TT hae PET CLs ATT LOL a poe ae oT ad gee PGA Barer saa PYM oo. —— | -ySEDAMNAESTI VEK U FRANCUSKOS Halijanski odgovor na antiku ostavio je dovoljno prostora, za individualnost i slobodu interptetiranja u athitekturi. Tokem rrenesanse, Ga su i vitruvijanska pravila sluzila kao vodilja pre nego kao dogma. Gradevine italijanske renesanse bile su Zivo- ppisna, nezavisna interpretiranja proSlosti, manje bazirana na tworiji, arheologiji i istoriji nego li na ose¢aju za dobru umet- nitku zamisao kombinovanu sa humanistitkim idejama, a ita- lijanski barok je vopSteno nastavio tu pragmati¢nu tradieiju U Franeuskoj pristup je bio drugaeiji, Sedanmaesti vek je precizno opisin kao francusko nacionalno zlatno doba Klasicne arhitekture, ali bio je to klasicizam formaine cistote, ozbiljnosti i discipline nesto slabiji u poredenju sa burnim i cekspresivnim varijantama italijanskog klasicizma. Objagnje~ je 2a takvu razlivitost vrada se u tradicije francuske arhitek- ture, na konstruktivnu logiku na kojoj su utemeljene gotitke katedrale i na racionalne procese na kojima su omogucent iracionalni efekti tih gradevina. Ta racionalna tradicija, teori- jski podupirati gotitkih sistema, postali su integralni deo francuskog stava prema arhitekturi. On objasnjava prijen vost Francuza u Sesnaestom veku prema italijanskim arhite- Ktonskim traktatima kao, pre svega, dobrodosao izvor teari= jskog znanja, i kao kodifikacija pravila upotrebe arhitekton- 348 skih redova ~ najznaéajnijeg racionalnog sistema po kome su odredtivane arhitekionske proporeije, harmonije i odinos U sedamnaestom veku, kako je francuska nacionalna kul- tura povela da se razvija zajedno sa apsolutisti¢kim crtama ‘vlasti, neodvojiva francuska naklonost logiei i diseiplini bila Je formalizevana u koherentno telo pravila po kojem su se Vodile umeinosti i knjizevnost u skladu sa duhom drzave. ‘Osnovane su akademije za kniizevnost,slikarstvo i sleulptu- mu, i za arhitekturu, a uspostavjane su vodilje ka pravom francuskom klasicizmu, rezliitom od sedumnaestovekovnog italijanskog baroknog pandana. Akademije su promovisale izraz plemenitog umetnitkog stila uw kom su dominantne karakteristike bile jasnoéa, formalna lepota i dostojanstvo. Umetnitka prodnkcija kentrolisana je pravilima i formula ma, a pravila su primenjivana ina knjizevnost i slikarstvo, kao ina arhitektura, Ba kao Sto je moguée razmotriti narotite proporeionalne odnose izmedu elemenata arhitek- tonskog reda, tako mazemo pronaci, na primer, definitivan odnos izmedu broja seena i broja dinova u dramama Komeja (Comeille) i Rasina (Racine), vodeeih Klasitnih. dramskih pisaca tog vremena. U arhitekturi, bio je to stil koji je poseb- no odgovarao formalizmu i raskosi tog perioda, ne samo Zato Mto su spomenici bili po nalozenoj otmenosti i dostojanstvu, vot i stoga Sto su bili uveéani do herojskih dimen, Formalan, snazan efekat francuskih gradevina sedamna- estog veka move se atribuisati postovanju razuma i discipline kodifikovanih na akademijama. No jasno usmerenje ka tom cilju postavlieno je mnogo pre zvanitnog osnivania prve akademije, kada se potetkom veka Francuska preobrazavala cod zemlje sa srednjovekovnim, feudalnim oblikom viadavi- ne v narodnu drzavu sa kraljem kao najvi8om rojalisti¢kom snagom. Protestantizam je nasao doveline uporiste u Franeuskoj tokom Sesnaestog veka kroz reformatorsko uenje i pisanje Zana Kalvina (Jean Calvin), jednog od ugenika Martina Lutera (Martin Luther), kojim je zemlja zapala w niz razarajucih gradanskih verskih ratova koji su zapoteli Serdesctih godina Sesnaestog veka i razvlacili se tri ddecenije. Godine 1589, Anri IV (Henry LV), Burbon (Bour- bon - kraljevska familija) i protestant, popeo se na presto: kako bi ofuya0 odobrenje i lojalnost svog naroda, 1593. godine postao je katolik («Pariz je vredan mise»). Uz pomoe Svog briljantmog ministre, Maksimilijana Silija (Maximilien Sully), kraljje osnovao komparativno stabilnu i autoritativnu vast sve do kraja svog rezima koji se 1610. godine zavrSio njegovim ubistvom, Njegov sin i nastednik, Luj XIII (Louis XID, imao je tek devet godina u vreme o€eve smrti: admin- istrative postove vodila je kraljiea Marija de Medi} (Maria dc Medici); zemlja je ponovo posla niz_ katastrofalni tok, Politidka briljantnosi kardinala Riseljea (Richelieu), jednog ‘od najslavnijih drzavnika uw istoriji Francuske i premijer vlade Luja XIL od 1624. godine, preokrenuo je struju, Draava je Konsolidovana u jednu naciju iz stotina rasparéanih malin feudalnih dobara. On se pobrinuo da kralj preume sva prava koja su formalno pripadala feudalnom plemstvu, a tim pravima izgradio je moénu centralizovany administraciju Pre svoje smrti 1642, godine, Rigelje je video plodove svog napora: Drzava je postala suverena, a Francuska je bila na puta da postane najznaeajnija zemlja u Evropi. Luj XIII je umro godinu dana nakon svog premijera, ‘ana tronu ga je nasledio Luj XIV (Louis X1V), oii je dug rezim kao grand monarque predstavljao cilj procesa po kom su snaga dreave i krune postale apsolume. RENESANSA I BAROKAnti TV i planiranje grada, Kada je u pitanju umetnost, pozicija koju je Ialija uzivala poéetkom sedamnaestog veka ostala je bez izazova, dok je Francuska vodila politiku koja 6 nakon 1665. godine prisvoiiti éak i tu pozieiju. Toker pive polovine sesnaestog veka, francuska arhitekcura je pretrpela spiritualni razvoj; Konsolidovala je raznovrsne napore ~ sopstvenu srednjovekovnu tradiciju, nove slclonos- ti koje su odrazavale entuzijazam za itlijanskom umetnos- x, itaijanskim zanatsivom i italijanskim teorijskim.spisi- ma o athitekturi ~ w infegrisani renesansni stil koji nije bio ‘aranziciona meSavina veé potpno francuski koncept mons mentainih gradevina. Od sredine veka skupi i iznureni vers- Ki ratovi sprecavali su bilo kakav jak nalet arhitektonske delamost, isa nekolicinom izuzetaka (De Ormovom kape- tom w Ani, na primer) u Francnskoj je tokom poslednje treCine Sesnaestog veka stvoreno malo achitekiure od neka- kvou posebnog znacaja, Medutim, potetkom sedamnaestog veka nakon Naniskog edikta iz 1598. godine koji je izdao Anri IV (garantujuéi protestantima privilegije 1 2vaniéno podaZavajuci versku toleranciju) tokom svaje kemparativno Stabilne i dobro erganizovane vladavine, pojavili su se znaci promene. Mir je sa. sobom donco obnovijena ushigene verom, sakralna arhitekiura je ponovo konsekventno pod- staknuta 2ivotom, a preduzeto je i nekoliko urbanisti¢kih projekata, vedina je predstavijala nastavak planova koji su ostali neispunjeni tokom nemira prethodnog, veka Da bi ojatao kraljevski autoritet, kralj je nameravao da razvije Pariz u slavnu kraljevsku prestonicu, Inaugurisao je nostvo projekata koji su podrazumevali prosirenje ulica i gradenje mostova i stambenih skyerova ebelezenih simboli- ‘ma kraljevskog patronata. Veliki, oblikovani gradski ttgovi Italie (koji su vezani za anticke forume Rima) nisu bili poz- nati u Francusko) gde su gusto naseljeni gradovi.nastai preplitanjem nizova uskih uliea bez intervala etvarenih pros- tora, Programom gradskih trgova Anrija TV Patiz je dobio potpuno nov izgled u odredenim delovima grada, 1 oni su momentalno stekli poseban peéat usled svoje vezanosti za kraljevstvo i dvor. Plas de Voza? (Place des Vosges; sl. 9-39), najznacajnij prllog Anrija IV istorii franeuske arhitekture, jedan je od ii ‘ékraljevskay trga planirana tokom njegovog rezima kao poscban ambijent za skulpluralne spomenike monatha i kao smesiaj za burZouziu. Stariji Tre Dofin (Place Dauphine; oko 1605. godine), na I-de-laSit (lle de la Cité), bio je trougaonog oblika prilagoden obrisima ostrva na Seni i bio je uokviren sa svoje tri strane grani¢nim, identi¢nim, to- spratnim privatnim héfels sa jednolinim fasadama. Ubrza zatim izgraden je Plas de Vozaz (1606-12). Prvebitno poznat kao Plas Rojal (Phice Royale), trg je snabdevao jos uvek stednjovekovni Pariz novom prostomom sirinom i veliginom. Nie amos, velike dimenzije (oko 153 meta Sirine), i samostalnost simbolizavali su dostojanstvo i organizovanost koja je karakterisala viadavinu Antija TV i razlikovala ga od haosa onih koji su mu prethodili, Stane tnga bile su definisane jednolignim kucama sa dva sprata iznad prizemne arkade, gradene w opeci ikamenim uglovima i sa tavanitnim prozorima pod visokim, sttmim krovovima prekrivenim Skrilicem. Tano jedno naspram druyog, na sev= emo} i juzno) strani, izgraden je par visokih paviljona — jedan za laulja i drugi za kraljieu ~ akcentajusi tg u arhitekton- skom smistu a u isto vreme ga oznaéavajuéi kao kraljevski okmug. Plas de Voza2 sluzio je kao mesto za kraljevske ecre- Barok ns ae 9639 Plas de Vazai. Pariz. 1606-12. god. (gravira 17 sedamna- estog veka. Nacionalna hibliotek, Pariz) monijalne parade i 1629. godine, u srediste je smestena st tua konjanika Luja XII, Ne samo da su goometrijska pravi ‘ost osnove i jednolisnost okolnih fasada bile uskladene Klasi¢nim navelom projektoyanja, vee je sistem huka i stupa prizemnih toda takode poticac od najkclasitnijih pasaza visokorenesansne athitekture Ttalije. Vee u prvoj dekadi Sesnaestog veka, Plas de Voza% Anrija [V najavia je ono sto ée postati glavna tema tog veka: klasicizam roden iz teorije i prakse renesansne Italije, ali obradivan narotitom dis plinom i rigoroznoscu urodenom u francuskoj arhitekturi od goti¢kog perioda, a iskazan velitanstvenim dimenzijama koje su simbolizovale moé monarha, Salomon de Bros. Plis de Vora? nije bio usamlien primer novog pravcau francuskojarhitekturiu prvoj Gettin Sesna- estogvoko; postojale su orkve, palate i jayne gracevine, pre svega dela Salomona de Brosa (Salomon de Brosse), Koj poiite iz porodice istaknutih arhitekate bio je izvanredan sgraditelj tog perioda, Snaga njegovog dela je odmah od nla u strana koro izumrle sklonosti ka rasejanim, malenim comamentisanim elementima fruncuske renesansne arhitek- ture, koju je zamenio teskim, fistim strukturama velikih reamera zasnovanih na sistemima arhitektonskih.redova. [Najznatajaija erkva izgradena u Parizu u to doba bil je Bro sova Sen Zervi (Si-Gervais: 1616. godine), ili jos preciznije fasada za erkvu Sen Zervi (sl. 9-40), posta je ret 0 pozno- gotitkoj gradevini kojoj je dodao novo procelje. Energicna vertkalnost njegovog projekta je u velikoj meri diktiralo soticko poreklo gradevine, ai Se De Bros odrekao ajenog rdijevalnog porekla koristeci snazan klasitan jezik i kr nie vidljvu racionalnu organiznefj Aritkulacju prvog sprara predstavija velitanstvena serija udvojenih dorskih stubova («najvielnji» od svih redova) i trougaoni timpanon nad dorskim ftizem: ianad, tr udblienjactijumalinog luk» sa entablaturom izbaéenom napred nad svakim parom jonskih stubov Koj sw saglasnosti sa rasslanjenossn donjey nivea celokupmu trecu zonu Gini samostsina eikula sa Korintskim stubovima pod segmentnim timpanonom sa pravougaonim umetkom, Tauzev dve proste nige za statue w prirodnoj veligini, oramenti ne postoje. Na svom mest De Bros je istakag skulpoturalns jagina stubova i jasnocu organizacije, bitnih osnova za aritektonskw buduénost Francuske. Luksemburska pataia (zapogeta oko 1614. godine), vero 49joan os reali ree vvatno De Brosovo najpoznatije delo, sagradena je za Mariju de Mediti, drugu ZenuAnrija LV, koja je iz Firence (njen otae Je bio Frangesko I, veliki taskanski vojvoda) dosla u Pariz, sa ogromnim mirazom. Nezadavoljna francuskom.kraljev~ skom rezidencijom, palatom Luyr (Palais du Louvre), i n0s- talgigna za firentinskom vojvedskom rezideneijom (Palaco Pitt) u kojoj je odrasla, «naredilo» je izaradnju nove palate U osnovi, LuksemburSka palaa (slika u boji 60) je Konzerva- tivna; prilagodena je stindardnom francuskom Sato tipu: centralni Blok (corps de Jogis) spojen sa dva krila sa botinim paviljonima (koji su ovde udvejeni) sa dagackim hodnicima Keji se projektuiu iz paviljona kako bi abrazovali strane velikog dvorista (cour d'honneur), Prethodno zatvoreno dvoriste i petodelni plan bili su neprihvatljivi, kao i sti krovovi i visoki dimnjaci; ali obrada kamena i artikulacija vodili su porekto od snazne rustikacije na vringj fasadifiremtinske palate Piti, Pristonjeni dorski stubovi bili su upriheftani» 2 zid gusto slaganim redovima opeke koji podseéaju na zbijenu masu i monumen- talne oblike italijanskog renesansnog prototipa, uveéanog do razmera sedamnaestog veka Francuski klasieizam, U decenijama veirdesetih i pedese- uh godina sedamnaestog veka, a podetkom jo tokom tridesetih, jak italijanizovani ritam De Brosa, i joS neposted- niji rimski visokobarokni uticaji_u Francuskoj koji su proizasliiz slave Beminija i Pjetra da Kortone, podvrgli su se 350 posteperiom procesu transformacije, Francuska arhitektura povela je da se prediscava u smeru sttogow akademskoz antibaroknog formalizma Koji ée sluziti za primer nakon 1665. zodine, u delima trojice arhitekata koji su projektovali za prefinjene mecene iz najyisih krugova kraljevskog i eklezijalnog drustva i za samog kralja. Posto su veliki achitekionski ansambli sedamnaestog veka iu ltaliji i Francuskoj gotovo ekskiuzivno stvarani za patrone na tom nivou, bili su to spomenici herojskih razmera i neobuzdane rasko8i, Sva trojica arhitekata — Zak Lemersje (Jacques Lemereier), Fransoa Mansar (Frangois Mansatt) i Luj le Vo (Louis Le Vou) ~ potiu iz porodica koje su veé bile u gra- diteljskom postu. Lemersje, najstarji,studirao je arhitektara u prvim godinama sedamnaestog veka u Rimu kada su Dela Portina fasada za 1! Dezu i njegova kupola za ctkvu Sv. Petra, a Mademove fasade za veliku baziliku i erkvu Santa Suzana, predstavjale jasne i sveze utiske. U Francuskoj je privukao paznju Rieliea i ostvario je brojne porudzbine za svog istaknutog patrona, ukliuéujuéi i palatu Riselje (Palais Richelicu; danas Kraljevska palata— Palais Royal) i Sorbonu (Sorbonne; sada sedite veéeg broja fakulteta Univerziteta u Parizu, a ondainje sediste Teoloskog fakultcta). Criva koju je Lemersje projektovao za Sorbanu (sl. 9-41, 9-42) predstavlia njegovo najznacajnije delo. Zapoteta je 1635. godine, posle vise od dvadeset pet godina nakon nje- govog povratka iz Rima, i u klimi intenzivne religioznosti koja je stimulisala izgradnju i prepravku mmogih erkava, Demi i erkva Sv. Petra, najubedjiviji simboli supremacije crkve, za Francuze su prvenstveno bili arhitektonski egzam- plari. Lemersjeova crkva za Sorboma odraava obe: dva ni- ‘yoa zapadne fasade spojena su volutama smestenim nad botnim Kapelama na nagin kao na erkvi Ml Dezu, Snazni, muskulozni Korintski stubovi, nalik Madernovim na fasadi cerkve Sv, Petra, definisu cemtralni deo, a pilastti obeleza- vvaju povudena bogna platna koja predstavjaju zidove boénih kapela. Visina glavnog broda izrazena je na gomjem spratu, krunisanim timpanonom du itave njegove Sirine. Lzad timpanona se uzdide graciozna, uska kupola; ona simbolise ‘odluénost prirodnog sukoba koji se podigao kada su Francu- 7 prihvatili arhitektonski Klasicizam i njegovo naglasavanje horizontalnosti dol su i dalje odr#avali svoju posvegenost lebdecim gotickim profilima svoje arhitektonske proslost. Kompromisno resenje znavilo je da se zadréi vertikalna energija gotike sa neobicno visokim i vitkim kupolama dok bi struktura bila artikulisana klasi¢nim oblicima izuzete Gistote i otmenosti, Zbog svoje neobiéne visine, kupola se moze shvatiti kao prednost i istoka i zapada: ali je ona najspektakulamnija na severnoj strani gde trem rama, nadviSen pravougaonom atikom i zaobljenim krovom, dove- den u ravan sa krovom transepta i daleko nigeg'u odnosu na brod, otkriva visok tambur i snazan pritisak uske kalote Osnivanje prve od akademija (ova je bila primarno za knjizevnost) 1635. godine podudaralo se sa izgendnjom naj- istijeg primera elegantnog klasicizma Fransoa Mansara (Frangois Mansa), Za Sato u Blou (sl. 9-43) koji je pripadao vojvodi od Orleana, bratu Luja XII, Mansar je sagradio novi centtalni blok (Qrlearisko Ixilo). Bistrina njegove kompozi- ije i njegova rafinirana, «akademskay odmerenost usposta~ vili su standard po kome ée se meriti predstojeci Klasicisti¢ki stilovi. Pravilnost, pa éak i ritam udvojenih redova u tri zone na fasadi daju gradevini njeno dostojanstvo i preciznost Reljefhi ukrasi svedeni su na minimum, povrsine su glatke, RENESANSA I BAROKB41 Zak Lemersje. Severna fasada, crkva u Sorbouk. Pariz, Zapobeta 1638, god. a ivice formi, koje ss najvecom apreznosen strée sa zida, krie su i oStre, Kontinualni nagnuti krov izveden sa udvojenim padinama na svim stranama, pri éemu je niza padina krova strmija i duza, poznat je kao mansardni krov (preuzevSi ime ‘od svog arhitekte), objedinjuje gornji deo bloka. Ovim spomenikom, francuski Klasicizam krenuo je u sopstvenom jjasnom i odluénom smeru: odmakao se od robusne musku- loznosti italijanskih baroknih formi (koje su stvorene da izgledaju jo8 vie trodimenzionalne u Italiji kada bi se jako mediteransko sunce i senka igrali preko povrsina) prema strogim i jednostavnim masama, preciznosti i eleganeiji dotalja, a ladan intelektualni karukter vise je odgovarao «sivimy tonalitetima severne Evrope Dramatitnija i daleko «baroknijay w poredenju sa rezer- ‘visanom fasadom je umutrasnjost Mansarovog krila u Blow, ade istalmuto obelezje predstavija okruzenje velikog ste- penisia u centralnom paviljonu. Zatvoreni unutar visokog nagiba mansardnog krova su predivna kupola i lantemna, koji se otkrivaju kroz otvor na probijenoj tavanici na prvom spratu, Stepenice se uzdiéu samo do prvog sprata; izmad su otvorena tavanica, galerij i potom kupola. Mansarova ing niozna obrada ovde podseéa na izvesne optitke efekte u savremenim Borominijevim detima uw Rima (w slitnim gradevinama kao Sto je oratorijum San Filipo Neri iz fridesetih godina sedamnaestog veka; sl. 9-21) gde su cotyorene galerije i osveiljens tela prostora bili vidljivi kroz perforirane zidove. Bez obzira Sto se Mansarov clokventai Barok 9.42 Zapadna fasada, crkva u Sorboni 943. Poprecnt presek Velikog stepenista, Sato u Blow 351athitektonski jezik razlikovao od jezika arhitekata koji su adili u Laliji u prvoj polovini sedamnaestog veka, on je delio njihov dramatitni oseéaj za prostor i svetlost. Mansar je 1632, ti godine pre nego Sto je poteo rad na Blow, projektovao jednu od svojih najizuzemijih struktura, cerkvn Sen Mari de la Vizitasion (Sta. Marie de la Visitasion; sl. 9-44) u ulici Sen Anton u Parizu. Pre sedamnaestop veka, kupolne gradevine bile su retke u francuskoj athitekturi, ali im je kupola wotkrivena» na gradevinama u Ttaliji (pogotovo kkupola ctkve Sv. Petra), Francuzi su je prisvojili sa nevero- vatnom jatinom, Oni nisu prihvatili mime hemisferi¢ne pan- teonske kupole, ves lebdeée forme koje su se uzdizale i suavale u slozene lantemne, Mansarova erkva posvecena sus- retu Marije i Jelisavete nije nista drugo do lupe od vrha do daa, U esnovi, to je veliki krug sa nizom urdignutih ovainih kkapela kojima se pristupalo stepenicama, koje su se otvarale prema stedisnjem prostoru, Spolja, dramatignom enterijera ‘odgovaraju snazne kamene mase i preuveliama naglaenost svakog oblika — ogromnog polukru?nog luks ulaznog trema sa zaobljenim krovom u pozadini, teske kontrafore Klasi¢ne ozbiljnosti, izbogeni prelomiljeni venac i ispupéens kupola sa lanternom olakSanom prozorima, Za razliku od Lemersjea Mansar se nikada nije obutavao u Italiji, ali je temeljno poz navao italijansku arhitekturu i kojige i traktate o arhiteketuri, i divio se publikovanim ilustracijama Paladijevih, Mikelande~ lovib i Vinjolinih dela. Tokom tridesetih godina sedamna- cestog veka, struje italijanskog baroka, mada u nezavidnom polozaju, nastavile su da utiGu na njegov rad, Niegov kruzni 9-44 Fransoa Mansar, Sen Mai de la Vizitasion, Pa + 1632, god. plan za crlevu Vizitasion predstavljao je pokuSaj da se u Francuskoj izgradi gradevina koja upucuje na erkve cen= tralnog plana italijanske renesanse, ali slozenije usled uvodenja ovalnog oblike Satol pre Versaja. Usled polititkih kao i umetni¢kih razio- 2, najguvenija gradevina sedamnacstovekowne Francuske bio je dvore Luja XIV u Versaju (Versailles) iz sedme decenije tog veka; u stvari, razvoj ashitekture francuskih Satoa moze se zasnovatiu vezi sa njim, gde su raniji primeri kei se smatraju pretecama u smislu da su njihovi formalni rasporedi paviljona, krila, vtova, terasa i dvorista, i njihove raskoine unutrasnje dekoracije, predstavljali korake sve veée svecanosti i veli¢anstvenosti aristokratskih rezidencija. Vee na Orleanskom krlu u Blov, Mansar je najavio dominantno dostojanstvo Versajas skoro deceniju kasnije, na svom jos slozenijem Satou Meizon (Maisons), zapotetom 1642. godine Gl. 9-45, 9-46), doveo je do saviSenstva simetiiu projekto- Vanja ibistrinu artikulaeije koja ée gradevinu, ogromnu poput ‘Versaja, dr2ati pod kontrolom. Samodovoljni plan «gradskog trgi> prethodmih Satoa promenjen je na Meizonu, Ranije, veliko centralno kvadratno dvoriste bilo bi okruzeno glavnim orpusom gradevine s jedn strane, a na preostale tri krilima povezanim uravnotezenim hodnicima. Mansar je ostavio za sobom kancept cour d hionneur, ostobodio je gradevin od pomotnih jedinica, i stvorio je samostalni blok ~ spomenik sam po sebi — otvoren sa svih strana ka svojoj okolini. Na Korpusu, zadrZana je stara jtancuska petodelna shema na ojoj su naglasene centralna i krajnje tatke, ali je Mansar integrisao delove sjajnim sistemom horizontalnih i ver- tikalnih interpretacija — na primer, entablaturaispod krova na erajnjim paviljonima uvucena je za jedan stepen kako bi pilasteri drugog sprata delovali da se ixzdi2u do edule pro- zora.u potkroylju. Balansirane, prizmati¢ne mase celokupne gradevine definisane su jedrim ivicama i o’irim uglovima i diskretno omamentisanim preciznim i elegantaim detaljima Uvucena i isturena zidna platna sirogo su kontrolisana, mansarda gornjeg sprata formira neutralnu pozacinu nasprar koje je neutralizovana kubitna geometrija prozora sa timpa- nonima. Skulpturalna snaga srhitektonskih redova, Karak- teristiena za gradevine sa naglagenim uticajem italijanskog baroka, ovde je smirena u korist rafinirane artikulnedje zidnih povrSina i snaznih volumena masa gradevine. Uprkos svojoj Yeli¢ini i kompleksnosti, Meizon stoji u savrsenoj ravnotezi sa jasnogom i logikom svog sistema, Medutim, Mansarovo vanimanje 2a barok je istajalo uprkos oskudnom prvolini- iskom sistemu spaljagnjasti Meizona; velike prostoriie ovalnog oblika skrivene su unular kvadrainog bloks krila Ukoliko postoji samo jecina gradevina koja se moze sm- trati direktnom prethodnicom Versaja (manje zbog arite ture nego zbox okolnosti koje su uticale na njeno postojanje). onda je to Sato Vorle-Vikom (Vaux-le-Vicomte; 1657-61; sl 9-47), sagraden za kraljevog naéelnika finansija (Surinten- dant des Finances), Nikolasa Fukea (Nicholas Fouguel). Kao jedan od najbozatijih, najambicioznijih i najekstravagantnjih ppatrona u Francuskoj, Fuke je 2eleo da njegov sito bude najbolj. Kako bi ostvario svoju te*nju, zaposlio je tim umet- nika — slikara i dekoratera Sarla Le Brena (Charles Le Brun). ‘Andrea Le Notra (André Le Noire) kao pejza2nog arhitektu i arhitektu Luja Le Voa, koji su zajedno radili prvi put, Naik Meizonu, Vo-le-Vikor je stajao kao grandivzni, samostalni spomenik nepovezan sa pratecim objektima i nije bio deo | RENESANSATBAROK9-45 Franson Mausar. Sato Meizon. 162-16. god 9-46 Vestibil, Sato Meizon dvoritnog okruzenja, Predstavljao je redak spoj tradicio- nalnog petodelnog projekta sa zapanjujucim i novia oblikom za centrulni deo — veliki oval naikriven kupolom i sa vrine strane oiviten dvosprainim «hramom> sa timpanonom, glavnim ulazom u Sato, Ponovne podeSavanje odnosa delova Korpusa bilo je neophodno u Vo-le-Vikomu, posto je latera- Inim paviljonima bila petrebna dodatna te: kako bi se izbalansirala izvanredna protuberanca kupolnog ovala. U poredenju sa Lemersjeom, a narocito sa Mansarom, i Klasitnim uzdrzavanjem reénika i diskremog preklapanja zidnib ravni na njihovim gradevinama, Le Veovo delo pred- na i volumen stavljalo je zabrimute cbarokne> tendencije. Bio je osetliv na ckstravagantne krive, wlasaste zidove i oblikovane prostore itaijanskog visokog baroks prema kojima su se francuski akademiari odnasili sa neodobravanjem. Ali Le Wo je shva- tio da je samo fasada ispunjena baroknom dramom mogla parirati-vetovima koje je 2a Vo-le-Vikom projektovao Le Nott, vitovi toliko spekiakularni da su podstalli zavist Luja XIV, Koji je bio odlutan da ih nackma8i u Versaju, U unutra- Snjosti, Le Bron je, jo8 vi8e naviknut od Le Voa na struje rim- skog visokog baroka, projektovao svodove ovalnog salon, st sistemom Stuko ramova za slike (koje nikada nisu izvedene) isto tako nadahnutim i bogato zamilenim kao i dekorativni ansambli Pjetra da Kortone za velike palate Italie Francuski yrt, Tokom sedamnaestog veka, vrtu Francuskoj Je postao umetnieko delo skoro jednakog znagaja kao i arhitektura, Njegovo poreklo vodi iz poznog petnaestog veka kada je ffancuska fasciniranost italijanskom umetnoséu, athitekturom, dekoracijom i ostalim Zivotnim ulepsavanja dovela do uvozenja italijanskih objekata i vestih majstora u Francusku. Dovodeni su éak i bastovani, od koji se trazilo da preprave geometrijske formalnost italijanskih vrtova za aristokratske Sate, Nove baste u Francuskoj zadrzale su ‘osnovni italijanski sistem kvadratnog formata podeljenog na manje kvadrate, ali tokom Sesnaestog veka podv znagajnom preobrazaju sto se tiGe velitine — povedi te mere da bi mogli prekriti pet-Sest puta vecu povrsinu od samog Satoa. Postojala su takode i ispravljanja umeinickih coblika; leje sa usaglasenim obrascem boja postao je jo8 vi8e znacajan i postayljene su na slozenim konfiguracijama koje potigu od veza (parterres de broderie); mali kvadrati postali su velikis i, Sto je najbitnije, princip po kome su organizo- vane viSe nije éinio jednostavne kvadrate unutar kvadrata ved totalnu Kompozielju — ukljuéujuci i kuéu — objedinjemu simetritnom osnom mrezam povezujuti sve delove, ‘Andre Le Not je duo najve¢i izraz formalne raskosi fran- ‘cuskog vrta u sedamnaestom veku. Njegov projekat za Vo- Je-Vikom zasnovan je na sistemu diseiplinovanog i elegan- tog geometrijskog obrasca visokointelektualne priviaéno- sti; ovde je, duh akademije metodolaski primenjivan na pri- rodu. Rezultat je predstavljao jedan od najéuvenijih francu- skib «intelektualnih vrtovan, strogo nadziranih kao i ostale umetnosti u Francuskaj primenom klasitnih pravila reda Sad je priroda oblikovana prema ludskim zakonima, njeni raznoliki clementi vodeni sv. prineipom osne simettije — 947 Luj Le Vo I Andre Le Notr. Fasada prema vetu, Sato Vo-e-Vikom, 1657-61. god. TMskatkad herkulovski zadatak koji podrazumeva unistenje ‘malih sela i prenos bezbraj tona zemlje. Basta u Vo-le-Vikonm bila je prostrana, veliganstvenost njenog plana u saglasnosti sa projektom Satoa i jednaka bilo kojem arhitektonskom poduhvatu. Isticala je veliku central- ‘mu perspektivu koja je sa strana omedena slojevima sume, Cotvoreni prostor u stedistu pokriven je veznim Sabslonom evetnih leja sa Sicokim stazama koje se seku pod pravim uglom, asimetriéno polozeni bazeni s vodom, razlititi nivoi i pazljivo postavljane statue i ume. Kontroliseni, strogi i intelektualni, vetovi uw Vo-le-Vikomn i ostale Le Notrove baste bile su deo klasignog karaktera sedamnaestog veka. Ali one su takode pripadale «baroknonp» teatralnom duhu tog perioda posto su sluzile kao pozomice pod otvorenim nebom gde su se odigravale ekstravaganine, formalne «dramey dvorskog Zivota, i odrzavale spektakulaene zabave, a postale su i prave pozomnice 2a igranje, na primer Molijerovih (Molire), pozorisnih predstava, Vrtovi su ili nevidenih razmer®, i pored toga Sto su bili smirene i tihe éudi, njihov ogroman prostar, berbrojne perspektive i dramati¢ni kon- trasti svetla i senke (mratne Sume, otvoreni redovi evetnih Ieja) mogu se ubedljivo porediti sa sliénim ekspresivnim osobinama_italijanskog baroknog. slikarstva, Renesansni vrtovi u ltaliji, koji su im prethodil, bili su zatvoreni pros- tori pravilnog geometrijskog oblika ograni¢enog dometa, koji su odrazavali principe perspektive koja je determinisala prostome Koncepte renesansne umetnosti.. Neograniéeno prostranstvo francuskih vrtova sedamnaestog veka, s druge strane, prilagodavalo se onome sto je Gidion (Giedion) opisao kao «beskrajnost priroden, «neodredeno produzena perspek- tivay baroknog slikarstva i arhitekture, ‘Versaj. Luj XIV posetio je Vo-le-Vikom, i bio je zavidljiv i na kucu i vrtove. Kada je odlutio da obnovi Sato svog oca u ‘Versaju u najvecu i najraskosniju palatu u Evropi (si. 9-48 — 9.50), upravo su Vo-le-Vikom i grupa umetnika koja je radi- Ja na njemu stvorili pocetau inspiraciju. Istorija Versaja je komplikovana, ali se ipak mogu izdvojiti glavni tokovi. Luj XIII je 1624. godine sagradio prvi Versaj, malt pravougaom ¢gradevinu sa dva manja krila, koja bi se Koristila kno lovadka kuca, Bila je to skromna strukturs eiji arhitekia je ostao nepoznat (Jako je navoden Salomon de Bros), i u svoje vreme nije bila slavna, Kralj je 1631. godine odtutio da je potrebna zatajnija gradevina: bez rusenja gradevine iz 1624, kraljev arhitekta i inZenjer Filiber le Ro} (Philibert le Roy) iggradio je «drugi Versaj Luja XII, koji se sastojao od ‘i gradevine od opcke i kamena koje su okruvivale kvadrat- no dvarigte, sa proseljem koje je zatvarala arkada i cokruzivali predivni vrtovi, Upravo je ova gradevina (danas se vidi na nekim prvobitnim oblicima na kraju «Cour de “Marbre)) koju je posetio madi L.vj XIV; on je zadr2a0 sen- timentalru vezu sa njim do kraja 2ivota. “Luj XIII je nasledio presto 1610. godine, sa devet godina; usled nepunoletstva mladog kralja, Kardinal Rigelje je, Keo premier, imao najvisu moé sve do svoje smrti 1642. godine, akon kog je Sest meseci kasnije umro sam Luj XI Naslednik je panovo bilo dete — petogodisnji Luj XIV ~ dr2avu je ponovo vodio tokom dugog namesnistva sjjni pre- mijer, ovog. pute italjanski Kardinal Zil Mazaren (Jules Mazarin). Kada je 1661. godine Mazaren umro, dvadesettro- godisnji Luj XIV preuzeo je punu vlast, ne samo nad dréavom, vee i nad pitanjima umemosti i arhitekture 354 948 Osnova, Versa). (Po Blondelovoj graviri) 9-49 asada proma vrtu, Versa}. (Gravira iz sedamnaestog veka, Israel Sylvestre) donosoti odluku da naredne godine obnovi «drugi» Sto svoga oca u Versaju da a Vne porusi gradevinu, Za taj pro- Jekat angazovan je tim koji su cinili Le Vo, Le NowriLe Bren = svi eksperti Fukeovog Vo-le-Vikoma, Svega nekoliko REN! ANSATBAROK =9-50 Z11 Arduen-Mansar { Sarl Le Bren, Dvorana ogledala Versa. Zapoteta 1678, goo. achitektonskih i dekorativnih karaktristika starje gradevine je promenjeno; glavna obnova rezervisana je za vrtove, gde je Le Now ~ ponovo zapovednitki pottinjavajusi privodu svom autoritetu ~ stvorio ogromno, simetrino rasporedeno prostranstvo cvetnih leja, tavnjaka i skulptura (takode je postojala oranzerija i menazerija retkih Zivotinja). Bas’ uv ovom ambijentu su za dvar izvodene Malijerave kamedije i Lilijeve (Lully) opere, i drazesne féres koje su u trajanju od dva do tri dana odrzavane u éast gospodice de la Valier (de la Vallire), kraljeve mettese. Remodelovanje vriova bilo je od najviseg znataja za kralja jer je njegova ambicija bila da organizuje féres i bankote velitenstvenije i detaljaije od duvenih Fukeovih zabava u Vo-le-Vikomu, i vriovi je treba- Jo da budu ambijent za te ekstravagantne zabave. Do 1668. godine, rezim Luja XIV mimno se kretao prema svojoj apogeji kao vladavina zasnovana na konceptu bozanskog prava kraljeva, sa svojim ministrima potGinjen- im bez sumnje njegovo) voli i njegove) apsolunaj moe. Z kralja i dvortako poveéanog autoriteta, Versaj Luja XIII vise nije bio dovoljan; Luj XTV je hteo da Versaj bude prikladino uyecan kno ambijent zt ajegov ceremonijalni i privami Zivot, ali da se ponove ne rusi bilo Sta od stare gradevine ‘prema kojoj je bio toliko naklonjen, Kako bi uslisto kraljev Zelju, sada je arhitekta Le Vo projektovao Cuveni Versaj omotads (1668-71), pomoéu cega je stari Sato Luja XII ‘obmotan sa tr strane novim gradevinama. Versaj je imao dve «asad: jednu prema gradu i glavnim putevima koji su povezivali s Parizom, druga koja gleda na kako se Eini beskonacnost nepreglednih vrtova i parkova, pastorainih, neurbanih vidika, Le Vow «omotaé» ostavio je netaknutw fasadu orijentisamu ka gradu, ali je na stranu prema vu dodao veliganstveni novi pravougaoni blok, ogromne volicine, i na projekt je omnacio odstupanje od arhitekture prethodnih palata u Francusko): mala je italijanizovani ravni krov, rustikovanu prizemnu arkadu i jonski red pilastera i stubova koji su artikulisali prvi sprat,centralni deo koji je formirao otvorenu terasu. Rasko’ ovog uvecanja mogao se meriti sa Le Notrovom bastom koja je, svojom sredenom simetrijom i formalnom perfekcijom, odrazavala uravnote- Zenost klasicizma uradevine Barok Najveéa raskosnost ansambla, ipsk, bila je rezervisana za ‘unurrasnjost palate koju je izvodio Le Bren, ¢ije su ekstrava~ gantne barokne dekoracije odavno doprincle da Vo-le- ‘Vikom postane najznaéajnija gradevina u Francuskoj sredi- nom veka. Njegov namestaj za sobe Versajs nije sacuvan, ali Jenjihov izgled dovoljno dobro rekonstruisan na osnovu pre- Costalih fragmenata, i beleZaka i skica, kako bi se ukazalo na Iuksuzni namestaj, izda8ne razmere, i ikonografski program koji je, zajedno sa slavnom drskoscu bio usredsreden na identifikaciju. Luja XIV sa bogom sunea, Apolonom. Tavanice su bile ukragene stukom, bojom i iluzionistigkim ‘panelima; zidne povrsine pokcrivene su ili barsunom na kom su bile okatene slike iz kraljeve kolekeij, ili oblozene mer- merom (kojim su podovi takade bili poplocani) raznovrsnih, boja. U nekim prostorijama namestaj i ukrasi na¢injeni su od pozlaéene bronze i punog srebra (koje je kasnije pretopljeno za potrebe dréavne riznice); postojale su freske, skulpture, iluzionisticka tapiserija, oslikana athitektura i dramatiéno i velitanstveno ukraseno stepeniste (stepeniste je jako dobro moglo funkcionisati i kao pozoriste za oficijelne svetanosti) poznato kao Escalier des Ambassadeurs (unisteno u osam- nnaestom veku) koje je vodilo u imuéne drzavne odaje. Nije izgubljena mogucnost da se ojaca impresivnost dvora neu- poredivog bogatstva i mo¢i, izrazavanih kroz zvaniéne vere- monije i féres, au tijem sredistu je stajao zrakasti kralj Sunce ligno, ‘Uprkos sjajnom uspehu Le Voovog majestatitnog projek- taza ovu druguy fazu Versaja Luja XIV, kraljeva ambicija jo8 uvek nije bila zasiéena, Godine 1678, odnosno osam god- ina nakon Le Voove smart, palata je pretrpela jos jednu Siren- Je i redekoraciju; sada je arhitekt bio Zil Arduen-Mansar (Jules Hardouin ~ Mansard, neéak Fransoa Mansara. Arduen ~ Mansar je postao «Premier Architecte» krune; Versaj Kofi {Je on stvorio sa nastaveima veé postojecih struktura, i koji je (on uredivao jo$ raskoSnije nego pre u saradnji sa Le Brenom, predstavlja sve u svemu gradevinu koju danas vidimo, Le Voovam klasi¢nom pravougaonom korpusu. dodao je dva prostrana krila kako bi obezbedio smesta) za Gitav dvor du. bbaite, svaki s jedne strane, udaljen od sredista i artikulisan u tri zone elevacije istim sistemom koji je Le Vo upotrebio na centralnom bloku. Ishod predstavlja kolosalni horizontalni zamah, moZda monoton u svom ekstenzivnom ponavljanju, ali ipak neodoljiv zahvaljujuéi svojoj amplitudi i ravnoteti Najdramaticnija izmena u ovom, «trecem» Versaju Luja XIV, dosla je sa transformacijom Le Voove terase (u central rnim delovima fasade prvog sprata) u éuvenu kraljevsku pri- jemnu dvorany, Galeriju ogledala (Galerie des Glaces; sl. 9- '50), ede su ogromni prozori ubaceni pod lukave odvojene pilastrima edgovarali jednakom broju venecijanskih ogleda la na naspramnom zidu, iznad tako formiranog koridora pru- 2a se veliki i detaljno dekorisan poluablicasti svod. Ogledala reflekruju svetlost koja ulazi kroz prozore i takode odrazava, u beskonaénu sukcesijy, glaziranu arkadu tako da iluzori felt Cini zaslepljujue four de force. Jako je arhitektonski jezik Galerije ogledala uop8teno Klasitan, posebne odlike koje vaze za klasiéni barok sedamnaestovekovne Francuske su grandioznost efekta, monumentalna razmera, i bogatstvo ‘materijala. Bez kompromitovanja dostojanstvenosti Klasi- nih formi, projekat Galerije ogledala pruzao je savrien ambijent kao i perfektan simbol za apsolutizam monarhije, i za velitanstvenost i pampeznost dvorskih rituala u Versaju, 355Zil Avduen-Mansar, Arduen-Mansar je saveSeno razumeo monumentalne arhitekionske teznje kralja i drzave (jednog istog), au Versaju je marogito uspeo da izrazi kraljevsku volju jezikom koji je bez sumnje ostavio umetni¢ki i poli- ticki trijumf francuske akademske discipline nad baroknom slobodom i ekstravagancijom. Versaj je predstavijao najspe- Ktakulamiji sekularni simbol regima Luja XIV; Arduen- “Mansar je na njemu pogeo da radi ubrz0 po osnivanju Aka- demije arhitekwure, 1671. godine, institucionslnog ogranka ‘yee uspostavijenih akaclemija za knjizevnost, slikarstvo i skulpturu, a njene doktrine su nadzirale principe gra- Aiteljskih projekata do kraja veka — ali ne u potpunosti. Oka 1680. godine, Arduen-Mansar projektovao je Invalidsku crkvu (Slika u baji 56), kaa deo vajne bolaice, i ona pred. stavlja znagajnu istrajnost baroknog idioma u Francuskoj ak i u doba najsnaznijeg Klasicizma. Osnova je geametrjs- i stroga — eri krst upisom u kvadrat sa krnim Kapelama ‘wuglovima, koje su povezane ophodnim brocom formirajusi 1a taj natin unutrasnji kvadrat. Kupola se uzdize nad ulrsni- com, i u samoj kupoli (i na fasadi) ponavo su evidentni ritmicki i iluzionisticki barokni efeksi — ak i ako su izvedeni u nepritodnom maniru, Iz unutragnjosti, pogled v kupolu sa dve Skolke drugaiji je u odnosu na ialijanske primere ingpirisane Boromnijem i Guarinom — kroz kruzni otvor prema oslikanoj povrsini osvetljenoj skrivenim prazorom, dinamitan prosiomi cfekat Koji slabo da ims veze sa barokom. Na fasadi, redovi se hijerathijski grade prema stedistu; iznad, zaostrena kupola vadize se gotickom» energijom kako bi postala eklezijasticki ckvivalent Versaja kao simbola kraljovstva Revimu Luja XIV pripadali su i arhitektonski.projekti gradskog. planiranja; tradieija stvaranja kraljevskih trzova kao spomenika u cast velidine viadajuceg monarha potige iz vremena vladavine Anrija TV, U cast Luja XIV na kraju sedamnaestog veka, Arduen-Mansar je projektovao dva impresivna trga: Trg pobednika (Place des Victories; 1685; od kog je ostalo malo od prvobitnog karaktera) i najslavniji 9-81 Zil Arduen-Mansar, Plas Vandom. Pariz, 1698. god. 356 {rg Vancom (Place Vendéme) iz 1698. godine (sl. 9-51). Oba trea zamisiiena su kao monumentaini ambijenti za statue vyladara smestene u centar trga. Plas de Vikiori bio je kruzen (aravnjen s jedne strane), a tre Vandom pravougaonog obli- ka sa zakosenim uglovima. Okolne gradevine nisu bas bile skromne kuée kao sto je na Plas d Vozaz Anrija IV, vee vyelike i impresivne palate oZivljene kolosalnim redom Mikelandela, Paladija i Berninija, Plas Vendom je prvobitno bio zatvoren prostor sa svega jednom ulicom koja je prelazi- la preko njega; Plas d’ Viktor preseéen je trima ulicama, a na oba trga, pred kraljevskim statuama, gorele su danonoéno baklje, simboli pobede. Layer Tako su kralj i njegov dvor u nagelu obitavali u Versajt, odakle se vodila deavna politika i diplomatija, Pariz je i dalje bio prestonica Francuske. Kraljeva gradska palate, Luvs (Louvre), u najmanja suk je nominalne sma- tran sedistem najvese evropske sile. Serije gradevinn i dvorova koje su éinile kompleks Luvza slozene su u delovi- ‘ma. U Sesnaerom veku, jugozapadna fasada na Kwadratnom tris, generalno svedeno na enterjer. Kraj rokokoa w Francusko} istaknat je upravo takvom jednom cedna i cist stcuktura, Mali Trijanon (Petit Trianon) An7-Zakn Gabrijela (Ange-Sacques Gabriel), sagraden 1762-68. godine 7a Lua XV, u poredenju sa ogromnim i masivnim izgledom tradi cionalnih francuskih aristokratskih rezidencija je delikatan i plovan, pa je prema tome shvagen kao proizvod rokoko Gaba, U isto vreme, njegove prave linije, ciste povsSine i Ilasitna disciplinovanost predskazaju novi pokre! neoklasi- cizma, koji ce zameniti i barok i rokoko i koji ée biti prvi kornk u stvaranju aritekture modemog sveta BAROK I ROKOKO U NEMACKOJ I AUSTRIJI Tako bi se tesko moglo predvicletiu vatrenosti kontrarefor- imcije, sedamnaesti vek je takode, svojom obovom vere koja je podstakla izgradnju jos veeeg broja erkvenih gradevina nego u jeku romanicke i gotiéke arhitekture, pred- stavljao poéetak kraja velikog perioda hriScanske arhitek ture. Od raspada Rimskog carstva do poslednjih godina ‘osamnaestog veka, sakralne gradevine bile st. osnovni arhitektonski spomenici Evrope. Od sredine osamnaestog veka, novi sekularni duh, zasnovan na racionaliamu i naunoj misli, protivio se verskoj ortodoksiji i veri koja je ma ovaj ili onaj nagin opstala od éetvrtog veka. Niz revoluctja ~ politickih i ckonomskih —vremenom je doveo do opadanja ticaja crkve, Verske gradevine postale su manje vadne i ne toliko neophodne. U moclemaj eri zameniée ih novi modeli — javne gradevine, privatne rezidencije, komercijalne struk- ture. Medutim, pre svog istcka, sakralna aritektura je dostigla jo8 jedan izuzetan kreSendo u poznobaroknoj i rokoko katoli¢ko} Nemackoj i Austr. Do sada smo razmatrali barokni stil » arhitekturi koji je pustio syoje korene u Rim, asirio seu stranu, Razvio je dve grane: prva, koja se drzala Klasicizma rimske visoke rene- sanse i antike, @ koju je Bernini u Italiji ovekovetio kolona- dama ispred erkve Sv. Petta, prosirila se na kongenijalno zemijistc Francuske, gde je pretvorena u karakteristitni gal- ski oblik strogog baroknog klasicizma; druga, Kombinactja Beminjjeve teatralne strane i istog arhitcktonskog ekspre- sionizma Borominija, koja se sirila iz. Rima n Pijedmont a potom preko alpske granice u Austriju i Nemaéku, zemlje koje su u poznom sedamnaestom vekn bile prijemtive RENESANSA I BAROKnovom arhitektonskem stilu. Gotika je bila nacionalni arhitektonski stil nematke proslosti: monumentalna tradieija italijanske arhitekture visoke renesanse imala je mali uticaj w zemlji podeljenoj u Sesnacstom veku usled reformatorskih sukoba, i sa malo arbitelcture koja se temeliila na jeziku lasignih formi. Do kraja Sesnaestog veka, kontrareformaci+ jn je postigla svoj efekat, a u katoli¢kim Guznim) delovima ‘Nematke, i u Austriji, cbnova verskog pouzdanja oznagavala je podsticaj za pogeink dugog i bogalog perioda erkvene izgradnje. Kroz titay sedamnaesti vek, novi nacionalni stil formulisan je lozom koja se moz pratiti do duboko u goticku srhitekturu Nematke tringestog veka sa svojom posebnom naklonoSéu ka mistitnim efektima prostome i konstruktivne fluidnosti, i ka kompleksnim dekorativnim detaljima, Ba’ kao Sto su disciplinovani i metodi racionalista izgradnje francuskih gotickih katedrala istrajali i, u seda- mnacstom veku, postali temelji francuskog klasicizma, tako se i dinamigni emocionalizam nematke gotike lako pretvorio u strasne i spektakularne gradevine nemackog_ baroke. Stanovista italijanske barokne umetnosti — Beminijeva drama, Borominijeva Muiduost, dekorativni ansambli i vizionarske tavanicke slike ~ predvidivo su igrali utieajmu ulogu u formiranju nemackog baroknog stila, a poteli su se pojavijivati na severnjatkim gradevinama ubrzo posle sre- dine sedamnaestog veks. Austrija uw osamnaestom yeku. Medu najfinijim spome- nicima barokne arhiteknare Austrije, sradevine Johana Fi8era fon Erlaha (lohan Fischer von Erlach) s kraja sedamna- slog, potetka osamnacstog veka, citirale su italijanske izvo- re — pilastri koji uokviruju polukruzno zavr skulpturama, masivni lukovi, eski, plastitni arhitravi ali w isto vreme njihova pastelna boja i uvijeni Stuko okviri, {08 jedan izvor inspiracije otkrivaju novi dekorativni stil ‘rancuski rokoko. Veliki period nemake i austrijske athitekture poznog bbaroka i rokokoa proteze se od 1710. do 1750. godine, podu- darajuci se grubo sa vrhuneem rokokoa u Francusko}. FiSer fon Erlah se prvo obudavao kao vajar i izvodat radova w Stuku, da bi potom Segrtovao za athitektu kod Karla Fontane uw Rimu, u periodu od 1682. do 1685. godine, Niegova Ka- rlskirhe (Karlskirche; sl. 9-55), zapoteta 1715. godine u BBetu, posvetena je Karlu Boromejskom, italijanskom kardi- ral i svetitelju kontrateformacije, Ono Sto je najizuzetnije vezi su ovom gradevinom je uspesna kohereninost njenog projekta uprkos naizgled nepomiejivem cklekticizmu. Isped poduzno postavljenog ovalnog broda stoji neobicno Siroka fasada Komponovana bizarnom kombinacijom. elemenata, Koriatski heksastilai tem na vriu stepenastoz podiiuma, acheolatki-u svajoj vemost rimskih progelja hramova, pred- slavlja ulaz u erkvu. Tznad Kolonade nalazi se trougaoni abat, pravougaona atika i kupola, w istom poretka. koji nallazimo a Panteonn, ali u baroknoj intenpreineiji. Visoka kalots na visokom tamburu nad uskom osnovom potive od francuskih crkava sedamnaestog veka na kojima se koristila ova posebna kambinacija, ali su luéno zavrSeni prozori na tamburu kupole uokvireni bogato isklesanim vencima i sku- Ipturalnim ukrasima, Karakteristiénim austijskim baroknim omamentima, Portik je Nankiran dvema dinovskim replika- ‘ma Trajanovog stuba, koji se uredino uklapaju u supljine koje sunastaletalasanjem fasade na oba kraj (ideja prisvojena sa Barok Borominijeve etkve S. Anjeze (Sta Agnese), u Rinu). Fasada se zavrSava ga dva lutna paviljona, koji su sami po sebi narotit spoj italijanskih, francuskih, a na nivou kalkane, austrijskih baroknih formi. U unutrasnjosti, ovalni prostor se hotizontalno otvara du? krace ose u pravougaone kapele koje imaju funkeiju sadetog transepta; ovalne kapele otvorene su po dijagonalama; visoki oltar je smeSten uw stedistu Gugatkog, uskog produzetka longitudinalne ose koja se zavigava, u paladijeyskom maniru, iza reda stubova ras- poredenih u polukrugu. EklektiGnost Karlove erkve je u tolikoj meri bez inhibiei- js da stvara jedinstvenu, originalny arhitektonsku zamisao ostvarenu zadivijujucim samopuzdanjem i kao prirodai izdanak intelektualne znatizelje arhitekte. Nadareni naudnile, kkao i skulptor i arhitekta, FiSer fon Erlah bio je autor uticaj- nog taktata © istoriji arhitekture (Enovurf einer his- torisehen Architektur) objavljenog 1721. godine, Koji je sadr2ao opise | ilustracije arhitekture egzotignih mesta poput Egipta i Kine, oS jedna austrijska gradevina § potetka osamnacstog veka, razlivitog Zanra i stla u adnosu na Karlskithe, ali isto toliko dramatiéna i impresivna, jeste benediktinska opatija u Melin (sl, 9-56, 9-57), u donjoj Austriji, koju je 1702-6. godine obnovio arhitekta Jakob Prantauer (Jakob Pra rdtauer). Manastir je smesien na litici koja se majestati¢no uzdize du? obale Dunava, a Prantauer je u potpunosti shva- tio teatralne potencijale lokaeije, smeStajuci erkvu na kraju dugackog dvorista koje obrazuju dva reda manastirskih idevina koje se protezu do kraja uzvisenja. Visoka i bela, gradevina se podize iz stene ka Iebdeéo} kupoli i Siljastim Kulama, sa fasadom koja se dinamitno napreze w pokreta kroz niz talasastih krivih linija, Gledan odozdo s reke, ovaj Kompleks je jedan od najuzbudljivijih medu svim ansambli- ma barokne athitekture, ali je unutrainjost (koju su drug zavisili) priligno teska i svetana. Njena obrada — korintski red udvojenih pilasteara — potite od erkve Dezu i erkve Sv. Petra. No zidovi i entablatura preuzeti su od Borominijevog izuma wbrazde» koji je opSteprihvaéen i dramaticno koriscen u arhitekturi Nemaske i Austrije ‘Austrjska arhitektura osamnaestog veka takode je zna- 9-85 Johan Fier fon Erlah. Karlskirhe. Bet. Zapocets 1715. god.9-86 Jakob Prantauer, Beni 1702-6. god. ka opatija, Melk, Austria 9-57 Unutrasnjost, opatijsks erkva, Melk Gajna zbog sekularnih gradevina izuzetne lepote, kao Sto je letnjikovac Gomjeg Belvederea (slika u boji 57), sagraden za princa Evgenija Savojskog (Eugene of Savoy), u Beou 1721-24. godine. Johan Lukas fon Hildebrant (Johann Lukas von Hildebrandt) bio je arhitekta; on, Fier fon Erlah i Jakob Prantauer bili su trojica velikih majstora austrijskog baroka 360 Gije su gradevine parirale gradevinama njihovih savremeni- ka u laliji i Francuskoj, Hildebrant je bio i fizitki i senti- mentalno vezan za Italiju. Roden je u Denovi (njegov otne ‘Nemac, bio je kapetan u denov|junskoj vojsci. i pre nego Sto se nestanio u Bet, u Rimu je proutavao arhitekturn sa Karlom Fontanom. Bez iznenadenja, Gornji Belvedere pred- stavlja prefinjeni spoj italijanskih, francuskih i austrijskih komponenata koje je athitekta slobodno interpretirac kako bi stvorio formalan, ali jpak drazesan kraljevski letnjikovae. Na bastenskoj sirani, gradevina je sastavljena ad masivnib formi sa centralnim delom naspram kog su nabijena dva flankira- juéa trospratna bloka, par nizih blokova i konatno par kraj njih paviljona, oktogonalnog oblika a prekriveni hemisferié= ‘nim kalotama koje se suproistavljaju kosim, Siljastim krovo- ‘vima nad ostalim delovima, Ulazna fasada ima lagan i otvo- ren sredisnji paviljon ispod veselo ispupgenog timpanona Ispod niegovog arkadnog trema, lebdeée stepeniste vodi do gornjil spratova ili se niz stepeniste moze doci do vrtova, Povrsina gradevine ukraSena je ornamentalnim reljefom 1 valoyitim prozorskim yeneima, a krovovi i kupole zavrsa- vaju. veslim krestuljcima. Ovi detalji stvaraju catmosferu» ugodnog odmorista i olakSavaju snazne mase gradevine Bavarska. Upravo je u Bavarskoj, u drugoj Zetvatini osam- naestog veka, nematka arhitektura rokokoa dostigla. svoj Zenit. Srednjovekovna nematka sklonost ka fluidnim grade- vvinama i prostoru oivijena je gipkim zidovima osammaestog veka koji su se kretali u suproinim vatoyima i sa sobom su nosili vence, arhitrave i entablature, Oblik elipse, bio je omi- ljeniji usted svoje emfatiéne usmerene privlatnosti, upotrehlia- vvan je s komplikovanoSéu i Kompleksnoséu daleko vecom tu odnosu na itatjanske wzore. Teatraini iluzionizam ~ spoj slikarsiva, skulpture, arhitekture i Stuka kako bi se prikazali eudesni dogadaji blizn oliara erkve (pazornice) ili na tavani- ci — odgovarali su zagoncing| sklonosti nemacke yotitke umetnosti, UnutraSn prostori erkava projektovani su da bi istakli vidno polje ovih «pozomicay: Transepti su plitki, il tuopste ne postoje, kako bi climinisali konkurentsku usmerenu. snagu; uglovi su zakoSeni, a nosaéi galerija i svodova ras- potedeni su dijazonalno tako da pogled lako moze da «klizi> uz, zidova ili stubaca do fatke dramatiénog fokusa, koji je osvelljen kroz veliki prozor dstog stakla, Slozeni dekorativni detalii nemacke goticke arhitekture izrazeni su u Bavarskoj osamnaestog veka posredsivom ukrasa francuskog rokokoa, Raskosna inkrustactia bravure Stuko rada bila je specijalnost ove oblasti, koja je prvobitno naugena u Sesnaestom veku od inskih zanatlija Koji su tu radi, a potom je razvijena w domacu vestina; u preteranim francuskim linearnim obrisi- ma, Stilo omament bio je izlozen naspram neprekidnih zid- nih povrsina pastelne bele pozadine. Generalno, dekoracija nematkih i austrijskih erkvenih enterijera u ovom periodu bila je ekstremnobogata gustinom, bojom i oblikom. Tavaniéne povrsine bile su «preslikane» kako bi simulirale tj «-unutraSnjost crkve bi postala deo nebeskog kraljevstva koje se Siri pastelnim bojama i pozlacenim povrsinama. Takvo Sirenje prostorn kroz. iluzionistidko slikarstvo i ‘otvorenu arhitekturt — zidove probijene galerijama, prozori= ma i oblikovanim otvorima ~ tipitno je za baroknu praksu. Benediktinska opatijska erkva u Otobeurenu (1744-67; s 9-58), na primer, delo je jednog od najznacajnijih bavarskih athitekata osamnaestog veka, Johana Mihaela Fisera (Johann Michael Fischer). Uz pomoé Zimperta Kramera (Simpert | RENESANSAT BAROK9.58 Johan Mihael Fier: Unutrasnjost, opatijska erkva, ‘Otobeuren, Nemacka. 1744-67. god. Kramer), Fi8er je podigao erkvu zasnovanu na konven- cionalnom bazilikalnom planu sa brodom, transeptom horom. Na spoljasnjosti, mima je i kontrolisana, njena veza sa barokom istakmuta je iskljutivo izbotenom konveksnoSéu. uulaza i dramati¢nim flankirajueim kulama. Medutim, nasu- prot trezvenosti spoljaSnjosti, unutraSnjast erkve Gini bogata simfonija boja, svetla, skulpture, arbitelture i Stuks, ude svi skrivaju obrise strukture uradevine, Figer je bio arhitekta a ne, kao mnogi njegovi savremenici arhitekta-dekorater, jednako vest pri gradnji,slikanju fiesska, skulpturi i radovima u Stuku, projektujusi i izvodeéi inte gracije od kojih su komponovanii mnogi bavarski enterijer Par th athitekata-dekoratera Sinila su Cavena braéa Azam (Asam), Egid Kvirin (Egid Quirin) i Kozma Damjan (Cosmas Damian), koji su radili za arhitekte njihovog kapacieta kao dekorateri i majstori, ali koji su, u nekim slueajevima, u pot punosti bili odgovorni za dekoraciju i arhitektura sopstyenih projekata, Kao i mnogi nemacki umetnici tog vremena, prov eli su nekoliko godina studirajuci u Rimu (kod Karla Fonta- nie) i vratili su se u Bavarsku shatajuci velitansivene forme rimske barokne arhitekture i uzbudliivih Berninijevib zivih slika Gudesnih dogadaja. U Minhenu su kao arhitekte i deko- rateri sagradili matu erkvu Sankt Johanes Nepomuk (Sankt Johannes Nepomuk, slike u boji 63; sl. 9-59) u petiody 173 ~46. godine, u blizini svoje kuce, koju su koristili kao privat- nu kapelu. Ona je primer najviseg moguéeg scenografickog stila braée Azam, Unutrasnjost visoke, uske erkve ima dve zone razdvojene walerijom koja plitkim valovima talasa dua Zida; tavanica oslikana freskama osvetljena je kroz prozore skrivene iza gomjeg venca, Gradevina je ispunjena citatima Borominija i Beminija, koje su Azamovi usvojili tokom plodnog boravka u Rim, ali su intenzivirani i napregnuti do krajnje granice bavarskog baroknog stils, Arhitcktonski obli- Barok: ‘ei menjaju se pokretom; povrsine su okiéene slozenim relje- fom u Stuku, a bogat kolorit dramati¢no sija i svetluca u ifuznom svetlu. Osvetljenie je pogorove teatralno: Azamovi su, prilagodavajuéi teme iz Beminijevog dramaticnog reper toara, u obrisima prikazali, uw gornjem redu, efteriénu sliku Sveiog trojstva na pozadini na kolo} se svetlo rasipa iz skrivenog prozora nad potkrovnim vencem, Ova efekina pla stigna iluzija natprirodnog integrisana je sa arhitekturom i ‘svetljenjem kako bi siyorila atmosferu koja pojatava reli ‘giomo iskustvo, Upravo ovde, u vizionarskoj atmosferi Sankt Johanesa Nepomuka, mozemo videti kako su dve struje rim- skog baraka — arhitektonski ckspresionizam Bororninija i teatralne vizije Beminija — postale centralne, mada malo preterane, komponente bavarskog stila u Net Crkva koja se generalno smatra modelom juznonemagkih, rokoko ideals stoji sama usred seoske bavarske poljane. To Je malo hodotasnitko svetiliste poznato kxo Di Viz (Die ‘Wies: slika u boji 61; sl. 9-60), koju je 1746-54. godine sagradio athitekta Dominikus Cimerman (Dominikus Zi- mmermann) sa svojim bratom Johanom Baptistom Cime- mmanom (Johann Baptist Zimmermann), slikarom i stuko majstorom. Gradevina je znatajna zbog svoje lakoée, i koloristi¢ke i fizicke. Gradena je od drveta, pa su stoga slo- 9-59 Egid Kvirin i Kormas Damjan Azam. Sankt Johanes Nepomuk. Minhen. 1733-46, god. Hi i We 3619-60, Dominikus Cimerman. Di Viz. Bavarska, 1746-54. god. bodni udvajeni stupci koji nose svod, seni fimkeije nosaca teSke grode, vitki, sa veéim interkolumnijama izmedu sva- og para. Ovalni brod erkve okruzen je Sirokim deambula~ torijumom (eseneijom hodogasnicke erkeve): mnostvo prozo- rau dve zone osvetljava pastelne i zlaine boje. (SpoliaSnjost, sa konveksnom fasadom, ofarbana je u belo i Zuto.) Ko- nstrukeijski kostur broda je do te mere pokriven skulpturom, slikama, Stuko reljefom, pozlatom i bleStavim bojama da funkcionalno postaje nevidliv. Odsustvo mase i opterecenja vaznije je nego oseéaj istog; zapravo, prostorna celina jako svetlo, odblesei zlata i zamisljeni svet u gornjoj zoni o¢ara- vali su hodotasnike i uzdizali njihova srea ‘Medu najeminentnijim juzmonematkim arhitektima ov {doba bio je Johan Baltazar Nojman (Johnann Balthasar Ne mann), gradevinski projektant vazan zbog svoje inge- nnioznosti osnova i konstrukeije. Na hododasnickoj erkvi w Fircehnajligenu (Vierzebnheiligen; sl. 9-61, 9-62), tija je izgradnja pocela 1743. godine, nedaleko od Stafelstajna, u dolini reke Majne, Nojmanova dovitljivost je iskuSana pri- likom reSavanja jednog teSkog problema: kako izgradit, nad temeljima koje je ves izveo prethodini arhitekia i Koji je postavio erkevu kao poduznu baziliku, erkvu u kojoj ée vazn0 skulpturalno sveriliste (Cetmaest Hristovih pomo¢nika koji- mma je crkva posve¢ena) postati tacka fokusa brocia. To bi bilo Jednostavno resenja da je u pitanja gradevina eentralnog tipa, ali je predstavijalo nezgodan raspored u konvencional- nioj bazilici. Nojmanovo resenje podrazumevalo je da zadraavanje opSte konfiguracije bavilikalne osnove dok bi u nju ubacio nov geometrijski sistem pomocu kog bi brod i transept bili obrazovani iz niza Krugova i elipsi — krugovi su upotreblieni za krakove transepta, a elipse razliitih velitina osne orijentacije) za brod, apsida i boéne kapele. Oni se medusobno preklapaju Kontrapunktnim —medusobnim dejsivom koje podseéa na muziku tog perioda. Prevazilazeéi sve ustaljene znake bazilikalne ukrsnice broda i transcpta — logitno mesto za svetiliste — { Sireti granice broda kroz Kolonade koje prate talasaste krive najvete elipse, Nojman je Stvorio prostran ambijent 2a svetiliste u sredi8tu erkve Iuzija prostorne izrazajnosti u enterijern pojatana je svetlom koje se sliva kroz velike prozore. fekian izum koji je Nojman iskoristio u Fireebnajfigenu predstavljalo je unosenje svetla kroz nevidlfiv otvor Koji se 362 9.61 Sohn Balearar No Osnova, Fireenbaj Bliza Stafeltajna. Zapodeto 1743. god. 9-62. Unutrasnjost, Fircenhajligen nalazio daleko od najblize otvorene povrsine, stvarajuéi uti sake difuzne blistavosti. Ta tehnika potice od Borominija i razvio ju je Guarini, ali je Nojman taj koji ju je doveo do najuzbualjivijeg efekta u svojoj rezideneiji (s. 9-63) za prin« ca biskupa u Vircburgu, gradenu izmedu 1720. i 1744 godine, Najizuzeinije delove cine stepeniste, Kajzerzal (Kaiserseal — prijerna dvorana: sl. 9-64) i orkva. Nojman, radaren oseéajem za spektakulumo, promovisao je ideju ste= penista od cesto skromnog i tek funkeionalnog dodatka u esto Cudesno, Do Kajzerzala vodilo je cermonijalno ste- peniste (ska u boji 62) konstruisano neivom vrstom inzenjer- ske genijalnosti, po kojoj se Nojman i proslavio: sadr2ano Uunutar Soke skoljke artikulisani zidova i prozora, stepenice se penju prvo na jednom stepenistu & potom, u suprotnom smeru, preko jednog od dva krila koja udvajaju parade i fTankiraju centar. Uspinjanje je sve Sire, sve vise osvetjeno, i kako se Gini beskrajna ekspanzija prostora koja Kulminira velikom tavaniénom freskom slikara Dovanija Batiste Tijepola_ (Giovanni Battista Tiepolo), —_ispunjena ilurionistickim efektina koji stvargiu utisak velike Sirine reba ispunjenog oblacima, grupama_ljudi, gradevinama, pejzazom i pticama. Penjudi sc stepenicama, posetilac uesivuje u stimulativnom dozivijaju interakeije athitekture koja obiéno predstavlja proracunat efekat_ baroknih gradevina, Nojmanovo stepeniste — usled intenziteta kojim nedivi delovi stavaraju tu vrstu reakeije~ predstavlja jedno od najuspesnijih. baroknih kinesteti¢kih dela. Svrha stepenica bila je da obezbedi pristup earskim prijemnim. dvoranama, izmedu ostalog velikaj Kajzerzal, u koju se stizalo nakon RENESANSAT BAROKprvog prolaza kroz Vajzezal (Weissesaal). Gotovo iste veligine keo i Kajzerzal, Vajzezal, u svom belom i sivom tonalitetu i delikatnom Stuko radu, sluzila je kao prelazna stanka, neka vrsla riumidke pauze izmedu ekstravaganeije ste- penista i porazne velitine i polihromije Kajzerzala. Nojman je Kajzerzal projektovao do tog stepena velitanstvenosti koji nege dovoditi u pitanje grandioznost stepenista, niti Ge biti razotaranje nakon penjanja. Re je © ogramnom ovalu, skoro cekscesivno bogatom dekorom: pastelne boje, mermer sa Zili- cama, i opuleatna pozlata postavijeni su naspram blestavo dele pozadine, Najspektakularnije obelezje je Tijepolova ostikana tavanica (1751), koja deluje kao da talasa poput dragesnog svilenog baldahina iznad entablature u prostoriji 9463 Johan Baltazar Nojman. Crkva, rezideneija, Vireburg, Projeltovana 1732. god. 9.64 Kajzerzal, reridencija Ispod svoda, zidna artikulacija, mada izrazito raskosna polihromijom i materijalom, jos uvek se prepoznaje kao Klasiéno baziran sistem stuba, Inka i entablature. Povrsina svoda je, medutim, prekrivena Cipkastom mrezom pozlaée- nog reljefa u toku, asimetri¢nog dizajna, vitkog i nalik uvo- jcima, koji potive iz francuske rokoko dekoracije pariskih horela iz dvadesetih i tridesetih godina osamnaestog veka, Arhitektura, uredenje vriova i dekorisanje princevskih rezidencija u osamnaesiom veku, kao simbola zadovoljstva i poznatih litnosti, postali su joS imuéniji, kao Sto je kombi- nacija otvorenih arkada i sladunjavih skulptura u jednom od Cvingerovih (Zwinger) paviljona, kraljevske palate u Drezdenu, gradenoj od 1705. do 1722. godine 28 Avgusta Snaznog (Augustus the Strong; sl. 9-65), Jo§ jedan nemati -66, 9-67), mali lovadk? pavilion graden za izbornicu Mariju Ameliju (Maria Amelia), Zenu izbornika Karla VL Albrehta Bavarskog (Elector Karl VI Albrecht of Bavaria). Smesten u parla: ‘Nimfenburske palate (Nymphenburg Palace) bliza Minhena, ‘mali paviljon gradio je Fransoa Kuvelije Stariji (Francois Cuvilligs) izmedu 1734. i 1739. godine, Kuvelije, koji je bio ‘odgovoran za neke od najbriljantnijih gradevina osamnaestog veka i! Minhenu, bio je Valonac koji je svoju karijeru zapoteo u osmoj godini kao dvorski patuliak u sluzbi izbornika Maksimilijana 1 Emanuela Bavarskog (Elector Maximilian IL Emanuel of Bavaria). Patron (koji je mudro prepoznao nje- gov talenat) ga je poslao u Pariz da proutava umetnost i arhitekturu, a Kuvelije se 1724, godine vratio w Minhen i postao dvorski arhitekta 1725. godine. Iz Pariza je sa sobom donco repertoar rokoko dekoracije koja je trenutno o¢aravala francusku aristakratiju, koji je upotrebio s velikorn ayilnoséu tu enterijeru Amalinburga. «Odmoriste» unutar parka velike i zvaniéne palate (Nimfenburg — Nymphenburg), paviljon ie malen i Sarmantan, lagan i razdragan, ureden uw manira pariskil otala (u potpano isto vreme je podignut i Boftenov Otel d° Surbiz). Glavni salon jednosprate gradevine je kruzan, diji su zidovi olakSani nizom vrata i velikih prozora primer je Amalinburg (Amalienburg; s 9.65 Matias Danijer Poelman i Baltazar Permozer. Paviljon Cvinger: Drezden. 1708/8-22. god.9466 Fransoa Kuvelife stra, Amalinburg, Kod Minhena, 1734- 39. god. 9-67 Unuteasnjost, Amalinburg, Koji se reflektuju (kao u Versaju) u velikim ogledalima, icdoplava poviSina je zamrznuta neo izvedenim, posre- brenim reljefom u Stik oblika upletenih grana sa leprSavim listovima. Venac, koji pleSe, a koji deli kupolastw tayan Koja nalikuje nebu (pomocu ptica u stuku koje iluzionisti¢no leprsaju), od nivoa prozom manje je arhitektonski nego corganski, i deluje kao mekan busen koji povisuje jala pape jastin mladica. Jednostavnija spoljasnjost (talasaste fasade koja prati kruzni oblik salona) ima vise trezvenosti koja je korakterisala francuski Klasicizam sedamnaestog vee, i nosi isti odnos rezervisanosti_ cksterijera prema unutranjem imuéstwu koji smo primetili na hotelima francuskog rokokoa. 364 Ipak, Amatinburg je na kraju demonstrirao kako je, u ‘Nemackoj rokoko stil, koji je rodent Francuskoj. asloboden uuzdrZanostifrancuske wradieije i plastica vise arhitektonski nego dekorativni, dostigao yrb svog ckspresivnog potenci- jala, Takva francusko-nematke adaptacija nije bila nova; ona se dogodila skoro éetiri veka ranije kada su Nemei uvezli francusku gotitku arhitektura kojoj su se toliko divili, Tada je tijen cmocionalni potencijal iskori8¢en, i preobrazen je u nnemacku gotiku izvanredne izrazajnosti, U osamnaestom veku kao u Getmaestom, fancuski stl je postao germanizo- van, gde je kompleksnost zamenila sredenost, «vrste» forme su mektale, a tektonske granice postajale zamauliene. U drugoj polovini osamnacstog veka slaboda i veselost rokok0a, i pompa i drama baroka —ifrancuskoe i nemackog bili su okontani. Zamenia ih je novi stil, zasnovan na stt0- £20 interpretiranom Klusicizmu, RENESANSA I BAROK