ARISTOTELOVA NAUKA O ROBSTVU Ceslo se puta pripisuje Aristotelu nauka, da su neki ljudi po svojoj naravi robovi, a drugi gospodari; da su dakle neki ro- deni zato, da robuju, a drugi, da gospoduju. Tko znade, kolixe © tom ovisi, sto se pripisuje ovomu mozda najveéemu filozofu svih vremena, Ciji glus i sada odjekuje po Gitavom. svietu razgo- vietno pored svih smetnja, taj ée jamaino Zeljeti, kako bi doznao, sto je Aristotel doista nauéavao glede robstva. Ovoj Zelji neka adovolii moj élanak, a time éu ujedno obrazloditi, slo sam kratko » fom kazao u svojoj Poviesti filozofije (I. ste. 172). Aristotel je oitevao svoje miljenje u obsirnoj razpravi u prvo) knjizi svoje Politike, gdie izpituje podrietlo drzave i nje- gine temalie. |, $10 ZNACI KOD ARISTOTELA IZRAZ »PHYSElu (PO PRIRODI) Da mozemo izpravno shvatiti, u kojem smislu Aristotel upo- webliava izraz po naravi rob, po naravi gospodar — physei doulos. physei despotes — moramo promatrati, kako se sluzi izrazom physei-, da protumaéi podrietlo kuée i sela i driave. t. Evo kako postaje kuéa:' »Najprije se moraju zdruziti u dvoje oni, koji ne mogu biti jedan bez drugoga, kao muzko i -eusko poradi radanja, i to ne za to, jer sami tako hoée, nego jer maju, kao i ostala osjetna biéa i biline, naravnu teZnju, ostaviti za sebe biée, koje je njima sligno. A ono, sto po prirodi upravlja ono, Sto stoji pod upravom, zdruzuje se poradi spasa, jer po peirodi upravlja i gospoduje ono, Sto je sposobne mislju pred- sidati; a ono, Sto je spasobno tielom ovo izvesti, stoji pod upra- vom te je po prirodi podlozno. Zato slu4i gospodaru i robu isto va korist-. Smisao je navedenih rieéi ovaj: Ljudi po svojoj} na- ravi tede za tim, da imaju potomstvo; zato je Zenitba izmedu koga i Zenske prirodna uredba, jer bez nje ona teznja ne mogla biti izpunjena. Isto tako Ijudi po svojoj naravi_ teze 2t svolim spasom, t. j. da mogu divjeti, i to sto bolje, da se udovolii sto bolje njihovim potrebama. Zato je nuédno ujedi- ‘jenje izmedu gospodara i podanika, t. j. izmedu onoga, koji upravlja, i onoga, koji stoji pod upravom, jer je ljudska pri- da takva, te nemaju svi jednakih sposobnosti. Jedni vide, kako © moglo udovoljiti potrebama, a nemaju sila, koje su nuzdne, Ja se mogu osnove izvesti. Drugi opet nemaju one spoznajne sakosti, ali imaju tjelesne sile, koje su nuzdne, da mogu izvesti Polit. 1, 2; 1252 a 26--34 hi 25osnove, koje je drugi zamislio. Zato je nuzdno, da se ujedine poradi zajednitke potrebe j onaj, koji moze zamisliti osnove, i onaj, koji ih moze izvesti. Na ovom je temelju Aristotel sagradio ¢itavu svoju filo- zofiju druitvovnega iivota, od obitelji pa sve do driave. Zato treba da pomno promotrimo ovaj temelj. Njegou je smisao ovaj: Tko tezi za svrhom, tezi i za sredstvom, bez kojega ne moze posti¢i svrhe. Ovo je sigurna istina, Kakva je dakle teanja za svrhom, takva je i tefnja za nuzdnim sredstvom. Ako je teinja za svrhom neodoljiva, neodoljiva je i teinja za sredstvom, Ako li je tegnja za svrhom slobodna, slobodna je i teinja za sred- stvom. Iz toga, Sto je neko sredstvo za postizavanje neke svrhe nuzdno, ne sliedi, da se ovo sredstvo nugdno mora upotriebiti, nego samo to, da ga mora upotriebiti onaj, koji ho¢e da postigne onu svrhu. Ali i onda treba razlikovali izmedu sredstva, koje je posve individualno odredeno, i sredstva, koje je odredeno samo prema svojoj vrsti. | kod tegnje za svrhom treba razlikovati, je li nuZdna samo obéenito govoreéi, ili i za svakog pojedinca. Sto znati ovo razlikovanje, ‘iti ée odmah jasno, ako lpromotrimo pod ovim vidikom Zenitbeni i sluzbenicki odnos. Istina je, da ljudi teze za tim, da ostave iza sebe potom- stvo, a ovoga nema bez Zenitbe; zato Ijudi teZe za zenitbom. Ali Ijudi samo obéenito govore¢i imaju teZnju za potomstvom, a ne svaki pojedinac. Zato Ijudi teze za Zenitbom samo obéenito go- voreci, a ne svaki pojedinac. Osim toga i onaj, koji teZi za ie- nitbom, ne teZi nuzdno za Zenithom s ovom individualnom oso- bom, nego mode birati. Iz toga sliedi, da ljudi cbéenito govo- reci sklapaju Zenitbe, te je nezenja iznimka, pa ipak je svaki pojedinac slobodan i glede Zenitbe uobée i glede izbora osobe, s kojom eli sklopiti brak, U tom je smislu Zenitha prirodna uredba, te je Govjek po prirodi ili muz ili Zena, naime u braku. Ali iz samoga ovoga jo8 ne sliedi, da se brak ne moze razki- nuti. Da je pojedini brak nerazrjediv, ovo sliedi iz posebne pri- rode njegove svrhe, a ne iz toga samoga, Sto je prirodna uredba. Brak ne ide samo za tim, da se radaju djeca, nego i za tim, da se odgoje, pa da braéni drugovi provode i zajednitki Zivot u lju- bavi. Poradi toga brak mora biti nerazrjeSiv, a ne za to, 3to je prirodna uredba. Sto brak moze sluziti i drugim svrhama, oso- bito ekonomske i politiéke prirode, to je posve sluéajno, te zato ne moe biti nikakav razlog, da se razvrgne, niti moze biti glavni razlog, da se sklapa. U ovom je dakle smislu Zenitba ili brak prirodna uredba ili zahtjev prirode ili postoji po prirodi — physei. 2. Da vidio, u kojem je smislu sluibenitki odnos prirodan. Kako Aristotel kaze, ovaj je odnos nuzdan »poradi spasa — dia ten soterians, Ried spas (soteria) u prvom redu znaéi saguvanje divota. Ali, kako se iz samog izraza »koristi — sympherei«* ra- ead 26. jeti i u Sirem znaéenju, te znati isto, Sto. zabire, treba Oe, Mega god potrebe, Zalo' sa moguéi i najraz- sluziti udovoljavanyy oj, idu za udovoljavanjem tolikih potreba. Lightijt takvi bt, j. Sjetimo se samo nekih vrsta. Svatko treba Ovihy ima berbrovyieti Tako i odiela i stana, Treba i pouke i brane, 4 Ih i; nekoga, kome ée dobro éiniti bilo na materijalni zabave. jhavai natin. treba i druzlva, da moze drugomu otito- ii na dul omisti i osje¢aje. Sve se to po sebi razumije, a Ari- vati svole Mmnim miestima i kod raznih 2goda izritito prianaje. stotel i na cezmja li onaj, koji je blazen ili potpunoma sretan, fake ria, odgovara:" »Cini se, da je nezgrapno, sva dobra Hehe Plt sretnomu, a izuzimali prijatelje, koji su najvece vanjsko ebro, Osim toga, ako na prijatelja vise’spada dobroginstva iz- kazivati negoli primati, to spada na dobroga j na krepost, dobro Giniti; ako li je Vepse, dobro Giniti prijateljima, negoli tudinci- ma, éestit covjek trebat ée onih, koji ce dobrodinstvo prima Zato i pitaju jesu Ii prijatelji muddnii w nesreti ili w sreci, bu: duéi da onaj, koji je nesretan, treba dobroéinitel ja, a onaj, koji je sretan, treba nekoga, kome ée dobro diniti. I nezgrapno je, sretnoga éiniti samotnim, jer nitko ne bi Zelio u samoéi Posje ovatt sva dobra; éovjek je naime za gradanski i zajednitki Zivot od- svojoj naravi.« . . reden po ice da niesu sve potrebe jednake. Hrana je bezuvjetno nuddna za u2dr7avanje Zivota. Sliéno, premda u manjem stepe- nu, odielo i stan. Pouka je nuzdna, da se éovjek mote usavrsiti i saéuvati, Sto veé ima. Zabava je nuzdna, da Zivot bude ugodniji. I djelokrug je nudgdan, da Govjek moze imati zadovoljstvo, & nije suvisan. NuZdan je i savjet i utjeha, da ¢ovjek moze lakie svladati sumnje i potezkoée. Zato je posve naravno, da postaju takve zajednice, kojima se udovoljava ovim potrebama. Ali u prvom redu nuzdne su one zajednice, koje udovoljavaju Zivotnim potrebama, t. j., koje idu za uzdrZavanjem Zivota. Zato su. ove zajednice prirodne u prvom redu. Ali i ovdje treba primietiti, da ova potreba postoji samo obéenito govoreci, jer moze netko odo- lieti ovoj petrebi, kao oni, koji strajkuju’ gladu; sligno, kaosto moze neiko ostati nezenja, premda obéenito govoredi liudi teze za Zenithom, Osim toga i kod potrebe za uzdréavanjem Yivota ostaje sloboda izbora, gdje ée tra¥iti pomoé ili s kime €e se slo- ziti, Nadasve treba iztaknuti, da ova zajednica nije nerazrjesiva popul braénoga veza, jer se svrha ove zajednice postizava bez takve nerazrjesivosti te bi ova samo skodila. Moze se dogoditi, da je netko u nekom sluéaju prisiljen, da kod nekoga traZi po- moé, nudajuéi rad za uzdrzavanje. Ali prilike se mogu promieniti, te ne treba vise ove pomoéi, Ne valja ni to zaboraviti, da netko moze u jednoj stvari trebati pomoéi, a u drugoj pomagali ono- tu istomu, od kojega prima pomoé, ili nekomu drugomu ili raz- nim drugima, Ethic. Nic. 9, 9; 1169 b 819 27Isto tako je fikcija i covjek, koji ne bi nikomu drugomu sluzio, Sto dakle Aristotel kaze, da onaj, koji predvida, po na yavi upravlja; a onaj, koji tielom izvodi njegove osnove, da po naravi stoji pod njegovom upravom, ne smijemo generalizirati, kao da jedan éovjek uviek i u svemu predvida ili stvara osnove, a drugi da uviek i} u svemu samo izvodi ove osnove. Aristotel iednostavno kaze:* »Upravlja i gospoduje po priredi, Sto je spo- sobno miglju predvidati; a ono, 3to je sposobno tielom ovo iz- vesti, stoji pod upravom te je po prirodi podloino, Zato slut gospodaru i sluzbeniku isto na korist« {to men gar dynamenon te dianoia prooran archon physei, to de dynamenon to somati tauta poiein archomencn kai physei doulon). Nikakvim znakom ne na pominje, da si predstavlja nekoga, koji samo predvida, i to uviek iu svemu; i drugoga, koji ne modZe ni8ta predvidali, nego samo tielom izvesli osnove onoga prvoga. Ni¢im ne napominje, da za- miglja nekoga, koji bi uviek i u svemu upravljao; a drugoga, koji bi uviek i u svemu samo izvadao osnove nekoga drugoga. Niti ikako pokazuje, kao da su ova ista dvojica uviek i u svemu me du sobom zdruzeni kao gospodar i sluga ili rob. Zato treba Aristotela tako razumjeti, kaostio odgovara istim A istina jest: Kad se radi o tom, da se izvede neko djelo ili da se udovolji nekoj potrebi, onda je naravno, da vodi onaj, koji moze kazati, sto treba utiniti i koja sredstva upotriebiti; a onaj drugi, koji ima sile, koje su nuine, da se osnove izvedu, treba da se dade voditi kod ovoga posla. Kod drugoga posla mozda ¢e obratno biti podieljeno znanje kao i sile, te ée onda naravno voditi onaj, koji je kod prijasnjeg posla sluiao, a drugi ée na ravno_slusati. Ne smijemo dakie onog izraza »physei — po naravi« taka tumaéiti, kao da znaéi, da onaj éovjek ima takvu narav, gospo- darsku ili sluzbenicku ili robsku narav, nego u smislu vlogicki« Tako i mj kazemo, da je posve naravno, da kod nekoga posla onaj vodi, koji moze kazati, kako treba raditi; a da sluia onaj, koji nema onoga znanja, ali koji moze izvesti, sto mu drugi kaze. Pa ipak time nipoSto ne ivrdimo, da ovo zahtieva narav_jednoga i drugoga ove dvojice, koji se tako zdruzuju za posao. Zato kod prievoda rieéi »physeic ne smiemo dodati rieéi »svojoj<, nego iednostavno »po naravi«, ili moZemo dodati rieé »stvari«, ili ka- zati »naravno«. Na sve ovo treba dobro paziti, da ne bismo Ari- stotela krivo shvatili te mu pripisivali oéite krivu nauku, kaosto je nauka, da je netko po svojoj naravi gospodar ili rob (despotes — doulos}. I, STO JE PREMA ARISTOTELU »DOULOS« (ROE} Prije nego Aristotel odgovori na ovo pitanje, isfrazuje, sto je uobée »doules« (rob). Postavio sam na prvo mjesto gréki izraz. da iztaknem sumnju, moZe li se posve izpravno prevesti izrazom robe. “Polit. 1, 2: 1252 @ 3t—34 281. Arisiotel ovako postupa. Najprije ustanovljuje Ginjenicu, da je rob neka vrsta iiveg oruda:* »Razne su vrste oruda. Jedno je bez duse, drugo ima dusu. Tako je kormilo kormilarevo oru- de, koje nema duge; a podkormilar je njegovo orude, koje ima dusu. Pomoénik (hyperetes} je naime u vjestinama neka vrsta oruda, Tako je i vlastniétvo (ktema) orude, koje sluzi zivotu (pros zoen), ne samo pojedina stvar, koju posjedujemo, nego i sve za- jedno (he ktesis) je neko mnoztvo (plethos) raznih oruda. A rob je neko vlastnictvo pojedine stvari, koja ima dusu (ho doulos ktema ti empsychon), i kao jedno orude na mjestu mnogih, svak: je pomoénik (kai hosper organon pro organon, pas ho hyperetes)~ Rob je dakle orude, jer je pomoénik, a svaki je pomoénik nek yrsta oruda, Ali nije svaki pomoénik rob, nego samo onaj, koji je vlastniétve onoga, hojemu sluzi. Aristotel sluzi se izrazom »kte- ma«, koji znaéi neko steéeno vlastnittvo (od glagola ktaomai — steci], Rob je uviek neéife steéeno vlastnictvo. Iz toga sliedi, da prema Aristotelu onaj, koji nije nitije viasinigtvd, nije fob. A svako vlastnittvo predpostavija odredenog viastnika. Ne moze dakle biti rob onaj, koji nema odredenog vlastnika. Kod toga treba toéno odrediti, Sto znaée ove riezi ~vlastnik« i »vlastniétvo. — »ktemas. Kako se razlikuje vlastnik dieteta od vlastnika ro- ba? Ili vlastnik zene od vlasinika robkinje? Hi vlastnik prijatelja od viastnika roba? Hi vlastnik suradnika od viastnika roba? Sve su to pitanja od presudne vaznosti, koja se ne mogu mimoi¢i, kad se izpituje, Sto je uobée rob. Na Zalost, Aristotel ovih pi- tanja ne postavlja, nego dalje tumati, kakvo je orude rob. On veli:* »Buduéi da se éinjenje (poiesis) vrstom razlikuje od djelovanja {praxis), pa ipak i jedno i drugo trazi razno oru- de, nuZno se i ovo na isti nadin razlikuje. A Zivot je djelovanje, a ne Ginjenje ili proizvadanje (ho de bios praxis, ou poiesis estin); zato je i rob pomoénik u onim stvarima, koje se titu djelova- nja (dio kai ho doulos hyperetes ton pros ten praxin). A vlast- niétvo pojedine stvari zove se kao i dio (to de ktema Jegetai hosper kai to morion). I dio naime nije samo dio nekoga drugoga, nego je posve drugoga; a sliéno i vlastnitivo pojedine stvari (to te gar morion ou monon allou esti morion, alla kai holos allou; homoios de kai to ktema). Zato je robov gospodar samo gospodar, a nije njegov; a rob je ne samo gospodarov rob, nego i posve njegov (dio ho men despotes tou doulou despotes monon, ekeinou d'ouk estini, ho de doulos ou monon despotou doulos estin, alla kai holos ekeinou).« Promotrimo pomno, sto Aristotel kaze. On predpostavlja kao poznatu i priznatu ¢injenicu, da su Ginjenje {proizvadanje) i djelovanje, kojim se nigta ne proizvada, dvie razne vrste djelatnosti. Isto tako predpostavlja kao poznatu i priznatu éinjenicu, da se za razne vrste djelatnosti treba sluziti raznim vrstama oruda, jer orude mora odgovarati djelu, kojemu * Polit. 1, 4; 1253 b 27--33 * Polit. 1, 4; 1254 a 5-17 29sluzi. Onda postavija pitanje, kojoj vrsti djelatnosti pripada (Ijud- ski) Zivot. Njegov je odgovor, da je (nag) zivot neko djelovanje, a ne proizvadanje. Time jamacno Arislotel nece da kaze, da onaj, koji Zivi, ne moze nigta proizvesti, nego da proizvadanje pred- postavlja Zivot, a da ga ne saéinjava. Lako ¢emo ovo priznati. Ali nije tako lako vidjeti, kako iz toga sliedi, da je rob po- moénik u onim stvarima, koje se tiéu djelovanja, a ne proizva- danja. Svaki Govjek, pa i rob, ogevidno &tosta proizvedi. Kako dakle, da rob ne bi mogao sluziti u onim stvarima, koje se odnose na proizvadanje? Aristotelov adgovor na ovo pitanje imademo tra- Ziti u tome, Sto sliedi. On veli, da je vlastniétvo pojedine stvari poput nekog diela svoga vlastnika;-a rob je viastnittvo svoga gos- podara; prema tome je rob dio svoga gospodara. Dio nije samo dio nekoga drugoga, nego je posve njegov. Buduéi da je i vlast- niétvo pojedine stvari dio svoga vlastnika, zato je i ova stvar posve njegova. Zato je i rob dio svoga gospodara i posve njegov, jer je njegovo vlastniétvo. Naprotiv viastnik nikako ne pripada svome viastniétvu, kao ni cjelina svome dielu. Zato ni gospodar nikako ne pripada svome robu, dok rob podpuno pripada svome gos- podaru kao njegov dio i njegovo vlastniétvo. 2. Cifave se ovo Aristotelovo izvadanje osniva na pred- postavei, da dio posve pripada onomu, éiji je dio, a viastniétve pojedinih stvari da je dio svog vlastnika, i da je rob vlastniétva svoga gospodara, Ako ikada, ovdje treba sto pomnije izpitati smi- sao predpostavki i njihovu valjanost, buduci da o njima ovisi nau- ka o robstvu. Sto dakle znaci: dio posve pripada onomu, diji je dio? Znati li prema Aristotelu to, da ono, Sto je netiji dio, ne mo- Ze biti dio nitega drugoga? Jamaéno moze isti tovjek biti dio ili Glan raznih druztava. Hoée li Aristotel da kaze, da ono, Sto je dio, ne moze imati nikakve posebne djelatnosti, izvan zajednitke Gitave cjeline, kojoj pripada? I to je o¢ito krivo, jer élan druztva ima svoju djelatnost, koja nikako ne pripada i ne sluzi druztvenoj zajednici. Niti je Aristotel mogao htjeti kazali, da dio ne mo%e imati nikakvih prava neovisno o cjelini, kojoj pripada kao dio ili lan. Bez sumnje Elan obitelji ili kojegod druge zajednice ima svoja prava, Sto postoje neovisno o obitelji ili drugim zajedni- cama, kojih je tlan ili dio. Da Aristotel sve ovo znade i priznaje, o tom nema sumnje. Ako li je Aristotel htio da kaze, da dio kao takav posve pripada cjelini, onda je to istina. Clan pripada posve svojoj zajednici, Clan mora vréiti svoje élanske duznosti, koje su odredene svrhom i prirodom doti¢ne zajednice ili druztva Ali élan ne treba da radi samo za dotiénu zajednicu, nego i za koju drugu zajednicu, kojoj takoder pripada, pa i za samoga sebe. Vlastiti interesi i interesi raznih zajednica nijesu nuZno u neskladu medu sobom, nego se mogu liepo sloditi: Makar éovjek bio samo jedan prema svome subjektu, ipak se njegove duznosti i prava medu sobom razlikuju i odnose na razne subjekte, ljude i druztva. 30Isto tako treba razlikovati, sto Aristotel kaze, da rob posve pripada svome gospodaru. Drugo je rob kao rob, a drugo rob kao covjek ili kao pripadnik neke zajednice: Rob kao rob je Govjek s posebnim duznostima, koje ima prema gospodaru, vriiti za nje- ga neka djela. Kazem neka djela, jer jamaéno ne moze za nje- fa obavijali sva djela. Ne moze za svoga gospodara ili na mjestu njega misliti i htjeti, spavati ili bdjeti, i drugih djela, kojih nitko ne mode vriiti preko drugoga. Sto dakle Aristotel kaze, da rob posve pripada svome gospodaru, ne moze znaéiti, da mora sve, Sto radi, raditi za svoga gospodara. Ovito ne treba za gospo- dara raditi ni to, Gega ovaj ne zahtieva. Makar dakle rob bio vlastniétvo svoga gospodara, ipak ne moze imati duznost, sve ra- diti za svoga gospodara; prema tome niti ne treba, da bude na sve spreman. Sto Aristotel kaze, da je svako vlastniétvo, dakle i rob, dio svoga gospodara, svakako ne moze znaéiti, da je vlastnik sastav- ijen od svojih posjeda, svojih novaca i kuéa i robova. Posjed ne moze biti sastavni dio svoga vlastnika, niti se moze dobar gospo- dar sastojati od losih robova. Ako se dakle kaze, da je vlastnidtvo, pa i rob, dio svoga gospodara, ovo se smije razumjeti samo u nekom prenesenom smislu. Aristotel ne daje nikakva objainjenja, nego jednostavno izvodi definiciju roba. 3. On postavlja ovu definiciju roba:’ »Koja je dakle pri- roda robova i koje znaéenje, jasno je iz ovoga, sto je revenc. Onaj naime, koji nije svoj po prirodi, nego drugoga, ali je éovjek, po priredi je rob. A drugoga je éovjek, koji je steéeno vlastnittvo, premda je éovjek, A steéeno je vlastnittvo crude, koje sluzi za rad te je odieljeno«. T. j. rob je neka vrsta oruda, kojim: se gos- podar mote sluziti za rad. Od drugih se vrsta oruda razlikuje time, gto je rob éovjek. Kaosto orude ne radi u svoje ime, tako ni rob. Kaosto je orude posve drugoga, a ne svoje, tako i rob. Aristotel ne izpiluje i ne spominje nikakvih granica u kojima je ‘ob samo orude svoga gospodara. Niti odreduje, za koje poslove gospodar smije upotriebiti svog roba. Niti nam kazuje, da li se sve, Sto rob radi, pripisuje gospodaru, te je ovaj za sve odgovoran, sto rob radi. Niti upozorava na razliku, koju je bio spomenuo kod pitanja, moze fi biti prijateljstvo izmedu gospodara i roba:* ‘Nema prijateljstva niti prava prema stvari, koja nema duée. Ali ni prema konju ili volu, niti prema robu kao robu, jer nema nista xajednitkoga. Rob je orude, koje ima dugu, a orude je rob, koji nema duse. U koliko je rob, nema prijateljstva prema njemu, ali u koliko je éovjek, Svaki éovjek ima neko pravo prema. svakomu, s kojim moze imati zajednitki zakon i ugovor. Moze dakle imati Prijateljstvo, u koliko je tovjek«, Aristolel dakle razlikuje roba ped dya vidika: u koliko je rob, i u koliko je éovjek. Priznaje 1, 4: 1254 a 13-17 * Ethic. Nic. 8, 13; 1161 b 1-8 3dakle, da je rub covjek ida ima sva prava, koja pripadaju éovje- ku kao takvomu. Ne prikazuju dakle podpunu Aristotelovu mi- sao, koji samo spominju rieti, da je rob orude, koje ima duiu, a izoslavljaju Sto Aristotel odmah dodaje, da je rob éovjek, i da kao lakav ima svoja prava, pa i na prijateljstvo sa svojim gos- pedarom. HL JE LI ITKO PO PRIRODI ROB Posto je Aristote] postavio definiciju roba, odmah prelazi je:* »Poslie toga treba promairali, da li je itko po prirodi takav (t. j. rob) ili ne, i da li je za nekoga bolje i pravedno, da robuje ili ne; da li je naprotiv svako robstvo protiv naravi«, Odgo- vara najprije ukratko (a 20—21): »Nije tezko, razumom uvidjeti i upoznali iz toga, Sto se zbiva«. 1. Aristotelovo misljenje. Za svoje misljenje, da se rabstve ne protivi uviek naravi, niti da je uviek za roba Stelno i nepra- vedna njegovo stanje, navodi ove razloge: Prvi je posve obéenite prirode:" »Vladati i biti pod vladom nije samo jedna od nuzdnih stvari, nego i koristnih, te se odmah od rodenja neke stvari razi- laze tako, te jedne stoje pod vladom, a druge da vladaju«. Ari- stetel ovdje govori posve obéenito, a ne samo o ljudima, te ne smijemo njegove misli prevesti, kao da su prema njemu nekoji zato rodeni, da stoje pod vladom, a drugi da vladaju. Aristotel upotrebljava sredaji rod, a ne muski (enia, a ne enioi). Jos ma- nje Aristetel ovim riecima tvrdi, da nekoji odmah od svoga ro- denja imaju duZnost, drugomu sluZiti u svemu, a ovaj da se moze njima sluziti u svemu. Da mrtvo orude moze stajali samo pod upravom nekoga, koji se njime sluéi, to je odita istina; ali da moze i neki éavjek biti samo kao mrtvo orude drugoga Govjeka, ‘avo nije jasno. Aristotel navodi drugi razlog, koji je opet posve obéenite naravi:"' »Koja se god slvar sastoji od vise toga, te po- staje neéto jedno, bilo iz suvislh bilo iz raztavljenih dielova, vidi se u svakoj ono, sto vlada, i ono, sto stoji pod vladoms. I ovdje Aristotel upotrebljava srednji rod (to archon — to archomenon}, a ne muzki (ho archon — ho archomenos). Smisao je dakle nje- govih rieéi ovaj: Gdje se god nalazi neko jedinstvo izmedu vise toga ili viSe sastavnih dielova, nalazi se neko poéelo jedinstva i nesto ujedinjeno. Bez sumnje ovo vriedi posve obéenito, pa i tamo, gdje nema nikakva robstva; iu posve slobodnim druztvima. Ali Aristotel jos ne spominje Ijudskih zajednica, nego na dosa- danja obéenila promatranja nadovezuje refleksije o redu, koji vlada u Zivom bi¢u, napose u éovjeku; koji je red koristan, a koji Stetan po dotitno biée:"* »Zivotinja sastoji se od duée i tiela, od kojih jedno po naravi vlada, a drugo stoji pod vladom, U prirodnim stvarima treba odnose promatrali, kad jo nijesu » Polit, 1, 5; 1254 2 17-20 a 2124 1 4 28-33 a 34—b 10 32 j j tpokvarene. Zato treba promatrati kod onoga Covieka, koji je najbolje razpolozen prema tielu i prema dudi, na kojemu je evo jasno. Kod zlih naime ili kod onih, koji su zlo razpolozeni, éini se, da éesto puta tielo vlada dusom, jer je ova zlo i proliv prirode razpolozena. Najprije dakle mozemo, kako reéeno, u yotinji promatrati i gospodarsku i gradansku vladu, jer duga vrSi aad tielom gospodarsku (despotitnu) vlast, a razum (nous) nad pozudom vrsi gradansku (politicku} i kraljevsku vlast, U tome je jasno, da je za lielo i naravno i koristno, ste stoji pod viaséu du- Se; i za Irpni dio, da stoji pod viaséu razuma i onoga diela, koji ima razum; a obratno, da je svakomu Stetno. Kod éovjeka opet i kod ostalih osjetnih biéa isto tako«. Sve je istina, Sto Aristotel kaze o odnosu izmedu duse i tiela, izmedu razuma i pozude. Ali ovo jo’ ne dokazuje, da mo- ze izmedu ljudi postojati isti odnos. Zato Aristotel pocima izpo- redivati i razne vrste zivotinja medu sobom, najprije aomaée i divlje, onda muzko j zensko:* »Domaée su Zivotinje po prirodi bolje od divljih, pa ipak je za njih bolje, da stoje pod éovjekovom vlaséu, jer se tako spasavaju. Osim toga muzko je prema zensko- me bolje po prirodi, a zensko slabije; ono vlada, a ovo stoji pod vlascu«, Niti time Aristotel jos nije dokazao, da moze po prirodi jedan muzki biti rob drugoga muzkoga. Napokon Aristotel postavija i ovu tezu:'* »Na isti natin tre- ba da bude i kod svih ljudi«, t. j. da jedni vladaju, a drugi da su podlozni. Evo, koji treba da sluze, ili za koje je barem bolje i koristnije, da su drugomu podlozni;'* »Koji se dakle tolike raz- Tikuju, koliko duga od tiela, i éovjek od zvieri, ovi su po prirodi robovi, kojima je bolje, biti pod viaiéu, ako je | onima, o kojima je bilo reéeno. A na ovaj su nagin raspolozeni svi oni, kojih rad stoji u uporabi tiela, te je ovo najbolje, sto mogu. Po prirodi je rob onaj, koji moze biti drugoga, pa zato i jest drugoga; i onaj, koji ima’ razuma toliko, te zamieéuje, a ne da ima. Druge naime je sluze poradi bolova, a ne zato, sto razumiju. I uporaba malo mienja, jer i jedni i drugi obavljaju tielom nu%dnu pomoé, i robovi i doma¢e Zivotinje. Priroda ide dakle i za tim, kako bi udinila i tielesa razligitim, koja imaju slobodni i robovi. Jedna su jaka za nuzdnu uporabu, a druga su pravilna i nekoristna za takve poslove, ali koristna za gradanski Zivot. I ovaj se dieli na upo- rabu u ratu i u mira. Ali éesto zbiva se i protivno, da naime jedni imaju tjelesa slobodnih, a drugi duse. Jasno je ovo, da bi svi xazali, neka svi ostali sluze onima, kojih se tjelesa razlikuju od drugih, kao slike bogova, Ako li je ovo istina glede tjelesa, mnogo ie pravednije glede due tako razlikovati. Ali nije jednake lako glecdati _Tiepotu duse, kao tiela. Da su dakle nekoji po prirodi He bt 11—14 1b 13-16 * Polit. 1, 5; 1254 b 16 1255 a 2 33 Zivote 1963 3slobodni, a drugi robovi, jasno je, za koje je koristno { pravedno robovanje«. 2. NaSe primjetbe. Aristotel dakle kaze, da ima ljudi, kojy su od prirode dobili jako tielo, a malo razuma; drugi opet slabo tielo, a jak razum, Izmedu ove dvie vrste ljudi prema Aristotelu naravno postoji odnos roba i gospodara: tko je od prirode dobio jake tielo, a slab razum, narayno robuje onomu, koji je od pri- rode dobio slabo tielo, a jak razum, Aristotel govori o skrajnjem slugaju, gdje je netko od prirode dobic jako tielo, ali razuma tako malo, da jedva razumije, Sto mu se kaze ili nareduje. Ne treba dokazivati, da takav covjek ne moze Zivjeti samostalno, nego da treba nekoga, koji ée se za njega brinuti, a kojemu ée za uzvrat sluziti. Aristotel ne izpituje, Sto vriedi za onaj sluéaj, kad razlika izmedu razuma jednoga i drugoga nije tako izrazita, ili kad je netko od prirode primio i jako tielo i jak razum, drugi opet uz slabo tielo i slab razum. Niti iztrazuje slucaj, gdje se neciji razum razvija i izobrazuje, te polagano i nadmasuje svoga gospodara Slicno se moze i tielo razvijati. Pa i nazadovati moze i razum 1 tielo. Aristotel si ovdje predstavlia neko posve zaostalo ili za- krZljalo ljudsko biée. Jamaéno robovi obiéno niesu bili tako za- ostali ili zakrZljali, inate ne bi bili mogli obavijati svih posala za svoje gospodare, te su se ovi mogli baviti samo politikom i zabavama. Zato svojom predpostaykom, da kadkada postoji sluéaj, Sdje netko ima jako tielo, a slab razum, svakako nije dokazao, da mogu ili moraju biti robovi i oni, koji imaju jak i dobro razvien razum. Bez sumnje su mnogi gréki gospodari bili manje daroviti imanje sposobni, nego li njihovi robovi. Pa i sam Aristotel priznaje, da se éesto puta dogodi protivno: »Cesto se puta dogodi pro- tivno, da naime jedni (robovi) imaju tjelesa slobodnih, a drugi {robovi) da imaju duse (slobodnih)«. Sto treba u ovom slugaju udiniti, treba li takve robove proglasiti slobodnima ili ne, 0 tom Aristotel nista ne kaze. Osim toga mogao je netko postati robom posve neovisny 9 svojim razumskim sposobnostima ili nesposobnostima, samo za- to, Sto nije izplatio svojih dugova, a osobito sto je u ratu bio uhvaéen. Isto tako mogao je netko bez ikakve promjene svojih sposobnosti postati opet slobodnim, bilo time sto mu je gospodar poklonio slobodu ili sto ga je netko odkupio ili Sto se sam oslo- bodio. Sam je Aristotel u svojoj oporuci poklonio svojim rebovi- ma slobodu.” On je uobée miiljenja:" »Bolje je, svim robovima kao nagradu obeéati slobodu« (beltion pasi tois doulois athlon prokeisthai ten eleutherian), Odito je, da Aristotel onaj izraz (physei — po prirodi) ne razumije tako, kao da izrazuje bit, koja e nepromjenljiva, nego samo u onom smislu, koji smo veé priie 1 Polit. 1, 5; 1254 b 32—34 vw, Jaeger, Aristoteles, Berlin 1923, stz, 344—345 Polit. 7, 10; 1330 a 32-33 34spomenuli: prirodno, tj. logiéno, ali ne nuzdno, Tako i mi kaze- mo, da je posve prirodno, da onaj, koji ima manje sposobnosti za upravljanje, trazi kod drugoga sluzbu, premda time ne postaje rob. 3. Aristotelov stav prema protivnicima robstua. Da ove nae shuaéanje odgovara Aristotelovo} misli, razabireno i iz njegova sta- va prema protivnome miiljenju, On veli2” »Pa i oni, koji tvrde protivno, pravo govore, Sto nije tesko vidjeti. Na dva se naime natina zove robovanje i rob, jer je netko i prema zakonu rob i u robstvu; a zakon je neki dogovor, u kojem kazu, da pripada pobjedniku, sto je u ratu nadvladao. Ovo pravo mnogi, koji na govornicki naéin, pisu o zakonima, opisuju kao ogitu nepravdu, kao da je silovito, ako ée moéi biti rob i pod vlaséu, tke je silom svladan, premda mode biti silom svladan i onaj, koji je prema sposobnosti bolji. J neki misle ovako, drugi onako, i medu mudri- ma. Razlog je ove sumnje j razlike u nazorima taj, sto i krepost, koja je stekla vodstvo, moze biti silom svladana; a u drugu ru- ku ono, Sto nadvladava, uviek ima nadmoé u nekom dobru. Tako se Gini, da sila nije bez kreposti, nego da se sumnja odnosi samo na pravo. Zato se nekima ¢ini, da je pravo blagohotnost; drugima opet, da je upravo ovo pravo, da bolji vlada, buduéi da su raz- lozi opreéni te prema tome ne zahtievaju niti nesto nasilno niti uvjeravaju svojom snagom, da ne treba da viada i gospoduje, Sto ie bolje prema kreposti. Posve se suprotstavljaju pravu, kako misle, buduéi da je zakon neko pravo, sto ratno robstvo smatraju pravednim, a ujedno osuduju. Dogada se naime, da potetak ratova nije pravedan; a za onoga, koji nije dostojan, da robuje, nece aigdje nitko kazati, da je rob. Inace ée se dogoditi, da ée se smat. rati robovima i robskoga podrietla oni, za koje se ini, da su najplemenitijega podrietla, ako budu sluéajno uhvaéeni i prodani Zato neée da njih zovu robovima, nego samo barbarima. Ali kada tako govore, nista drugo ne traze, nego li ono, Sto je po naravi rob, Sto smo na poéetku kazali. Nuzdno naime treba kazati, da su neki svagdje robovi, a neki nigdje; a isto tako i glede plemstva. Sami sebe smatraju plemi¢ima ne samo kod kuée, nego svagdje; a barbarima samo kod kuée. Uvjereni su dakle, da je nesto. naproste plemenito i slobodno, a drugo da nije takvo naprostos, Kao te- melj ovog uvjerenja Aristotel oznaéuje: »Kada tako govore, cim drugim ne razlikuju roba od slobodnoga nego li kreposéu zloéom; isto tako i dobroga i slaboga reda pripadnika. Traze naime, da se od dobrih rada dobar, kao od govjeka éovjek, i od Ziva- tinje zivotinja«. Ali primiecuje, da ovo pravilo ne vriedi uviek:" -Priroda tezi za tim, da ovo Gini éesto puta, ali ne mozex. Ari- stotel ne kaze, da priroda tezi za tim, da uviek, nego samo éesto- puta (pollakis) dobri roditelji imaju dobru djecu, a zli zlu. Ali priznaje, da se cvo niti éestoputa ne dogada. 1 Polit, 1, 6; 1255 a 3—36 *9 Polit. 1. 6: 1255 a 38—b 2 ab 3-4 35Aristotelove misli, koje smo tuli, treba dobro promotriti. Priznao je, da nije sve jedno, je li netke bio zarobljen u pravednom ili u nepravednom ratu. Tko vodi nepravedan rat, jamaéno nema prava, svojim protivnicima oduzimati slobodu, jer imaju pravo, odupirali se nepravednoj navali, Sto dalje veli, da je pobjednik uviek nekako bolji od pebiedenoga, sigurno neée da time kaze, da je naprosto bolji, nego samo u nekom pogledu, bilo u fizitkoj sili liu prievari ili drugim sposobnostima, o kojima ne ovisi vrlina i dobrota naprosto, moralna dobrota ili krepost u strogom smislu. Znao je Aristotel, da u grékoj poviesti niesu uviek Grci pobiedili u_ratovima s Perzijancima. Da Aristotel nije smatrao svaki po- bjedniki rat pravednim, ovo je izrazio kasnije znaéajnim rieci- »Niti spada na lieénika niti na kapetana, da nagovara ili sili, onaj bolestnike, ovaj pomorske putnike. Pa ipak mnogi misle, kako se Gini, da je nasilno gospodstvo isto, sto dragovoljno (prim- Ijeno}. Ono, Sto sami prema sebi smatraju nepravednim ili Stetnim, ne stide se, vrgiti prema dvugima, Oni zahtievaju, neka se aji- ma vlada pravedno, a sami se prema drugima ne brinu ni za kakvo pravo«, je, da Aristotel ne priznaje svakomu po- bjedniku pravo, lisiti svoje protivnike slobode i uéiniti ih robo- vima, pa niti pod izlikom, da je to za njih dobro, kaoite ni lied- nik ne smije siliti bolestnika, da ga izlieéi. Sto dakle Aristotel kaze, da je nekima prirodno, da budu robovi, to ne znaci, da oni, koji su sposobniji, imaju pravo, njima gospodovati, a ovi duz- nost, njima se pokoravati, odrigu¢i se svake svoje slobode. Na- pokon treba zabiljeziti i ono Aristotelovo uvjerenje, jamaéno ste- éeno na temelju izkustva, da podrietlo ne odlucuje uviek o spo- sobnostima, gospodskim ili robskim, nego da éesto puta plemeniti i gospodski roditelji imaju djecu, koja su posve zaostala, pa se ipak ne smatraju robovima. Sve ovo treba uvaziti, da se izpravno shvati Aristotelov izraz »neki su po prirodi gospodari, a drugi robovi«, Tz razloga, koji su bili navedeni i sa strane onih, koji bra- ne, i onih, koji zabacuju mnienje, da su neki po prirodi gospo- dari, a drugi robovi, Aristotel izvodi ovaj konatni zakljuéak:" »Da sumnja dakle ima svoj razlog, i da niesu jedni po naravi robovi, a drugi slobodni, ovo je jasno. Isto tako, da izmedu nekih po- stoji ova razlika zato, jer jednima koristi, &to su robovi, a dru- gima, Sto su gospodari; i da je pravo, i da nuzdno jedno stoji pod vlaséu, a drugo vlada na onaj nagin viasti, koji odgovara prirodi. Ali lose gospodovanje bez koristi je za obojicu. Isto naime ko- risti dielu i cjelini, tielu i duéi. A rob je neki dio svoga gospo- dara, kao neki dio, koji ima dust, ali koji je ticlom od njega odieljen. Zato je i neko prijateljstvo izmedu roba i gospodara obo ici koristno, onima, koji su po prirodi sklopili svoj odnos. Polit. 1, 2; 1324 b 29—36 . “* Polit. 1, 6; 1255 b 415 36A drugima, koji niesu na ovaj natin postali medu sobom robom i gospedarom, nego prema zakonu i silom, protivno«. Aristotel dakle na sursetku svoje razprave o pitanju. jesu Ti neki po prirodi robovi, a drugi slobedni, postavija tri teze. Prva teza: Nema takve prirodne razlike. Druga teza: Mogu razni Hudi sklopiti medu sobom odnos roba i gospodara, ako ovo tradi nji- hova uzajamna korist. Treéa teza: Netko moze postati robom i protiv svaje volje, zakonom i silom. Odatle izvodi, da postoji iz- medu jednog i drugog robstva velika razlika glede prijateljstva: dragovoljne robstvo moze biti skopéano s prijateljstvom, ali pri- silno robstvo ne. ZaSto ne moie biti, ne kaze izridito; ali na te- melju njegove razprave o prijateljstvu mozemo razumjeti, da zato, Sto dnaj, koji je silom zarobljen ne moze ljubiti svoga gospodara. 4. Sto dakle Aristotel misli. Vidimo, da nije istina, Sto se toliko puta tordi, kao da su prema Aristotelu jedri po svojoj na- ravi robovi, a drugi gospodari. On samo kaze, da uzajamna korist esto puta zahtieva, da jedan trazi gospodara, a drugi roba. Ali zato bismo bolje preveli gréku rie¢ »doulos« sa »sluzbenik«, nego li sa »rob«, osim za one, koji su silom podlozeni drugomu na sluz- bovanje. Tako i danas razlikujemo izmedu sluzbenika ili sluge i zarobljenika, osobito ratnog zarobljenika i robijasa, koji je osu- den na prisilni rad. Drugoga samo u prenesenom smislu zovemo katkada robom, kada naime hoéemo da iztaknemo, kako netko nerado i tezko poput roba vréi svoju sluzbu. Jo& jednu ginjenicu treba spomenuli, koja nas potvrduje u nagem shva¢anju. Aristotel vide puta kaze, da je jedan po pri- rodi (physei) rob, a drugi gospodar, ali nikad ne kage, da je po osvojoj« (heautou) prirodi takav, nego bez ove zamjenice. Zato ne smiemo ni u prievodu dodati ove zamjenice, nego moramo jednostavno kazati: po naravi ili po prirodi, ili jo’ jasnije: na- ravno ili prirodno, posve naravno ili posve prirodno, makar ne nuzdno, Isti smisao predpostavija Aristotelova nauka o razlici iz- medu gospodarskoga i robskoga znanja. Posto je ustanovio, sto je rob, i u kojem znaéenju mozemo kazati, da su neki po naravi ro- bovi, a drugi gospodari, izpiluje, koje znanje treba da ima rob, a koje gospodar kao takav:*! »Biti ée i gospodarsko j robsko zna- nje. Robsko n. pr. ono, koje je netko nauéavao u Sirakuzi, jer je tamo netko za plaéu naugavao djecu, kako treba vraiti po re- du razne sluzbe. Takvo ée biti obiéno i racunstvo, kaosto i ku- haéka vje&tina i druge sliéne vrste posluzivanja, jer je jedno éast- nije od drugoga, drugo opet nuddnije, a prema poslovici rob mo- ¢e zamienii roba, gospodar gospodara. Svako je dakle takvo zna- aje robsko; a gospodarsko je znanje ono, koje se odnosi na upo- rabu robova, jer gospodar nije time, Sto je posjednik robova, ne- go Sto se njima sluzi. Ali ova znanost nema nista velikoga ni * Polit. 1, 7; 1255 b 2237 37sjajnoga, jer gospodar mora znati robu zapoviedati, sto ovaj tre- ba da znade uéiniti. Oni dakle, koji se mogu oslobodili ovoga tereta, prepuStaju ga upraviteljima, a sami se bave politikom ili filozofijom«. id znanja, koje mora imati gospodar i rob kao takav, Ari- stotel razlikuje znanje, koje se odnosi na sticanje. On vel vZnanje, koje se odnosi na sticanje, razlikuje se od obje- ove vrste, kao pravedno znanje, buduéi da se odnosi na neki rat ili na lov«. Kod rata i kod lova treba paziti na pravdu, kao i kod sticanja dobara, i obratno, Aristotel ovo predpostavlja kao istinu, koja se po sebi razumije te je obéenito priznata take, da je ne treba dokazivati. Lako razumiemo, zaéto znanje sticanja nije isto- vyjetno sa znanjem, niti sa gospodarskim nili sa robskim znanjem. Sticanje naime nije niti upravljanje niti izvadanje, a gospodar kao takay upravlja, rob izvodi. Ali i gospodar i rob mode imati zna- nje sticanja pod drugim vidikom, a ne kao gospodar ili rob. Svoju_razpravu Aristotel kratko zavrsuje rietima:* »O ro- bu i gospodaru neka je dakle ovako odredeno«. Kako? Koja je dakle Aristotelova nauka o robsivu? Sto tvrdi, a éega ne tvrdi, nego mu se krivo pripisuje, ovo moZemo na svrsetku nage razprave odrediti: Temelj, na kojem je sagradio svoju filozofiju robstva, kao i uobée druztvenoga Zivota, je ginjenica, da su ljudi jedni na druge navezani te nitko nije sam sebi dovoljan. Svatko tre- ba nekoga drugoga. Ove su potrebe najrazlititije vrste, kojima se udovoljava raznim oblicima druztvovnog Zivota. Zajednica iz- medu gospodara i roba osniva se na tome, &to jedai imaju ra- zumske sposobnosti, ali im ne dostaje tjelesnih sila; drugi obratac imaju dosta tjelesne snage, ali manje razuma. Aristotel ne spo- minje drugih velikih razlika, koje isto lako stvataju neku ovis- nost jednoga od drugoga, kao bogatstvo i siromaitvo, mnogi pri- iatelji i osamljenost. Jamatno ovdje, kod izpitivanja podrietla robstva, Arisfotel ne zalazi u ono konkretno promatranje i opi- sivanje Zivotnih prilika, koje s tolikim udivijenjem i veseljem slusamo na bezbrojnim mijestima njegove filozofije ljudskoga zi- vota, 1. j, u ajegovoj Etici i Politici, kamo spadaju i najljeps dielovi njegove Retorike. Cini se, kao da mu tema nije bila simpa- liéma, Zato je aelio, neka se svim robovima obeéaje sloboda, ba- vem kao nagrada za.njihovu vjernosl: Ovoj njegovo} Zelji cdgovara 1 njegovo opravdavanje robstva, koje je postojalo u njegovo vrie- ine. Razlozi naime, koje navodi kao ncko opravdanje robstva, ne dokazuju vise, nego li to, da je sluzbenicki odnos prirodna usta- nova, a ne da sluzbenici moraju gubiti slobodu, niti da gospeda: moze sa svojim sluzbenicima ili robovima postupati kako mu dra- go, kao da ovi nemaju nikakva prava. Niti ikako napominje, éiji bi bio rob onaj, koji je od rodenja ili kasnije dobio jako tielo, « manje razuma. Da li roditelji s njime mogu ili éak i moraju po- Polit. 1, 7; 1255 6 37-39 2 b 3940 38stupati kao s robom ili ga prodati, o tom Aristotel ne govori. Bez sumnje roditelji prema Aristotelu nijesu duzni liiti slobode svoje diete, koje ima zdravo i jako tielo, a razumom zaostaje. Dapaée, ako su roditelji bogati, modi ¢e takvo diete provoditi i gospodski Zivot i sluziti se robovima, koji ¢e biti inteligentniji od njega. Ako li reditelji nijesu bogati, ili ako nema nikoga, koji bi ga drzao kod sebe te se za njega brinuo, morat cée traziti sluzbu kod nekoga, kojemu ée moéi bili od koristi, a koji ée se zalo brinuti za nje- gove potrebe. Gospodar morat ¢e se dobro za njega brinuti, jer ovo zahtieva uzajamna korist, kako Aristotel veli. Da se onaj, koji trazi kod drugoga sluzbu, mora lisiti svoje slobode i svakog osob- nog prava, Aristotel nikako ne napominje. Svi oni razlozi, koje navodi, promatraju¢i i Zivotinje i covjeka, dokazuju samo to, da je kod svake zajednice i zajedniékoga djelovanja nuzdno neko vod- stvo; a ne dokazuju, da vodstvo unigtava svaku slobodu. Prema Aristotelu gospodarsko-sluzbenitki odnos potjeée iz uzajamne ko- risti, keja sigurno ne bi postojala, kad bi sluzbenik morao sve zrivovati, a da gospodar nz bi trebao udovoljavati njegovim potre- bama. Aristotel ovo j priznaje, kad kaze, da je lose gospodovanje na Stetu i gospodaru i robu. Sto dakle prema njemu rob ima ovo posebno svojstvo, da nije samo éovjek, nego i nedije vlastniéivo, ne rnadi, da guspodar moze sa svojim robom postupati kao s Zi- votinjom, koju moze bez nepravde i ubiti. Robu ostaju sva prava. koja mu pripadaju kao ¢ovjeku, dapaée i pravo na prijateljstvo sa svojim gospodarom. Ne znadi dakle posjedovanje roba isto kao pasjedovanje Zivotinje ili koje neZive stvari. Aristotel ne tu- maci, u ¢emu stoji posjedovanje roba, u kojim pravima i duzno- stima sa strane gospodara i roba. Njegov se glavni interes kreée oko pitanja, da li uobée neki éovjek moze postati vlastniétvom ili posjedom nekog drugog Govjeka; da li se to ne protivi prirodnom pravu; da li nije stetno po roba. Buduéi da predpostavlja, da rob nije ligen svakog prava, zato mu se éini, da se robstvo ne pro- tivi nugdno prirodnomu pravu niti robovoj koristi. Ipak ne po- stavlja ove svoje teze kao sigurno izpravne. Preostaje pitanje, ka- ko netko moze postali tudim viasiniélvom Aristolel spominje sa- mo jedan natin: zakon, osobilo onaj, koji se ti¢e ratnih zarob- ljenika, Ali priznaje, da niti ovi nijesu nuZdno robovi zato, Slo su pobiedeni i uhvaéeni, Da bi netko mogao bili poradi kojega zlo- éina osuden na robstvo, 0 tom Aristolel ne govori. Niti ne spo- Minje moguénosti, da bi roditelji prodali svoju djecu kao robove. Niti da bi netko mogao sam dragovoljno postati rebom. Niti da bi netko smio silom drugoga udiniti robom. 1. POVIESTNICARI © ARISTOTELU PoSto smo svestrano promotrili, sto Aristotel sam kaze, i kako sam sebe tumaéi, iako cemo prosuditi, jesu li izpravni pri- zi njegove nauke, sto ih nalazimo kod raznih, pa i najuglednijih Prikazivaéa Aristotelove misli. 391. Ed. Zeller, najstavniji povjestniéar gréke filozotije, ovako prikazuje Aristotelovu nauku o robstvu:” »Robstvu posvetio je Ari- stotel posebnu painju, u jednu ruku, da istradi, je li nuzdno i opravdano; u drugu ruku, da odredi, kako treba s robovima po- stupati. Da je robstvo nuzdno, ovo izvodi iz same prirode kuéne zajednice, jer njezine potrebe traze ne samo takvo orude, koje nema divota, nego i Zivo i razumno orude. A orude je vlastniéivo, onoga, koji se njime sluzi. Da bude dakle kuéna zajednica podpu- noma uredena, nuZdni su i ljudi, koji su vlastnicivo gospodarevo, naime robovi. Da je ovo vlas{niétvo i pravedno, da je rebstvo osno- vano ne samo pozitivnim zakonom, kako su veé tada neki tvrdili, nego da pogiva i na prirodi, nas filozof hoée da dokaze iz dinje- nice, da su prirodne sposobnosti ljudi razligite. Oni, koji su po prirodi sposobni samo za tjelesne poslove, stoje, kako se dolikuje, pod vlaséu onih, koji su sposobni duhovne djelatnosti, jer ovi stoje iznad onih, kao bogovi nad ljudima, ili kao ljudi nad zivotinjama. Dapaée Aristotel tvrdi, da je priroda zapravo htjela obojicu (gos- podara i roba) razlikovati u tjelesnom pogledu, i da je samo ne- ka nepravilnost, ako jedni imaju dugu, a drugi tielo slobodnih. Buduéi da je obiéno u istinu ovaj odnos izmedu barbara i He- tena, oni su rodeni robovi ovih. Aristotelu se dakle cini, da nije samo robstvo opravdano, nego i rat za sticanje robova, dok se robstvo ograniéuje na one, koji su od naravi za to odredeni. Istom onda nije vise pravedno, ako takvi postaju robovima, koji po svojoj prirodi treba da vladaju. Aka se s ratnim zarobljenicima postupa jednostavno kao s robovima, Aristotel toga ne moze odo- bravati, jer i najbolji mogu biti uhvaéeni, pa i oni, koji su bili posve nepravedno napadnuti. Prema ovim se naéelima mora da- kako ravnati odnos izmecu gospodara i roba. Ako Zena ima ne- valjanu (ungiltig), djeéak nepotpunu (unvollendet) volju, rob ne- ma nikakve volje. Njegova je volja u njegovu gospodaru. Poslus- nost i uporabivost za sluzbu jedina su krepost, koje je sposoban. Da robu kao éovjeku mora pripadati i neka posebna krepost, Ari- stotel istina, priznaje. Ali odmah dodaje, da ovo mode kod nije- ga biti samo u veoma malenom stepenu. Isto tako preporutuje blago i Covjeténo postupanje prema robovima. Od gospodara trazi, neka ih odgoji za krepost, koje su sposobni, te mu savjetuje, obe- éati im slobodu kao nagradu za dobro vladanje. Ipak neka bude gospodareva vlast u cjelosti despotska, i njegova ljubay prema robu neka bude isto take nemoguéa, kao Ijubav bogova prema ljudima. Da ovo vriedi za roba samo kao roba, a ne kao ovje- ka, ovo je mi8ljenje filozofu na ast, ipak je nedosljedno. Tz- pravnije posljedice, naime da covjek kao takav ne moze biti rob, Aristotel nije povukao; zato je odvise jako u njemu Zivio gréki obiéaj i gréki natin misljenja«. Tako slavni povjestnitar gréke filozofije Ed. Zeller prikazuje Aristotelovu filozofiju robstva. * Die Philosophie der Griechen, H, Teil, 2. Abt, 4. izd., Leipzig 1921, str, 690-693, 40Nag odgovor Zelleru. On predpostavija, je prema Ari- stotelu »Zivo orude« isto, sto rob, neka definicija roba. Ova je predpostavka posve kriva. Aristotel istina kaze, da je rob zivo orude, ali ne samo rob, nego svaki pomoénik je neka vrsta oruda. Zato se Aristotel, izpitujuéi, to je rob, ne zadovofjava odgo- yorom, da je rob Zivo orude, nego dalje trazi definiciju roba. Kazati dakle, da je u kuénoj zajednici nuzdno Zivo orude, ne znatj isto, Sto kazati, da su nuZdni robovi, nego su dovoljni i slobodni pomoénici, Isto tako nije istina, da svako orude pripada kao vlastniétvo onomu, koji se njime sluzi. Aristotel samo kaze, da je viastniéivo neka vrsta oruda, a ne da je svako orude vlastniétvo onoga, koji se njime sluzi. Ne sliedi dakle, da mora »Zivo orude« biti vlast- nigtvo onoga, koji se njime sludi ili onoga, kojemu sluzi. Nije istina, da Aristotel nastoji, kako bi dokazao da se vlast- niétvo »Zivog oruda« osniva na prirodi, On dokazuje, da na te- melju prirodnih svojstava i potreba podiva razlika izmedu onoga, koji vada ili upravlja, i onoga, koji stoji pod viadom ili upravom. Ali on nikako ne nastoji, kako bi dokazao, da je onaj, koji u- pravlja, nuZdno i vlastnik onoga, koji stoji pod njegovom upravom. Samaéno Aristotel nije mislio, da su atenski arhonti- bili vlastnici éitave atenske drZave, niti se sam osjecao itijim vlastnittvom, makar bio podloZan viastima. Svi razlozi, koje Zeller navodi kao Aristotelove dokaze, da je robstvo prirodna uredba, dokazuju sa- mo to, da u zajednici takvih raznih suradnika svrsi Gitave za- iednice i njezinoj zajednitkoj koristi bolje odgovara, a kadkada i jedino to odgovara, da oni vode ili upravijaju zaiednickim ra- dom, koji imaju veée razumske sposobnosti, a ostali da se dadu voditi, a ne da su ovi vlastniétvo onih. Niti odnos izmedu Helena i barbara Aristotel drukéije zami8lja. Heleni su spasobniji za vod- stvo, nego li barbari, ali Heleni nijesu time i vlastnici svih bar- bara. Niti su Heleni medu sobom jednaki, le bi se i kod njih ope- tovaio pitanje, tko je zapravo viastnik svih barbara. Dapate onaj helenski narod, koji nadvisuje sve ostale helenske narode svo- jim umnim sposobnostima, morao bi biti vlastnik svih ovih, ako se ono naéelo dosljedno provodi. Bez sumnije, Aristotel neée da ide tako daleko. Zeller veli, da »Aristotel odobrava rat, koji ide za tim, da se _dobiju robovi (Krieg zur Erwerbung von Sklaven), ali samo dok se robstvo ograniéuje na one, koji su od naravi za to odre- deni; i da istom onda rat postaje nepravednim, kada postaju ro- bovima takvi, koji bi po svojoj naravi morali vladati; ako se s ratnim zarobljenicima bez daljnjega postupa kao s robovima, toga Aristotel ne moze odobravati, jer mogu biti zarobljeni i oni, koji su najbolji i koji su bili posve nepravedno napadnuli«. Za svoju se tvrdnju Zeller poziva na Arislotelove riewi a da ih ne ** Polit. 1, 8; £256 b 23-26 Atnavodi niti.u originalu niti u prievodu. Promotrimo dakle izvorni tekst, dodav’i i prijainja tri redka (dakle 20—26): »ei oun he physis methen mete ateles poiei mete maten, anagkaion ton anthro- pon heneken auta panta pepoiekenai ten physin; dio kai he po- lemike physei ktetike pos estai. he gar thereutike meros autes, he dei chresthai pros te ta theria, kai ton anthropon hosoi pe- phykotes archesthai me thelousin, hos physei dikaion touton onta ton polemon«. T, j.; Ako dakle priroda nista ne Gini niti nesavr- geno niti uzalud, nuzno je priroda sve ovo (naime Sto je prije kazao: da biline sluze Zivotinjama kao hrana, a Zivotinje covjeku za hranu i odielo) priroda udinila poradi ljudi. Zato biti ée i ratna vjestina na neki na¢in po naravi vjeStina sticanja, Lovatka je naime vjestina neki njezin dio, kojom se treba sluziti i prema Zi- votinjama i prema svim onim ljudima, koji su po svojoj priredi odredeni, da stoje pod upravom, pa ipak neée, buduéi da je po prirodi ovaj rat pravedan«, Slied je Aristotelovih misli ovaj: Pri- roda je sve uéinila poradi Ijudi. Sve treba da sluzi Ijudima; dakle iratna vjestina i lovatka vjeatina, koja je neki dio ratne vjedtine Zato je i rat i lov pravedan, jer odgovara prirodi, Sam je Ari- stotel prije kazao, da nije svaki rat (i lov) pravedan. Kada je rat uobée pravedan, o tom ovdje nigta ne spominje. Ali ovdje kaze, da je pravedan rat, kada se lovatka vjeStina upotrebljava pre- ma onim ljudima, kojima je prirodno, da stoje pod upravom, pa ipak neée da stoje pod upravom. Aristotel ne spominje izraza »doulos — rob«, niti »douleuein — robovati, nego »archein — vladati ili upravijati« i »archesthai — stajati pod vladom ili u- pravom«. Nije dakle nuzdno, ovdje Aristotelu pripisivati miéljenje. da odobrava lov, kojim neki ljudi postaju neograniéeno vlastniztvo drugih, nego samo podanici (archomenoi), koji dakako ne uZivaju podpune slobode i svih prava, ali opet nijesu bez svakog prava. Niti Aristotel misli, da oni, koji upravijaju, nemaju nikakvih duznosti prema svojim podanicima, nego samo prava. Sto Zeller dalje kaze, da prema Arislotelu zena ima ne- valjanu volju, djeéak nedovrsenu, a rob nikakve volje, nego da je njegova volja u gospodaru, ima dobar smisao. Zena ne odlutuje, premda je savjetnica svoga muza, a ne robkinja; djetak niti ne odluéuje niti se ne pita za savjet, dok ne naraste; a rob niti ne odluguje nili se ne pita za savjet, kao da ima pravo traZiti, da fa se pita; ali to vriedi samo za roba kao takva, a ne za roba kao éovjeka, koji moze biti iskusan ij mudar savjetnik. Sto opet veli, da robova krepost moze biti samo veoma malena, isto tako vriedi za roba kao takva, jer rob kao takav treba samo da izvodi gos- podareve naredbe, a ne da ih zamisli. Ali kao Govjek moze i rob imati veliku krepost. Napokon, Sto Zeller tvrdi, da prema Aristotelu ne moze postojati ljubav gospodara. prema robu, protivi se izrititoj Aristo- telovoj izjavi, da treba razlikovati izmedu roba kao takva i roba kao ovjeka. Aristotel kaze, da izmedu gospodara j roba kao takva 42ne moze postojati prijateljstvo, ali dopusta, da moze postojati pri- jateljstvo izmedu gospodara i roba kao Govjeka. Zeller na to pri- mjeéuje, da Aristotel poradi toga zasluzuje svaku dast, ali da jie time podinio nedosljednost. Prema Zelleru Aristotel bi morao zakljuéiti, da 8ovjek kao takav uobée ne moze biti rob, Zellerov pri- govor moramo odkloniti kao neosnovan. Niti je Aristotel pogrie3io time, Sto je razlikovao izmedu roba kao takva i roba kao dovjeka, niti je rekao, da éovjek kao takav moze biti rob. Zato ne mozemo govoriti o nekoj éastnoj Aristotelovoj nedosljednosti u filozofiji sobstva. 2. Zellerov je prikaz Aristotelove nauke o robsivu tipican kod kasnijih povjestnicara. Da éujemo, sto kaze glasoviti Th. Gomperz:* »Ni8ta nije za njega (Aristolela) u nagim o¢ima éast- nije u ovoj stvari nego Ji njegova nedosljednost... Otevidno po- stoji dubok jaz izmedu raznih nauka nageg filozofa o robskom odnosu. Rob je prema njemu u jednu ruku samo stvar i orude ~ jedno orude na mijesto mnogostrukog; orude, koje ima du’u; zivo viastniétvo poput doma¢e Zivotinje, konja ili goveda; treba mu samo malo kreposti; gospodareva korist je njegov vrhovni zakon; prijateljstvo izmedu slobodnih i robova je isto tako ne- moguée, kao izmedu rukotvorea i njegova oruda. U drugu ruku opet ima ovo vriediti samo za roba kao takva, a ne za njega kao Sovjeka... Nama se-éini, da je ovo razlikovanje samo cjepidlaéa- renje... Kod razpravljanja o tom predmetu nosile su ga razne struje sad na jednu sad na drugu stranu. Uzalud je nastojao, kako hi ostao tvrd prema éovjekoljubivim pokretima vremena. Ovi su ostavili i u njegovoj teoriji jasne tragove, kao&toe su ga podpu- noma rukovodili u praksi, Da je sve, sto kod njegove nauke © rob- stvu éini dojam tvrdoée i okrutnosti, proisteklo iz njegove glave. a ne iz njegova srdca, to nam svjedote odredbe njegove oporuke, koje su poklonile slobodu mnogim, ako ne vedini élanova nje- gova velikoga kucéanstvar. Na’ je odgovor isti, koji smo dali Zelleru. 3. H. Meyer pike u svojoj izvrstnoj poviesti slare filozofije: »Kuéna zajednica ukljuéuje prema shvaéanju, koje je iada bilo gotovo obéenito, j odnos gospodara i roba. Pa i Aristotel misli, da je »Zivo orude« slobodnomu Grku nuzdno za to, da na mijestu njega obavija kuéne poslove i da se brine za njegove Zivotne potrebe... Protiv slobodarskih ideja nekih sofista, prema kojima se robsivo protivi prirodi te je postalo samo zakonom, i koji su uauéavali, da su svi ljudi slobodni, Aristotel zauzima borben stav. On zastupa stanoviste reakcije i nastoji, kako bi dokazao, da se osniva na prirodnom redu. Manjak u razumskoj sposobnosti je, razlog zaSto je neki éovjek po prirodi rob. Onaj je rob, koji se tako od normalnoga tipa Covjeka udaljuje, kao duSa od tiela ili £9 Griechische Denker, IIL. sv., 4, izd. Berlin 1931, str. 280—282, ™ Geschichte der alten Philosophie, Miinchen 1925, str. 363—364. 43Zivotinja od Sovjeka; nada sve onaj, koji ima samo toliko razuma, da moze primiti razumske zahtjeve drugih, a da sam ne moze biti jzvor tikvih zahljeva. Aristotel dakle misli, da se podloznost osni- va na nekoj prirodnoj dusevnoj kakvot¢i, koja daje pravo, upo- trebljavati kao sredstve za svrhu takve, koji su nesposobni za sa- mostalni razvitak razuma i osobnosli«. I Meyer dakle Privo pred- postavija, da je prema Aristotelu »Zivo orude« isto, Sto rob. Sje- timo se, gdje Aristotel svakoga pomoénika, a ne samo roba, zove orudem, dakle Zivim orudem. Sto dakle Aristotel veli, da je u kuénoj zajednici nuzdno Zivo orude, ne dokazuje, da je prema njemu nuzdno robstvo. Isto take nije jasno, u kojem smislu tre- ba rarumieti da manjak u razumskoj sposobnosti Gini prirodnim robom. 4. W. D. Ross, slavni englezki aristoteligar, zakljuéuje svoj prikaz Aristotelove nauke o robstvu ovim rietima:” »Sto se kod Aristotelova pogleda (na robstvo) ne mo%e preporuéiti, to je nje- govo dieljenje Ijudskoga roda na dva diela. Tu je neprekidna gradacija ljudi pod oba vidika, moralnim i intelektualnim. Ova fradacija vodi i vodit ée po svoj prilici uvick nekom sistemu podredivanja. Ali u takvu sistemu ne bi se smio ni jedan élan smatrati jednostavnim zivim orudem. Aristotelova razprava o pi- tanju sadriaje u sebi prikriveno oprovrgnuée njegove teorije. On priznaje, da rob nije mrtva materija, nego da ima onu podredenu vrstu razuma, koja ga usposobljuje, da moZe ne samo mehanicki sluSati, kad mu se ne&to zapoviedi, nego da moze razumjeti i dokaz. A opet u drugu ruku kaze, da ipak rob kao rob ne moze biti prijatelj svoga “ospodara, a kao éovjek da mode biti (njegov prijatelj). Ali njegova priroda ne moze biti take razdieljena. Ako je Govjek, ne moze biti samo Zivo orude«. Kao Zeller, Gomperz, Meyer i dr., tako i Ross krivo predpostavlja, da je prema Ari- stotelu samo rob Zivo orude i zabacuje razliku izmedu roba kao takva i roba kao éovjeka. 5. M.-D. Roland - Gosselin u svom dragocjenom djelu o Aristotelu veli: »Aristotel pokazuje se dosta humanim u pogledu robova. On hoée, da se s njima postupa bez silovitosti; obe¢anjem slebode moze se, tako misli, sve od njih posti¢i; doista poklonio je na samrti slobodu svim onima, koji su stajali u njegovoj osobnoj sluzbi. Ali on dopuSta, da su neki ljudi po samoj prirodi odre- deni za robstvo, jer im ne dostaje razuma, dok se iztiéu svojim sposobnastima za materijalni rad. Koliko ih ima medu nasim suvremenim poganima, koji po tiho isto misle? Aristotel imao je barem ovu izpriku: time, Sto je proglasio, da su neki ljudi po prirodi robovi, ogranitio je obseg robstva, jer je iz toga sliedile. da nijedan slobodan covjek nije mogao poslati robom, pa: niti nakon nekog rata, silom nekog pobjednika«. Cini se, da je u ovim ™ Aristotle, London 1923, str, 240—242, ** Aristote, Paris 1928, str. 141—142, 44 se petunia ssrievima sadrzano isto shvaéanje Aristotelove izreke »neki su po prirodi robovi«, koje smo susreli kod Zellera i drugih. Ali Slo pisac tvrdi, da je Aristotel time ogranigio robstvo, ne sliedi, jer Aristotel nije kazao, da samo oni mogu biti robovi, koji su po prirodi za to odredeni. 6. Z, Gonzalez,” slavni Spanjolski povjesiniéar filozofije, naj- prije opetuje obiéno shvaéanje Aristotelove nauke o robstvu: »Sta- giranin poput svojih predgasnika gleda u robovima biéa, koja su prirodno niza. Za njega je robslvo uredba, koja se osniva na sa- moj prirodi. Rob je biée, koje je izmedu Zivotinje i slobodnog éovjeka. Ipak je Aristotelova nauka gleda nadina, kako treba s ro- bovima_postupati, razumnija i ¢ovjeénija od Platonove, jer nau- cava, da je doliéno i pravedno, odrediti svréetak robstva i po- kloniti slobodu robu u odredenom roku«. Ali onda dodaje: »Dobro je i to primietiti: Kad Aristotel kaze, da su neki ljudi prirodno robovi, ovo ne valja tako shvatiti, kao da ih je priroda utinila takvima ili kao da prirodni zakon ovo zahtieva. Smisao je ova Kaoito ima ljudi, koji su obdareni razumnim sposobnostima i sret- nim razpolozenjima za krepost, za znanje i zapoviedanje, tako ima i drugih, prema kojima priroda nije bila tako daredljiva, koji imaju dugu_prirodno servilnu, nizke sklonosti i neki stepen prirodene tuposti. Odatle dolazi, da je za ovu vrstu ljudi robstvo i podre- denost kao prirodena stvar. Ako samo s malo paznje ¢itamo Aristotelova mjesta, koja se tiéu ovoga predmeta, lako éemo se ayjerili, da je to doista smisao njegove nauke, barem u veéem dielu spomenutih mjesta; da je robstvo nekim Ijudima prirodno. lpak moramo priznati, da neka od ovih mjesta nije, kako se éini, lako na prvi pogled dovesti u sklad s ovim tumaéenjem«, Tako slavni Spanjolski filozof i povjesini¢ar filozofije Z. Gonzalez, Priznajemo, da je dobra njegova primjetba. Na temelju na- Seg svestranog iztrazivanja Aristotelove nauke, u koliko se ikako odnosi na robstvo, upoznali smo, da doista nemamo pravo, Ari- stotelu pripisivati onih velikih zabluda, koje mu se obiéno spodi- tavaju: naime da je svako zivo ornde rob; da su nekoji po samoj svojoj naravi adredeni za to, da budu ili gospodari ili robovi; da ie Aristotel bio nedosl jedan, Sto je razlikovao izmedu roba kao toba i kao éovjeka; da je Aristotel u praksi napuStao svoju teoriju. Ali priznajemo i to, da bismo Zeljeli, neka bi Aristotel io otvorenije govorio, pa makar se time zamjerio pobornicima istiniloga robstva svih vremena. Franjo Sane D. 1. 1890, 1 1" Histoire se : philosophie, na francuzki preveo G. de Pascal, Paris 45