ELETROTEHNIKE

KOMPONENTE

TRANSFORMATORI

Transformator je statiki elektrini ureaj u

kojem se elektrina energija iz jednog ili vie
naizmeninih krugova koji napajaju primarne
namotaje transformatora prenosi u jedan ili
vie naizmeninih krugova napajanih iz
sekundarnih namotaja transformatora s
izmenjenim iznosima jaine struje i napona,
nepromenjenom frekvencijom.

NAIN RADA

Rad transformatora zasniva se na

Faradejevom zakonu
elektromagnetske indukcije, prema
kojem vremenska promena
magnetskog toka indukuje u petlji
napon, dok struja uzrokovana tim
naponom stvara magnetski tok koji
se, u skladu s Lencovim zakonom,
opire promeni toka koji je indukovao
napon.

Naizmenina struja primara koja tokom vremena

jainu mijenja po sinusoidi, u jezgru
transformatora proizvodi isto tako promenljiv
magnetski tok.
Umetne li se u tako stvoreno promenljivo
magnetsko polje u okolinu jezgra drugi namotaj
(sekundar), u njemu e se po pravilima
elektromagnetske indukcije pobuditi takoer
sinusoidalni naizmenini napon.
Zbog pojave samoindukcije, nastaloj indukovanoj
struji sekundara, opirat e se induktivni otpor
namotaja.

Sastoje se od:
- transformatorskog jezgra
- kalemskog tela, na kome su namotani
navojci
- primarnih namotaja (primara)
- sekundarnih namotaja (sekundara).

Proizvoa daje crte sa oznakom primara i sekundara i podacima o naponu

i max. struji.
KAKO PREPOZNATI PRIMAR?
Primar vie navojaka i tanja ica
Prenos el. energije iz primara u sekundar transformatora obavlja se preko
magnetnog polja.

Simbol

Kada se na primar dovede naizmenini

napon Up, kroz njega tee naizmenina
struja Ip. Ova struja stvara naizmenino
magnetno polje koje prolazi i kroz
sekundarni namotaj, pa se u njemu pod
dejstvom polja indukuje napon Us.
U s Ns
=
Up Np

Ip
Is

Ns
Np

P = Us Is = U p I p

Ps
Pp

Koeficijent korisnog dejstva

Iako je oblast korienja elektrine energije

relativno novijeg datuma, ipak se mora rei da
je to tehniko i tehnoloko dostignue jedno od
najkorienijih u savremenom svetu. Pri tom
korienje elektrine energije ne funkcionie
samo od sebe. Naprotiv, za njeno korienje
potrbna su mnoga, esto sloena i skupa
tehnika sredstva koja to omoguuju. Danas su
elektroenergetski sistemi velika nacionalna
dobra, koja uglavnom ine tri segmenta:
proizvodnja, prenos i distribucija elektrine
energije.
energije

Elektrina energija proizvedena u

elektrinim centralama nije u mogunosti
da se u takvom obliku prenese, pogotovo
ne na vee udaljenosti. U elektranama
generatori daju struju na naponskom nivou
6,6 zatim 11 i 16 kV.

Za prenos elektrine energije na vee

udaljenosti potrebni su znatno vii naponi od
na primer 33, 66, 110, 220, ili 380 kV. Iz tog
razloga su u elektrinim centralama instalisani
transformatori koji struju proizvedenog
napona podiu na odgovarajui naponski nivo
pogodan za njen transport na vee
udaljenosti.

Meutim, tako transportovana struja, pri

znatno veim naponima od proizvedenog, a
mnogo viim od onog napona koji u svom
reimu rada koriste potroai, ponovo i
postepeno mora biti transformisana na
naponski nivo u okviru kojeg funkcioniu razni
potroai elektrine energije. Taj krajnji radni
napon je obino od 220 V odnosno 380 V.

Transformator je dakle ureaj, naprava koji

elektrinu energiju jednog oblika pretvara u
elektrinu energiju drugog oblika. On prima
elektrinu energiju u vidu naizmenine struje
odreene uestanosti i daje elektricnu
energiju, u vidu naizmenine struje i iste
uestanosti, pod potpuno drugim naponom.
Taj novi naponski nivo koji je proizvod
funkcionisanja transformatora zavisi od toga
da li se struja alje u prenos, ili se dovodi do
njenih neposrednih potroaa.

Svi delovi transformatora nepokretni su jedan prema drugom pa je

transformator zbog toga statika naprava koja se u strunoj literaturi
zove jo i statiki transformator. Osnovni delovi svakog
transformatora su primar i sekundar. Primar transformatora je onaj
njegov navoj koji prima elektrinu energiju i oko njega se formira
magnetno polje koje svojim uplivom deluje na sekundar
transformatora. Struja u primaru je magnetnopobudna, pa je ta njena
karakteristika uzrok pojave elektriciteta u sekundaru. Primar i
sekundar su dva odvojena elektrina kola odlino izolavani jedan od
drugog, pa samim tim nikakva elektrina veza ne postoji izmeu njih.

Hlaenje transformatora se vri vazduhom ili

uljem. Kod onih transformatora koji se hlade
uljem magnetno kolo i navoji su potpuno
uronjeni u ulje. To je posebna vrsta ulja
visoke izolovanosti i drugih hemijskih
karakteristika. Radi se o tzv. trafo ulju koje se
proizvodi u rafinerijama i moe biti naftenskog
ili sintetikog porekla. Sud u kojem su
uronjeni navoji i magnetno kolo ima oblik
kazana i izraen je od elika, a njegovi zidovi
su rebrastog (radijatorskog) oblika, upravo iz
razloga da bi njihova povrina bila to vea.

Prema broju faza transformatori se obino dele na jednofazne

(monofazne) i trofazne, dok prema obliku magnetnog kola mogu biti stubni i
oklopni. Prema nainu postavljanja navoja mogu bitikoncentrinim, cevnim
naporednim i kolutnim navojima, dok prema nainu hlaenja mogu biti oni
koji se hlade vazduhom i oni koji se hlade uljem.

 U pogledu konstrukcije, transformator se

sastoji iz sledeih osnovnih delova:

1) magnetnog kola
2) namotaja
3) izolacije
4) transformatorskog kola
5) pomonih delova i pribora.

NAMENA TRANSFORMATORA
P=U*I

Podizanjem napona mogue je preneti istu snagu s manjim

jainama stuje.
Struja manje jaine omoguava smanjenje preseka provodnika
(tj. manji utroak bakra ili aluminija) i uzrokuje manje padove
napona na dugakim vodovima, jer je pad napona
proporcionalan jaini struje kroz provodnik.
U=R*I
U elektranama se elektrina energija isporuuje na vrlo visokom
naponu od nekoliko desetaka ili stotina kV, te visokonaponskim
dalekovodima prenosi do mesta potronje.

Energija se mora transformirati

na napon gradske mree
(380/220 V kod trofaznih,
odnosno 220 V kod
monofaznih mrea).

Jednako je vana primjena

transformatora za pretvaranje
napona gradske mree u manje
opasan napon izmeu 12 i 48 V
za razne radionike, upravljake
ili druge ureaje, (u pravilu s
galvanski odvojenim
sekundarom od primara), ili u
mnogobrojnim elektronikim
ureajima koji rade na
jednosmernom naponu od
nekoliko volti.
U posljednjem sluaju,
transformatoru se ugrauje i
prikladan ispravlja za
pretvaranje naizmenine struje
sekundara u istosmernu.

 Transformator treba da bude projektovan i

izraen tako da izdri mogua naprezanja

kojima je izloen tokom svog ivotnog veka.
Naprezanja u osnovi moemo da svrstamo u
tri glavne grupe:
elektrina,
mehanika i
toplotna.

Kod elektrinih naprezanja pre svega treba obratiti

panju na prenapone koji se javljaju kao posledica
prekidanja u kolu, atmosferskih pranjenja, lukova
prema zemlji, kratkih spojeva, kao i ispitnih
napona.
Pojave praene velikim strujama u odnosu na
naznaene (nominalne, nazivne) (kratki spojevi u
mrei, kao i ukljuenje transformatora u praznom
hodu), opasne su sa stanovita mehanikih i
toplotnih naprezanja (ova naprezanja su
proporcionalna sa kvadratom struje).
Do poveanih toplotnih naprezanja dolazi i kod
preoptereenja transformatora.
Takoe treba obratiti panju i na buku
transformatora.

 http://micro.magnet.fsu.edu/electromag/jav

a/transformer/

Ukljuenje transformatora u praznom hodu

Prilikom

ukljuenja, radna
taka na karakteristici
magneenja moe da se
nae duboko u oblasti
zasienja. Primarni namotaj
prilikom ukljuenja moe se
pojednostavljeno prikazati
kao redno RL kolo, kod kojeg
je induktivnost nelinearna i
funkcija je fluksa:
,
gde je fluks

Struja prilikom ukljuenja

transformatora na puni napon
moe da bude viestruko vea
od naznaene struje In ,
odnosno stotinu i vie puta vea
od struje praznog hoda u
ustaljenom stanju I0 .
Prelazna pojava traje kratko
vreme, ali moe da utie na
prekostrujnu zatitu koja treba
da se podesi tako da ne deluje
nepotrebno i iskljui
transformator. Uzrok ove pojave
je u nelinearnosti magnetskog
kola.

Udarni kratak spoj transformatora

Prilikom udarnog kratkog spoja

struja je viestruko vea od
naznaene struje.
Za razliku od ukljuenja
neoptereenog transformatora,
prilikom kratkog spoja
magnetsko kolo je nezasieno,
jer pad napona na primarnoj
reaktansi i aktivnoj otpornosti
iznosi priblino polovinu
napona.
Posledica ovoga je
opravdanost zanemarenja
poprene grane ekvivalentnog
kola i stalnost induktivnosti Lk,
pa je ema jednostavna:

RELE

Rele je elektrina komponenta, ija je

osnovna uloga da pod dejstvom
upravljakog signala vri niz operacija
ukljuivanja i iskljiivanja u elektinim
kolima. Poto se, kod elektromagnetnih
relea, vri transformacija elektrine
energije pobudnog signala u mehaniku
energiju pomeranja delova sklopa relea,
mogu se uvrstiti u transformatorske
naprave.

Rele je stvoreno jo 1837. kada je

Semjuel Morze napravio prva
elektomagnetna relea da omogui rad
svog telegrafa.

Najznaajnije osobine,koje su omoguile da rele

ostane zastupljena komponenta u svremenim
ureajim:

Galvansko odvajanje izmeu ulaznog i izlaznog

kola.
Kontrola velike snage pomou slabih signala.
Sauvana funkcionalnost u irokom opsegu
vrednosti ulaznih signala.

Galvansko odvajanje. Slino kao kod

transformatora, postoji galvansko odvajanje
izmeu ulaznog i izlaznog kola, odnosno,
kalemskog kola sa jedne strane i kontaktnog
kola sa druge strane.
U sklopu kontaktnog kola postoji galvansko
odvajanje izmeu razliitih kontakata i
kontaktnih sklopova. Vrednosti probojnog
napona su izmeu 500V i 1000V.

Kontrola velike snage pomou slabih

signala. Na pobudno kolo relea se dovode
signali malih naponskih ili strujnih
vrednosti, koji na izlaznom (kontaktnom)
kolu upravljaju signalima velike snage.

 Sauvana funkcionalnost u irokom

opsegu vrednosti ulaznih signala. Isto rele

moe odlino funkcionisati pri razliitim
ulaznim naponima, bez obzira na talasnost
napona. Dozvoljeno je vriti i kratkotrajno
optreivanje relea iznad nominalnih
vrednosti koje navodi proizvoa itd.

OPTI PRINCIP RADA

Kada kroz strujnu konturu

induktivnosti L protie jednosmerna
struja I, javlja se magnetno polje
energije Wm= 1/2 *LI 2.
Linije tog polja prolaze kroz strujnu
konturu pravei fluks =LI.

Osnovni konstrukcioni
delovi relea su:
1. feromagnetno jezgro,
2. jaram (telo),
3. pokretna kotva
4. kalem na kalemskom
telu,

Radni kontakt-1

Mirni kontakt-2

Rele je mehaniki prekida koji se zatvara i otvara pomou elektromagneta.

-elektromagnet je kalem od ice namotane na gvozdenom jezgru
-kotva je od plastike za koju je privren komad gvoa koji biva privuen
-metalno peraje
-savitljiva bakarna ica
-opruga
-noice
-podnoje
-plastino kuite

Zajedniki parametri
a) Snaga aktiviranja (osetljivost relea) Pa
Snaga aktiviranja je minimalna snaga koju treba dovesti na ulaz relea da bi se
ono aktiviralo. Ova snaga je kod malih relea reda mW, najvie 1W, a kod
snanih relea prelazi 10W.
b) Nominalna snaga - Pn
Nominalna snaga je snaga, koju treba dovesti na ulaz relea, da bi se
obezbedilo pouzdano aktiviranje i dranje relea u radnom stanju. Logino
je da ova snaga bude vea od snage aktiviranja. Ova snage je vezana za
ulazno kolo relea.
c) Snaga upravljanja - Pu
Snaga upravljanja je snaga kojom rele upravlja u procesu ukljuivanja ili
iskljuivanja. Ova snaga je vezana za izlazno (kontaktno) kolo relea.
d) Vreme aktiviranja - Ta
Vreme aktiviranja je vreme, proteklo od trenutka delovanja ulaznog signala do
trenutka spajanja kontakta i zatvaranja izlaznog kola.
e) Vreme otputanja - Tot
Vreme otputanja predstavlja vreme koje protekne od trenutka prestanka
delovanja pobude do trenutka otputanja kontakata i otvaranja izlaznog
kola.

Rele je elektromehanika komponenta sa pokretnim delovima tako da ima

ogranieni vek trajanja, i ne moe da se koristi za vrlo brza ukljuivanja i
iskljuivanja.
Pri izboru relea treba voditi rauna o:
1. O kalemu elektromagneta (veliina napona- 3V,5V.6V,12V,24V- i
230/250V~ ; otpornost )
2. Napon koji sme da se dovede na kontakte relea- max. veliina koja ne sme
da bude prekoraena da ne bi dolo do intenzivnog varnienja izmeu
kontakata.

Podela prema stepenu razvoja:

-I generacija relea(kalem sa feromagnetnim jezgrom)
-II generacija relea(umetanjem stalnih magneta u
magnetno kolo relea, podeava se smer sile koja
deluje na kontakte u zavisnosti od smera struje koja
protie kroz kalem. Dobija se tzv. polarizovano rele)

-III generacija relea(kombinacija relea II generacije i

dostignua moderne elektro-nike, to dovodi do
smanjenja potronje energije,utroenog
materijala,veliine, a samim tim i cena drastino pada.
IC relea, RID relea(gaso zatiene,hermetiki zatvorene
staklene tube u koju su uliveni feromagnetni jezici sa
kontaktima.Pod dejstvom magnetne sile ovi kontakti se
spajaju i zatvara se kontaktno kolo.)

Releji su ureaji kojima je osnovna namena

da vre selektivnu zatitu vazdunih i
kablovskih vodova srednjeg i visokog napona,
generatora, motora veih snaga i
transformatora od preoptereenja i kratkih
spojeva. Prekostrujni releji izraenji su u
statikoj izvedbi u modularnom sistemu, to
omoguava lako kombinovanje sa ostalim
zatitama.

Preko ulaznog strujnog transformatora i

ispravljaa dobija senaponska veliina koja se
poredi sa referentnim naponom. U trenutku
kadadovedeni napon pree referentni napon,
kod prekostrujnog lana proradi pobudni relej.
Tada se aktivira vremenski lan. Princip rada
jednofaznih i trofaznih releja je isti, s tim to
kod trofaznih releja u kolu dobija napon koji je
proporcionalan najveoj od tri struje.

Prekostrujni MI releji rade sa napajanjem iz

posebnog izvora pomonog napona od 24 do
200 V ili sa autonomnim napajanjem iz merne
struje. U standardnoj izvedbi zatita od
preoptereenja je kontinualno podesiva u
opsegu od 0,9 ln do 1,8 ln u odnosu na
doputeno prekoraenje ulazne nominalne
struje. Delovanje releja preoptereenja je
zavisno od podeenog vremena u granicama
od 0,2 s do 0,3 s, nakon ega dolazi do
aktiviranja izlaznog releja.

Relej smera se koristi za zatitu vodova u

petljastim mreama i vodova sa dvostranim
napanjajem. Projektuje se u sklopu sa
prekostrujnom i zemljospojnom zatitom.
Njegovom se primenom obezbeuje
selektivnost zatite i to tako to se ticeni vod
na oba kraja obezbeuje relejima smera.
Iskljuenje voda izvrie samo ona zatita iji
je relej smera odredio kvar u direktnoj zoni.

Princip merenja zasniva se na posmatranju

faznih stavova mernih veliina. Za meufazne
spojeve meri se direktna komponenta napona
i struje (Ud, Id), a za zemljospojeve meri se
nulta komponenta napona i struje (Uo, Io).
Relej daje informaciju o kvaru ukoliko se
onnalazi u z ravni. Nakon transformisanja
ulaznih veliina ulaznih veliina na nivo
potreban za obradu i filtriranje struje i napona,
dobijaju se (Ud, Id), direktna komponenta
napona i struje. Na izlazu iz analognog
kid d bij j
lii (U
I )
(

Kod vremenskog releja MVR-1 proces

vremenskog zatezanja poinje prikljuivanjem
napona na napajanje (Un) na kleme 1 i 2,
zadato potenciometrom na prednjoj ploi. Posle
isteka podeenog vremena privue relej i ostaje
u tom poloaju sve dok je napon prisutan.
Prilikom prikljuenja napona za napajanje (Un)
na kleme 1 i 2,led-dioda (U) siglalizira
prisutnost napona. Zatvaranjem spoljnog
kontakta (S), koji se prikljuuje na kleme 4 i 5,
zasvetli led-dioda(S) i prorauje relej (R) koje
ukljuuje svoje izlazne kontakte sa klemema

Relej sa kratkotrajnom pobudom se

upotrebljava za ukljuivanje zvunih signala
(truba ili zvono) kod signalizacije kvarova
kada se koriste dojavni signali kratkotrajni
impuls.Relej je realizovan da jednovremeno
moze sluziti za vise ulaznih kratkotrajnih
signala.Relej se ukljuci nakon dobijanja
kratkotrajnog signala, a zatim preko
samodreeg kontakta ostaje u ukljuenom
poloaju dok se ne izvri deblokiranje
tasterom.Ovaj tip releja moe se koristiti i zas
d
h d
klj i
j k i ti

Naponski releji se koriste za zatitu

elektroenergetskih postrojenja
(transformatora, generatora, VN motora),
signalizaciju stanja mrenih napona radi
ukljuivanja odnosno iskljuivanja samih
postrojenja u cilju zatite od kvarova. Moe se
koristiti na svakom mestu gde je potrebna
kontrola vrednosti napona. Naponski releji su
modularne izvedbe. Konstruisani su na bazi
integralnih i diskretnih poluprovodnikih
elemenata sa izlaznim relejima velike
pouzdanosti i moi prekidanja. Elementi za
podeavanje napona su smeteni na prednjoj

Diferencijalnii releji su namenjeni za zatitu

od kvarova u energetskim transformatorima i
opremi koja se nalazi izmeu strujnih mernih
transformatora. Koriste se za zatitu
dvonamotajnih i tronamotajnih transformatora,
regulacionih transformatora kao i za
transformatore sa fiksnim prenosnim
odnosom. Zona koju titi diferencijalna zatita
odreena je mestom mernih transformatora.
Ova zatita prikljuena je tako da meri
diferencijalnu struju izmeu primarne i
sekundarne strane tiene opreme. Prenosni
odnosi strujnih mernih transformatora ST1 i

Statiki relej tipa MZU namenjen je za

usmerenu zemljospojnu zatitu kako u
direktno uzemljenim, tako i u mreama sa
izolovanim zvezditem. MZU nadzire ulaznu
struju I i ulazni napon U. Ove veliine se
pretvaraju u signalne etvrtke, koji su podesni
za dalje obrade. Naponska etvrtka se zatim
pomera za ugao alfa koji je podesiv od 0 do
180 stepeni. Ako ovakva naponska etvrtka i
etvrtka nastala transformacijom ulazne struje
koincidiraju, dobijamo jedan uslov za
delovanje MZU. Drugi uslov je da je ulazna
struja vea od podeene Ako su ispunjena

Signalni releji MST K koriste se u

elektroenergetskim i industrijskim
postrojenjima, a za kontrolu i signalizaciju
delovanja zatita, kao i u sluaju promena
uklopnih stanja. Signalni relej MST K
ugrauje se u standardna kuita H-21, za
nadgradnju sa prikljucima sa prednje strane,
za montau na plou. Izrauju se u
standardnoj izvedbi sa 4 i 8 signala tipa K4 i
K8. Ureaj se napaja preko klema 1(+) i 2(-)
jednosmernim naponom 12, 24, 48, 110 i 220
V. Proradom zatite i zatvaranjem njenog
kontakta zasvetlee signalna sijalica Signalni