Za kratak ivot od nepune 42 godine, Nadeda Petrovi je uspela da stvori bogat slikarski

opus i u isto vreme aktivno uestvuje u realizaciji ideje jugoslovenstva. Na oba plana, koja su u
njenom ivotu podjednako vana i meusobno se prepliu, uinila je toliko da je druga polovina
20. veka, kao veliko otkrie koje za ivota nije imala, podigne na pijedestal jedne od najvanijih
i najvoljenijih slikara na Balkanu.

Slikarstvo Nadede Petrovi, najznaajnije srpske umetnice s poetka 20.veka, uvodi

srpsku umetnost u tokove savremene evropske umetnosti. Zahvaljujui njenom duhu koji je,
iz Srbije, stremio modernom svetu, ali i srenim okolnostima da se poetkom 20. veka koluje i
poseuje likovne centre Evrope, njeno slikarstvo ide, najveim delom, u korak s evropskim
ekspresionizmom, a ponekad se i pribliava tada jo neafirmiranoj apstrakciji.
Na njenim najboljim radovima dominiraju velike povrine, njene omiljene uareno
crvene boje i, njoj komplementarna, zelena. Ljubav prema bojama stvara na nekim platnima
koloristiki vrtlog gde se, pored ostalih, istiu fovistika ljubiasta, plava i crna boja. Snani
potezi cetke i iroki i gusti, pastozni namazi ponekad platno pretvaraju u dinaminu reljefastu
povrinu. Ima slika u kojima je ona klasino impresionistiki opredeljena jer se slui belom i
prozranom paletom, potezi cetkesu kratki i nedovreni u debelim namazima, trae udaljavanje
posmatraa kako bi sagledao prolenu blagost impresije u kojoj je svetlost dominantna i
titrava, boje pastelne. Ima slika gde ostavlja gotovo brazde po platnu, koristi agresivni
kolorizam,jake kontraste Na nekim slikama primeujemo Munkov krik koji je kod Nadede
drugaiji i stoga je bolje rei Nadedin krik
Volela je da slika portrete i pejzae, a njen patriotizam ogledao se i u estom izboru tema
iz nacionalne istorije i slikanju ljudi i predela Srbije. Opinjena je lepotom krajolika, ivotom
jednostavnih ljudi, ali ih ne idealizuje. Seljak je izmoren, breze su tanane, neke su ene jake i to
istie u prvi plan, nonje su zanosne,ali ih ne slika sa minucioznou, ve slika ono to eli da
izdvoji i na nain na koji eli da ih prezentuje, dugo razmilja, pravi skice, a potom uzme boje i
ruka brzim i energinim pokretom cetke slika kao po Bojoj naredbi. Ipak, najjaa je kad slika
koristei svoju linost punu energije, ili, kako bi slikari rekli, kad slici da deo sebe.
Delo Nadede Petrovi, u celini, zrai stranom ekspresijom, snagom i hrabrou ove
jedinstvene ene slikarke sa Balkana. kolovanje u Minhenu, posete Parizu i Italiji i stalni
povratak tradicionalnoj Srbiji,ostavili su trag na njenim platnima, pa se njen opus moe podeliti
na nekoliko perioda.

Minhenski period

Svakako je Krsti bio taj koji je na nju uticao da za svoje dalje studije izabere
Minhen.Zableena je 1899. godina kao godina njenog odlaska na minhenske studije. Ali sudei
po tome da je neosporno u Minhenu provela oko etiri godine, a svoju prvu izlobu na Velikoj
koli, po povratku sa studija, priredila 1900. godine, mora se zakljuiti da je tamo otila znatno
ranije. U Minhenu je jo 1891. godine slovenac Anton Abe, po nagovoru nekolicine mlaih
slikara aka, meu kojima su i Ferdo Vesel i Rihard Jakopi, nezadovoljnih poukama na
akademiji i kojima su kolske mere bile pretesne za njihova slikarska stremljenja, otvorio
svoju kolu. kola se proula zbog liberalizma svoje nastave i naglo se razvila. U vreme
Nadedinog dolaska u nju, slavni trio Abeovog ateljea u Georgentrase (Georgenstrae) bili su
slovenaki slikari Rihard Jakopi, Ivan Grohar i Matija Jama, oko ijih su se radova s respektom
gurali ostali mnogobrojni aci oba pola i svih moguih jezika. Ferdo Vesel, neto stariji, bio je
izaao iz Abeove kole. Sa ovim slovencima Nadeda se sprijateljila i to prijateljstvo e ih
vezivati cijeli ivot. Svojim insistiranjem na slobodi umetnikoga izraavanja, slovenci e uticati
na formiranje Nadedinih prvih pogleda na modernu umjetnost, koji su se odmah vezali za
savremene koncepcije. Od Abea prelazi u atelje Juliusa Extera. Njemu dobrim djelom duguje za
tehnika znanja u postupku temperom kojom je ostvarila svoje prve, u boji ve intezivne,
bavarske pejzae i mnoge skice sa svojih studijskih putovanja po Njemakoj, Austriji, Italiji i
Francuskoj.
Poznate slike u ovom periodu su: Breze, Bavarac sa eirom, Iz Iberea,
Vridba, Sedei enski akt, Kupaice i ostale.

Srpski period

Svojom prvom izlobom u Beogradu 1900, Nadeda je s burom i galamom otpoela

svoju slikarsku karijeru u Srbiji. Nadeda Petrovi u Nemakoj je paljivo kopirala stare
majstore, naroito Rubensa i Zurbarana. Kopije su do danas ouvane.
One svjedoe o udnovatoj lakoi s kojom je Nadeda ulazila u tehniku ovih velikih
umetnika i zapanjuju nas time to nam otkrivaju s kakvom je disciplinovanou umela da savlada
svoju plahu i svojeglavu prirodu i da ostane potinjena i verna uzoru. Ali ona nije ostala na putu
klasinih slikarskih kola.
Od 1904. godine poinje njen angaman u organizovanju Prve jugoslovenske umetnike
izlobe. Inicijativa za ovu izlobu poverena je Velikokolskoj omladini kako se ne bi iritirala

Austrougarska vlast. Izloba je bila sastavni deo proslave stogodinjice I srpskog ustanka i
krunisanja kralja Petra. Kralj je lino otvorio izlobu na kojoj su izloeni radovi oko 100
umetnika iz Srbije, Slovenije, Hrvatske i Bugarske sa oko 400 radova. Najbolji radovi su doneli
odlikovanja umetnicima, a kralj je otkupio 41 rad. Prikupljena je i materijalna pomo za razvoj
umetnosti.
Bila je zadovoljna izlobom jer je ispunila svoje moralne ciljeve.
Posebno je pohvalila radove slovenakih slikara Ivana Grohara, Matije Jama i Riharda Jakopia.
Samo jedna njena slika izloena je na ovoj izlobi uz primedbu da nije od vrednosti i da
se moglo i bez nje. Re je najvjerovatnije o slici etva. Nadedu takvi komentari nisu
zaustavljali u njenom radu.
Iste godine kada je nastala ideja za Prvu jugoslovensku izlobu nastaje i ideja za stvaranje
Prve jugoslovenske slikarske kolonije. Nadeda je napravila detaljan projekat kako bi se
omoguilo upoznavanje jugoslovenskih pokrajina, karakteri, ivot i rad plemena, sakupilo sve
to je vredno i time vaspitno delovalo na narod. Do realizacije nije dolo. Uspela je ipak da okupi
malu grupu slovenakih umetnika iz kofje Loke koji su se jedini odazvali njenom pozivu.
Pod vedrim nebom u prirodi sela Sieva kraj Niave (otuda se kolonija esto naziva
Sievaka kolonija) slikari su se druili i slikali prelepu prirodu. Druenje im je ostalo u
nezaboravnom seanju. Sreli su se ponovo i sledee godine. Teko je bilo u naoj sredini
organizovati slikarsku koloniju,jer su mnogi umetnici sa podozrenjem i odbojnou posmatrali
svaki rad izvan slikarskog ateljea. Bila je to novina za nae prostore.
Nadeda je 1906.godine radila na organizovanju izlobe kolonije u Beogradu i za Boi
1907.godine uspela i da je realizuje. Tu zapravo i nisu zastupljeni radovi iz kolonije. Uestvuju
Metrovi, Krizman, Raki, Katunari i Vidovi od Hrvata, Nadeda i Vueti od Srba, Grohar,
Jama i Jakopi od Slovenaca, Mihajlov i Boinov od Bugara. Kritika je i dalje neumoljiva,
posebno kad su u pitanju Nadedini radovi: radovi su ravi, crte je slab, skice neto bolje, za
nekoga je malo uznapredovala. Ali A.G.Mato pie kako je Nadeda fantastini pristalica
impresionizma i hvali celokupnu izlobu koja tei savremenom izrazu.
Pariski period

Godine 1910. i 1911. Nadeda boravi u Parizu, gdje joj je Ivan Metrovi ostavio svoj
atelje. Njih dvoje su se uzajamno cenili i potovali. Pariz za nju nije bio novost. Ona ga je
posetila vie puta pre nego to je osetila potrebu da se u njemu za due vremena nastani i da u
njemu radi . U njemu se moglo zauvek ostati, iz njega se moglo pobei, ali je njegova vlast bila
tolika da se nije moglo biti slikar, a da se on mimoie.

Tadanji slikarski Pariz, u kom je posmrtna slava Sezanova bila na vrhuncu, bio je u
groznici nesnishodljivih; ezoterinih traenja i otkria, nazivanih poznatim imenima. Njima se
nije ostvarivao Sezanov san da vee impresionizam za pusenovsku tradiciju i njih se nije ticala
publika u kripcu koja tu umjetnost ne razume, a od koje se ipak oekivalo da shvati i zavoli
sve jezike nastajue nove umetnosti i sva suprotna tvrenja na njima reena. Nadeda, koja je
imala smisla za novo i smelo i koja je nagonski bila okrenuta prema budunosti, nije mogla ostati
ravnoduna prema tom Parizu. Navodi se da je ona uestovala s Pikasom, Matisom i Marijom
Loransen, na jednoj uskoj, jednoj od prvih izloaba fovista, to bi odgovaralo njenom
konspirativnom karakteru. Ona je pokuala nekako sumorno i da predstavi naoj publici taj
pokret u dananjoj likovnoj umetnosti, na sve strane u svim pravcima, te pravce koje nazvae:
primitiviste, foviste, kubiste, futuriste itd. Pisala je da svi ovi noviji pravci nose u sebi mladost i
zdravlje. Umetniku koji se svakog trenutka pita gdje lei istina nauka je pritekla u pomo i
pomogla, da na osnovu fizikih i matematikih zakona reava i umetnike probleme - kubizam i
kubistiki principi nove umetnosti proizvod je ove udvojene tranje.
1911. godine uestvuje na meunarodnoj izlobi u Rimu u paviljonu Kraljevine Srbije.
Tu izlau i Paja Jovanovi, Uro Predi, Marko Murat na elu sa Ivanom Metroviem koji se
predstavio sa velikim brojem radova (71 rad). Metrovi je zasjenio sve i tada otpoeo svoju
svetsku vajarsku slavu. Njena slika Notr Dam uzgred se spominje.
1912. godine uetvuje na etvrtoj Jugoslovenskoj izlobi uz i dalje negativne kritike, ali
po prvi put i rei hvale koje dolaze od Moe Pijade: na celoj izlobi malo je pejzaa sa vie
slikarske sadrineOni su maleni virtuozno i pastozno, sa neobuzdanou jednog strasnog
slikarskog temperamenta
Ratniki Period

Kad su 1912. poeli ratovi, mnogobrojne ene Srbije prihvatile su se nege ranjenika po
bolnicama. Samo dve su bile odreene od strane Saniteta za ratnu zonu pri Vrhovnoj komandi za
vojniku slubu. Jedna je bila Nadeda Petrovi. Njen predani rad u poljskim bolnicama na
ratitima, njena hrabrost i njena najvea rtva koju je dala na toj dunosti dobrovoljca ostali su
kao naroita, svetla uspomena.
Vreme Balkanskih ratova bilo je ujedno i njena posljednja znaajna slikarska etva.
Dogaaji su nametali teme. Motivi su bili Prizren, Vezirov most, Skoplje, Kosovo Polje. Ratne
skice i crtee propali su najveim delom u aku i Kraljevu, gde ih je bila ostavila na uvanje.
Nadeda se pridruuje srpskoj vojsci i u Drugom balkanskom ratu. Dobar deo rata boravi
u Prizrenu,gde je kao jedina bolniarka njegovala osamdesetoricu obolelih od tifusa, zbog ega
je po zavretku rata bila ovenana Ordenom za hrabrost i Crvenim krstom. U to vrijeme nastaju
njene slike Graanice, Deana i Prizrena, ali i fotografija po kojoj se idanas pamti njen lik.

Tu fotografiju izdvaja i nekadanji direktor Muzeja savremene umetnosti u Beogradu

Miodrag B. Proti i pie: "Valjda najlepa i epohalno najsimbolinija: u dugoj crnoj haljini,
zakopanoj do grla, sa dugim lancem oko vrata, koji je sputen niz telo, zadenut za pojas sa
kitom ljubiice, podignute kose i eira preobraenog u vojniku kapu (sa lajerom), omravelog,
mladog, odjednom utvarno produhovljenog lica Blokove 'Divne dame', na kome kao da je
predoseanje kraja: u stavu kakve tragetkinje vremena, Sare Bernar ili Eleonore Duze 'Jugoslovenska Nada' oliava srpsku duhovnu elitu u akciji: sluenje narodu i slobodi do smrti."
Objava rata 1914. nju je zatekla u Italiji . Bila se oporavila od tifusa preleanog u Skoplju
za vreme epidemije 1913. i vratila odmah u zemlju, opet na dunost vojne bolniarke, na kojoj je
ostala do kraja. Srbija posle Prvog svetskog rata Nadedu Petrovi pamti po njenoj ratnikoj
slavi. Kao dobrovoljna bolniarka bila je dobitnik jedne od prvih novoustanovljenih medalja za
revnosnu slubu, koja se uva u Vojnom muzeju u Beogradu.
Slike nastale u ovom periodu su: Prizren, Dve seljanke, Devojka u narodnoj
nonji, Graanica, Kosovski bouri, Skoplje, Vezirov most i poslednja slika
Valjevska bolnica.

Za sve vreme svog slikarskog rada ona je i politiki aktivna: osniva je Kola srpskih
sestara 1903. godine; organizovala je najvei enski skup avgusta iste godine, gde pokuava da
probudi patriotsku svest ena, zalae se za socijalnu pravdu i pruanje brze pomoi tamo gde je
potrebna; prikupila je pomo u novcu i oruju i lino odnela u Skoplje posle propasti Ilindenskog
ustanka, drala je i govor sa terase Narodnog pozorita u Beogradu povodom aneksije Bosne i
Hercegovine od strane Austrougara; aktivni je lan patriotskog drutva Narodna odbrana i
bolniarka u ratu. Bila je dopisnik srpskih i mnogih slovenskih novina i asopisa, njeno ime se
vezuje i za prve moderne kritike, prikaze savremenih izlobi i obavetenja o evropskoj
umetnosti. Uestvovala je u osnivanju Srpskoga umetnikoga drutva i, kasnije, jugoslovenskoga
saveza, Lade.
U osnovi, ona eli da sjedini slobodne slovenske narode i njihovu kulturu,pre toga zblii,
kako bi se meusobno to bolje upoznali, ali isto tako eli da umetnost postane dostupna
svakome, pa i seljaku. Za nju, umetnost u sebi nosi duboki etiki angaman i obavezu umetnika
da svojim djelom podstakne najbolje u oveku, da probudi slobodarsku volju individue, da zblii
slovenske narode.
U bolnikoj postelji, uz ljivovicu, razgovarala je o vanim problemima mladoga
slikarstva sa prijateljem Brankom Popoviem. Umire 3. aprila 1915.godine. Vijest o njenoj smrti
spominje njeno veliko herojstvo, ali ne i slikarstvo.