih proizilaze ekonomske posledice
po zemlju. Na sadanjem stepenu privrednog razvoja nezamisliv je opstanak bilo koje zemlje
bez njenog intenzivnog komuniciranja sa okruenjem. Ti odnosi sa okruenjem imaju svoj
razvojni put, imaju svoje uspone i padove, intezitet i posledice ali se bez njih privredni razvoj
ne moe ni zamisliti.1
Pod platnim bilansom zemlje se podrazumeva sistemski pregled svih ekonomskih
transakcija koje pojedinci, privredni subjekti i dravni organi, obave sa inostranstvom u
odreenom vremenskom periodu, a najee u toku jedne kalendarske godine. Sam pojam
bilansa podrazumeva stavke rashoda i prihoda, pa tako i platni bilans ima stavke rashoda i
prihoda. Platni bilans se vodi po sistemu dvojnog knjigovodstva koji podrazumeva da se
svaka stavka (transakcija) knjii na dugovnoj i potranoj strani, pa je zbog toga,
raunovodstveno posmatrano platni bilans uvek u ravnotei.2
O platnom bilansu uvek govorimo sa aspekta jedne zemlje i pritom se posmatraju
uporedna dugovanja i potraivanja u datom periodu, uz konstataciju da platni bilans moe biti
aktivan, pasivan ili uravnoteen (u suficitu, deficitu ili uravnoteen).
Mnogobrojni privredni i drugi subjekti jedne zemlje obavljaju raznovrsne transakcije
sa drugim zemljama sveta. Sve te transakcije registruje platni bilans zemlje. One se mogu
podeliti na dve osnovne grupe: prva sledi tok robe i usluga u zemlji i izvan nje, a druga se
odnosi na transfer, odnosno na tok finansijskog kapitala. Bilans koji belei prvu oblast naziva
se bilans tekuih transakcija, a drugi bilans transfera, odnosno bilans kapitala.
Meunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage izmeu rezidenata i
nerezidenata. Osnovni oblici meunarodnog kretanja dugoronog kapitala su: direktne
investicije i portfolio investicije.
Zavrnu stavku u platnom bilansu predstavlja bilans monetarnih rezervi. One slue za
odravanje meunarodne likvidnosti nacionalne privrede. To je sposobnost zemlje da
finansira deficit platnog bilansa i podrava devizni kurs nacionalne valute vlastitim
monetarnim rezervama ili kratkoronim zaduenjem u inostranstvu.

2. Platni Bilans
2.1 Pojam platnog bilansa
1 www.wikipedia.org
2Milan S. Besla, T. Petkovi, Meunarodna ekonomija i finansije, VP aak 2008. God.

4 Platni bilans_____________________

Defininicija pojma platnog bilansa nije precizno odreena u duem vremenskom

periodu. Usled dileme kod pojedinih autora: da li platni bilans treba da registruje samo
efektivno izvrena plaanja i naplate u platnom prometu zemlje sa inostranstvom ili treba da
prikazuje sve ekonomske transakcije, obavljene u istom razdoblju bez obzira na vreme
njihove likvidacije. Graanski teoretiari poznavali su bilans plaanja kao izraz izvrenih
efektivnih plaanja. iri koncept platnog bilansa obuhvata sve ekonomske transakcije
obavljene u odreenom vremenu, bez obzira na trenutak efektivnog plaanja.
Platni bilans predstavlja sistematski pregled ukupnih novanih dugovanja i potraivanja
jedne zemlje prema inostranstvu u datom vremenskom periodu, najee u toku jedne godine.
Ukupna novana dugovanja i potraivanja jedne zemlje prema inostranstvu su ekonomski
izraz svih transakcija ostvarenih po osnovu plaanja uvoza i naplate izvoza roba, plaanja
uvoza i naplate izvoza usluga (saobraaja, turizma, osiguranja, izvoenja graevinskih radova
i dr.), doznaka iseljenika i radnika na radu u inostranstvu, bespovratnih transfera (pomo,
donacije, i dr.), uzimanje i davanje kredita, plaanja i naplaivanja dugova (glavnica i
kamata ) po kreditima iz ranijih godina, poveavanja i smanjivanja deviznih rezervi i dr.
Tokom odreenog vremenskog perioda, uobiajeno u toku jedne godine, mnogobrojni
privredni i drugi subjekti jedne zemlje obavljaju raznovrsne transakcije sa drugim zemljama
sveta. Sve te transakcije registruje platni bilans zemlje. One se mogu podijeliti na dve
osnovne grupe: prva sledi tok robe i usluga u zemlji i izvan nje, a druga se odnosi na transfer,
odnosno na tok finansijskog kapitala. Bilans koji belei prvu oblast naziva se bilans tekuih
transakcija, a drugi bilans transfera, odnosno bilans kapitala.
Promet roba i usluga sa inostranstvom uvek je praen uspostavljanjem odgovarajuih
duniko-poverilakih odnosa finansijskih obaveza.
Izvoz robe i usluga pretpostavlja naplatu potraivanja. Uvoz roba i usluga pretpostavlja
plaanje dugovanja.
Saldo u platnom bilansu moe biti pozitivan, negativan i uravnoteen. Platni bilans je
pozitivan kada su ukupna potraivanja vea od ukupnih dugovanja date zemlje. Platni bilans
je negativan kada su ukupna potraivanja manja od ukupnog dugovanja. Platni bilans je
uravnoteen kada su ukupna potraivanja jednaka ukupnim dugovanjima.
Nema pouzdanih metoda na osnovu kojih bi se omoguilo tano odreivanje koji je deo
uvoza ili izvoza u nacionalnom dohotku optimalan.
Platni bilans u svakoj zemlji sastavlja se po odreenoj metodoligiji i emi koju
preporuuje MMF3. eme prikazivnja platnog bilansa esto su se menjale a sve u cilju da se u
platnom bilansu to potpunije prikae njegova ravnotea i neravnotea.

2.1.2 Devizni bilans

Devizni bilans predstavlja pregled o svim meunarodnim plaanjima i naplaivanjima
jedne zemlje sa inostranstvom u odreenom periodu. Devizni bilans je vrlo znaajan, jer
pokazuje devizni priliv i odliv iz zemlje, kao i stanje likvidnosti zemlje prema inostranstvu.
Devizni bilans iskazuje efektivna meunarodna plaanja. To znai da nisu ukljueni
podaci o kretanju robe koja nije plaana, odnosno naplaena. Izvoz i uvoz robe na kredit kao i
pokloni u robi nisu obuhvaeni ovim bilansom.
Dok platni bilans mora iskazati izvoz robe u tekuem bilansu i korienje odobrenog
zajma u kapitalnom bilansu, ako je roba izvezena na kredit, dotle devizni bilans ne prikazuje
ovu transakciju sve dok se ne otplati dati kredit u celini.
Devizni bilans moe da bude siguran izvor informacija za sastavljanje platnog bilansa.
3 Meunarodni Monetarni Fond

5 Platni bilans_____________________

2.1.2 Obraunski bilans

Obracunski bilans iskazuje stanje meunarodnih obaveza i potraivanja zemlje
31.decembra svake godine. Obraunski bilans sadri sve vazee obaveze i potraivanja kao i
sve zajmove i kredite (u korienom, a jo ne otplaenom iznosu), bez obzira kada je obaveza
nastala.
U obraunskom bilansu kumulirana su salda tekueg rauna bilansa plaanja, koja su se
morala fmansirati zaduivanjem u inostranstvu. Obraunski bilans esto se naziva i bilansom
meunarodnog investicionog poloaja zemlje, poto saldo tekueg rauna platnog bilansa
meri neto inostrane investicije u zemlji ako se radi o deficitu, ili investicije u inostranstvu
ako se radi o investicijama u inostranstvu u sluaju suficita.
Obraunski bilans u naoj zemiji pokazuje, u prvom redu, finansijske zajmove i robne
kredite, a u nekim zemljama, koje nemaju znaajne direktne inostrane investicije, obraunski
bilans, prvenstveno, iskazuje razliite oblike investiranja.4
Obraunski bilans ima veliku analitiku vrednost, zato to prikazuje meunarodne
duniko-poverilake odnose na osnovu kojih se ceni stepen zaduenosti i meunarodne
kreditne sposobnosti.

2.2 Struktura platnog bilansa

Kao i drugi raunovodstveni bilansi tako i platni bilans ima dve strane koje treba da
budu u meusobnoj ravnotei. Na jednoj strani je stavka odliva ili debita, a na drugoj strani
stavka priliva ili kredita. Pri tome se kreditne stavke odnose na transakcije kupovne snage
zemlje u inostranstvu, odnosno one stavke koje formiraju ukupnu ponudu deviza. Kreditne
transakcije znae priliv deviza. U transakcije koje doprinose prilivu deviza ili sticanje
kupovne snage u inostranstvu spadaju:
izvoz robe,
izvoz usluga,
jednostrani transferi,
uvoz kapitala,
izvoz monetarnog zlata.
U transakcije koje deluju na smanjenje kupovne snage zemlje u inostranstvu, odnosno
koje vode odlivu deviza spadaju:
uvoz robe,
uvoz usluga,
jednostrani transferi,
izvoz kapitala,
uvoz monetarnog zlata.5

4 Prof.dr. M. Jovanovi Boinov, O Raunovodstvu, Fakultet Za Poslovne Studije, Beograd

5 www.ekonomisti.wordpress.com

6 Platni bilans_____________________

ema platnog bilansa je slijedea:6

A. TEKUI RAUN
1. izvoz robe
2. uvoz robe
3. usluge (neto-robe i usluge)
4. jednostrani transferi
-inostranstvu
-iz inostranstva
Neto-tekui platni bilans

Debit

Kredit

B. BILANS KAPITALNIH TRANSAKCIJA

5. direktne investicije:
- u inostranstvu
- iz inostranstva
6. portfolio investicije:
- u inostranstvu
- iz inostranstva
Neto-bilans kapitalnih transakcija
C. BILANS MONETARNIH REZERVI
7. uvoz ili izvoz zlata (neto)
8. porast ili smanjenje deviza (neto)
9. porast ili smanjenje obaveza prema stranim centralnim bankama (neto)
Neto bilans monetarnih rezervi
10. greke i propusti (neto)
U okviru tekueg platnog bilansa ponuda deviza dolazi od kreditnih transakcija. U
okviru bilansa kapitalnih transakcija ponuda deviza dolazi od debitnih transakcija. Debitne
transakcije bilansa kapitalnih transakcija formiraju ponudu deviza zato to uvoz kapitala
predstavlja u stvari izvoz hartija od vrednosti. Po principima dvojnog knjigovodstva izvoz
hartija od vrijednsti registruje se u okviru kreditnih pozicija platnog bilansa, dok sam transfer
inostrane kupovne snage u zemlju, odnosno devizni priliv predstavlja uvoz. Izvoz kapitala
registruje se u okviru bilansa kapitlnih transakcijij kao debitna stavka. Izvoz kapitala
predstavlja odliv kupovne snage u inostranstvo (odliv deviza), dok uvoz hartija od vrednosti
predstavlja odreenu vrstu potvrde za ustupljenu kupovnu snagu.
Pored podele na debitne kreditne stavke, transakcije koje obuhvata platni bilans mogu
se klasificirati i na druge naine. Poseban analitiki znaaj ima podjela na tekue i kapitalne
transakcije. Tekue transakcije registruju devizni priliv koji se pojavljuje kao rezultat izvoza
tekue proizvodnje jedne zemlje, odnosno registruju tekua izdvajanja (plaanja) domae
privrede prema inostranstvu na ime uvoza roba i usluga. Kapitalne transakcije predstavljaju
transfer kupovne snage izmeu rezidenata i nerezidenata i iskazuju promjene u dunikopoverilakim odnosima meu zemljama.
6 www.ekonomija.org

7 Platni bilans_____________________

2.3 Bilans tekuih transakcija

Bilans tekuih transakcija obuhvata dva podbilansa: podbilans izvoza i uvoza robe,
koji nazivamo trgovinski blians, i podbilans izvoza i uvoza usluga ili bilans usluga koji
nazivamo nevidljivim stavkama platnog bilansa. Trgovinski bilans odnosi se samo na
transakcje (primanja i izdavanja, ili plaanja-za uvoz i naplatu-za izvoz) po osnovu uvoza i
izvoza roba (dobara). Izvoz robe predstavlja dio ukupne finalne poronje privrede jedne
zemlje. Zahvaljujui multiplikatvnim efektima izvoz robe direktno i indirektno utie na
nacionalni dohodak, proizvodnju i zaposlenost. Izvoz robe je rezultat ukupne proizvodnje
privrede jedne zemlje te ukupne domae i inostrane tranje.
Trgovinski bilans je jedan od najvanijih stavki platnog bilansa veeg broja zemalja, a
posebno zemalja u razvoju. Preko spoljnotrgovinske razmene ove zemlje dolaze do
savremene tehnologije i savremene opreme. Kod uvoza i izvoza bitan faktor su cene, jer one
predstavlju faktor konkurentnosti privrede jedne zemlje u meunarodnim ekonomskim
odnosima. Zemlja koja izvozi svoju robu po cenama niim od konkurencije, ima e suficit
trgovinskg bilansa. Zemlja koja izvozi svoj robu po cenama viim od cena u drugim
zemljama ne samo da e biti nekonkurntna u izvozu nego e uvoziti robu iz drugih zemalja.
Takva zemlja e imati deficit trgovinskog bilansa. Cene robe su znaajna determinanta
trgovinskog bilansa.
Drugi bitan faktor je nacionalni dohodak zemlje, tj. njegov porast dovee do porasta
ukupne potronje u zemlji. Pri tome se deo ukupne uveane potronje realizuje uvozom iz
inostranstva. Jedna od znaajnijih karakteristika bilansa tekuih transakcija je u tome to ovaj
bilans nema ujednaen tretman niti sadraj u svim zemljama, to znai da njegov koncept
zavisi od koncepta i tretmana nacionalnog proizvoda 7. Naime, ako se proizvodnja u zemlji
iskazuje domaim proizvodom, bilans plaanja obuhvata izvoz i uvoz robe i nefaktorskih
usluga.
Bilans tekuih transakcija predstavlja razliku izmeu domae proizvodnje i potronje,
istina razliito definisane u zavisnosti od promenljivog koncepta u nacionalnim raunima. U
pristupu razmatranja rauna
nacionalnih prihoda
prvo treba definisati osnovne
makroekonomske agregate nacionalne privrede. Navedene varijable i njihove definicije
prikazane su u sledeoj tabeli:

Definicije varijable
YD
YN
C
I
G
X
M
CA

Bruto domai proizvod BDP

Bruto nacionalni proizvod BNP
Trokovi proizvodnje
Trokovi ulaganja
Vladini trokovi za robe i usluge
Izvoz roba i usluga
Uvoz roba i usluga
Bilans tekuih (rauna) transakcija

Dr M. Bodiroa, Meunarodna ekonomija, Fakultet za poslovne studije, Beograd, 2008.

8 Platni bilans_____________________
SP
T

Privatna tednja (tednja domainstava i firmi)

Neto porezi plaeni minus primljeni transferi plaanja

2.4 Bilans kapitalnih transakcija

Bilans kapitala se odnosi na finansijske tokove izmeu jedne i svih ostalih zemalja u
svetu. To se najee nazivaju kapitalne transakcije , odnosno tokovi kapitala. Postavljaju se
dva znaajna pitanja: kako se ostvaruje priliv kapitala u zemlju i u kom obliku se vri odliv
kapitala iz zemlje u inostranstvo?
Kada je rije o prilivu kapitala on se najee ostvaruje preko angaovanja zajmova
(kredita) iz inostranstva, zatim putem stranih depozita u domaim bankama, odnosno preko
prodaje vrijednosnih papira u inostranstvu. Kapital angaovan iz inostranih izvora vraa se
nakon unaprijed utvrenog vremenskog perioda, bilo u obliku otplate kredita inostranim
investitorima ili povlaenjem spoljnih depozita iz odgovarajuih domaih banaka, te otkupom
vrijednosnih papir od inostranih vlasnika8.
Kada se radi o odlivu kapitala to se najee odvija preko datih kredita inostranim zemljama,
zatim depozita u stranim bankama ili preko kupovine vrednosnih papira od inostranih partnera
i sl. Vraanje kapitala koji se odlilo iz zemlje odvija se preko otplate kredita datih inostranim
zemljama, zatim povlaenjem depozita kod inostranih banaka te otkupom vrijednosnih papira
i sl.
ZEMLJA
ODLIV KAPITALA -

INOSTRANSTVO
VRAANJE ODLIVENOG KAP. +

Krediti dati inostranstvu

Depoziti u inostranim bankamA
Kupovina inostranih vrijednosnih
papira

Otplata kredita iz inostranstva

Povlaenje depozita iz stranih banaka
Otkup inostranih vrijednosnih papira

PRILIV KAPITALA +
Zajmovi iz inostranstva
Depoziti inostranstva u domaim
bankama
Prodaja vrijednosnih papira

VRAANJE PRILIVENOG KAP. Otplata inostranih kredita

Povlaenje inostranih depozita iz
domaih banaka
Otkup domaih vrijednosnih papira

Smjer kapitala je obiljeen je sa plus (+), koji pokazuje da se tim smerom kretanja
kapital uveava u dotinoj zemlji, dok oznaka minus (-) ukazuje na smanjenje obima kapitala
u dotinoj zemlji7.
Meunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage izmeu rezidenata i
nerezidenata. U skladu s tim , bilans kapitalnih transakcija predstavlja pregled neto promena
dugovanja i potraivanja zemlje prema inostranstvu u odreenom vremenskom periodu. Sa
aspekta vremenske dimenzije meunarodno kretanje kapitala moe se posmatrati kao kretanje
dugoronog i kratkoronog kapitala. Pri tome meuarodno kretanje kapitala do jedne godine
da predstavlja kratkoroni kapital, a preko jedne godine dugoroni kapital.
Osnovni oblici meunarodnog kretanja dugoronog kapitala su:
direktne investicije
87 www.link-elearning.com

9 Platni bilans_____________________

portfolio investicije
Direktne investicije predstavljaju meuarodno kretanje dugoronog kapitala koje je
motivisano profitom i uz to sticanjem prava vlasnitva, kontrole i upravljanja nad privrednim
subjektom u inostranstvu. Kao primjer moemo navesti strane direktne investicije, kupovinu
inostranih kompanija, portfolio investicija ili osnivanje filijala sopstvene kompanije u
inostranstvu. Osnovni subjekti nosioci direktnih inostranih investicija su transnacionalne
korporacije ili multnacionalne kompanije. Motiv njihovog ulaganja moe biti irenje trita,
dolazak u posjed prirodnih resursa, jeftina radna snaga.
Portfolio investicije predstavljaju meunarodno kretanje dugoronog kapitala koje nije
povezano sa interesom efektivne kontrole nad privrednim subjektom u inostranstvu. Portfolio
investitor ulae kapital u razliite forme hartija od vrijednosti u inostranstvo koje mu donose
odreeni prihod u obliku dividende. U portfolio investicije ubraja se i dugoroni kredit za
finansiranje spoljnotrgovinskih transakcija.

2.5 Bilans monetarnih rezervi

Zavrna stavka u platnom bilansu predstavlja bilans monetarnih rezervi. One slue za
odravanje meunarodne likvidnosti nacionalne privrede. To je sposobnost zemlje da
finansira deficit platnog bilansa i podrava devizni kurs nacionalne valute vlastitim
monetarnim rezervama ili kratkoronim zaduenjem u inostranstvu. Monetarne rezerve jedne
zemlje sainjavaju: zlato, devize, specijalna prava vuenja i rezervna pozicija zemlje kod
MMF-a.
Suficit platnog bilansa oznaava da su primanja iz inostranstva vea od plaanja prema
inostranstvu. Tada dolazi do porasta monetarnih rezervi. U obrnutoj situaciji dolazi do
smanjenja monetarnih rezervi9.
ematski:
1.
Priliv
monetarnih
deviza
2.
Priliv
monetarnih
deviza
3.

Priliv
deviza

Odliv
>

deviza

Suficit
=

(+)

Odliv
<
= deviza

Deficit

deviza
Odliv
=

(-)
Ravnotea
(0)

Porast
rezervi
Smanjenje
rezervi
Monetarne rezerve
nepromjenjene

3. Uravnoteenje platnog bilansa

Metode za uravnoteenje platnog bilansa su bile drukije u klasinom kapitalizmu. U
savremenim uslovima metodi se razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o razvijenoj ili
nerazvijenoj zemlji.
Metode za uravnoteenje i prilagoavanje platnobilansnog debalansa su:
9 www.scribd.com

10 Platni bilans_____________________

deflacija
devalvacija
trgovinska i devizna controla
finansiranje platnog bilansa zaduenjem u inostranstvu
finansiranje deficita platnog bilansa vlastitim monetarnim rezervama

Deflaciju, devalvaciju i deviznu kontrolu moemo nominovati kao metode

platnobilansnog prilagoavanja, dok finansiranje deficita zaduenjem u inostranstvu ili
vlastitim rezervama moemo nominovati kao metode finansiranja platnobilansnog
debalansa.10
U klasinom kapitalizmu, zlatno vaenje je predstavljalo jedinstveni svetski monetarni
sistem, koji je predodredjivao jedinstvo svetske privrede i automatizam u uspostavljanju
platnobilansne ravnotee, kad se ona zbog bilo kojih uzroka poremeti. Osnovni izvor
poremeaja su bile cikline krize hiperprodukcije. Zlatno vaenje je, na bazi mogunosti da se
plaanje vri u zlatu umesto u valuti zemlje prodavca, obezbeivalo stabilnost deviznih
kurseva, takoe relativno brzo ponovo uspostavljanje poremeene ravnotee platnog bilansa.
Ponekad je taj mehanizam ipak sporo funkcionisao a mogao je i ugroziti zlatne rezerve
odnosne zemlje. Zbog toga vlasti nisu mogle ostati indiferentne, nego su preduzimale
odreene akcije koje su se sastojale u tzv. politici eskontne stope 11 i tzv. politici otvorenog
trita12.
Kolebanja deviznih kurseva u sistemu zlatnih vaenja bile su u okviru zlatnih taaka,
gornje zlatne take i donje zlatne take.

4. Model razvijenih zemalja

U savremenom kapitalizmu, ciklina kriza hiperprodukcije, odnosno krizno
poputanje uopte izaziva poremeaj u platnom bilansu i ako je istina da su krize relativno
blae no u klasinom kapitalizmu, zahvaljujui merama dravne intervencije.
Praksa razvijenih zemalja dri se uglavnom da, politika centralne banke sve manje i
manje predodreivana stanjem zlatnih rezervi, odnosno shvatanjem o prioritetu odravanja
spoljne ravnotee. Ovakva praksa, meutim, nije uvek bila uspena, ne moe se naime, u
potpunosti izbei deflatorni proces. Ali umerena inflacija, ne dovodi do uravnoteenja platnog
bilansa.
Kad je platnobilansna neuravnoteenost inflatornog porekla, razvijene zemlje
primenjuju, za uravnoteenje tri metode:
deflacioniranje tranje putem restriktivne monetarne i fiskalne politike;
devalvacija kursa nacionalne valute;
primena administrativnih mera zastite platnog bilansa.

10 www.scribd.com/doc/22192698/Platni-bilans
11 kamata po kojoj centralna banka daje zajmove komercijalnim i drugim
bankama
12 kupovina i prodaja dravnih vrednosnih papira od strane Centralne banke, u
cilju poveanja ili smanjenja koliine novca u opticaju.

11 Platni bilans_____________________

esto se ova tri metoda kombinuju. Uravnoteenje se u razvijenim zemljama ne vri kao u
prolosti, nekim automatskim dejstvom trinog mehanizma, nego se moraju koristiti mere
ekonomske politike. Za dananji svet je karakteristian dinamiki proces neravnomernog
ekonomskog razvoja u svetu to izaziva dugorone poremeaje u bilansima meunarodnih
plaanja.

5. Trgovinski bilans
Sistematski pregled odnosa izmeu vrednosti ukupnog uvoza i izvoza dobara jedne
zemlje u toku jedne godine naziva se trgovinskim bilansom. Trgovinski bilans jedan je od
izuzetno vanih, a esto i najvaznijih segmenata platnog bilansa. Trgovinski bilans moe da
bude uravnoteen, deficitaran i suficitaran, u zavisnosti od stepena pokrivenosti uvoza
izvozom. Koeficijent pokrivenosti uvoza izvozom predstavlja srazmeru u kojoj se nalazi
vrednost ostvarenog izvoza naspram vrednosti ostvarenog uvoza dobara u toku jedne godine.
Taj koeficijent isto pokazuje u kojoj meri inostrana valuta, ostvarena izvozom dobara,
predstavlja plateno pokrie za ostvareni uvoz u istoj godini.
Trgovinski bilans je uravnoteen kada je vrednost uvezenih dobara jednaka vrednosti
izvezenih dobara (kada je u procentima 100).
Trgovinski bilans je deficitaran kada je vrednost uvezenih dobara vea od vrednosti
izvezenih dobara (kada je u procentima manji od 100).
Trgovinski bilans je suficitaran kada je vrednost uvezenih dobara manja od vrednosti
izvezenih dobara (kada je u procentima vei od 100).
Obim i struktura trgovinskog bilansa pokazuju nivo razvijenosti jedne zemlje. Bilans
nerobnih transakcija (trgovinski bilans) je sve znaajniji za platni bilans Srbije. Ovaj bilans je
bio stalno suficitaran to je omoguilo da se podmiri dobar deo deficita trgovinskog bilansa.
Najznaajnije stavke trgovnskog bilansa su: saobraaj, turizam, doznake radnika iz
inostranstva, usluge graevinskih preduzea u inostranstvu i kamate.

6. Metodologija platnog bilansa Srbije

Narodna banka Srbije (NBS) odgovorna je za izradu platnog bilansa Republike Srbije.
Na osnovu Zakona o deviznom poslovanju, Zakona o Narodnoj banci Srbije i prateih odluka
i uputstava, u NBS se vri statistiko sakupljanje i obrada svih transakcija izmeu rezidenata i
nerezidenata za potrebe izrade platnog bilansa, odnosno projekcija i praenja realizacije
monetarne politike.
Sa donoenjem novog Zakona o deviznom poslovanju u 2002. godini i potpunom
liberalizacijom tekuih transakcija, statistika platnog bilansa je metodoloki prilagoena
meunarodnim statistikim standardima, shodno petom izdanju Prirunika o platnom bilansu
Meunarodnog monetarnog fonda (BPM 5)13
Izvor podataka o izvozu i uvozu robe je Republiki zavod za statistiku.
Podaci koji se ne mogu u celini obezbediti preko banaka putem izvetaja o platnom prometu
sa inostranstvom prikupljaju se tromesenim izvetajima direktno od preduzea obveznika
izvetavanja, prema propisanim obrascima (za strana direktna ulaganja, transport, investicione
radove u inostranstvu, turizam), a u skladu sa posebnim Uputstvom za sprovoenje Odluke o
obavezi izvetavanja u poslovanju sa inostranstvom.
Izvetaji o platnom bilansu sainjavaju se na mesenom nivou, izraeno u amerikim
dolarima (USD). U zavisnosti od raspoloivih izvora podataka, preraunavanje vrednosti
transakcije iz originalnih valuta u izvetajnu valutu vri se primenom:
13 Balance of Payments Manuel, 5th edition

12 Platni bilans_____________________

zvaninog srednjeg kursa NBS na dan transakcije, i

zvaninog srednjeg kursa dinara koji je utvren poslednjeg radnog dana u nedelji koja
prethodi nedelji u kojoj se utvruje iznos carine i drugih uvoznih dabina.
Tako formirana baza podataka predstavlja izvor za izradu platnog bilansa Srbije, koji se
objavljuje na veb-sajtu NBS i u publikaciji Statistiki bilten Narodne banke Srbije. Podaci
statistike platnog bilansa redovno se dostavljaju MMF-u i, po potrebi, drugim meunarodnim
finansijskim organizacijama sa kojima NBS sarauje (Svetskom bankom i dr.).
Pored redovnih podataka o platnobilansnim transakcijama u definisanim izvetajnim
periodima, pripremaju se i objavljuju revidirani podaci za prethodne periode tekue godine.
Jednom godinje vri se revizija za vremensku seriju, a za one podatke koji se u
znatnoj meri revidiraju u tekstu se navodi posebna napomena.
Revizije prethodno objavljenih platnobilansnih stavki obavljaju se iz nekoliko razloga:
izvorne podatke revidiraju institucije za potrebe platnog bilansa (Republiki zavod za
statistiku).14

8. ZAKLJUAK
Sve zemlje prodaju robu i pruaju usluge na inostranim tritima. Bez spoljno
ekonomskih odnosa ne bi bilo transfera dobara i usluga. Dok razvijene zemlje diktiraju novi
ekonomski i tehnoloki poredak dotle manje razvijene i nerazvijene zemlje postaju deponije
starih tehnologija, nepotrebnih razvijenom svetu. Zbog svega toga je veoma vano dugorono
odrediti strategiju transfera roba i zatititi nacionalne interese. Te transakcije se iskazuju kroz
platni i trgovinski bilans.
Platni bilans se naziva "ogledalom nacionalne privrede", poto se iz njega moe vidjeti
koliko se uspjeno jedna zemlja ukljuuje u meunarodnu ekonomsku saradnju. Ako se u
tekuem bilansu tokom vie godina pojavljuje deficit, to mora da dovede do smanjenja
monetarnih rezervi i poveanja zaduenosti prema inostranstvu. Moe se rei da spoljni dug
zemlje predstavlja zbir deficita tekueg bilansa u prethodnim godinama. Sve ekonomske
transakcije u platnom bilansu dijele se na dva dela: na bilans tekuih transakcija i bilans
kapitalnih transakcija. Bilans tekuih transakcija sadri dugovanja i potraivanja po osnovu
raznih usluga i sve druge stavke koje se zajednikim imenom nazivaju nevidljiva razmjena.
Bilans kapitalnih transakcija obuhvata dugovanja i potraivanja po osnovu prenosa kapitala u
vidu kredita, zajmova, ekonomske pomoi, investicija u inostranstvu i slino. Ova dva dela
podbilansa, koji zajedno ine platni bilans, svaki za sebe ilustruju stanje odreene zemlje sa
inostranstvom, a zajedno izraavaju njene ukupne odnose, poto bilans kapitalnih transakcija
pokazuje i obim i strukturu izravnavanja stanja iskazanog u bilansu tekuih transakcija. Na
osnovu obrauna koji se izvri u bilansu tekuih transakcija na osnovu naplata po osnovu
izvoza i plaanja po osnovu uvoza, pojavljuje se razlika kao viak ili manjak primljenih,
odnosno izdatih sredstava. Iskazana razlika predstavlja visinu datih ili primljenih sredstava
kojima je zemlja primila, odnosno dala kredite, u zavisnosti od toga da li je razlika pozitivna
ili negativna. U sluaju da je bilans tekuih transakcija deficitaran, on se izraava prilivom u
vidu zajmova, kredita ili na drugi nain, to se iskazuje u bilansu kapitalnih transakcija. I
obrnuto, ako je bilans tekuih transakcija suficitaran, on se izraava odlivom u vidu davanja
zajmova, kredita ili na drugi nain. Bilans kapitalnih transakcija pokazuje kako je deficit
14 http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/90/90_1/metodologija_platnog_bilansa.pdf

13 Platni bilans_____________________

pokriven ili kako je suficit iskorien. Zavrna stavka u platnom bilansu predstavlja bilans
monetarnih rezervi. One slue za odravanje meunarodne likvidnosti nacionalne privrede.
Odnosi jedne zemlje sa ostatkom svjeta odraavaju se u transakcijama koje se sadre u
platnom bilansu. Takav platni bilans omoguava nosiocima ekonomske politike jedne zemlje
da dou do saznanja o ekonomskim odnosima domae privrede sa pojedinim regionima,
integracionim celinama ili pojedinim privredama.

9. Literatura:
1. Milan S. Besla i Todor Petkovi, Meunarodna ekonomija i finansije, VP
aak, 2008. Godine
2. Alijagi M., Klincov R., Meunarodna ekonomija, Univerzitet za poslovne studije,
Beograd
3. Prof.dr.N. Miin, Ekonomija, Univerzitet u Poarevcu.
4. www.link-elearning.com 02.02.2011.
5. www.ekonomija.org 02.02.2011.
6. www.wikipedia.com 02.02.2011.
7. www.scribd.com/doc/22192698/Platni-bilans 02.02.2011 02.02.2011.
8. http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/90/90_1/metodologija_platnog_bil
ansa.pdf 03.02.2011.