Savez pelarskih organizacija Vojvodine | Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor

ponedeljak, 20 decembar 2010 21:54

Prof. dr Zoran Stanimirovi,

dr Jevrosima Stevanovi,

Katedra za biologiju, Fakultet veterinarske medicine,

Bulevar Osloboenja 18, 11000 Beograd,
biolog@vet.bg.ac.rs

Otkrie pelinjeg krpelja Varroa jacobsoni datira od pre sto godina kada je na ostrvu Java u
Indoneziji, Edvard Jakobson, u jednom drutvu lokalne populacije medonosne pele vrste Apis
cerana uoio prisustvo ovog parazita, uzorkovao ga i uputio u muzej Lajden u Holandiji. Poznati
istraiva Oudemans je 1904. godine analizirao poslati uzorak sa Jave i opisao novu vrstu
krpelja pod nazivom Varroa jacobsoni, Oudemans, 1904. U daljem periodu ovaj krpelj je ostao
nezapaen, ak zaboravljen, sve do poetka sedamdesetih godina kada je uoeno prisustvo
varoe i na pelama vrste Apis mellifera. Mnogo vea rairenost varoe zapaena je kod zapadne
medonosne pele (Apis mellifera) u odnosu na istonu pelu Apis cerana to je tumaeno
injenicom da je Apis mellifera vea od pela Apis cerana, pa samim tim i varoa ima mnogo
povoljnije uslove za ivot na pelama zapadnog podruja. Na neodrivost ovog objanjenja
ukazala su istraivanja Andersona (2000) kojima je ustanovljeno da se Varroa jacobsoni
otkrivena 1904. godine na pelama sa Jave, ne razmnoava u leglu pela vrste Apis mellifera.
Kasnija istraivanja istog autora obavljena na pelama irom sveta pokazala su postojanje
znaajnih razlika u osobinama nekoliko konstatovanih tipova ovog krpelja. Samo u Aziji

1/7

Savez pelarskih organizacija Vojvodine | Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor

ponedeljak, 20 decembar 2010 21:54

Anderson je dokazao postojanje 18 razliitih tipova krpelja primenom molekularno genetikih

metoda. Sve ih je na kraju svrstao u dve grupe. Prvu grupu su obuhvatali krpelji sa kopna Azije,
a drugu varoe malezijsko-indoneanskog regiona. Genetika razlika izmeu glavnih grupa je
iznosila do 6%. Prema Andersonu i Truemanu (2000) glavna grupa varoe sa azijskog kopna
dobila je naziv Varroa destructor, Anderson, 2000, dok je malezijsko-indoneanski tip zadrao
ranije ime Varroa jacobsoni, Oudemans, 1904, s obzirom na opis koji je odgovarao ranijem
opisu varoe koji je dao Oudemans 1904. godine. Dalja istraivanja varoe obavljena u 32 zemlje
na razliitim kontinentima sakupljenih samo sa pela Apis mellifera, rezultirala su tanim
definisanjem dva razliita tipa parazita zapadne medonosne pele: Koreja tip i Japan/Tajland tip.
U Evropi je, meutim, dokazano prisustvo samo Koreja tip Varroa destructor. Koreja tip se
rairio na srednji istok, junu Afriku, Severnu Ameriku i u novije vreme u Junu Ameriku. Ranije
u naunim radovima ovaj tip varoe je oznaavan kao ruski tip (R-tip) ili GER-tip. Japan/Tajland
tip (J-tip) V. destructor proiren je u Severnu i Junu Ameriku i ne priinjava velika oteenja
kao Koreja tip. Do danas je poznato postojanje etiri vrste krpelja roda Varroa: Varroa
jacobsoni, Varroa underwoodi, Varroa rindereri i Varroa destructor (Anderson i Trueman, 2000).

Poslednjih etrdeset godina Varroa je rasprostranjena na svim kontinentima, izuzev Australije i

centralne Afrike, a njen areal se i dalje poveava zahvaljujui komercijalnom transportu pela i
matica (prenoenjem pela brodovima i avionima), migratornim aktivnostima pelara i sl. Krpelji
se prenose iz drutva u drutvo preko pelarske opreme, zatim preko pela koje, zajedno sa
varoama na sebi, zalutaju u druge konice i preko pela koje pljakaju drutva oslabljena usled
varoe.

Dorzoventralno spljoteno telo Varroa krpelja prekriveno je vrstim kutikularnim omotaem koji
obezbeuje zatitu od mehanikih oteenja ili povreda koje moe naneti domain ovog
parazita, odnosno pele radilice iz kaste negovateljica. Na telu postoji est pari ekstremiteta:
helicere, pedipalpi i 4 para ekstremiteta za hodanje. Ambulakre ekstremiteta za hodanje su
prilagoene za privrivanje na telo domaina. Kod mujaka, helicere imaju i ulogu u kopulaciji.

2/7

Savez pelarskih organizacija Vojvodine | Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor

ponedeljak, 20 decembar 2010 21:54

Slika
1.
Adultna
enka
Slika
2.
enke
Krpelja
destructor
na
adultnim
pelama
Odrasla
Telo
Na
uz
pele
omoguavaju
novonastale
pomo
prednjoj
enke
izmeu
enka
miia
je
strani
ranice
abdominalnih
laku
ovalnog
Varroa
drela
tela
ishranu
poveavaju
je
krpelja
oblika
siu
usni
hemolimfom
segmenata
hemolimfu
aaaparat
(slika
hitinski
podlonost
1)
za
je
omota
(slika
ili
bodenje
svog
duga
telesnih
sekundarnim
domaina.
je
2).
1.045
gladak,
iOvakav
sisanje,
regiona,
dna
1.135
infekcijama
nain
kao
mm,
krpelja
ishrane
ielije
probijaju
na
a
drugim
iroka
braon
(Dobri
se
iscrpljuje
privruju
hitinski
do
1.515
mestima
iprvenstveno
tamno
sar,
omota
pele,

na
2000,
1.666
koja
braon
odrasle
dok
pela
2002).
mm.
im
boje.
Mujaci
imaju
aparat
mujaci
okruglasto
mujaka
su
se
znatno
isata
mogu
telo
miii
manji
prekriveno
videti
drela
od
enki
jer
su
se
slabim
im
(duina
obino
slabo
hitinskim
razvijeni,
nalaze
je
0.752
omotaem
samo
te
ne
enke
ucrvenkasto
0.928
mogu
leglu.
belo
mm,
da
radilica.
siu
sive
ahranu
irina
hemolimfu
ili
ukaste
0.707
preivljavaju
pela.
boje.
0.883
Usni
Zreli
postoji
Varroa
razvijaju
7su
ivarroa
se
hromozoma
enke
haploidni
iz
oploenih
Varroa
iu
razvijaju
(n
krpelja
=elija
jaja
7),
(Stanimirovi
se
kod
se
partenogenetski
razlikuju
enki
duplo
idopuzi
ina
sar,
svojim
vie
2000;
iz
neoploenih
-strane
14
Stanimirovi
hromozomskim
hromozoma
jaja,
iishranu
Dobri,
a
setovima.
enke
=
14),
2002).
su
tj.
Kod
diploidne
mujaci
mujaka
ilarvi
Varoa
Meutim,
Samo
pokazala
dana,
duge
periode
ali
mali
na
na
da
adultnoj
kada
broj
adultnim
varoe
bez
u
ovih
konici
legla
peli
mogu
krpelja
pelama
tokom
obino
nema
da
preive
mogu
ostaje
legla,
uklonjen
odvojeno
zima.
da
varoe
7konicom),
dana
preive
itela
ubijen
pre
od
odraslim
znatno
ulaska
od
pela
due,
ipelama
pelinjeg
nepoklopljenu
pela
obzirom
mogu
legla
da
ostati
uz
eliju
uspeno
Prouavanja
mnogo
sa
larvom.
samo
due.
su
5imm)
1/2
Nekada
pela,
polno
trutovskog,
pelarima
leglu
medonosne
sazrevanje
kao
neposredno
iree
smatralo
ali
ostacima
radilikog
enki
pele
da
hrane
nakon
krpelja
se
(Todorovi
legla.
krpelji
larvi,
rada
Varoa
Mada
mogu
ali
sa
ikrpelja
sar,
se
destructor
su
danas
hraniti
2002).
varoe
pouzdano
fekalijama,
uoavane
neophodna
reprodukcija
zna
lepljivim
ikojim
na
da
drugim
krpelja
je
sastojcima
za
normalno
se
insektima
larvi,
moe
elija
obavljati
formiranje
(iu
nekad
saa
samo
ak
ili
na
IVOTNI
CIKLUS
VAROE
Adultna
to
trutovsku
leglo.
hranu.
hemolimfom
bele
varoa
pre
take
Nakon
koji
zaklapanja
U
enka
prva
eliju
moe
na
predlutke
ulaska
4ivaroe
40
zadnjem
da
satnih
sati
se
nakon
naputa
eliju,
uoi
pele
pre
kraju
poklapanja,
ibiva
poklapanja
na
enka
(slika
adultnu
predlutke
iotrih
invadira
zidovima
3).
pelu
Simptom
pri
elije,
ili
domaina.
satnih
radiliku
emu
ipo
ulazi
varoa
koji
elija
treba
do
ukrpelja
eliju
Bele
jasno
naputa
radilika
nakon
naglasiti
oko
take
satne
reflektuje
ihemolimfa
izlaska
larvinu
20
trutovska
da
predstavljaju
sati
varoe
adultne
pre
i(2n
potopi
legla
njenog
preferiraju
idohranu
varoe
poinje
pele
stara
u
se
stvari
poklapanja
u
iz
5
larvinu
trutovsko
da
leglu

nje.
feces
6se
dana
jesu
hrani
ili
iiu i

Slika 3. Varoe na predlutkama trutova

3/7

Savez pelarskih organizacija Vojvodine | Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor

ponedeljak, 20 decembar 2010 21:54

Slika
4.
Polaganje
jaja
Celokupno
polae
jaja
razvie
60-70
sati
Varroa
nakon
krpelja
poklapanja
odvija
elije
se
u
(slika
4).
saa.
enka
prvi
put
Najee
Tokom
protonimfu
daljeg
polae
ido
deutonimfu.
razvia,
jaja
od
uunutar
Najpre
jajeta
eliji,
pri
do
se
emu
iz3-4
jajeta
jedinke,
se
razvija
izpoklopljenim
prvog,
krpelji
obino,
prolaze
razvija
Protonimfe
kroz
dva
mujak,
juvenilna
mujaka
adana.
iz
ostalih
stadijuma,
su
manje
enke.
od
protonimfi
presvlaenje,
koju
krpelja
15
samo
razvie,
enke
mujaka,
izlaze
zimovanja,
dana,
odlikuje
4-5
iz
krpelja
(slika
odnosno
satnih
auginu
poloenih
enki,
enke
izraeniji
5).
oplode
protonimfa
formiranja
elija
i5-6
Od
enke
omota
dostigne
krpelja
momenta
jaja
prilikom
se
polni
krpelja
im
(1
polno
jedno
sa
polnu
je
mujak
dimorfizam.
adultnih
slabije
izleganja
oploenja
koji
zrelog
vreme
zatvorene
zrelost
izrele
ne
sklerotizovan
pela
sazru
haploidnog
miruje,
mladih
enke)
Deutonimfa
pre
jajne
satne
prelaze
pre
izlaska
aelije
adultnih
ima
onda
otvaranja
elije,
mujaka
iprotonimfa.
uimaju
dovoljno
pa
pele
se
leglo
se
nakon
pela
do
presvlai
presvlai
manji
domaina
satne
razvoja
ielijama
proe
razvojni
vremena
na
ega
broj
kojima
elije.Oploene
isvega
ipolno
preobraava
mujaci
preobraava
dlaica
ciklus
iz
da
satne
parazitiraju.
5zrele
kompletira
se
uginu.
na
6elije.
ponavlja.
enke
titu.
uukrpelja
enke
mladu
Osim
deutonimfu,
Polno
Uoi
Nejee
Pred
svoj
proe
krpelja
jedinku
zrele
oko

Slika
neposredno
5.
Juvelilni
pre
njenog
(beli)
i vlanosti
adultni
izleganja
(braon)
stupnjevi
varoe
koji
se
hrane
hemolimfom
pele
Veina
dva
prvi
elije
prvog
prolee
pelama.
put.
istenotermna
vie
dospeva
polaganja
enki
poinju
Verovatnoa
puta.
varoe
velika
Reproduktivni
ulaziti
jaja.
(80%)
koliina
U
drugog
u
zimskom
leglo,
jaja
enki
polaganja
potencijal
a
polae
periodu
koje
samo
njih
nisu
se
je
varoe
u
80
poveava
iscrpile
jednom

su
90%
uglavnom
sluajeva
svoje
urazvoja,
nalazi
samo
toku
reproduktivne
svog
ogranien
na
leglu,
velikoj
ivotnog
adultnim
akoje
samo
zaraenosti
sposobnosti
ciklusa,
pelama,
10%
a
jaja
legla,
dok
samo
na
poloenih
u
kada
20%
ui
Razvoj
trutova
Kao
pri
dostie
leglu
jaja
enki.
temperature,
hemolimfa
sadraja
dana.
temperaturi
minuta.
stabilnoj
u
u
trutovsko
Na
Temperatura
odnosu
Varroa
(slika
skoro
idrutvima,
temperaturi
odnosa
radilica
od
vlanosti
6).
na
100%.
krpelja
42o
na
nego
ovu
Optimalna
vrsta
hormona.
trutovsko.
je
trutovskog
pojavu
Za
loija
vazduha
u
iod
je
razmnoava
radiliko,
svaku
sinhronizovan
2o
hrana
temperatura
utie
C
U
Takoe
nastupa
(6080%).
ispitivanu
laboratorijskim
legla
aleti
vazduha
za
irazliita
razliit
se
enke
je
je
pogodnija
klinika
sa
uuoeno
za
temperaturu
uskom
50
Pri
hormonalni
je
fazama
varoe
razvoj
iveini
temperaturama
brzina
uslovima
60%
smrt
da
temperaturnom
od
i koja
je
razvoja
za
pri
ivi
priblina
hemolimfe
status
odlaganje
brzina
istim
kojoj
bez
larvi,
temperaturama,
moe
hrane
6hemolimfe
razvoja
smrtnost
do
sati,
lutki
trutova
jaja
31
opsegu
da
varoa
ao
ivaroe
na
opstane
C
za
mladih
jaja
zbog
radilica
47o
njihovo
moe
(od
iznad
pelinje
varoe,
jeoko
varoa
C
31
jedinki
drugaijeg
manja
do
ivi
da
37
ido
razvie.
trutova
72
kao
preivi
o
zajednice.
ee
svega
37.5
sata.
radilica
C
utokom
iradilikom
smrtnost
plodnost
-o
Pored
polae
oko
8Na
C)
-i 10
i15
Stevanovi,
Varoe
od
pelinjim
toga
varoe
dva
je
u
koje
do
bitno
septembru
deset
se
2002).
da
izlegu
se
meseci.
tretiranje
iC
jer
oktobru,
od
dva
marta
Upravo
do
protiv
kako
do
tri
ovi
puta
avgusta
varoe
bise
krpelji
se
polau
smanjio
obavlja
ive
koji
jaja
20
ive
broj
u

junu
due
45
varoe
se
dana,
ioko
julu
od
izvode
upri
est
da
toku
atemperaturi
one
bi
na
meseci
zime
se
leglu
zimske
ikoliinom
se
prolea
nanose
zimskih
izlegu
pele
(Stanimirovi
najvee
pela.
kasnije
oslobodile
Zbog
tete
ive

4/7

Savez pelarskih organizacija Vojvodine | Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor

ponedeljak, 20 decembar 2010 21:54

Slika
6.
Uporedni
prikaz
razvia
pele
radilice
iu
krpelja
Varroa
destructor
DINAMIKA
POPULACIONOG
RASTA
KRPELJA
Varroa
destructor
promene
U
PELINJIM
ZAJEDNICAMA
Dobro
zajednicama
drutvo,
Sve
toga
stepena
reprodukcije
meseca
stopom
ciklusu.
je
radilikom
50
rasta
razvoja
lutki
broja
krpelja
porast
dana
enke
uda
varoa
populacije
eliji
poznavanje
jeradilikog
reprodukcije
Rast
lijedan
ve
penetracije
broj
broja
dovoljno
se
leglu
krpelja
saa
enki
irazvie
enki
je
krpelja
od
populacije
za
krpelj
varoa
mnogo
(grafikon
velikog
poveava,
blagovremeno
krpelja
u
legla.
velik
krpelja
dinamike
V.
jednoj
oploenih
e
obavlja
moe
1.7
udestructor
vea
poetku
se
da
Takoe,
je
varoa
u
po
1)
imaju
radilikom
eliji
znaaja
poveati
dati
moe
dolazi
ciklusu,
od
na
upopulacionog
radilikom
krpelja
enki
6jednog
opada
trutovskom
mali,
ivelike
nisu
poto
erki
tano
naneti
do
ne
na
avaroa
leglu
da
reproduktivno
sporijeg
u20000
samo
stopa
sa
uticaje
115,
krpelja
se
planiranje
pelinjim
ili
znaajnu
bistopom
trutovskom
umoe
u
rasta
uodnosno
funkciji
za
njihove
funkciji
enki
elije
odnosu
na
rasta
razumevanje
narednih
krpelja
pokazati
rast
zajednicama
reprodukcije
celokupne
tetu
legla.
krpelja
vremena
sposobne,
varoa
vremena
reprodukcije.
na
populacije
leglu,
pelinjoj
radiliko
1330
Varroa
Jako
50
usporeni
populacije
imaju
od
dana
strategije
njegovog
broj
postajao
krpelja
male
je
1.2
akoliine
destructor
zajednici.
krpelja
stopu
stopa
eksponencijalan,
leglo.
varoa
Meutim,
po
nastaje
tempo
obzirom
posle
ciklusu,
reprodukcije
usve
uticaja
reprodukcije
pelinjeg
Tako
upo
borbi
konici.
sa
novih
ujednoj
vei.
150
upelinjim
u
sporijim
uda
200
to
na
protiv
periodu
stopi
dana.
Tako
vreme,
11,
legla
sa
pelinje
Stopa
infestriranoj
enki
to
2.7
porastom
zavisi
u
varoze.
tempom
usledeih
Kriva
znai
i od
po
od
broj
saod
4 da

Grafikon
1.
rasta
populacije
varoe
tokom
leta
prilikom
u
radilikom
iKriva
trutovskom
leglu
(MAF,
2001).
Krpelj
toj
trutovskog
dati
razlici,
1330
V.
destructor
potomaka
postoji
legla
(grafikon
ijednu
znatno
pokazuje
dok
je
1).
upelinje
istom
Shodno
rast
do
513.7,
populacije
vremenskom
puta
tome,
vei
unarednih
afinitet
krpelja
radilikom
intervalu
prema
ujednim
zajednicama
leglu
uutiu
trutovskom
trutovskom
za
150
sa
dana
veom
leglu,
leglu
jedan
taj
tako
koliinom
odnos
da
1Tako,
moe
:matica
6000.
iNa
ako
sposobne
1000
stopa
invazija
krpelja.
za
otvorenog
10
rast
se
novih
invazije
dana,
upopulacije
Tako
krpelja
pelinju
enke
krpelja,
i ukupan
zatvorenog
na
moe
preko
u
varoe
primer,
zajednicu
krpelja
oznaajno
porast
emu
trutova
tokom
pelinju
legla
uubri
uinfestaciji
populacije
putem
mnogo
pelinjoj
ileta
uticati
iz
sezone,
radilica
zajednicu
jedne
radilica
ilustrativnije
zajednici
na
koja
koje
do
uto
drugu
za
1000
startuje
doprinosi
iliprelaze
trutova
umnogome
populacije
konicu,
krpelja
govori
saiz
jako
unesu
jedne
mesec
se
grafikon
ali
brzom
postie
krpelja
rastu
dnevno
urazmnoavanja
krpeljom,
dana
drugu
2.
porastu
i populacije
sami
u
za
Izmoe
jednom
po
pelinju
ovoga
15
pri
pelari
dve
dana
celokupne
poveati
invaziji
nove
drutvu,
sledi
krpelja
zajednicu.
(grafikon
transferom
reproduktivno
da
od
populaciju
doprinosi
populacije
jako
50
a srazmerno
jako
3).
krpelja
niska
velika
iza
invazije
Dinamika
u
invazije
prolee
1.6,
krpelja
tokom
zajednice
aporast
u
jesen
je
sezonski
75.6
krpelja
determinisana
po
danu.
tako
da
jekrpelj
stopa

5/7

Savez pelarskih organizacija Vojvodine | Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor

ponedeljak, 20 decembar 2010 21:54

Grafikon
2.za
Kriva
rasta
varoe
tokom
leta
uod
radilikom
leglu
prikom
invazije
sa
0,
ivreme
2populacije
varoe
po
drutvu
dnevno
(MAF,
Izbor
strategiji
znaajno
zajednici.
ija
zajednici
1000
jemera
efikasnost
jedinki
borbe
za
skratiti
Tako
48
kontrolu
protiv
dana,
na
ako
vreme
90%,
primer,
je1varoe,
odnosno
efikasnost
rasta
potrebno
ako
jer
populacije
potrebno
u35
opredeljenje
momentu
da
metode
dana
populacija
da
varoe
jebila
potrebno
se
od
za
broj
je
1000
80%
varoe
neku
izuzetno
varoa
(grafikon
varoa
da
dostigne
populacija
mera
ponovo
znaajan
u2001).
drutvu,
4).
koje
nivo
popne
krpelja
imaju
momenat
koji
primenimo
na
moe
manju
ponovo
1000
unaneti
celokupnoj
metod
efikasnost
udostigne
datoj
tete
borbe
broj
moe
od

Grafikon
Krivazajednice
rasta populacije
varoeza
tokom
leta (MAF,
u radilikom
leglu
invaziji 3.
pelinje
sa 50 varoa
10 dana
2001).
pri

6/7

Savez pelarskih organizacija Vojvodine | Biologija pelinjeg krpelja Varroa destructor

ponedeljak, 20 decembar 2010 21:54

Grafikon
4.
Kriva
rasta
populacije
varoe
use
radilikom
leglu
bez
invazije
i86-81043-07-2.
nakon
primenjenih
mera
kontrole
varoze
poev
od
144
dana
sa
efikasnou
80%,
90%
i (2002)
99%
(MAF,
2001).
Na
na
efikasnosti,
tip
hemijskog
njen
osnovu
svega
odnosno,
tretmana
do
sada
ne
uVariation
rast,
treba
kontroli
reenog
treba
se
varoze.
opredeljivati
kombinovati
moe
izvesti
samo
vie
zakljuak
razliitih
metoda
da
oblik
umedonosna
borbi
ili,
jo
protiv
gore,
stepena
varoze,
samo
za
obzirom
jedan
Literatura:
1)
31:281-292.
DL
(2000)
in
the
bee
mite
Varroa
jacobsoni
Oud.
Apidologie
2)
24(3):165189.
Anderson
DL,
Trueman
JW
(2000)
Varroa
jacobsoni
(Acari:
Varrroidae)
Exp
Appl
Acarol
3)
Dobri
,rada
Vickovi
Beograd.
D,
Kulii
Zkomunikacije.
(2000):
Bolesti
pela.
Fakultet
veterinarske
medicine.
ISBN
4)
pojava
biologiji
virusnih
iJune
zdravstvenoj
infekcija
zatiti

mere
Todorovi
pela,
zatite
Dec.
Dajana,
iparasitic
suzbijanja.
22,
pp
Obrenovi
19-26.
Zbornik
Sonja,
plenarnih
Baci
D
radova.
Ektoparaziti
Savetovanje
5)
Stanimirovi
118-122,
Z,
Baci
D
(2002)
Varoza:
2002
klinika
Beograd.
slika,dijagnostika
iklinike
terapija.
In:
M.
6)
Zealand
MAF
-eksponencijalni
Beekeepers.
Ministry
of
Agriculture
ISBN
0-478-07958-3.
and
forestry
Astra
(2001):
Print,
Control
Wellington.
of
Varroa
-suzbijanja
A(2001)
guide
for
New
7)
Medicinska
knjiga-Medicinske
Soldatovi
B,
Vuini
M
(2000)
Beograd.
Biologija
pela
-temu
FVM
i io
8)
Lazarevi
(Ed.),
Zbornik
Dobri
radova
IV
Varooza:
Savetovanja
etiologija,
iz
klinike
bioloke
patologije
imedicine
hemijske
i visokog
terapije
mere
ivotinja
suzbijanja.
Clinica,
June
10-14,
pp
105-112,
Budva,
YU.
Veterinaria
2002.
jedan
9)
rezistentnosti
Dec
Stanimirovi
14-15,
destructor
pp
na
34-58,
Z,
varou.
sa
Stevanovi
osvrtom
Ni,
Zbornik
YU.
na
Jevrosima
radova.
molekularno
Meunarodni
(2002)
genetiki
Savremena
seminar
aspekt
strategija
na
selekcije
Pelarenje
pela
una
funkciji
parazita
za
budunost.
10)
Varroa
terapije,
Todorovi
destructor.
10-14,
Dajana,
In:
pp
M.
Stanimirovi
113-114,
Lazarevi
Budva,
(Ed.),
Z,
Stevanovi
Zbornik
ivotinja
radova
Jevrosima
Clinica
IV
Veterinaria
Savetovanja
(2002):
Biologija
2002.
iz
YU.
iIpela.
ekofiziologija
patologije
iM.
Zahvalnica
Autori
zahvaljuju
(Projekat
Ministrarstvu
Ev.
br.
za
1870).
nauku,
tehnologiju
iza
razvoj
Republike
Srbije
pomoi
uIn:
realizaciji
Preuzet
sa
sajta
Katedre
za
biologiju
Fakulteta
veterinarske
Beograd
www.vet.bg.ac.rs/~biolog

7/7