1. MEDICINSKA ETIKA je filozofska disciplina (nauka o moralu u medicini).

Definise pravila ponasanja u medicini. Nastaje zbog losih primera lekarske

prakse. Sta je ispravno, a sta pogresno? Sta je dozvoljeno, a sta
zabranjeno? Sta je dobro, a sta lose po pacijenta? Nekad eticka nacela
dolaze u koliziju, sto dovodi do etickih dilema (bolesnik oboleo od side i
lekarska tajna).
2. GLAVNI PRINCIPI MEDICINSKE ETIKE su dobrobit pacijenta (salus aegroti
suprema lex); ne nauditi pacijentu (primum non nocere); autonomija
pacijenta (voluntas aegroti suprema lex); pravicnost (iustitia); istina ili
dobronamerna neistina (veritas aut pia fraus); informisani pristanak;
dostojanstvo. Teorijska etika proucava moral pojedinca, grupa ljudi, klasa
itd. Poredjenje nekadasnjih i sadasnjih pravila ponasanja. Kao dokaz je
Sokratov citat pre 2500 godina (Mladi vole luksuz, ponasaju se razuzdano,
preziru autoritete, nema nimalo postovanja za starije, protivreci
roditeljima i zna sve bolje od ucitelja). Psihologija morala (covek kao
moralno bice; razvoj moralne svesti i uvazavanje pravila zajednickog
zivota; razvoj svesti od heteronomnom do autonomnog ponasanja).
Heteronomija morala (ponasanje nametnuto spolja i dirigovano;
nedovoljno razvijena, nezrela moralnost). Autonomija morala
(uvazavanje drustvenih normi jer nam je to ljudska duznost; zivot u
zajednici je moguc samo uz postovanje pravila ponasanja; razvijena, zrela
moralnost).
3. ETIKA FILOZOFSKA DISCIPLINA je nauka o moralu ili moralnom
fenomenu. (ethos obicaj, ethikos moralan; mos, moris obicaj, narav).
Proucava moral u najsirem smislu (poreklo, ciljeve i smisao moralnog
delovanja). Etika izucava smisao i sustinu ljudskog bitisanja, smisao
koordinacije normi ponasanja da bi ljudi bili srecni. Moral obicaji ili
pravila ponasanja kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima.
Ponasanje regulisano normama, ocenjivanje i usmeravanje svog i tudjeg
ponasanja shodno normama (odnos ljudi izmedju sebe; odnos jedinke
prema drustvu).
4. POREKLO MORALA moral je nastao u prvobitnoj zajednici. Kakav treba da
budem ja? Kakvi treba da budu drugi? Za srecu je potrebno dvoje? Moral
nastaje kao potreba za definisanjem normi ponasanja usled surovih uslova
u prvobitnoj zajednici. Pranorme su proizvod potreba prvobitne zajednice.
Prvobitna zajednica rodovska (gens) i plemenska (fratria). Nizak tehnicki
nivo, mala proizvodnost rada. Zajednicka borba sa prirodom i protivnickim
grupama. Zajednicko vlasnistvo nad sredstvima za proizvodnju. Zajednicki
rad. Drustvene norme nisu bile diferencirane na obicaj, moral i pravo, vec
su postojale jedinstvene pranorme ponasanja obaveza uzajamnog
pomaganja unutar gensa; obaveza osvete za ubijenog clana gensa;
zajednicka zalost za ubijenim clanom gensa; zabrana zenidbe unutar
gensa; kult predaka (zastitnici plemena u vidu biljke ili zivotinje totem je
sveti zastitnik, tabu je zabrana). Obicaj je nastarija forma regulisanja
ljudskih odnosa. Nastaju stihijski (u ranoj fazi ljudskog drustva). Odsustvo
svesti o svrsi samog obicaja. Obicaj je navika i praksa koja je formirana na
osnovu trajne asocijacije predstava po tipu: homeopatije (sve slicno

izaziva slicno); simpatije (predstave se vezuju po dodiru i vremenu

zemljotresi prethode ratovima; svaka asocijacija je uzrocna veza);
imitacije (svaka pojava se moze kontrolisati podrazavanjem). Nastanak
prvobitnih obicaja je: iz zelje da se ovlada prirodom (litija za izazivanje
kise; ko hoce kisu mora da imitira kisu; udaranje u bubnjeve imitira
grmljavinu); iz zelje da se regulisu drustveni odnosi (svadbeni; sahrane;
pri rodjenju; u procesu rada); animizam (verovanje da je sve u prirodi
oduhovljeno); magija (specijalna tehnika kojom se pridobija naklonost
duhova); kult (zrtve, molitve i zavetovanja; za kult su vezane mnoge
zabrane tabu je ne sme se na polinezanski; totem je rod na Severna
Amerika). Ototeman je rec indijanskog porekla iz Cipava plemena. U
primitivnim religijama, obozavanje prapretka. Sveta zivotinja, biljka ili
predmet se obozava kao rodonacelnik i plemenski duh zastitnik.
Verovanjem u totem covek je priznavao nuznost potpunom potcinjavanju
kolektivu. Totemizam je najprimitivnija svest o potrebi ocuvanja
drustvenog integriteta kao uslova opstanka. Kazne za prekrsaje drustvenih
normi su stroge i surove. Obicaji vrse snazan pritisak na pojedinca.
Pojedinac je nistavan prema rodu i mora da se pokorava zahtevima
okoline. Strogost kazne se zasniva na animistickom verovanju da je covek
neposredno srastao sa prirodom. Verovanje da ce njegovo krsenje zabrane
izazvati promene u prirodi (grad, poplava, nevreme). Solidarnost clanova
roda se nametnula kao nuzna. Evolucija obicajnih normi (folklor skup
verovanja, motiva, umotvorina i autenticnih oblika ponasanja
karakteristicnih za jedan narod. Narodne igre i kola su nastali iz ritualnih
kultova i ceremonija; etikecija evoluirala je iz obicajne norme koja gubi
ostrinu drustvenih sankcija. Skidanje kape, oklopa je znacilo da se
prepozna ratnik da je iz plemena, a rukovanje znaci dobru nameru jer
mora da se baci oruzje). Sa razvojem drustva menjaju se i obicaji (gube
karakter prirodno-tehnicke norme; dobijaju karakter regulatora drustvenih
odnosa (badnjak je nekad znacio prinosenje zrtve magijski kult, a sada je
jacanje rodbinske veze drustvena norma).
5. EVOLUCIJA OBICAJA kada obicaj gubi karakteristike drustvene norme,
diferencira se u sastavne delove (moralne, religiozne, pravne i estetske
norme). Pod uticajem obicaja, ljudi osecaju uzvisenost i cene norme vise
nego sto vrede pridaju im moralnu vrednost. Moralna potreba je skup
drustvenih uslova koji su dovoljni da dovedu do stvaranja jedne moralne
norme. Obicaji imaju: profilakticku funkciju predohrana protiv tezih
postupaka koji za sobom povlace moralnu i pravnu sankciju (pristojno
ponasanje, izvinjenja i pristojno oslovljavanje); eufemizam specijalni
nacin izrazavanja da smanji tezinu reci.
6. RAZLIKA IZMEDJU OBICAJNIH I MORALNIH NORMI obicaj ne priznaje
individualnost, ne uvazava licnost, a bez svestranog razvoja licnosti nema
napretka. Obicajni moral je tradicionalni moral i kao takav ne moze da
prati promene u samim drustvenim odnosima. Nehumanost i grubost u
kaznjavanju prekrsioca obicajnih normi (kamenovanje, odsecanje ruku).
Motivacija i okolnosti se ne uzimaju u obzir u obicajnim normama. Vazenje

obicajnih normi je ograniceno na jedan rod ili pleme. Obicajne norme

imaju veliku snagu inercije i sporo odumiru u svesti ljudi.
7. CILJ MORALNIH NORMI regulisanje medjuljudskih odnosa. Odredjivanje
svrhe covekovog bitisanja. Moralna norma je dvostruko obavezan
(drustveno, spolja drustvo namece svojim clanovima odredjena pravila
ponasanja i za njihovo krsenje uvodi odredjene sankcije; individualno,
unutrasnje covek sam oseca moralnu obavezu). Moral se menjao kroz
istoriju (Sparta nemoralno je bilo decu sa kongenitalnim poremecajima
ne bacati u more).
8. KOMPONENTE MORALA KAO DRUSTVENOG PROPISA moralna norma
(iskaz o nezeljenom ponasanju u datoj situaciji); moralni sud (procena
ponasanja pojedinca i grupe); moralna sankcija (primenjuje je pojedinac
sam na sebi stid, bol, strah; primenjuje je zajednica bojkot, prekor).
Postojanje grize savesti ne iskljucuje primenu drustvenih sankcija. Drustvo
sankcionise one norme za cije nepostovanje njegovi pojedinci osecaju
grizu savesti. Svako drustvo stvara svoj moral koji se ispoljava prema
prirodi, drugim ljudima i samom sebi. Licni moral (pojedinci u potpunosti ili
delimicno usvajaju moralne norme; manje ili vise se razlikuju od
drustvenog morala). Moralne konstante (izvesne moralne norme su
istovetne u svim moralnim sistemima: postovanje zivota).
9. MORAL I PRAVO izrazena volja vladajucih struktura pretocena u zakon;
obavezno pravilo ponasanje cije nepostovanje sankcionise drzava). Pravne
norme, za razliku od obicajnih i moralnih, donosi drzava. Funkcije pravnih
normi: regulisanje drustvenih odnosa u proizvodnim delatnostima; celovita
zastita drustvenog sistema koji regulise politicke odnose i sferu vlasti;
regulisanje drugih znacajnih odnosa porodica, kultura, medicina, religija).
Pravni propisi (garancija za postovanje opsteljudskih vrednosti): sloboda;
jednakost; pravda; postovanje ljudskog dostojanstva, prava i slobode
coveka, istine i demokratije. Struktura pravne forme: hipoteza (odredjuje
uslove u kojima odredjeni drustveni odnos postaje pravni); dispozicija
(pravilo ponasanja koje je precizno formulisano); sankcija (deo pravne
norme koja predvidja sta ce se desiti pojedincu koji ne postojue
dispoziciju).Slicnosti i razlike moralnih i pravnih normi (iza pravnih normi
stoji autoritet drzave, a iza moralnih normi stoji neorganizovana masa ili
javno mnjenje; pravno je uslovna, hipoteticka norma, dok je moral
bezuslovna; pravo je heteronomno dolazi spolja, a moral je autonomno
dolazi iz nas samih; pravo ima efikasnu sankciju kaznu izrice drzava, a
etika trazi moralitet, unutrasnju saglasnost sa primljenim obavezama;
nijedno pravo ne moze da postoji nezavisno o morala, za svaku pravnu
normu mora da postoji subjektivna moralna podloga; u nekim prilikama
pravo moze biti iznad morala zakon o zabrani nosenja zara i feredze
posle rata bio je progresivniji u odnosu na postojeci moralni obicaj; uticaj
prava na ucvrscivanje morala jer je moralna sankcija sama po sebi
neefikasna; pravo je pretezno negativan sistem normi koje uglavnom
zabranjuju i nesto ne dozvoljavaju, a moral daje pozitivne norme, daje
uputstva za drustveni zivot;

10.MORAL I RELIGIJA religijsko verovanje je staro koliko i ljudska vrsta.

Religijske norme usko su povezane za moralnim normama ali se razlikuju.
Slicnosti i razlike religijske i moralne norme (verske norme svetost,
moralne norme dobro; verske norme su daleko u vecem stepenu
bezuslovne i obavezne nego moralne norme; verski prekrsaj je greh i
ocekivanje kazne natprirodne vrste; verske norme su vezane za crkvu kao
organizaciju, dok moralne norme nisu vezane ni za kakvu organizaciju;
svaka religija ima svoje sopstvene norme koje se ostro razlikuju od drugih
religija i mogu se poklapati sa moralnim normama; vera utice na
formiranje moralnih normi jer pruza jedan zakruzen pogled na svet).
11.MORALNOST PSIHICKA FUNKCIJA COVEKA sposobnost coveka da sam
sebi izrice moralne norme i da ih se pridrzava; da sam sebe kaznjava za
nepridrzavanje tih normi. Superego je nadlezan za realizaciju moralnosti
(griza savesti kaznjava; negujuci roditelj u nama nagradjuje; formira vrline
kako valja nesto ciniti). Moralno misljenje (rasudjivanje) misaoni proces
pomocu koga se donose odredjeni moralni sudovi, moralne odluke i
moralni zakljukci; moralni subjekt primenjuje moralnu normu. Forma
moralnog misljenja (nacin na koji se donosi moralni sud; motivi koje
jedinka ukljucuje u analizi odredjene moralne situacije i pomocu koje se
opredeljuje za moralni sud). Putevi moralnog misljenja u donosenju
moralnog suda su univerzalni i tipicni su za ljudsku vrstu (homo sapiens).
12.DISPOZICIJA ZA MORALNOST dva oblika moralnog rasudjivanja:
rasudjivanje vodjeno emocijama; kognitivna orijentacija vodjena
internalizovanim principima