mr Anastasia Heidi Larvoll, istoriar

lanak, sa obimnom fotografskom graom izaao u meseniku Magazin Vodi za ivot,

Beograd, marta 2013. Populistiki napisan, nauno-istorijski tekst, koji spaja zapadne i starije,
relativno skrivene, srpske izvore o pred-rimskim narodima na Balkanu u jednu slikovitu priu,
koja se lako razume.

BALKAN NA NASUNI

Oko Balkana se uvek neko otima, a neko ne da za ivu glavu! Zbog njega su se polomila
mnoga koplja i skovane su mnoge zavere, a vidimo da se i sada otimaju za balkanske teritorije
svaki dan. Beograd je grad koji je najvie puta u istoriji osvajan iznova, ak 115 puta, i
postaviemo umesno, ali retoriko pitanje: A zato, Boga mu poljubim?! ta to stalno hoe ba
ovde, na prljavom i jadnom, iseckanom i zakrvavljenom Balkanu, punom kostiju, zamrenih
karmi i neoprosta? Kada nema svesti, ne moe ni da se oprosti, i sve tee dalje u izmaglici uma,
bez odluke, bez odgovora, balkan-stajl. Mo da znai, al ne mora da bidne!
A zapravo, uopte nema velike misterije to se ba tu oduvek prelamaju drave,
kulture,jezici, politiki blokovi i crkveni okruzi (ponajvie). Razlog je jednostavan i sasvim
razumljiv, samo nam je sklonjen od oiju, jer ne itamo stare knjige. Uz plodno, valovito
zemljite, obilje voda, prijatne klime i bujne vegetacije i svih prirodnih pogodnosti banja i rua
vetrova, koje su nam poznate, tlo Balkana je oduvek bilo krcato i nezapamenim koliinama
srebra i zlata, koje su mnogi eleli da imaju. Lepenci i Starevci su iveli u mlaem kamenom
dobu, to znai da uopte nisu koristili metale, ali ve Vinanci su uveliko shvatili neke vane
stvari u ivotu i poeli su da sakupljaju, kopaju i ispiraju svetlucavo grumenje koje se u vatri
pretvaralo u tenost, a onda oblikovalo po elji. I koliko god se puta pretopi, opet e isto da sija.
O, uda! O, blaga sunevog na zemlji!
U srebrnim i cinoberskim peinama uplje stene na Avali, kao i u drevnom rudniku bakra
u selu Boru kod Zajeara poetkom 20. veka nali su nekoliko setova praistorijskog orua za
kopanje i vaenje rude. Knjiga kae i da se poetkom 20. veka praistorijska arhitektura po Srbiji
jo uvek jasno razaznavala. Posle Vinanaca je jedno vreme na Balkanu bilo ledeno doba, kao
uglavnom i svuda po Evropi. A kad se led otopio i brda ozelenela, domileli su raznorazni, jaki i
pokretljivi narodi u arenoj odei. Sunana, a kontinentalna klima, mnotvo reka i povoljna
1

topografija, puna prirodnih sklonita, inili su region odlinim mestom za ivot sve pametnijeg
oveka i ene. Ubrzo je bilo ljudi visoko na planinskim vrhovima, u peinama i jamama i zato
uopte nije udno to su Srbi milenijum kasnije nastavili da grade svoje tvrave na vrtoglavim
liticama iznad ponora nekog brzaka. Poeli su uskoro da prave i zemunice, kolibe u drveu i
sojenice na jezerima i rekama, kao i danas, naroito na Savi. Zime na Balkanu su, dodue, jo
uvek bile toliko jake da su ih po zlu spominjali u literaturi starih Grka kao, na primer, kod
Ksenofona, Herodota, Takitusa i Prokopiusa. Ovaj poslednji je zapisao da tu kada zimi dune
vetar niko ne izlazi iz kue, jer je udar vetra toliko jak, da podigne konja i junaka uvis, pa ga
onda udari tako o zemlju da umre".
Novi stanovnici Balkana uglavnom su se bavili sakupljanjem i ispiranjem metalnih
zrnaca iz renog peska, najvie zlata i magnetita, a u daljem razvoju ove lukrativne delatnosti
pojavljuje se namensko kopanje na suvom u planinskim vencima izmeu Dunava i Jadranskog
mora. Grci su sa izvesnim uenjem pisali da su to uglavnom vrlo radni ljudi i naroito su im
vredne bile ene, mada su bile zapanjujue povlaene i slobodne za njihove pojmove. Pored
samog vaenja i ienja metala, bili su jako veti i u njegovoj obradi. Ubrzo su postali majstori
u pravljenju oruja i lovakih alatki, noeva, kopalja, strela, a svoje vrhunske proizvodesu
prodavali, ak izvozili, u okolne zemlje. "Antiki" narodi su kupovali od njih, tako da iz ovog
perioda imamo iznenaujue puno zapisa revnosnih Grka i Rimljana, koji su iveli svako na
svojoj strani brkatog Balkana i gledali ta mogu da uare.
Prema reima svedoka, na zlatonosnom, ali klimatski i topografski vrlo nepredvidivom
balkanskom poluostrvu vrvelo je od opasnih zveri, meu kojima su bili i lavovi! Grki kralj
Kserks kukao je da su ga na proputovanju kroz juni Balkan vie puta napali lavovi, a Herodot,
otac naune istorije, zapisao je pre 2.500 godina da su mu lavovi tuda svake noi napadali
kamile kojima su putovali, te su jedva ostali ivi! (Zamislite kakva bi teta bila za naunu istoriju
da su Herodota pojeli balkanski lavovi). Ima jo zapisa o kraljevima ivotinja u Podunavlju,
kao i masa nadgrobnih spomenika sa njima, tako da nije udno to su ba lavovi uli u heraldiku
i simboliku brojnih potonjih vladara ove regije i Evrope uopte. Na primer kod Brankovia,
Republike Venecije, kasnije Engleza i drugih. irenje zemljoradnje i slobodan lov brzo su
istrebili lavove, ali je sve do kraja srednjeg veka Balkan bio bogat drugim velikim zverima, koje
su lovcima podizale adrenalin. Najpopularnija je bila jedna vea vrsta risa, koju su Rimljani zvali
urus, a srednjovekovni Srbi i , dok ih nisu sve potamanili, pa ih sad vie niko i
ne pamti. Raduje me to da vidim da su se lavovi ponovo "primili" i lepo rastu u beogradskom
Zoolokom vrtu. Specijalni, beli, balkanski lavovi i lavice ponovo su u igri i to me u dubini srca
ba raduje.
Stari Balkanci jesu okopavali i sejali svoju zemlju, ali im to nije bila primarna delatnost.
Vodena masa od otopljenog leda slila se u doline i poterala mnoge silovite i podivljale reke, koje
su plavile zemlju. A ovi ljudi su bezbedno, na proplancima i liticama spektakularnih pogleda,
pozelenele i nabujale prirode posle ledenog doba, gajili svoju stoku. Najvie su voleli konje i
2

upave bizone, koje je Plinije u svoj tefter zaveo kao iubati bisonte, a znatno kasnije aktuelni,
srednjovekovni Srbi su ih zvali runjati zubr. Balkanski bizoni su izumrli, ali su, recimo, u
kotskoj isti takvi bizoni opstali i vole ih kao nacionalni simbol. U Italiji je takoe opstalo neto
malo bizona, od ijeg mleka se i dalje pravi mala, bela, prava mocarela. Ovuda po Balkanu
nikome nije bilo lako da opstane i u tome su, bar za izvesno vreme, uspevali samo oni koji su
imali snage da se prilagode dramatino promenljivim uslovima i da ipak, nekako, uporno i
neometeno oseanjima nastave da rade svoje svakodnevne stvari potrebne za odranje ivota.
U tome su balkanske ene ubrzo postale majstori. One su revnosno i veto pravile
grnariju, spravljale prehrambene proizvode za svoja domainstva i za prodaju. Tkale su i ile
odeu, koja je svim starosedeocima bila od najveeg statusnog znaaja. Naroito su im vane
bile ogromne ubare i bunde, kone pantalone, na koje su Rimljani beili oi, i jarko obojene,
arene koulje ili haljine od konoplje. Svaki narod imao je svoj dezen, kao koti, ili kao to se u
Pirotu jo uvek tkaju neke posebne, crvene mustre. Ili, kao to mnoge srpske porodice oduvek
slave svaka svoju slavu. Balkanke su bile mnogo dobre krmarice i trgovci na malo, a svi su vrlo
spretno rukovali orujem, ak i deca. Bili su fenomenalni lovci, spremni da pou za najopasnijm
umskim zverima. Divlji bikovi ogromnih rogova, risovi, lavovi i dunavske ribe-udovita,
zubate i duge po nekoliko metara, bile su njihov plen, koji nije bilo lako strpati u mreu. Od
velikih, dunavskih somova, to ih i danas znamo, potekle su mnoge evropske, mitoloke i (prema
njima oslikane) umetnike slike jezivih, vodenih monstruma razjapljenih eljusti, koje iskau iz
mutnih, renih voda i odvlae svoje rtve na dno. A to to su Balkanci lovili nemani koje niko
drugi nije smeo, doprinelo je tome da su susedi poeli da ih gledaju sa dozom podozrenja i
straha, jer ti Balkanci su stvarno surovi i sirovi.
Svoj ulov su delom koristili, a delom prodavali, a preduzimljiviji meu njima su svojim
prvim pediterskim uslugama razvozili balkansku robu irom Evrope. Tako su se dunavska
riba i balkanska divlja postali jedni od najveih delikatesa starog sveta, to su ostali sve do
poetka nae epohe 1500-tih. Poruivali su ih na prefinjenim svetskim trpezama Rima,
Konstantinopolja, Damaska, Bagdada, Egipta i Kine, a po ugledu na razvijeni Istok, neki
Balkanci su radi lake meunarodne trgovine kovali srebrne i bakarne novie sa grkim
natpisima. Glavna veletrnica bila je na uu Neretve, koja se kod Rimljana posle zvala
Nerona, sa zgodnim, zaklonjenim prilazom moru. Na tom mestu je kasnije, u srednjem veku, bila
velika, ilegalna pijaca robova, gde su bande ljude otimale i prodavale, a Katalonci su robove
brodovima prevozili dalje, gde kome treba.

Balkan je bio gusto naseljen

3

Starosedeoci Balkana veoma su cenili svoju slobodu i esto su je branili. Bili su brzi i
izdrljivi ratnici, snalaljivi kroz praumu i planinu i esto su radili kao najamni ratnici za vojsku
koja najvie plaa. Kod Tribala, prvih zabeleenih stanovnika Balkana, i ene su ile u rat.
Tribali su se smestili u meureje velikih reka Angros (Ibar i Zapadna Morava) i Brongos (Juna
i Velika Morava), koja se kod Rimljana posle zvala Margus. Njih niko nije mogao da pobedi, a ni
da proe kroz njihovu teritoriju iv. Par puta su Tribali ozbiljne muke zadali Filipu i Aleksandru
Makedonskom, te zato ovo i znamo, a jedini koji ih je ikada pobedio bio je Aleksandar Veliki
334. godine stare ere, i to sa ogromnom vojnom silom. Meutim, umesto da ih sve pobije, on se
pogodio sa njima i tako se jedan odred Tribala prikljuio Aleksandrovim trupama u slavnom
pohodu na Persiju, ekranizovanom nedavno u filmu Olivera Stouna. Bavei se mirnodopskim
ivotima jakih Balkanaca, istoriari Polibije i Teopomp opisuju este terevenke Ilira, sa kojih
su ene svoje napite mueve vodile kui. Ilirke su, inae, bile poznate po snazi, vrednoi i
velikom potovanju koje su uivale u svom drutvu. Prema reima malo kasnijeg Varona,
savremenika Cicerona, lepe Ilirke strpljivo uvaju stoku, vuku drva na ognjite, gotove jelo i
pritom raaju i doje decu s lakoom.
Oko 280. p.n.e. na Balkan su pristigli i vredni Skordijci, koji su zapravo osnovali
Beograd, ali su im Kelti oteli slavu. Time beleimo i prvi sluaj, kasnije tradicionalne, balkanske
prakse krae autorskih prava. Skordijcisu bili vrlo hrabar, radan, trezan i preduzimljiv narod, koji
se fino dogovorio o suivotu sa Tribalima i Mezima sa obe strane reke Morave i Save. Strabon je
uredno registrovao da su na samom uu Save u Dunav Skordijci naslagali vrlo lepu, prvu
beogradsku tvravu. Meutim, kratko potom su preko Alpa i Panonije, kao tajfun provalili Kelti i
preoteli im tvravu, dali joj ime Singidun i to zapisali. Nita na njoj nisu menjali, nisu se
mnogo zadrali i ubrzo su pojurili dalje. im su Kelti otili, Skordijci su se vratili iz uma, u
kojima su saekali da napast proe, i nastavili su da grade i vode jedan vrlo konstruktivan ivot u
naoj prestonici. Njihove komije Autarijati, u uikom regionu, bili su najugledniji meu svima,
jer behu visoki i drahu do date rei i asti. Od njih su ime dobili planina i reka Tara. Ponosne
Autarijate su sa zemlje zbrisali Kelti, koji su na Balkanu napravili puno zbrke i doneli duh
obesnog, plahovitog osvajaa, koji e ostati da vreba u gustim, balkanskim kronjama zauvek.
Najvie zlata imali su Daani, koji su iveli uz samu ivicu Dunava ka Rumuniji. Oni su
bili majstori optakanja svakodnevnih predmeta u zlato, kao i delova ratne opreme i slino, mada
su to svi balkanci radili. Najbrojniji su, zgleda, bili Traani, mada je i Ilira bilo veoma
mnogo. Traani su iveli u poligamiji i njihove ene su bile znatno potinjenije od Ilirki, ali su
zato vie pile. Inae su Traani bili poznati kao ozloglaene pijanice, a kao izraz vrhunske
moi istatusa su, umesto zlata, koje se ipak lakogubi, i Traani i Traanke imali obiajda se
tetoviraju iglom i bojom svud po licu i rukama. Tako su izgledali veoma opasno i takvi su, sa
tetovaama i ogromnim ubarama, prikazani na Trajanovom stubu u Rimu, u nizu njih milion.
Bili su veti u vaenju i obradi metala, zlatarstvu i filigranu, i za njima su ostale ogromne
4

poklade u zemlji, servisi za ruavanje od zlata i srebra, kozmetika pomagala, nametaj, nakit,
oklopi, koije i svakakvi predmeti savrene izrade od plemenitih metala, pronaene u zemlji
tokom 19, 20. i 21. veka u Bugarskoj i Srbiji. A, u oktobru 2013. objavljeno je u medijima da je
na gradilitu autoputa Koridor 10 iskopana traanska koija, koja mora da je najvie od metala, s
obzirom na to da se ouvala u natopljenoj srpskoj zemlji 2000 godina. Bugari su pre mesec dana
u zemlji pronali kosture dva krupna konja i traansku dvokolicu, i imaju svoje traansko blago
dobro konzervirano i izloeno u Narodnom muzeju u Sofiji. U Historisches Museumu u Berlinu i
u Kunsthistorische Museum u Beu nalaze se dve impresivne kolekcije traanskog blaga, koje
sam videla svojim oima.
Iako su se, po grkim i rimskim standardima, svi na Balkanu udno ponaali, najvie ih
je zgraavao nain ivota koji su vodili Dardani, iz budueg Nia i okoline do Kosova polja. Za
njih kau da uopte nisu istili svoje kue, nego su iveli "pod ubretom" i svuda za sobom
ostavljali su svoje ubre. Kad se setimo dananje junije Srbije, ali i Beograda, i sveg ubreta od
plastinih kesa, boca i graevinskog otpada pod kojim ivimo, videemo da su se Dardani rairili
po Balkanu i umeali u skoro sve strukture, kao i da se neke navike jako teko menjaju.
Za Dardane znamo jo i da su stalno sa sobom vukli neke smrdljive robove, koje su
prodvali i preprodavali, a uvee su se svi, i deca, zabavljali sviranjem na fruli i po ianim
instrumentima, pijui teke alkohole. Grci nisu mogli udom da se naude to bi ujutru, posle
neprospavane noi, svi normalno ustali i otili na posao, kao da nita nije bilo. Konano, na
junom Jadranu, gde su danas Crna Gora i Albanija, iveli su neprijatelji svima pleme
Ardijeja, koji su svaki dan jeli i pili strano neumereno i bili su ozloglaeni gusari. Njihovi
kraljevi Agron i Gencije opijali su se do besvesti, a Agron je i umro od pia. Rimljani su posle
imali problema sa njegovom enom, koja je nastavila muevljevu gusarsku praksu i traila reket
za prolaz rimskih brodova kroz juni Jadran. Na njihovom mestu su danas samo neki drugi
organizvani gusari i verceri droga i seks-trefikinga, koji uglavnom i ne znaju da voda i
podneblje na kome ive imaju taj kod u svojim stenama ve dva milenijuma, najmanje.

Balkanski lonac boanstava

Svi ovi ljudi uopte nisu nevani za genetiku ovog podneblja. U potrazi za ljubavlju, ovi
narodi su se meusobno ukrtali i usavravali balkanske gene. Jo na prelazu stare u novu eru
registrovana su plemena nastala kao plod takvih aktivnosti, recimo, Kelta i Ilira, koji su se
zvali Japodi. U startu meanci nisu bili najomiljeniji, nego su formirali sopstvena naselja, tako da
je bilo sela od meanih Traana, Daana i Ilira, ili meanaca Meza sa Grcima i antikim
Makedoncima i slino. Vremenom su se obiaji menjali, tolerancija je postajalavea, a kako su
5

im se meali geni, tako su im se meala i boanstva i tradicija. Ipak, svako je, makar u dezenima
i simbolima, ostao svoj i tano se znalo ko je kog porekla. Balkanska posla!
Veini Balkanaca su vrhovna boanstva bili bradati bog svetlosti i groma i njegova ena
lovac u razliitim varijantama imena, od kojih izdvajam boga Zbeltiurda i boginju Bendis.
Zanimljivo je da je on prikazivan na razne naine, a ona uvek sa lukom istrelom na jelenu, to
kazuje da je ona u njihovoj vezi bila poprilino samostalna duhom. Stari Balkanci su ipak
ubedljivo najvie slavili boga Savadija, donosioca blagostanja i slobode, koga su pozdravljali
bunim urkama i orgijama. itarice koje su gajili nisu bile samo za ishranu, ve su od njih, jo
ee, spravljali praistorijska piva od prosa, jema, penice, trava i korenja. Traani su svoje
pivo zvali bruros i zanimljivo je koliko re bruros lii na germansko-latinske varijante za ovu
tenost: brew (bru) i Bier ili birra. Iliri su svoje pivo zvali sabai ili sabaium, a Panonci kamum.
Na graninom prelazu sadanje Srbije i Makedonije iveli su Pejoni, koji su svoje rajsko pie
zvali parabin ili pivov. Pejonska re pivov je tako jasno povezana sa srpskom rei pivo da tu
nema smisla nita dodavati. Vremenom se rairila i upotreba vina, koje su mnogo voleli Grci i
Rimljani. Balkanci su prvo samo trgovali njime, a onda su nauili da gaje groe i sami prave
vino, i dobro im je ilo. Mnogi su preli na vino, to znamo iz podatka da je u vreme
intenziviranja rimskih napada na necivilizovane rudnike srebra i zlata oko erdapa i Srebrnog
jezera, daanski kralj Burebista nagovorio svoj narod da poseku vinograde, kako bi im vojne
jedinice bile treznije i poslunije u tom tekom trenutuku. Daani su najdue Rimljanima pruili
otpor, skoro vek i po due od ostalih plemena, to vrlo lako moe da ima veze sa ovim detaljem.
injenica je da je mnotvo ljudi izginulo na prelasku starog i novog milenijuma, u
brojnim talasima rimskog osvajanja Dunava u potrazi za zlatom i prirodnim resursima. Meutim,
treba imati u vidu da su na ovaj nain ginuli, uglavnom, mukarci. ene su ostajale na svojim
zemljama, u tim istim kuama i poslovima i ivele su dalje, ekajui da vide ko e iv da im se
vrati iz svih tih bitaka. Ako uzmemo u obzir koliki je broj ljudi, zapravo, iveo na Balkanu kada
su ga Rimljani osvojili, to nam moe rei primer da su Daani za jedan okraj na oruje podigli
200.000 vojnika, dakle, odraslih mukaraca, da su Iliri u bitku krenuli sa 215.000 peaka i 8.000
konjanika, a Trajan je iz Dakije na kraju doveo 500.000 ratnih zarobljenika, koliko god da je ovo
precenjeno, jasno nam je da je starosedelaca, sa enama, decom i starima bilo veoma mnogo.
Svi ti ljudi, sa svojim navikama, krvlju, nosevima, pesmama, oruem i naravima nisu nestali bez
traga, pobijeni i zbrisani, kao to se esto stie utisaku literaturi. Ostali su im roditelji, ene i
deca; stoka, orue i tragovi stvaralatva.
Balkanski gen je veoma star i ima, kau, oko 12.000 godina. Nalazi se u osnovi mnogih
evropskih naroda, to je razumljivo jer se Balkan fiziki nalazi u centru evropskog kontinenta.
Svi koji su posle doli na Balkan uvezali su se u taj isti, otporni i jaki gen, i pili su istu tu vodu,
koja i sad protie istim putevima, sakupljajui minerale. Venost je u prolosti, nije u budunosti,
gde je mnogi uzaludno i nerazumno trae. Sadanjost i budunost se menjaju, tako da kod njih ne
moe biti venosti. Prolost je nepromenljiva, to znai da je vena, a to potvruje da je venost
6

u prolosti. Kad podignemo glavu i pogledamo u sunce, slika koju vidimo je prolost od pre 8
minuta. Prolost je iva u toliko to iz nje proistie svako sada, i u tome to nas stalno okruuje i
postoji u fragmentu, temelju, imenu, lobanji, navici, pesmi, minui, knjizi, putu i raznim
stvarima, kojima se ovek oduvek okruivao. Moe da ima nov oblik ili da je, ipak, samo
promenila "pakovanje", prisutna i dominantna u podnivoima svih drutvenih pojava, naroito u
meunarodnim odnosima. Ne moemo prolost da menjamo, ali spoznajom i osveenjem
moemo da menjamo svoj odnos prema nepromenljivim dogaajima iz prolosti. Onda ona nee
bacati zlokobne senke na sadanjost i hraniti strahove, i nee vie imati mo da nas zadri u
zaaranom krugu nesvesnog ponavljanja greaka, povueni u sunovrat istim mehanizmima. Na
pojedinani ivot je relativno mali, ali ivot ljudi sve vreme traje, i u tom nizu smo mi veoma
sreni i privilegovani, jer smo ivi sada i moemo da delamo; za razliku od svih onih koji postoje
samo u senima i ija su dela vena.

Balkan posle Balkanaca

Godine 106. nove ere mladi car Trajan je od upornog balkanskog problema spoljne
politike Rimske imperije napravio svoj glavni politiki cilj. Isplanirao je da mu to bude odskona
daska za dalje napredovanje, to moe lako da se razume kad zavirimo u belenice njegovog
doktora i biografa, koji su ga pratili u pohodima, gledajui umiranje balkanske praistorije sa
oblinjeg breuljka. Kao dananji novinari, Titus Statilius Crito i Fasti Ostiensis pribeleili su da
je Trajan u Rim samo od Daana doneo ratni plen od 5.000.000 funti zlata i 10.000.000 funti
srebra, a s obzirom na to da je 1 funta 453 g, to iznosi ukupno 2.777 tona zlata i 5.555 tona
srebra! Doneo je i drugog blaga, meu kojim je najupeatljiviji bio jedan izuzetno veliki,
volovski rog optoen 24-karatnim zlatom, iz koga je daanski kralj Decibal do kraja pio svoje
vino. Ponosni kralj Daana radije se ubio nego da se preda Rimljanima, tako da je Trajan u Rim
doneo i Decebalovu glavu u korpici i 500.000 krupnih, zdravih robova oba pola.
Car je s tim silnim parama platio sebi venu slavu, drutveni napredak i zidanje kamenog
mosta preko Dunava, koji je od tada bio vrlo vana, severna granica Rimskog Carstva. Platio je i
slavni trijumfalni luk u Rimu i Trajanovu tablu u erdapu, koji sve to objanjavaju i dao je
mnogo para (svom) narodu za stimulaciju raanja, tako da su svi bili sreni to je Balkan
konano pao. U rimske teftere nova teritorija zavedena je kao Mezija ili Sredinja zemlja, a
Rimljani su se odmah bacili na izgradnju infrastrukture i vaenje metala. Pored velikog broja
graevinara i legiona raraznih etniciteta i boja koe, koji su odmah doli, pristigao je polako i
veliki broj odsluenih rimskih generala, da na umovitom Balkanu uivaju u zasluenoj penziji.
7

Mezija je za njih bila odlino mesto zbog lake dostupnosti Rimu, svih banjskih voda i prijatne
hladovine. Penzionisani generali dobijali su pare balkanske zemlje, stoku, robove i seme za
useve, a ene su nalazili sami ili su one nalazile njih. Promenjen je zakon tako da su vojnici
dobili pravo, prvo, da dre konkubine, dakle da budu samo s jednom enom, a ksnije i da se
ene. Jo malo kasnijim zakonom su balkansku zemlju poeli da dobijaju kao neotuivo
nasledstvo, tako su im se i deca raala kao zemljoposednici.
Za kratko vreme je naseobina veterana zahvatala celu oblast od Dunava do Prizrena i
Skoplja, kao i dolinu Drine i Neretve. Njihove kue bile su graene od opeke i kamena i, za
razliku od preanjih drvenih sojenica i zemunica, imale su esme, oslikane zidove i mozaike;
zimi su se grejale toplim vazduhom, koji je sprovoen keramikim cevima u zidovima i ispod
poda (tubuli), a iznad vrata najbogatijih kua esto je stajao natpis Deus nobis haec otia fecit,
Bog nam je stvorio ovaj mir. To im je verovatno bilo potrebno da bi se oslobodili grie savesti
prema svim onim jadnim Balkancima, kojima su oteli sve to su imali. Meutim, s obzirom na
bezvremensku, ensku praktinost (od koje ivot opstaje) i stare, enske ljubavi prema Bogu,
udobnosti i statusu, te injenici da nije bilo smetnji u mentalitetu, ni u zakonu da se svi oni drue
i raaju decu, vremenom su i oni manje prilagodljivi starosedeoci genetski upijeni u strukturu i
kulturu jo uvek mone Rimske imperije. Mnogi obiaji, orua, etno-motivi, jeziki oblici, hrana
i ivotne navike ostali su, ipak, potpuno isti kao pre i tu su se Rimljani prilagodili Balkancima.
Isti proizvodi su se prodavali i izvozili, najee istim putevima, samo su Rimljani sve beleili i
oporezivali. Svuda po putevima, meama i raskrima postavljeni su natpisi, putokazi i
dravniki simboli na dva jezika, latinskom i grkom, poto su starosedeoci od svetskih jezika
ranije najvie koristili grki, a cilj je bio da se razumeju. Tradicija korienja dva pisma na ovim
prostorima veoma je stara, i svaka ima legitimno, kulturoloko pravo da bude tu.
Odavde pa na dalje vidimo da se ozbiljno i nepovratno zavrtela krvava balkanska vrteka
otimanja i preotimanja zlatnog brega. Tri-etiri veka po rimskom osvajanju, u strukturu sve
slabije organizovane i finansijski nepodrane rimske drave infiltrirali su se srednjovekovni Srbi,
koji su na kraju tu zemlju i preuzeli od njih, u trenutku kada ovi vie nisu mogli da je dre.
Prirodan sled dogaaja. Srbi su tu izgradili rudarsku imepriju na glamskom srebru, koje je
sadralo 1/5 zlata, pa se lepo presijavalo, i ostavli su za sobom ogromno kulturno blago, to mora
da znai da su bili vrlo produktivni. Njihovu dravu prvo su izdrobili pohlepa i evropski katolici
kroz investicione fondove i godinje zakupe rudarskih okana, a onda su ih porobili Turci, Maari
i konano Austrijanci. Oslobodilo ih je vreme, Napoleonov uzlet u Francuskoj i itavom svetu,
koji je kao neplemi poveo narod i inspirisao mnoge druge, bezveze porobljene, narode da
se i oni dignu na ustanak protiv oslabljenog okupatora.
Srbi 19. veka, izmenjeni, orijentalizovani, potamneli i nepismeni reagovali su vrlo brzo, i
ve 1804. i 1813. bili su slobodan narod. Odmah su doli Rusi da otvaraju (pravoslavne) visoke
kole Liceje, kao to su dananji Filoloki, Matematiki, Elektrotekniki i Filozofski fakulteti, ali
su se na to Austrijanci poplaili da im ovi ne pobrkaju raune, te su hitno poslali svoje ljude da
8

se, ipak, na Balkan uvede neprobojna, habzburka birokratija, sa masom papira i neljubaznim
inovnicima, koji svojim narodom upravljaju kao da je tu. Trebalo je ubrzano Mladu Srbiju
nauiti demokratskim vrednostima i modernom drutvu. Usput su jo jednom u svesti lokalne
populacije pobrkali lonie, zamenjujui teze i mrsei lobiste, dok su istovremeno odnosili u Be
sve to su stigli od rimskog i srednjevekovnog blaga, skulptura, mermera i zlatnika, preostalih
posle 400 godina Turaka.
Gotovo svi podaci iz ovog teksta potiu iz stare Narodne biblioteke na Kosanievom
vencu. Istorija Srba I i II bekog profesora Jozefa Konstantina Jireeka iz 1918, kad je i umro, a
koja belei sve ovo, izala je na nemakom. Negde u dubini srca oseam da je on znao da e biti
zloupotrebljen i da je moda bolje bilo da nita nije pisao. Jer, prvom moguom prilikom, 6.
aprila 1941. Nemci su, letei tano iz pravca Novog Beograda ka savskoj padini, ispalili svoje
prve dve fosforne rakete direktno u Odeljenje starina Narodne biblioteke, unitivi ga potpuno.
Danas se ree nalazi ak i fotografija stare Biblioteke, a kamo li podaci iz nje, i za ovu
Jireekovu knjigu, poslednji put tampanu 1952, sam barem pet puta u sadanjoj Narodnoj
biblioteci Srbije dobila odgovor da knjiga nije na mestu. Veina ljudi na Balkanu danas nema
pojma da ivi na ubedljivo najpoeljnijem prirodnom resursu evropske istorije. Preovladava,
naalost, uverenje da je problem Balkana u siromatvu. Vidimo, zato, da i sad balkanski
mukarci mnogo ginu u okrajima oko grude i slobode, u okrajima kriminalnih bandi, u
rizinim poslovima i putovanjima, isto kao pre. Ili, odlaze u iroki svet da drugim drutvima
doprinose svojim repertoarima usluga. Nasuprot njima, Balkanke masovno ostaju na svom
zemljitu, a ako odu, onda mu se uvek vraaju. Rado se udaju za strance, koji i dalje pohode ove
krajeve u potrazi za resursima, a mnoge se ak radije meaju sa strancima nego sa svojima!
Manevrima neobjanjivog sadraja i motiva mnoge od njih ubede ak i svoje mueve ili
ljubavnike strance u to da i oni godinama, iracionalno ne mogu da odu s Balkana. Decu alju u
svet, jer je tamo uvek bolje, ali ih u dui vezuju za zemlju i poreklo. ekaju da se neto rei, kao
fol. ale se da gube vreme, ale se na teret koji nose, ali ostaju tu.

***