Predmet: Osnovi raunarske tehnike

Predava: dr Violeta Tomaevi, vanr.prof.

Logike funkcije
PREDSTAVLJANJE LOGIKIH FUNKCIJA
Kombinacione tablice
Algebarska predstava
Karnoove karte
REALIZACIJA LOGIKIH FUNKCIJA POMOU PREKIDAKIH MREA
MINIMIZACIJA LOGIKIH FUNKCIJA POMOU KARNOOVIH KARTI

Departman za informatiku i raunarstvo

Departman za inenjerski menadment

Logike funkcije (1)

Osnovne osobine
Logike funkcije se mogu definisati nad proizvoljnim brojem
promenljivih, Y = f(A, B, C,...).
Vrednosti promenljivih u logikim funkcijama mogu biti samo iz
skupa {0, 1}.
Nad promenljivama logike funkcije izvravaju se logike operacije
(I, ILI, NE, ekskluzivno ILI itd.).
Vrednost logike funkcije moe biti samo iz skupa {0, 1}.

Logike funkcije (2)

Logika funkcija se moe predstaviti:
kombinacionom tablicom ili tablicom istinitosti
algebarskim izrazom
Karnoovom kartom

Kombinacione tablice (1)

Kombinaciona tablica predstavlja tablicu u kojoj su date vrednosti logike funkcije
za sve mogue kombinacije vrednosti promenljivih koje se u njoj pojavljuju.
Kombinaciona tablica za logiku funkciju Y koja ima n logikih promenljivih
Nazivi promenljivih
(n kolona)

2n kombinacija
vrednosti
promenljivih
iz skupa {0,1}

...

...

...

Naziv funkcije
(Y)

...

2n vrednosti
logike funkcije iz
skupa {0,1}

Kombinacione tablice nisu pogodne za predstavljanje funkcija sa velikim brojem

promenljivih n zbog velikog broja vrsta (2n).

Kombinacione tablice (2)

Primer 1
Na slici je prikazana kombinaciona tablica u kojoj su date vrednosti logike
funkcije Y koja zavisi od tri promenljive A, B i C.

A
0
0
0
0
1
1
1
1

B
0
0
1
1
0
0
1
1

C
0
1
0
1
0
1
0
1

Y
1
1
0
0
0
1
0
1

Napomena: Dobro je koristiti sistematian

pristup pri upisu kombinacija vrednosti
promenljivih u kombinacionu tablicu.

Kombinacione tablice (3)

Primer 2
Veinska logika
Tri glasaa A, B i C glasaju za neki
predlog. Predlog je usvojen ako su
dva ili vie glasaa glasala za.
Oznaimo glas za predlog logikom
vrednou 1, a glas protiv predloga
vrednou 0. Takoe, usvojen
predlog oznaimo logikom
vrednou 1, a odbijen vrednou 0.
Predstaviti ovu logiku funkciju
kombinacionom tablicom.

A
0
0
0
0
1
1
1
1

B
0
0
1
1
0
0
1
1

C
0
1
0
1
0
1
0
1

Y
0
0
0
1
0
1
1
1

Kombinacione tablice (4)

Primer 3
Lift
Napraviti logiku funkciju koja e davati
signal (logiko 1) kada lift moe da krene
i predstaviti je kombinacionom tablicom.
Koristiti tri logike promenljive:
A - ima vrednost 1 ako su spoljna vrata
lifta zatvorena, a 0 ako su otvorena
B - ima vrednost 1 ako su unutranja
vrata lifta zatvorena, a 0 ako su otvorena
C - ima vrednost 1 ako se u liftu neko
nalazi, a 0 ako je lift prazan

A
0
0
0
0
1
1
1
1

B
0
0
1
1
0
0
1
1

C
0
1
0
1
0
1
0
1

Y
0
0
0
0
1
0
1
1

Algebarski prikaz
Logika funkcija se moe predstavliti algebarskim izrazom koga ine
logike promenljive (A, B, C, ...) povezane logikim operacijama (I, ILI,
NE, ...).
Logike funkcije se algebarski najee predstavljaju pomou
savrenih normalnih formi koje se pojavljuju u dva oblika, kao:
savrena disjunktivna normalna forma (SDNF)
savrena konjuktivna normalna forma (SKNF)

SDNF (1)
Neka je data logika funkcija Y koja zavisi od n logikih promenljivih
A1, A2,...,An.
Oznaimo sa originalnu vrednost promenljive A, ili njenu negiranu
vrednost , tj. = A ili = A.

Potpuni proizvod predstavlja logiki proizvod 12...n.

Potpuni proizvod je proizvod u kome se pojavljuju sve promenljive od
kojih zavisi logika funkcija, s tim to neke od promenljivih imaju svoju
originalnu, a neke negiranu vrednost.
Potpuni proizvod ima vrednost 1 samo za jednu kombinaciju vrednosti
promenljivih (za sve ostale kombinacije ima vrednost 0).

SDNF (2)
Teorema 1: Svaka logika funkcija Y = f(A1, A2,..., An), izuzev konstante
nula, moe se na jedinstven nain napisati u obliku
Y = P1 + P2 + ... + Pm

(m 2n)

gde su P1, P2,..., Pn potpuni proizvodi koji odgovaraju kombinacijama

vrednosti promenljivih za koje funkcija Y ima vrednost 1, tj. kao SDNF.
Primer: Neka logika funkcija Y = f(A, B, C) ima vrednost 1 samo za sledee
kombinacije vrednosti promenljivih A, B, C: 010, 100, 101 i 111 (za ostale
kombinacije je 0). Za navedene kombinacije mogu se formirati potpuni proizvodi:

P1 ABC

P2 A BC

P3 ABC

P4 ABC

Funkcija Y moe se predstaviti u vidu SDNF kao suma proizvoda

Y ABC ABC ABC ABC

SKNF (1)
Neka je data logika funkcija Y koja zavisi od n logikih promenljivih
A1, A2,...,An.
Oznaimo sa originalnu vrednost promenljive A, ili njenu negiranu
vrednost , tj. = A ili = A.

Potpuna suma predstavlja logiki zbir 1+2+... +n.

Potpuna suma je zbir u kome se pojavljuju sve promenljive od kojih
zavisi logika funkcija, s tim to neke od promenljivih imaju svoju
originalnu, a neke negiranu vrednost.
Potpuna suma ima vrednost 0 samo za jednu kombinaciju vrednosti
promenljivih (za sve ostale kombinacije ima vrednost 1).

SKNF (2)
Teorema 2: Svaka logika funkcija Y = f(A1, A2,..., An), izuzev konstante
jedan, moe se na jedinstven nain napisati u obliku
Y = S1S2...Sm

(m 2n)

gde su S1, S2,..., Sn potpune sume koji odgovaraju kombinacijama vrednosti

promenljivih za koje funkcija Y ima vrednost 0, tj. kao SKNF.
Primer: Neka logika funkcija Y = f(A, B, C) ima vrednost 0 samo za sledee
kombinacije vrednosti promenljivih A, B, C: 000, 001, 011 i 110 (za ostale
kombinacije je 1). Za navedene kombinacije mogu se formirati potpune sume:

S1 A B C

S2 A B C

S3 A B C

S4 A B C

Funkcija Y moe se predstaviti u vidu SKNF kao proizvod suma

Y ( A B C )( A B C )( A B C )( A B C )

Karnoove karte (1)

Karnoova karta, kao i kombinaciona tablica, predstavlja tablicu u kojoj su
date vrednosti logike funkcije za sve mogue kombinacije vrednosti
promenljivih koje se u njoj pojavljuju. Razlika izmeu navedenih tablica je u
njihovoj organizaciji.
Opti izgled Karnoove karte
V2
V1
r1
r2
...
...

c1

c2

...

...

V1 U V2 skup promenljivih funkcije

r1, r2, ... binarne oznake vrsta koje predstavljaju
kombinacije vrednosti promenljivih iz skupa V1
c1, c2, ... binarne oznake kolona koje
predstavljaju kombinacije vrednosti promenljivih iz
skupa V2

Karnoove karte (2)

Osobine
Karnoova karta sadri 2n polja u koja se upisuju vrednosti logike funkcije Y
koja zavisi od n promenljivih.
Poto je poeljno da Karnoova karta ima oblik to sliniji kvadratu, to se
promenljive funkcije grupiu u dva skupa (V1 i V2) sa istim ili priblinim brojem
lanova.
Oznake vrsta i kolona formiraju se kao sve mogue kombinacije vrednosti
promenljivih koje se pojavljuju u skupovima V1 i V2, respektivno.
Prilikom definisanja oznaka vrsta/kolona mora se potovati pravilo da fiziki
susednim vrstama/kolonama odgovaraju binarne kombinacije koje se razlikuju
samo u jednoj cifri.
Vrednost u nekom polju karte predstavlja vrednost funkcije za kombinaciju
vrednosti promenjivih definisanu oznakom vrste i oznakom kolone za dato polje.

Karnoove karte (3)

Postupak formiranja Karnoove karte za logiku funkciju sa n promenljivih
1.

Najpre se promenljive funkcije svrstaju u dva skupa sa priblinim brojem

lanova. Neka u prvom skupu V1 ima n1 lanova, a u drugom skupu V2 n2
lanova.

2.

Zatim se nacrta karta sa 2n1 vrsta i 2n2 kolona. Skupovi promenljivih se upiu
na odgovarajua mesta u gornjem levom uglu karte.

3.

Nakon toga se formiraju sve mogue kombinacije vrednosti promenljivih iz

skupa V1 (potujui navedeno pravilo) i upiu po vrstama karte. Slian
postupak se primeni i na skup V2, pa se dobijene kombinacije upiu po
kolonama tablice.

4.

Na kraju, u svako polje karte upisuje se vrednost funkcije koja odgovara

kombinaciji vrednosti promenljivih definisanoj konkretnom vrstom i kolonom.

Karnoove karte (4)

Primer 4
Logiku funkciju od 4 promenljive A, B, C i D predstaviti Karnoovom kartom. Funkcija
ima vrednost 1 samo ako su vrednosti svih promenljivih meusobno jednake.
1.

Formiranje skupova promenljivih

4 promenljive/2 = 2 promenljive (u svakom skupu)

n1 = 2
V1 = {A,B}
V2 = {C,D}
n2 = 2
2.
2n1

Dimenzije karte

= = 4 (vrste)
2n2 = 22 = 4 (kolone)
3.

22

Kombinacije

AB: 00, 01, 11, 10

CD: 00, 01, 11, 10

CD
00
AB
00
01
11
10

01

11

10

Karnoove karte (5)

4.

Popunjavanje karte

U svako polje karte upisuje se vrednost funkcije za kombinaciju vrednosti

promenljivih koja odovara tom polju. Kombinacija vrednosti promenljivih se dobija
na osnovu oznake vrste i oznake kolone za konkretno polje.

AB

CD
00

01

11

10

00

01

11

10

Karnoove karte (6)

Logika funkcija se pomou Karnoove karte moe jednostavno definisati
pomou indeksa. Svakom polju u karti pridruuje se indeks koji predstavlja
decimalnu vrednost binarne kombinacije vrednosti promenljivih za to polje.
AB

CD
00

01

11

10

AB

CD
00

01

11

10

00 0000 0001 0011 0010

00

01 0100 0101 0111

0110

01

11 1100 1101

1110

11

12

13

15

14

10 1000 1001 1011 1010

10

11

10

1111

a)

b)

Karnoove karte (7)

Primer 5
Logiku funkciju od 4 promenljive A, B, C i D zadatu pomou indeksa
predstaviti Karnoovom kartom.
Y(1) = {4, 8,10,13,15}
CD
00
AB

01

11

10

00

01

11

10

Promena naina predstavljanja funkcije (1)

Kombinaciona tablica

A
0
0
0
0
1
1
1
1

B
0
0
1
1
0
0
1
1

C
0
1
0
1
0
1
0
1

Y
0
0
0
1
0
1
1
1

Suma proizvoda

Y ABC ABC ABC ABC

Promena naina predstavljanja funkcije (2)

Kombinaciona tablica
vrednosti logike funkcije

nazivi promenljivih
p+q = n

Vrednost funkcije Y

p
q

2p kombinacija

...

...

...

...

2q kombinacija

...
...
...

...

...
...
...

2n

2n=2p2q

kombinacije vrednosti promenljivih

...

...

Karnoova karta

Kombinaciona tablica

Karnoova karta

Promena naina predstavljanja funkcije (3)

A

Kombinaciona tablica

Karnoova karta

CD
00
AB

01

11

10

00

01

11

10

Promena naina predstavljanja funkcije (4)

Karnoova karta

Suma proizvoda

CD
00
AB

01

11

10

00

01

11

10

Y ABCD A BCD ABCD ABCD

Realizacija logikih funkcija

Logike funkcije se realizuju pomou prekidakih mrea koje su osnovne
komponente savremenih digitalnih sistema.
Prekidake mree predstavljaju skup logikih kola (I, ILI, NE,...) povezanih tako
da realizuju zadatu logiku funkciju. To znai da kada se na ulaze mree dovedu
binarni signali koji odgovaraju vrednostima promenljivih, na njenim izlazima se
dobijaju binarne vrednosti koje odgovaraju vrednosti funkcije za zadate ulaze.
Tipovi prekidakih mrea
kombinacione mree
vrednost funkcije na izlazu mree zavisi samo od trenutnog stanja na
ulazu (vrednosti ulaznih promenljivih)
sekvencijalne mree
vrednost funkcije na izlazu mree zavisi od trenutnog stanja na ulazu,
kao i od prethodnog stanja u kome se mrea nalazila

Sinteza prekidake mree (1)

Neka je u algebarskom obliku zadata logika funkcija Y koja zavisi od n
promenljivih meusobno povezanih logikim operacijama. Ona se moe
realizovati prekidakom mreom koja:
ima n ulaza koji odgovaraju logikim promenljivama i jedan izlaz
koji predstavlja vrednost funkcije Y
ima onoliko razliitih vrsta logikih kola koliko ima razliitih
operacija u funkciji
ima onoliko logikih kola jedne vrste koliko ih je potrebno za
obavljanje logikih operacija te vrste u funkciji

Sinteza prekidake mree (2)

Primer 6

Funkciju veinske logike realizovati pomou prekidake mree.

Y A BC A BC AB C ABC
A B
A
0
0
0
0
1
1
1
1

B
0
0
1
1
0
0
1
1

C
0
1
0
1
0
1
0
1

Y
0
0
0
1
0
1
1
1

C
ABC
A BC

Y
ABC
ABC

Minimizacija logikih funkcija (1)

Jedna logika funkcija se moe predstaviti na vie razliitih naina
koji ne moraju biti jednako pogodni za praktinu realizaciju.
Minimizacija logikih funkcija predstavlja postupak nalaenja
takvog zapisa logike funkcije na osnovu koga je mogue zadatu
logiku funkciju realizovati pomou mree sa najmanjim brojem
logikih kola.

Minimizacija logikih funkcija (2)

Metode minimizacije
grafike metode zasnivaju se na vizuelnoj analizi grafiki
predstavljene logike funkcije, jednostavne su i pogodne za funkcije
sa manje promenljivih
algoritamske metode koriste algoritme za transformisanje
funkcije, sloene su, ali efikasne za funkcije sa vie promenljivih
Od grafikih metoda minimizacije najee se koristi postupak
minimizacije koji se zasniva na primeni Karnoove karte.

Minimizacija primenom Karnoove karte (1)

Postupak minimizacije
1. Najpre se na osnovu zadate logike funkcije formira popunjena
Karnoova karta odgovarajuih dimenzija.
2. Zatim se od polja Karnoove karte u kojima se nalazi vrednost 1
formiraju pravougaone povrine potujui unapred definisana pravila.
3. Na kraju se na osnovu pravougaonih povrina formira minimalni zapis
logike funkcije u obliku sume proizvoda.

Pravila za formiranje pravougaonih povrina

Pravougaone povrine sadre samo polja sa vrednou 1 (polja sa
vrednou 0 ne mogu pripadati pravougaonoj povrini).
Broj polja u pravougaonoj povrini moe biti samo 2k, k=0,1,2,..., tj. 1, 2, 4,
8,... polja.
Pravougaonu povrinu mogu da ine samo susedna polja sa vrednou 1.
Susednim se smatraju i polja u prvoj i poslednjoj koloni karte, kao i polja u
prvoj i poslednjoj vrsti karte.
Pravougaone povrine treba da budu to je mogue vee (da sadre to
vie polja), a njihov broj to manji.
Prema potrebi, isto polje se moe nai u vie pravougaonih povrina.

Postupak formiranja minimalnog zapisa

Minimalni zapis logike funkcije se predstavlja u vidu sume proizvoda.
Suma proizvoda ima onoliko lanova (proizvoda) koliko ima pravougaonih
povrina, tj. za svaku pravougaonu povrinu formira se po jedan proizvod.
Proizvod za jednu pravougaonu povrinu se dobija analizom vrednosti
promenljivih po svim vrstama i svim kolonama u kojima se nalaze polja te
povrine:
ako se kao vrednost neke promenljive (na pr. A) u razmatranim
vrstama/kolonama pojavljuje i 0 i 1, ta promenljiva ne ulazi u proizvod
ako je vrednost neke promenljive u svim razmatranim vrstama/kolonama 1, ta
promenljiva ulazi u proizvod sa svojom originalnom vrednou (A)
ako je vrednost neke promenljive u svim razmatranim vrstama/kolonama 0, ta
promenljiva ulazi u proizvod sa svojom komplementiranom vrednou ()

Minimizacija primenom Karnoove karte (2)

Primer 7 Pomou Karnoove karte minimizirati logiku funkciju datu sumom proizvoda.

Y A BCD ABCD A BCD ABCD ABCD ABCD A BCD A BCD

CD
AB
00

00

01

11

10

1
Rezultat minimizacije:

01

11

10

Y A D AC

Minimizacija primenom Karnoove karte (3)

Primer 8 Pomou Karnoove karte minimizirati logiku funkciju datu sumom proizvoda.

Y A BCD ABCD ABCD ABC D A BC D ABC D A BC D

CD
AB
00

00

01

11

10

1
Rezultat minimizacije:

01

11

10

Y A CD C D ABC

Minimizacija primenom Karnoove karte (4)

Primer 9 Pomou Karnoove katre minimizirati logiku funkciju datu skupom indeksa.

Y (1 ) ( 0 , 2 , 4 , 8 ,10 ,12 ,15 )

CD
AB
00

00

01

11

10

1
Rezultat minimizacije:

01

11

10

Y CD ABCD BD

Minimizacija primenom Karnoove karte (5)

Primer 10 Minimizirati logiku funkciju datu Karnoovom kartom.

CD
AB
00

00

01

11

10

0
Rezultat minimizacije:

01

1
Y AB D ACD BCD A BC

11

10