Objekat, odredbe i dopune

*Odredbe i dopune su zavisni konstituenti reenice. Odredbene

sintagme kvalifikuju osobinu koja je ugraena u neki pojam.
Dopunska sintagma otkriva sastavni deo pojma, koji je izvan
njega, ali sa kojim odreeni pojam ini organsku celinu.
- Sedim u kupatilu. (dopuna)
- Pevam u kupatilu. (odredba)
Uz glagol sedim se podrazumeva neka lokacija, gde neko sedi. Uz
glagol pevam nije bitna lokacija, gde neko peva.
Pored dopuna i odredbi postoje i dodaci. Dodacima Stevanovic
podrazumeva apoziciju i apozitiv.

Odnos odredba:dopuna
1. Dopuna je pojam koji neposredno uestvuje u radnji i
njome je obuhvaen. Odredba odreuje upravni pojam u
kvalifikativnom, temporalnom i kvantifikativnom smislu.
2. Obaveznost/neobaveznost
Dopuna je obavezna ak i kada je implicitna.
Odredba je fakultativna.
3. Prelazak dopunskih sintagmi u odredbene
Kua se nalazi u planini (dopuna)
Kua u planini. (odredba, atribut)
Devojka koja ima plavu kosu (dopuna)
Devojka plave kose. (odredba)
Dopunjavanje ili komplementacija

Objedinjuje sintaksiki i semantiki plan, ispoljava se i na

sintagmatskoj i na paradigmatskoj osi.
Upravna re, regens, trai (regira) odgovarajui oblik zavisne rei
(rektum).
Ovakav odnos se naziva rekcija.
Postoje dve vrste dopuna:

1. Leksika dopuna se realizuje uz sintaksiko-semantine

glagole:
a) V + infinitiv/ da + prezent/ N dev
- Poeo je raditi/ da radi/ sa radom.
b) V+N/Adv
- Nastao je tajac / postalo je hladno.
c) V+Adj/ sentenca
Pravi se lud/ ludim /da je lud
2. Gramatike, rekcijske dopune realizuju se uz punoznani
glagol i deverbativne imenice:
a) Objekatske dopune
b) Adverbijalne dopune
c) Agentiv /koagens
Rekcija
Rekcija je odnos koji postoji u formalnoj strukturi reenice izmeu
upravne rei i rei iji oblik zavisi od znaenja upravne rei.
S obzirom na to kojoj vrsti rei pripada upravna re rekcija moe
biti glagolska, to je najei sluaj (zahvaliti se za pomo),
imenika (zahvalnost za pomo) ili pridevska (zahvalan za pomo).
S obzirom na padeni oblik zavisne rei rekcija moe biti
genitivska (napiti se vode), dativska (oprostiti neprijatelju),
akuzativna (uiti sintaksu), instrumentalna (trgovati voem),
lokativna (govoriti o rekciji).
Imenski izrazi u takvim konstrukcijama mogu sadrati i razliite
odredbe (napiti se hladne vode, oprostiti svome neprijatelju).
Glagolska rekcija moe biti prosta i kompleksna:
Za prostu rekciju je karakteristian samo jedan imenski izraz u
zavisnom padeu:
- Sanjati trenje.
Za kompleksnu rekciju je karakteristino postojanje vie od jenog
zavisnog imenskog izraza:

- Priati sestri san, platiti majstoru za rad.

Glagolska rekcija u zavisnosti od leksikog znaenja rei u
rekcijskom odnosu moe imati:
-

1. Objekatsko znaenje
Zidati kuu.
2. Kompletivno znaenje
Proglasiti se carem.
3. Objekatsko kompletivno znaenje
Obrasti bunjem.
4. Objekatsko odredbeno znaenje:
Pucati na gol.

Razlikuje se takoe jaka I slaba rekcija. Jaka rekcija postoji onde

gde je prisustvo zavisnog imenskog izraza obavezno, to je pre
svega svojstvo rekcijskih odnosa sa kompletivnim znaenjem,
- Izdavati se za advokata.
Za slabu rekciju je karakteristina manja obaveznost zavisnog
elementa u rekcijskom odnosu, to je obino sluaj sa objekatskoodredbenim znaenjima.,
- Izlaz na ulicu.
- Pisati olovkom.
Rekcija moe biti I varijativna, to je u onim sluajevima kada
postoji mogunost upotrebe alternativnih padenih oblika u
zavisnom delu sintagma:
- Raspitivati se za nekoga/raspitivati se o nekome.
- ekati nekoga/ ekati na nekoga.
- Zahvaliti se za neto/zahvaliti se na neemu.
Dopuna I objekat
Sintaksika dopuna u prostoj reenici je zavisni lan u funkciji
znaenjskog dopunjavanja upravne rei.

Prema svojoj gramatikoj prirodi dopune u prostoj reenici mogu

biti:
1. Padene:
- On se napravio mrtav.
2. Priloke:
- Vonja je trajala dugo.
Padene dopune mogu biti I objekatske I neobjekatske, npr.
Socijativne dopune kao:
- Razgovarati sa nekim.
Dopune sa znaenjem sredstva:
- Pisati neim.
Sa znaenjem agensa:
- Dopadati se nekome.
Priloke dopune takoe su uslovljene znaenjem upravne
rei, utoliko to odreene lekseme u poziciji upravne rei
trae ili doputaju odreene priloke oblike bez mogunosti
da utiu na oblik priloke dopune:
- Kotati mnogo.
Prema prirodi upravne rei dopune mogu biti glagolske:
- Pisati neim.
Imenike:
- Rus po poreklu.
Pridevske:
- Rumena u licu.
Priloke:
- Bolje od svih.
Brojevne:
- Dvoje od njih.
Objekat je vrsta glagolske dopune.
Semantiki objekat
Je onaj deo reenine znaenjske strukture u kojem je odraen
konkretno ili uopteno shvaen pacijens iz situacije oznaene
datim iskazom. Objekatsko znaenje u srpskom jeziku moe biti
izraeno svim padeima s predlozima ili bez predloga, kao I
zavisnom objekatskom reenicom.

Akuzativ je glavni zavisni pade I izraava pravo objekatsko

znaenje, I to samo u slobodnoj formi:
- Gleda sestru.
Ostali padei mogu izraavati nepravo objekatsko znaenje:
- Daje sestri cvee.
Padeni oblici upotrebljeni s predlozima u objekatskom znaenju
obino su netipini objekatski padei.
Ponekad predloko padena konstrukcija ostvaruje neposrednu
vezu sa glagolom I tada ona ima pravo objekatsko znaenje:
- Pristati na neto, motriti na nekoga, brinuti se o nekome ili za
nekoga, mosliti na nekoga, na neto, o nekome, o neemu,
navii na nekoga, na neto, dogovarati se o neemu, uticati
na nekoga, na neto
Imenski izrazi u nekom kosom padeukoji nije akuzativ mogu imati
funkciju indirektnog tj. drugog objekta koji se vezuje za glagole
preko direktnog, pravog objekta. Taj indirektni objekat se javlja uz
glagole kompleksne rekcije, one koji se obavezno udruuju sa dve
dopune npr.
- Predate neto nekome.
U serpskom jeziku objekat je po pravilu bespredloku akuzativ. Uz
neke prave prelazne glagole taj objekat ne mora niti iskazan:
- ita. Peva. Kuva.
Uz neke prelazne glagole imenski izraz u akuzativu ne iskazuje
pravo objekatsko znaenje nego ima znaenje nosioca ili
doivljavaa fiziolokih procesa, stanja.
- Probada ga u grudima.
- Boli ga glava.
- Pecka me u grlu.

Takve reenice znae: on osea

Direktni I indirektni objekat
Prema kriterijumu neposrednosti ili posrednosti ostvarivanja
objekatskog znaenja razlikuju se direktni ili objekat prvog reda,
kao prva rekcijska dopuna upravnog glagola, po pravilu u obliku
akuzativa bez predloga:
- dati neto nekome.
- Uiti nekoga neto.
- Potedeti nekoga neega.
Drugi je indirektni objekat ili objekat drugog reda, kao druga
rekcijska dopuna, posredno vezana preko prvog objekta, iskljuivo
za glagol kompleksne rekcije. Pade indirektnog objekta u srpskom
jeziku je dativ bez predloga.
Pravi I nepravi objekat
Pravi objekat je po pravilu u obliku akuzativa bez predloga, a u
posebnim sluajevima genitiva, dativa I instrumental bez
predloga:
-

doneti neto.
Nemati neto.
Pomagati nekoga, nekome.
Tresti neto, neim.
Obavezni pravi objekat

Postoji u onim sluajevima kada su reenice s predikatima bez

pravog objekta semantiki nepotpune I shvataju se kao
nepravilne.
- On skuplja (razglednice).
Obaveznost objekta zavisi od znaenja predikata.
Fakultativni pravi objekat
Moe biti izostavljen zato to se podrazumeva iz konteksta:

- On peva. On pui.
Najui pravi objekat
Je takav pravi objekat koji je korenski podudaran sa predikatom.
On se obino sree u narodnoj knjievnosti , a naziva se I
tautoloki objekat.
- Bol boluje nikom ne kazuje.
- Grad gradila tri brata roena.
- Zbor zborila gospoda hrianska.
Izvan narodne knjievnosti sree se I u nekim ustaljenim
izrazima:
- pria mi priu.
- Zna znanje.
- Igra igru.
Unutranji objekat
To je objekat koji je samo implicitan, njegovo formalno odsustvo
ima sasvim odreeno znaenje:
- On pije (preko mere pije)
- On peca (peca ribu).
Dvostruki pravi objekat
Obuhvata jedan objekat sa znaenjem ivog I jedan objekat sa
znaenjem neivog:
- elim da pitam Milicu jednu stvar.
Slovenski genitiv
Upotreba slovenskog genitiva uslovljena je negacijom u predikatu I
leksikim znaenjem upravnog glagola I imenice u zavisnom delu
sintagme. U savremenom srpskom knjievnom jeziku slovenski
genitive je dosta redak:
- Nena ni olovke ni papira.
Partitivni genitiv
- Donela je kruaka I jabuka.
- Nasula mu je rakije.
- Kupi pasulja I luka.

- Popio je rakije
- Skuvala sam ti mleka.
Nepravi objekat
Nepravi objekat ima uz objekatsko I neko drugo znaenje. Po
obliku moe biti direktni objekat , mada je ee indirektni:
- Ona je pisala prijateljici
- Razgovaramo o gramatici.
Predmet govora moe biti imenovan oblikom direktnog
objekta:
- To mi je rekla.
- I to smo se dogovorili
- Dobro govori stihove.
- Pie pesme.
Moe biti iskazan I imenicom u lokativu s predlogom o.
- Rekla mi je neto o tome.
- Postigli smo dogovor o saradnji.
- Govori o poznatom pesniku.
U administrativnom, naunom I publicistikom stilu upotrebljava
se izraz u vezi sa:
- U vezi s tim zakljueno je
- U vezi sa stanjem u privredi.
U zavisnosti od padenog oblika, upotrebe predloga I dopunskog
znaenja upotrebljava se nekoliko vrsta nepravog objekta.
*Partitivni genitive uz neprelazne, neprave povratne glagole
predstavlja vid nepravog objekta:
-

Dohvatio se te teme I ne prestaje da pria.

latila se posla.
Dokopao se pia.
Najeo se pasulja.

Kao nepravi objekat upotrebljava se I ablativni genitive bez

predloga I ablativni genitive sa predlogom:
- Izbavio se bede.
- Oslobodila se dosadnih udvaraa.
- Ona void poreklo od jednog poznatog knjievnika.
Dativ nepravog objekta davanja I govorenja:
- Predala je slubeniku svoj zahtev.
- Priznala mu je sve.
Dativ nepravog objekta sa znaenjem poviljnosti ili nepovoljnosti:
- Pomau siromanima.
Dativ nepravog objekta stanja kojim se oznaava semantiki
subjekat:
- Detetu je pozlilo.
Dativ nepravog objekta uzroka:
- Zaudili smo se takvom raspletu.
- Raduje se uspehu.
Nepravi akuzativni objekat s predlozima:
- Postavljen je za upravnika.
- Mislila je na svoju decu.
- Trai poklon za prijatelja.
Nepravi instrumentalni objekat sa znaenjem sredstva:
- Mae rukom.
- Lupaju erpama.
- Podupire se tapom.
Sa znaenjem nepravog objekta uz neprave prelazne I neprave
povratne glagole:
- Bavi se vercom.
- Rukovodi grupom.

Nepravi instrumentalni objekat s predlozima:

- ali za izgubljenim.
- Savetuje se sa roditeljima.
Propozicioni objekat
*je objekat u obliku akuzativa bez predloga uz semikopulativne
fazne glagole tipa: poeti, nastaviti, zavriti, zavravati. Oni imaju
funkciju semantike dopune kojom sw u formi imenovanja objekta
zapravo imenuje sadraj propozicije:
- poeli su pregovore.
Aktivna I pasivna reenina konstrukcija
*srpski jezik pripada jezicima aktivnog ustrojstva. Reenice se
obino uobliavaju tako da predikatski izraz ima aktivni a ne
pasivni oblik. U srpskom jeziku imenski izraz sa znaenjem agensa
Prethodie imenskom izrazu sa znaenjem pacijensa. Pre e biti:
- Savet je doneo odluku.
Nego
- Odluka je doneta od strane Saveta.
*izmedju semantikog agensa I semantikog pacijensa mogu
postojati posredni elementi takoe u funkciji agensa ili pacijensa
ali kao sekundarni (posredni ili drugi) agens ili pacijens:
- Marko je adresu napisao rukom.
Markova ruka ima znaenje drugog, posrednog agensa.
*Postoje dva naina da se aktivna reenica transformie u
pasivnu:
1.zameniki
2. participski

Zameniki pasiv
*Zasniva se na upotrebi enklitikog oblika se (poreklom od
zamenice sebe) u konstrukciji sa linim glagolskim oblicima:
- Oni zidaju kuu. /Kua se zida.
- Ona kuva kafu. /Kafa se kuva.
U ovakvoj pasivnoj reenici imenski izraz koji oznaava pacijens
ima oblik gramatikog subjekta, dok se agens obino ne iskazuje.
Kada je agens u pasivnoj reenici najee je predlog kod.
- On se brije kod berberina Laze.
- Ona se lei kod privatnog lekara.
Participski pasiv
*Sadri u svojoj strukturi trpni pridev u konstrukciji sa nekim od
oblika glagola biti:
- Nena je skuvala ruak. /Ruak je skuvan.
- Ljudi su utedeli novac . /Novac je bio uteen.
- On epotpisati ugovor. /Bie potpisan ugovor.
Imenski izraz koji se odnosi na agens stoji u genitive s predlogom
od ili s predlokom konstrukcijom od strane.
- Zemlja je raskvaena od kia.
- Odluka je doneta od strane saveta.
- Student su pohvaljeni od strane dekana.
*Trpni pridev zajedno sa odredbom mora doi iza imenice na koju
se odnosi:
- Karte kupljene za veeranju predstavu mogu se vratiti na
blagajni a ne Kupljene karte za veeranju predstavu mogu
se vratiti na blagajni.
Adverbijalni pasiv

*Kada je predikatom oznaen process zbog kojeg pacijens

privremeno nije na svom uobiajenom mestu, transformacija
aktivne reenice u pasivnu trai da predikatsko znaenje bude
izraeno glagolskom imenicom u imenskom delu predikata I
pomonim glagolom. Agens je u takvim sluajevima skoro uvek
oznaen imenskim izrazom s predlogom kod.
- knjiga je na itanju kod
- Kola sun a popravci kod bata Koleta.
- bio je na obuci kod najboljih majstora.
*Pasivne konstrukcije sa glagolskim imenivama ne mogu se
transformisati u aktivne ni u sluajevima kada je u reenici
umesto agensa imenovano samo mesto gde se on nalazi, ili kada
izostaje bilo kakva informacija o agensu.
- Kola su na popravci u servisu.
- odelo je na ienju.
*Kada je predlogom oznaen institucionalizovani process iji je
agens institucionalne prirode u imenskom izrazu koji se odnosi na
agens uotrebljavaju se predlozi u ili na.
- Predlog je na razmatranju u ministarstvu.
Dijateza I kategorija glagolskog roda
*Dijateza kao sintaksika kategorija zasniva se na morfolokoj
sposobnosti predikata da svojim oblikom oznai da li je reenini
subjekat agens.
- Vrhovni sud danas donosi konanu presudu.
- od strane vrhovnog suda danas se donosi konana presuda.
U prvom primeru subjekat je agens-vrilac, a u drugom primeru
subjekat je pacijens.
Modalnost

Kategorija modalnosti sastavni je deo svake reenice. Modalnost

je kvalifikacija koju govorno lice daje o svom iskazu. Gramatiko
jezgro modalnosti je kategorija naina. Jedno od estih leksikogramatikih sredstava izraavanja modalnosti jesu modalni
glagoli (moi, smeti, hteti, morati) I znaenjski sline lekseme
(mogue, nuno, zabranjeno).
- On govoti. / On moe da govori.
U okviru kategorije modalnosti najoptija razlika tie se modalne
odreenosti ili modalne neodreenosti iskaza.