tri bloka psihikih funkcija (Kant)

Kognicija
Konacija
Emocije

 Kognicija
Saznanje, saznajni procesi
Oseti (ulno saznanje)
Percepcija
Panja
Uenje
Pamenje
Zaboravljanje
Miljenje

 Drugi, od svesti ka objektu primarnost

svesti, individualnog iskustva....
Svet je onakav kakvim ga vidimo...
Svet je naa percepcija...
Percepcija je sve...

 MOGUNOST SAZNANJA SVETA

tri puta:
Prvi, od objektivnog sveta ka svesti primarnost objektivnog
sveta, nezavisnost njegovog postojanja od ljudske svesti;
Drugi, od svesti ka objektu primarnost svesti, individualnog
iskustva....
Trei, put nema problema, svakodnevna praksa potvruje
da se mi relativno dobro snalazimo u svetu oko nas....

 emu saznanje?
Promenljiva (fizika) sredina....
Adaptacija na tu sredinu je
neophodna.....
Da bi se adaptacija na sredinu
realizovala, potrebno je saznanje o
promenama, dogaajima u toj sredini....

Senzorni procesi
-ulno saznanje:

Oseti slue za upoznavanje pojedinanih

svojstava objekata.

Opaaju se objekati, dogaaji..osobe,

njihovi karakteri.

definicije

PERCEPCIJA:
- aktivan proces organizovanja,
integrisanja i osmiljavanja ulnih
podataka.
- usvajanje znanja o objektima i
dogaajima u okruenju (Palmer)

 Dva osnovna pitanja:

Da li je opaanje uroeno ili se ui?
Da li je percepcija direktna, ili je stvar
konstrukcije, indirektna?

 Da li je opaanje uroeno ili se

ui?
DVE GRUPE TEORIJA

Nativistike
Genetike

 Da li je percepcija direktna, ili je stvar

konstrukcije, tj. indirektna?
- Percepcija je indirektna. Ona je
Konstruktivizam.

konstrukcija.

Bottom-up Perception (odozdo na gore)

(Gregory).
---------------------------------------------------------------- Percepcija je direktna. Ekoloki pristup.
Realizam.

Top-down Perception
(Gibson)

Sadraj:
1.OPANJE: UVOD,
ASOCIJACIONIZAM, STRUKTURALIZAM, GETALT PSIHOLOGIJA

2. UNUTRANJI INIOCI OPAANJA,

TRANSAKCIONA T. OPAANJA

3.HEBOVA NEUROFIZIOLOKA TEORIJA OPAANJA

POKRETI OKA PRI OPAANJU

5. AKTIVACIONE TEORIJE OPAANJA

6.OPAANJE PROSTORA
GIBSONOVA DIREKTNA T. PERCEPCIJE

7. OPAANJE VREMENA
OPAANE POKRETA
KONSTANTNOST OPAANJA

8. PERCEPCIJA KAO KOGNITIVNA OBRADA INFORMACIJA 1.

UVOD, IKNIKA MEMORIJA

9. KOI2. OPERATIVNA MEMORIJA, DUGOTRAJNA MEMORIJA

10. KOI3. KONTROLNI PROCESI: PREPOZNAVANJE, PANJA
11. HIJERARH. ORG.MOTORIKE, HEMISFERNA LATERALIZACIJA,

 ASOCIJACIONIZAM
Antiki filozofi, engleski empiriari
Mladi Vunt,.....Tiener..
Primat imaju elementi, pa tek onda struktura psihikih
doivljaja
Senzacije, prdstave, afektivni ton
Fiziki - atomistiki model
Opaaj je prost spoj oseta senzacija, a spajanje
omoguuju sile asocijacije (po dodiru, slinosti,
suprotnosti)
Podaci istraivanja....?

STRUKTURALIZAM

Wilhelm Wundt

Tichener

 STRUKTURALIZAM
Rezultati poetnih studija:
opaaj nije prost zbir elemenata iz kojih je graen,
postoji viak...
Model iz hemije
Opaaj nastaje iz elemenata (senzacija) koji gradei ga
gube svoja svojstva, a spoj elemenata u celini dobija
nova svojstva.
Putem stvaralake sinteze oseaji se stapaju (spajaju) u
opaaj.

Primat se daje strukturi, a ne pojedinanim elementima

iz kojih je graena.
Metodoloko opredeljenje: klasina introspekcija

 GETALT SKOLA
Kristijan Ernfels, filozof, estetiar(1890) promovie
princip transpozicije
Prim.,
jednu istu muziku frazu moemo odsvirati
(transponovati) razliitim skalama, B-dur u C-dur itd.
- razliiti elementi, ali odnos izmeu elemenata mora
biti isti.
princip transpozicije :
primat u opaanju pripada celovitoj formi, obliku
(getalt), a ne njenim elementima.
(osnovno naelo getalt psihologije)

 Dve kole getalta

(druga decenija dvadesetog veka)
kola getalta u Gracu

(Majnong, Benusi)
kompromis izmeu Ernfelsovih i Vuntovih ideja:
- primarnost getalta - Ernfels
- akt ujedinjenja u nama - Vunt

kola getalta u Berlinu

Max Wertheimer

Wolfgang Khler

Kurt Koffka

2. kola getalta u Berlinu

Verthajmer, Kofka, Keler
Verthajmer (Frankfurt, 1913), istrauje opaanje
prividnog kretanja.
Prim. fi fenomen (prividno, stroboskopsko kretanje).
- dogaaj (opaaj) u celini sadri vie nego to je u
elemntima dato.

 DOPRINOSI GETALT PSIHOLOGIJE PERCEPCIJI:

- SPOLJANJI KONSTELACIONI FAKTORI
OPAANJA
- ODNOS FIGURE I POZADINE PRI OPAANJU
- ZNAAJ KONTURE IZMEU FIGURE I POZADINE
- TEORIJA IZOMORFIZMA

osnovno naelo getalt psihologije:

- primat u opaanju pripada celovitoj formi,
obliku (getalt), a ne njenim elementima.

SPOLJANJI FAKTORI OPAANJA

Konstelacioni faktori
Opaaj celine determinisan je konstelacijom,
rasporedom stimulusa u spoljanjoj sredini

Blizina
Slinost
Zajednika sudbina
Dobra forma

Blizina: elementi koji su bliski, doivljavaju

se kao celina

blizina

blizina

slinost

slinost

zajednika sudbina.
elementi koji tee u istom pravcu..
spajanje elemenata u istom pravcu..

zajednika sudbina

dobra forma
uravnoteene, simetrine forme

ODNOS FIGURE I POZADINE PRI OPAANJU

Rubin
Opaanje figure nije odreeno samo njenim
osobenostima ve je determinisano pozadinom
Osobine figure i pozadine

Odnos figure i pozadine

svojstva
Figura

Pozadina

Ograniena

Amorfna

Bogatija detaljima

Siromanija

Stabilnija u opaanju i
pamenju

Manje stabilna

Nosilac znaenja

Ne nosi znaenje

Svetlije i zasienije boje

Tamnije boje

Istupa napred

Povlai se u drugi plan

ZNAAJ IVICE, KONTURE IZMEU FIGURE I

POZADINE

- kontura, ivica razdvaja figuru i pozadinu,

- na perceptivnom, fenomenolokom planu uvek
pripada figuri

ZNAAJ KONTURE U OPANJU

Prim. Dvosmislene, reverzibilne slike mogunost da se
vide kao dve razliite figure, ali ne istovremeno, ve
naizmenino, jedna za drugom i to na kratko.

Kontura naizmenino menja svoju pripadnost, u zavisnosti od

toga ta opaamo kao figuru.

Rubin's vase-face illusion

dvosmslene figure: dva potencijalna smisla koji se

sagledaju, smenjuju naizmenino

Patka ili zec?

<My wife and mother-in-law>

Nekerova kocka

 TEORIJA GETALTA
Metodoloko opredeljenje - Huserlova fenomenologija:
Primat ima celoviti dogaaj u svesti, a ne ralanjavanje na
pojave, elemente...
Pojavi se pristupa iste svesti, bez predrasuda

TEORIJA GETALTA
objanjenje opaajnih fenomena na nivou rada
mozga:

teorija izomorfizma
Keler
Opaanje nastaje kroz izomorfne procese dva polja:
A) geografskog polja sredine koja nas okruujeenergetska kolebanja fizike sredine izvan nas, i
B) dinamikog opaajnog polja u nama

 Ad.A. geografsko polje

Za opaanje dogaaja u spoljanjoj sredini bitni
su porostorni i vremenski raspored energetskih
kolebanja konstelacija stimulusa u spoljanjoj
sredini.

 Ad b) dinamiko opaajno polje u nama.

U njemu nastaju procesi iji je unutranji raspored determinisan
rasporedom stimulusa u geografskom polju, ali koji se sada
organizuju u nama.
U naem ulno-nervnom prostoru dolazi do organizovanja
predmetnih, smisaonih celina.(ali

 Osnovna ideja izomorfizma:

Procesi dinamikog opaajnog polja zadravaju
isti onakav oblik kakav su zauzeli energetski
procesi stimulusi u geografskom polju
(izomorfni su)
sinapse

 Teorija getalta

DOP
U dinamikom opaajnom polju dejstvuju sile
-kohezije, i
-restrikcije
Sile restrikicije su perif. porekla, iz ula i
suprotstavljaju se opaajnom procesu.
Sile kohezije tee da ujedine opaajne procese

 Tri tipa odnosa izmeu sila kohezije i

sila restrikcije
1. C = R stabilno stanje
2. C > R nestab. perc. stanje,
raste tenzija, perceptivna aktivnost, organizovanje
iluzija i opa. celina, iz nedov. definisanih slika
3. C < R teorijska mogunost

2. C

>R
nestabilno perceptivno stanje, raste tenzija, perceptivna
aktivnost,
- organizovanje iluzija i opaajnih celina, iz nedovoljno
definisanih slika

 Kritika teorije
1. Idealistika gnoseologija?

exp. Dobel i sar., 1974

raspored stim. el u viz. korteksu, determinie ta e
ispitanik da vidi....
ASAIO Journal, 2000
Artificial Vision for the Blind by Connecting a Television
Camera to the Visual Cortex
WM. H. DOBELLE

Mentalni ekran

 Kritika teorije
2. Stav da se percepcija ne ui.
Iskustvo ne menja percepciju?

 Getalt teorija je teorija percepcije, ali sa

namerom da bude celovita psiholoka
teorija.....

 Psihofizika
Teorija nivoa adaptacije
Hari Helson, 1947 1964

Reavanje problema uvianjem,

uenje uvianjem.

Keller

Kurt Lewin
- teorija linosti TEORIJA POLJA

Gestalt Therapy

Fritz Perls (1893-1970)

 Gestalt terapija je holisticka terapija, iji fokus

je na:
celoj osobi,
individualnom iskustvu u aktuelnom trenutku
odnosu terapeut klijent
uvaavanje socijalnog konteksta
rad na poveanju line odgovornosti
jednako uvaavanje uma, tela, emocija i duha.

 Sledi..
UNUTRANJI INIOCI OPAANJA
TRANSAKTIONALNA T. OPAANJA